Bolničke infekcije predstavljaju veliki problem u celom svetu, posebno u siromašnim zemljama koje se još uvek bore da obezbede osnovne uslove za rad u zdravstvenim ustanovama. Premda su standardi u bolničkom lečenju, počev od higijenskih, daleko viši u razvijenim društvima, rizik od infekcija je i dalje prisutan, a za pacijente može biti posebno opasan nakon operativnog zahvata.

Infekcije tokom operacija su pre 150 godina bile izuzetno česte, jer se znalo veoma malo o dezinfekciji, sterilizaciji i aseptičkim tehnikama. Šta više, lekari su smatrali da ukoliko se rana posle operacije zagnoji, to predstavlja pozitivnu reakciju organizma na povredu. Ovakvo uverenje je opstajalo uprkos tome što je dve trećine pacijenata, kojima su amputirani udovi, umiralo upravo zbog toga što se rana inficirala.

Preokret u istoriji bolničkih infekcija napravio je mađarski lekar nemačkog porekla Ignac Filip Semelvajs, čovek koji je otkrio važnost redovnog pranja ruku. O njemu se, na žalost, malo zna, iako je njegovo otkriće, koje se danas čini banalnim, spasilo mnoge živote a on sam ostao nepriznat u tadašnjoj naučnoj zajednici i zbog toga završio tragično.

Bolnica za izbegavanje

Semelvajs je rođen u Budimu 1818. godine. Protivno očevoj volji napustio je studije prava i upisao medicinu, prvo u Pešti a potom je studirao u Beču, gde je diplomirao 1844. godine. Postao je doktor medicine sa 25 godina i svoj život je posvetio nauci i praktičnom radu u oblasti akušerstva.

Mladi lekar je iste godine počeo da radi na akušerskoj klinici u Opštoj bolnici u Beču, koju je osnovala Marija Terezija 1763. godine. U vreme kada se Semelvajs zaposlio, to je bila jedna od najvećih akušerskih bolnica na svetu, u kojoj se porađalo godišnje oko tri hiljade žena. Ali ubrzo se suočio sa užasnom činjenicom – skoro 20 procenata porodilja je umiralo od bolesti poznate kao porodiljska, odnosno puerperalna groznica.

Akušerska bolnica je postala noćna mora za upravu bolnice, a porodilje su je doslovno izbegavale. Žene su se radije porađale na ulici na putu do bolnice, nego u bolnici. Naime, koliko god zvučalo apsurdno, stopa smrtnosti među porodiljama koje su se porodile na ulici bila je niža u poređenju sa stopom smrtnosti porodilja u akušerskoj klinici.

Zgrožen ovakvim stanjem, Semelvajs je sebi postavio kao životni cilj da pronađe mogući uzrok ove bolesti. On je i jedan od prvih naučnika koji je koristio formalno prikupljanje podataka i statistiku da bi testirao svoje hipoteze. Iako je njegova statistička metoda patila od početničkih mana, mnogi statističari su kasnije daleko razvijenijom tehnikom potvrdili tačnost Semelvajsovih rezultata.

Pet godina pionirskih istraživanja

On je tokom pet godina prikupljanja podataka u bolnici u kojoj je radio uočio da je smrtnost znatno veća na Prvoj klinici, gde su radili lekari i studenti, nego na Drugoj klinici gde su žene porađale babice. U nadi da će pronaći odgovor na pitanje šta tačno prouzrokuje razlike u stopi smrtnosti porodilja, Semelvajs je detaljno proučavao sve uslove rada u ove dve klinike.

Došao je do podatka da je Prva klinika godišnje radila mnogo više sati od Druge, na osnovu čega je postavio pitanje da li su prenatrpanost i gužva razlozi za veću smrtnost u ovoj ustanovi? Međutim, detaljnim proučavanjem Semelvajs je utvrdio da je veći broj pacijentkinja priman upravo na Drugu kliniku, baš zato što su porodilje očajnički nastojale da izbegnu ozloglašenu Prvu kliniku.

