DIDS 2023 otvorili su državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija Milan Dobrijević i direktor Fondacije Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) Dejan Đukić, spojivši kontinuitet sa razvojem – dok 10. marta 2023. RNIDS obeležava 15. godišnjicu početka registracije .rs domena, resorno ministarstvo intenzivno promoviše uvođenje širokopojasnog interneta u ruralne predele i škole u Srbiji, usklađujući pritom relevantno zakonodavstvo sa svetskim i standardima Evropske Unije.

Uvodno keynote predavanje Dejva Birsa navelo je auditorijum da dobro promisli o tome kako se zapravo podstiču kupci da budu odani brendu. Prema Birsu, kupci ne cene naročito ono do čega dolaze lako i bez posebnog truda. Trud uložen u dostizanje određenog cilja Birs naziva trenjem, smatrajući trenje snažnim generatorom vrednosti brenda. Konkretno, brendovi su u mogućnosti da stvaraju pozitivno trenje što čine tako što pred kupca postavljaju cilj u čiju realizaciju on mora da uloži određen trud ne bi li zaslužio svoj odnos sa brendom. Ispunjavanje postavljenih zadataka rezultira osećajem posebnosti, ekskluziviteta i pripadnosti brendu, pri čemu se u mozgu kupca luče hormoni sreće, stvarajući dugotrajnu, emotivnu vezu sa brendom.

Panel “Porodične kompanije i naredni nivo” dotakao se teme smene generacija u porodičnim firmama u Srbiji, kao i dinamike međuljudskih odnosa u kompanijama u kojima su menadžeri i zaposleni ujedno i članovi porodice. Uz učešće dva oca i dva sina iz dveju renomiranih kompanija, diskusija je ukazala na to da su njihove početne pozicije bile dijametralno različite – dok su osnivači mahom osnivali firme radi rešavanja egzistencijalnih pitanja, njihovi naslednici se susreću sa totalno drugačijim nizom problema i izazova od kojih mnogi imaju direktne veze sa digitalizacijom i funkcionisanjem firme u okolnostima intenzivne upotrebe visokih tehnologija. Harmonija i davanje prioriteta porodici obezbeđuju uslove za kreiranje kontinuiteta i bezbolne generacijske tranzicije.

Serija od tri sjajna predavanja koja je usledila držala je sve vreme punu pažnju publike. Rebrendiranje sajta Domen.rs, priča o brendiranju tradicije, odnosno rakije kao nacionanog brenda i kako dostići dobro višejezičko korisničko iskustvo bile su vrlo različite, a opet životne teme koje su pokazale da u Srbiji postoji ogroman prostor za inovacije koji zauzimaju mladi i preduzimljivi ljudi spremni za svaki zamisliv globalni izazov.

Panelu “Digitalna poslovna rešenja iz Srbije” prethodilo je predstavljanje rezultata istraživanja o upotrebi digitalnih tehnologija za potrebe domaćeg biznisa. Obavljeno na uzorku od 650 firmi, istraživanje je pokazalo da polovina njih obavlja e-mail komunikaciju sa sopstvenog internet domena, od kojih su dve trećine .rs domeni. Sajt koristi čak 82% anketiranih, od kojih je 68% na srpskom domenskom prostoru. Međutim, onlajn prodaju preko sajta ima svega oko 36% firmi, dok su omiljene društvene mreže za prodajne aktivnosti i dalje Facebook i Instagram, uz uočen rast LinkedIna i TikToka. Nametnuo se i zaključak da je Viber nedovoljno iskorišćen u poslovne svrhe, s obzirom da sa 90% udela u Srbiji apsolutno dominira sferom servisa za instant razmenu poruka.

Za kraj, prisutnima je keynote predavanje održao Fredrik Haren, a tema je bila – kreativnost. Prema Harenu, bitno je ukazati i boriti se protiv dve zablude: da je kreativnost retka pojava i da je ona uniformna. Naime, kreativnost ima hiljade lica i umnogome zavisi od lokalnih kulturoloških obrazaca, a na biznisima je da identifikuju i podrže one obrasce koji će biti uspešni na ciljnom tržištu. Kao poseban problem ukazao je na pogrešnu samopercepciju kroz minimiziranje dometa sopstvene kreativnosti, ukazujući da – kada je reč o kreativnosti – samouverenost uvek treba da ima prednost u odnosu na skromnost.

