Sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo u PKS Marjan Stojanović kaže da će se radna grupa baviti donošenjem platforme za izradu kripto-regulative, a u izradu su uključeni Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, Beogradska berza, PKS, predstavnici vlade.

U Srbiji se njih 400 bavi blokčejnom

Kriptovalute nisu zakonski uređene u Srbiji, odnosno, ne priznaju se kao sredstvo plaćanja, pa se trgovina ovim digitalnim valutama obavlja najčešće preko inostranih sajtova. Na pitanje Tanjuga da li će u Srbiji, s obzirom na to da ova oblast nije uređena, u narednom periodu biti donet zakon o trgovini kriptovalutama i blokčejn tehnologiji, Stojanović kaže:

„Da, to će biti zakonski regulisano, ne između učesnika u samom blok čejnu. Zato i postoji radna grupa.“

Prema jednom međunarodnom istraživanju, od 10.000 developera koji se u svetu bave blokčejnom, njih 400 je u Srbiji.

„To je cifra koja govori da mi zaista imamo kapacitet, jer je to mlada tehnologija koja se tek probija u svetu. Veoma je specifična i verujem da kada se napravi pravna regulativa da će kompanije naći sebe na tom tržištu“, kaže Stojanović.

U Srbiji postoji više od 20 kompanija koje su specijalizovane za razvoj u blokčejn tehnologiji

U Srbiji postoji više od 20 kompanija koje su specijalizovane za razvoj u blokčejn tehnologiji. U pitanju je samo broj onih koje su specijalizovane za ovu tehnologiju ali ih je, ustvari, znatno više.

Kada se broj od samo tih 20 kompanija iz Srbije uporedi sa Nemačkom, odnosno Berlinom koji važi za jedan od centara blokčejn tehnologije i u kojem je 70 takvih kompanija, naša zemlja se dobro kotira, naglašava Stojanović.

Najveći izazov je kako građanima objasniti šta je blokčejn, koji je nastao 2009. godine, i zašto je važan, kaže Stojanović navodeći da je verovatno prva asocijacija kod većine trgovina bitkoinima. Međutim, blokčejn u ovom trenutku ima primenu svuda gde se nalazi bilo koja vrsta transakcija, a služi i kao alat za praćenje robe.

Na primer, kada se u lancu prometa određene robe upiše određeni podatak na svakoj od „stanica“ u okviru blokčejn „putanje“, svi podaci i transakcije koje su obrađene u tom trenutku se ažuriraju na svim računarima odakle su ti podaci ubačeni.

„To dakle nije jedna baza koju neko može da obriše, nego se nalazi na mnogo različitih mesta“, objašnjava Stojanović.

Državne uprave u svetu koriste blokčejn tehnologiju za praćenje toka dokumenata, novca, i po tome su među najpoznatijima Estonija, Južna Koreja… Za Srbiju je važno, kaže, da je blokčejn, posle gejming industrije, najbrže rastući i najznačajniji deo IT industrije.

Izvor: Tanjug

Чланак Srbija priprema zakon za trgovanje kripotovalutama се појављује прво на Biznis i Finansije.