Potom je razmatrao hipotezu da li nelagodnost koju porodilje osećaju prema lekarima muškarcima na Prvoj klinici utiču na lošiji kvalitet pregleda, pa time i na veću smrtnost prilikom porođaja. Ali kada se uverio da veliki broj živorođene dece umire na isti način kao i njihove majke, iako bebe ne mogu da osećaju takvu nelagodnost pred lekarima, odbacio je ovaj faktor kao vodeći uzrok smrti porodilja.

Pomno je proučavao i tehniku porođaja na obe klinike, koje su se razliklovale – na Prvoj su se žene porađale ležeći na leđima, a na drugoj oslanjajući se na bokove. Potonju tehniku je primenio i na Prvoj klinici, ali se stopa smrtnosti nije smanjila.

Krive su prljave ruke

Na kraju, nijedna od ovih i još nekolicine hipoteza koje je Semelvajs proučavao, nije mogla da objasni toliki broj porođaja sa tragičnim ishodom. Mada je detaljno razmatrao sve razlike između odeljenja i porodilja, uključujući i one religiozne, nije uočio bilo kakvu pravilnost kojom bi mogla da se objasni veća smrtnost porodilja na Prvoj klinici.

A onda se desilo da tokom izvođenja vežbi iz sudske medicine, jedan student dok je radio autopsiju slučajno nožem povredi lekara. Lekar je vrlo brzo umro jer mu se rana inficirala, a tok bolesti je veoma podsećao na ono što se događalo porodiljama koje su preminule posle porođaja. Pošto se u to vreme nije znalo za mikroorganizme, Semelvajs je zaključio da uzrok smrti njegovog kolege i velikog broja porodilja mora biti nešto što se prenosi rukama, čestice koje je nazvao „otrov sa kadavera“.

Naime, lekari i studenti su često pre odlaska na akušersko odeljenje obavljali autopsije, i tako su nesvesno prenosili zarazu porodiljama. Semelvajsu je odjednom postalo jasno: stopa smrtnosti na drugom odeljenju je bila niža jer babice nisu obavljale autopsije!

Semelvajs je odmah objavio hipotezu o prenosu ovih čestica u krvotok ubodom noža kod patologa, anatoma i hirurga, odnosno vaginalnim pregledom koji su vršili studenati i lekari koji su dolazili iz obdukcione sale. Zato u obe klinike uvodi obavezno pranje i dezinfekciju ruku kalcijum-hipohloritom, kao preventivu, što značajno smanjuje obolevanje i umiranje porodilja. Godinu dana nakon uvođenja dezinfekcije ruku kalcijum-hipohloritom, 1848. godine, na Prvoj klinici je smrtnost porodilja pala na 1,27%, a na Drugoj tokom istog perioda na 1,34%.

Ismejan i odbačen

Pored činjenice da je došao do revolucionarnog otkrića, Samelvajs je ostao upamćen u istoriji nauke i po načinu na koji je stigao do njega, a koji je bio pionirski u ovoj oblasti medicine. Ali to se desilo tek posle njegove lične tragedije. Ma koliko zvučalo neverovatno iz današnje perspektive i premda su rezultati jasno pokazivali da je Ignac Semelvajs u pravu – kolege nisu želele da poštuju njegova uputstva.

Drugi lekari su smatrali da Semelvajs koristi svoje hipoteze kako bi kolege optužio kao direktne krivce za porodiljsku groznicu. Osim toga, rezultati do kojih je došao doveli su u pitanje teorije o ovoj bolesti koje je imao njegov nadređeni. Lekari koji su tada važili za vrhunske stručnjake u ovoj oblasti zdušno su odbacili i knjigu koju je Semelvajs objavio, pozivajući se na svoje rezultate. S druge strane, on je je bio vrlo direktan i prilično agresivan u borbi za svoja uverenja što mu je stvorilo brojne neprijatelje na veoma uticajnim pozicijama.