DIDS 2023 obeležile su teme digitalne transformacije, konačnog prihvatanja internet i drugih tehnologija u poslovne svrhe, kao i izazovi brendiranja u novonastalim okolnostima. Pozitivni utisci u vezi sa sposobnostima domaće privrede da se prilagodi i uspe na globalnom tržištu predstavljaju odličan povod da se za godinu dana svi ponovo okupimo na Konferencijji DIDS 2024.

Чланак Održan Dan internet domena Srbije – DIDS 2023 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom konferencije, premijerno će biti predstavljeni rezultati istraživanja o ovoj temi – koliko biznisi u svom poslovanju koriste digitalne tehnologije: elektronsku poštu, sajt, elektronsku prodaju, klaud servise, društvene mreže, alate za kolaboraciju, alate za video konferencije, poslovni softver.

Osim toga, učesnici događaja steći će uvid u to u kojoj meri su domaće kompanije digitalizovale svoje redovne poslovne aktivnosti – razmenu dokumenata, transakcije sa bankama, arhiviranje dokumenata i druge.

Rezultate istraživanja učesnicima će prezentovati Vladimir Zarić, direktor za klijente kompanije Four Dots, nakon čega će uslediti tematski kompatibilan panel “Digitalna poslovna rešenja iz Srbije”.

DIDS 2023 održaće se u klasičnom formatu događaja, a organizator će prenositi konferenciju putem svog YouTube kanala.

Prisustvo konferenciji je besplatno. Zbog ograničenog broja mesta, registracija posetilaca putem DIDS2023 sajta je obavezna.

Чланак Dan internet domena Srbije (DIDS 2023): Tehnologije u službi biznisa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posebna pažnja na događaju biće posvećena domaćim aspektima digitalne transformacije i njima će se baviti paneli konferencije. Prvi od njih, naslovljen “Porodične kompanije i naredni nivo” doneće nam priču o porodičnim kompanijama u Srbiji, da li su one spremne za smenu generacija među vlasnicima i da li su naslednici pripremljeni za izazove digitalnog doba i poslovanja.

Moderator ovog panela biće Milovan Zvijer, advokat i partner u firmi Four Legal, a učesnici Dragan i Aleksandar Marković, otac i sin, ITN Group, kao i Rade i Aleksa Vučićević, otac i sin, Art Ival.

“Digitalna poslovna rešenja iz Srbije” naziv je drugog panela konferencije kojem će nesposredno prethoditi predstavljanje rezultata istraživanja o upotrebi digitalnih tehnologija u poslovanju.

Nakon što bude prezentovao kako i koliko biznisi koriste digitalne tehnologije i rešenja u svom poslovanju, moderator panela, Vladimir Zarić, Direktor za klijente @ Four Dots, pokrenuće razgovor sa panelistima – predstavnicima softverskih kuća koje razvijaju poslovna rešenja za domaće, regionalno i strano tržište, a koji će otkriti svoje utiske o stanju tržišta, kakva su iskustva u saradnji sa mikro, malim i većim kompanijama iz Srbije i koliko su naša preduzeća slična u odnosu na ona iz regiona i inostranstva. Kroz pozitivne primere, moći ćemo da steknemo uvid u to na koji način tradicionalni biznisi pobeđuju u digitalnoj transformaciji.

Uz moderaciju Vladimira Zarića svoja viđenja o ovoj aktuelnoj temi izložiće učesnici: Veljko Radovanović, izvršni direktor @ Logik.rs, Andreja Nikolić, osnivač i direktor @ Kadrovska.rs i Aleksandar Nastevski, osnivač i direktor @ NB SOFT.

DIDS 2023 održaće se u klasičnom formatu događaja uživo, a organizator će prenositi konferenciju putem svog YouTube kanala.

Prisustvo konferenciji je besplatno. Zbog ograničenog broja mesta, registracija posetilaca putem DIDS2023 sajta je obavezna.

Чланак Paneli na ovogodišnjem Danu internet domena Srbije (DIDS 2023): domaći aspekti digitalizacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Važan činilac koji će nesumnjivo podstaći učesnike konferencije da razmišljaju inovativno jesu keynote predavanja i njihovi autori.