Zbog toga je, na kraju, ostao i bez posla, a njegov protokl obaveznog pranja i dezinfekcije ruku u bolnici je prekinut i zaboravljen. Pokušavao je da sprovede svoje ideje i u drugim delovima Evrope, ali ga niko nije slušao. Iscrpljen neprestanim borbama, neshvaćen i odbačen, duševno je oboleo i 1865. godine je završio u pshijatrijskoj bolnici. Imao je samo 47 godina kada je u njoj i umro. Njegova smrt je predstavljala više nego ciničan kraj čoveka koji je otkrio uzroke infekcija: i sam je umro od infekcije koja se razvila nakon što su ga prebili bolnički čuvari.

Već 1867. godine, dakle samo dve godine posle njegove smrti, engleski hirurg Džozef Lister, sledeći Pasterovu hipotezu da mikroorganizmi ne uzrokuju samo fermentaciju i truljenje, već i gnojenje tkiva, uvodi antiseptičke principe, koristeći i karbolnu kiselinu u operacionoj sali. Tek posle toga, Ignaca Semelvajsa, koji je umro ismejan i odbačen, počeli su sa pijetetom da nazivaju „spasiocem majki“.

Foto: Pixabay

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Foto: Pixabay

Чланак Nauka protiv nauke: Crn obraz zbog pranja ruku се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je istakao da se više desetina građana obratilo gradskom rukovodstvu preko Beokom servisa tvrdeći da su dobili ponude od navodne gradske službe koja besplatno dezinfikuje stanove od virusa korona.

„U pitanju je prevara u kojoj prevaranti pokušavaju da uđu u stanove naših građana i da ih opljačkaju“, rekao je tim povodom zamenik gradonačelnika.

Slične informacije mogle su se čuti i u martu ove godine, kada su se odmah po proglašenju pandemije pljačkaši setili kako mogu ući u stanove – u grupi, obučeni u zaštitnu opremu i predstavljajući se kao osobe zadužene za dezinfekciju. Još tada su nadležni upozoravali građane da im ne otvaraju vrata ukoliko ne vide specijalnu legitimaciju iz Zavoda za biocide.

Izvor: Beoinfo

Foto: dimitrisvetsikas1969, Pixabay

Чланак Nova prevara: Lažna gradska služba koja navodno dezinfikuje stanove od korone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dobre strane korone je teško naći, ali ipak evo bar dve. Prvo, čovečanstvo u proseku nikada nije bilo čistije. Drugo, opsednutost higijenom u strahu od zaraze pokazala se kao dobra prilika za neke potpuno nove proizvode na tržištu.

Neki od njih verovatno se ne bi ni pojavili u normalnim okolnostima. Ali kako kaže stara izreka „nužda zakon menja“, tako i u ovim iščašenim uslovima i ono što bi ranije delovalo suludo, sada ima sasvim dobre izglede da osvoji naklonost potrošača.

Proizvođačima „lucidne higijene“ ide na ruku i opšta pometnja oko toga šta ovaj virus ustvari jeste a šta nije, pa se odbrambena strategija u veku najvećeg proboja medicine uglavnom svela na pranje, pranje i opet – pranje…

Stoga je i ona uzrečica „čistoća je pola zdravlja“ sada dobila dodatak da je u higijeni bar pola zarade, a kako pokazuju neki od primera – bogami i cela.

Nano sapun

Jedan od takvih proizvoda je sapun sa senzorima. Umesto da lovite dezinfekciono sredstvo rasuto po lavabou (koji je bog te pitaj ko sve doticao pre vas), za sumu od samo 90 evra možete da kupite poseban uređaj sa osetljivim senzorima. Ovo najnovije dostignuće u oblasti besprekorne čistoće, omogućava ne samo zaštitu, već i uštedu, tvrde njegovi tvorci, kompanija „Simplehuman“.

Dovoljno je da uređaj sa senzorom napunite dezinfekcionom tečnošču ili tečnim sapunom, i postavite ruku ispod njega. Sapun će nano preciznošću poteći kroz mlaznicu od silicijuma. Ona obezbeđuje potpuno zaptivanje i sprečava rasipanje tečnog sapuna naokolo.