Zadatak da događaj odmah na početku stavi na brzi kolosek pripada Dejvu Birsu. Dejv je Britanac koji je, kako sam navodi, oduvek bio toliko opsednut kreativnošću da nije mogao da funkcioniše u “kreativnim industrijama”. Zbog toga se od 2010. samostalno bavi poslovima kreativnog direktora, ali je ujedno i muzičar, pesnik, pisac, govornik, predavač, filmski autor i novinar – urednik. Kako sam navodi, oseća se neprijatno kada ga pitaju čime se bavi jer ni on sam nikada nije potpuno siguran.

Birs je autor nekoliko bestselera, od kojih najnoviji – Trenje – govori o tome kako trenje u životu i poslu može biti pozitivno jer stvara adrenalin, dopamin, oksitocin, serotonin i sve ostale hormone sreće.

U svom keynote predavanju, Dejv će pričati upravo o tome i objasniti na koji način se koncept trenja može iskoristiti za oslobađanje neurohemikalija u mozgu kupca koje će ga učiniti srećnim i spremnim da troši više.

DIDS 2023 ugostiće još jedno veliko svetsko ime. Fredrik Haren je Šveđanin sa prebivalištem u Singapuru, autor, istraživač i govornik na teme kreativnosti, stvaranja novih ideja i preduzetništva.

Tokom 25 godina karijere, Haren je više puta proputovao svet, proučavajući šta za pojedina društva znači kreativnost, kako se do nje dolazi, na koji način se ispoljava i najzad – kako se može iskoristiti. U interakciji sa ljudima koji su činili publiku u oko 2000 nastupa u preko 60 zemalja – od Silicijumske doline do bespuća mongolskih pustinja – Haren je došao do najmanje dva bitna zaključka: znanje i kompetentnost prodavca ne prodaju onoliko koliko njegova sposobnost da plasira novu ideju, kao i to da kreativnost nije retka, imaginarna i pojava rezervisana samo za uzan krug povlašćenih.

U svom keynote obraćanju, Fredrik će učesnicima govoriti kako da spoznaju svoje kreativne potencijale, konkretizuju ih i stave ih u službu biznisa.

DIDS 2023 će se održati u klasičnom formatu događaja, a organizator će prenositi konferenciju putem svog YouTube kanala. Prisustvo konferenciji je besplatno, ali je zbog ograničenog broja mesta registracija posetilaca obavezna.

Чланак Keynote predavanja na Danu internet domena Srbije – DIDS 2023 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Konferenciju je otvorio Milan Dobrijević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, koji je istakao da Ministarstvo pristup internetu posmatra kao osnovno ljusko pravo, a da je pandemija pokazala da internet zaista jeste bio neophodan da bi se praktikovala osnovna ljudska prava.

98% domaćinstava u Srbiji ima pristup 4G

Pomenuo je da 98% domaćinstava u Srbiji ima pristup 4G mobilnom internetu, oko 70% ima pristup superbrzom internetu, ali da i dalje postoji potreba za daljim širenjem dostupnosti imajući u vidu da 10-12% domaćinstava nema odgovarajući pristup fiksnom, brzom internetu.

Publici se obratio i Leonid Todorov, direktor Udruženja registara nacionalnih domena najvišeg nivoa azijsko-pacifičkog regiona (APTLD), koji je govorio o tome kako ova organizacija funkcioniše, o rastu broja registrovanih nacionalnih domena na tržištima ovih registara, ali i ukupnom udelu na tržištima spram generičkih domena.

Slogan konferencije glasio je „Novi prioriteti“, pa je direktor Fondacije RNIDS, Dejan Đukić, govorio o prioritetima u narednom periodu, donošenju petogodišnje strategije razvoja, i istakao da se RNIDS-ov osnovni prioritet ne menja, a to je visoka dostupnost servisa. Pomenuo je izazove sa kojima su se internet stejkholderi susreli tokom pandemije, od nelegalnih aktivnosti na internetu koje su zahtevale brze reakcije, do uspešne saradnje sa brojnim institucijama da bi srpski deo interneta bio što bezbedniji za sve korisnike.