I zaštita, i harmonični odnosi u porodici

Punjenje od 266 mililitara trebalo bi, kako se navodi u reklami za uređaj, da potraje četvoročlanoj porodici između dva i tri meseca, zavisno od toga koliko su članovi domaćinstva opsednuti higijenom. Bateriju ćete, međutim, morati da punite na svakih nedelju dana, ali dobra vest je da se to čini pomoću USB kabla koji se dobija zajedno sa senzorom.

Još jedno preimućstvo je da nećete morati svaki put da čistite lavabo za „brljivim“ čalnovima domaćinstva. Nećete više histerisati „ko je opet usvinjio kupatilo“, pa ćete u jeku korone, pored delotvorne zaštite imati i harmonične odnose u porodici.

Radost za intimne delove tela

Higijena se ne završava samo čistim rukama i obrazom, već se odnosi i na delove tela koji se javno nerado pominju. Prethodna konstatacija da su neki od najnovijih preparata za treniranje čistoće proizvedeni zbog nužde, u slučaju proizvoda koji sledi važi i doslovno.

Naime, sapun sa senzorima možete da upotpunite bideom za poneti, koji je u prvom naletu korone postao pravi hit na tržištu uprkos žestokoj konkurenciji toalet papira. Srećnici koji su na tome ostvarili kompletnu zaradu registrovani su kao kompanija „Tushy“ i specijalizovani su samo za ovaj proizvod u više varijanti.

Proizvođaći ne prezaju da vam saopšte da ćete njihovim „tušijem“, kako se zove i pokretni bide, „zaista obradovati intimne delove tela“. Ta radost košta 119 dolara, i to na akciji, jer je regularna cena 129 dolara. Za taj novac, bićete u prilici da dotični uređaj montirate za samo desetak minuta, tako što ćete ga postaviti ispod daske klozetske šolje. Potom se bide, pomoću nastavka koji dobijate uz njega, priključuje na savitljivu cev za dovod vode u kazanče.

Potpuno nezavisni od tuđih toaleta

Bide ima u ponudi dve opcije: pranje i ispiranje. Finese oko toga u čemu je bitna razlika između ta dva načina upotrebe u uputstvu se ne objašnjavaju, ali zato piše da zavisno od toga šta odaberete, podešavate ugao i jačinu mlaza koji ispušta mlaznica za raspršivanje vode. Kao posebnu prednost, proizvođaći ističu to što uređaj koristi snagu pritiska vode u cevima, pa mu nije potreban bilo kakav izvor struje.

Takođe, ulaganje u pokretni bide je kapitalna investicija u budućnost. Jednog dalekog dana kada se granice opet širom otvore, moći ćete da špartate po celom svetu noseći ovaj uređaj u svom prtljagu. Zahvaljujući tome, bićete potpuno nezavisni od tuđih toaleta.

Zaštitite vašeg najvoljenijeg – mobilni telefon

Ako vam se pomenute sprave baš i ne čine kao vrhunsko dostignuće nove tehnologije, novac uvek možete da potrošite na poboljšanje higijene vašeg ljubimca od kojeg se ne odvajate po cenu života. Mislimo, naravno, na mobilni telefon.

To najnovije, poslednje čudo tehnike za sprečavanje opasnosti da koronu dobijete preko mobilnih uređaja zove se kvarc mašina. Umesto da nasrtljive bakterije, viruse i ostalu gamad čistite sa svog mezimca vlažnom maramicom, možete da kupite aparat koji će ih sve zajedno zbrisati jednim potezom.

Primenjivo na sve pametne uređaje, što znači – ne na šefove

Reč je o mašini za kvarcovanje telefona uz pomoć ultraljubičastih zraka, koju je izradila kompanija „PhoneSoap“. Stepen sterilizacije je takav, tvrde proizvođači, da ćete za samo 100 dolara eliminisati 99,9% svega živog i neživog sa svog mobilnog telefona. To možete uraditi i sa drugim pametnim uređajima, za samo pet minuta.

Kao dodatna prednost se navodi upravo to da je mašina prilično velika i da u nju možete da smestite gotovo sve tipove mobilnih uređaja. Na žalost, u uputstvu ne piše ništa u pogledu dejstva kvarc mašine na šefove, do zla boga dosadne komšije i sve druge koji vam usred pandemije dodatno zagorčavaju život. (One na vrhu države nećemo ni pominjati, budući da je to slučaj od koga su i Bog i tehnologija digli ruke).

Kućna pomoćnica iz snova

U situaciji kada ste, pored svih obaveza, prisiljeni da svaki čas sami čistite i dezinfikujete kuću, ili to činite iz straha da vas „strani elementi“ sa kofom i usisivačem u rukama ne zaraze, evo rešenja. Tu je „patuljasti čistač“.

Kao što i samo ime kaže nećete ga maltene ni primetiti, jer je reč o maloj automatizovanoj spravi, odnosno robotu. Osim toga, ne brblja neprekidno o političkoj situaciji, ne jede i ne žali se – samo čisti.

Ovaj ideal čistačice zove se „Brava ragazza“, a proizvodi je kompanija „iRobot“, prisutna i na našem tržištu. Ako mislite da je cena od 89.990 dinara – što je znatno više od prosečne srpske plate, i to pre korone – baš mnogo, vi stvarno ne znate šta pričate.

Naučiću ja vas urednosti

Kako mnogo, kada će ovaj patuljasti robot sam da prepozna koju vrstu čišćenja treba da primeni za različite vrste nečistoće? Recimo, razlagaće masne mrlje odgovarajućim sredstvom za pranje, ili će lepljivim nastavkom skupljati dlake vašeg ljubimca koji nije mobilni telefon, odnosno živ je i zato se večito linja.

Ali to nije sve. Zadaci i putanja mogu da se zadaju ovoj automatskoj čistačici pomoću aplikacija, specijalno napravljenih za te namene. Može i da se isprogramira da celokupno čišćenje obavi kada nikoga nema kod kuće, što je doduše u „novoj normalnosti“ sve ređi slučaj, ali ipak…

No, proizvođač ne garantuje da u tom slučaju neće razbiti poneku stvar u kući, ako joj se nešto otkači u „mozgu“, pa pomisli da toj stvari tu nikako nije mesto. U svakom slučaju, uspeće u onome što vama nikada nije – naučiće ukućane gde se ostavljaju stvari. I sad recite da je 89.990 dinara mnogo za takvo čudo.

Zorica Žarković

Foto: klimkin, Pixabay

Чланак Jedna sveže dezinfikovana vest, da čistija ne može biti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je uspešan primer inovativne firme koja se brzo prilagodila krizi. Tunel je kompletno domaći proizvod, od ideje, preko modeliranja do projektovanja, koji je konstruisao i proizveo tim stručnjaka školovanih na fakultetu za Mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu.

Kako radi Higija sistem

Kroz tunel za jedan sat može da prođe i da se dezinfikuje 650 osoba. Sistem ima veliki učinak uz minimalnu potrošnju električne energije i dezinfekcionih sredstava. Pogodan je za instalaciju ispred škola, bolnica, tržnih i logističkih centara, fabrika, na trgovima. Postavlja se na otvorenom prostoru, a može da se instalira i unutar objekata.

Veliko interesovanje za ovu inovaciju

Za nepuna dva meseca isporučeno je više od 50 ovih mašina različitog kapaciteta u Srbiji, kao i desetak tunela na tržišta regiona Zapadnog Balkana i EU. U narednom periodu, „Trefoil inženjering“ planira da kupinovu opremu, poveća proizvodnju i da uz podršku Privredne komore Srbije unapredi prodaju u inostranstvu.

Inače, prvi ovakav tunel doniran je i postavljen ispred privremene bolnice na Beogradskom sajmu.⠀

Izvor: PKS
Foto: PKS

Чланак Domaći stručnjaci za samo pet dana napravili Higija dezinfekcioni tunel се појављује прво на Biznis i Finansije.