RNIDS predstavio novi vizuelni identitet

Internet je svet – to je bila ideja vodilja studija Metaklinika koji je kreirao novi vizuelni identitet RNIDS-a, a koji će biti implementiran tokom godine. Nenad Vulović, koji je predstavio projekat, objasnio je da je studio prilikom izrade rešenja nastojao da zadrži delimični kontinuitet sa postojećim vizuelnim identitetom, ali i da unese značajno svežiji vizuelni izraz kakav Fondacija zaslužuje nakon gotovo 15 godina rada.

Budućnost digitalnog oglašavanja u svetu bez „kolačića“

Industrija digitalnog oglašavanja zabeležila je dvocifren rast u pandemijskoj 2021. godini, međutim, postavlja se pitanje i daljih trendova rasta i samog funkcionisanja industrije u kontekstu ukidanja sakupljanja kolačića (third party cookies) koje je najavio Gugl, nakon što je Eplova promena politike privatnosti već donela potrese. Međunarodne i nacionalne regulative postaju sve strožije u kontekstu toga ko i kako sme da prikuplja podatke o korisnicima, i kako da ih obrađuje, a sami korisnici postaju sve svesniji značaja svojih podataka.

Ovo je bila tema panela koji je moderirao Vladimir Zarić, 4 Dots, čiji je sagovornik Ivan Rečević, MarTech konsultant, Gaia Consulting, istakao da su sve promene najavljivane i očekivane i da suverenitet podataka mora da postoji, kao i da će se investicije kompanija u adekvatno i legalno sakupljanje informacija u perspektivi isplatiti. Sanja Lalević, Facebook Lead Srbija, objasnila je da u kontekstu stalnih promena kompanije moraju da prilagode nastup i strategiju, i da pronađu balans između personalizacije i privatnosti podataka. Jovan Protić, COO, Onet i COO i član Upravnog odbora Ringier Axel Springer Group, rekao je da su sa stanovišta dobrobiti populacije promene više nego korisne, da je razvoj tehnologije bio nekontrolisan, a sada će biti bar delimično obuzdan, jer je tehnologija često do sad zloupotrebljavana.

Marko Carević, COO & acting CEO, Ananas E-commerce, osvrnuo se na svoja iskustva rada na Dalekom istoku i zaključio da ni obilje podatka ništa ne znači ako ne znamo šta tražimo, i da je kreiranje vrednosti za biznis ultimativni KPI koji treba da se gleda.

Iskustva digitalizacije, kompleksni interfejsi i omnikanal

U nastavku programa je Jovan Protić održao predavanje na temu „Iskustva sa digitalnog tržišta Centralne i Istočne Evrope primenljiva u Srbiji“ kojim je dokazao da za izuzetno uspešne primere digitalnog poslovanja ne treba viriti u Silikonsku dolinu, jer se sjajne stvari događaju upravo u komšiluku, navodeći primere sa tržišta Estonije, Poljske i Češke. Objasnio je kako funkcionišu startapi na ovim tržištima, kako strateški nastupaju globalno i da u Istočnoj Evropi već postoje 34 „jednorog“ kompanije, vrednije od milijardu dolara.

Vitaly Friedman, kreativni direktor Smashing Magazine, front-end i UX konsultant, održao je sadržajno predavanje o tome kako dizajnirati kompleksne interfejse da bi se kreiralo prijemčivo iskustvo za korisnike. Naglasio je da neke industrije jednostavno donose kompleksnost, ali i objasnio kako da se reši zadatak prikaza velikog broj informacija da bi korisnik na ekranu dobio maksimalnu jednostavnost i predvidljiv redosled, jer jasnoća je ta koja doprinosi estetskom utisku.

Stefan Ehrhardt, EMEA Go To Market Lead u kompaniji Gugl, uhvatio se tokom svog predavanja ukoštac sa izuzetno izazovnom temom, a to je kako napraviti most između onlajn i oflajn okruženja, i pomiriti ta dva vrlo različita sveta u omnikanalnoj prodaji. Analizirao je promene usled potresa koje je donela pandemija, bum e-komerca, ali i potrebu ljudi da ipak kupuju i oflajn. Govorio je o očekivanjima kupaca da brendovi budu podjednako prisutni oflajn, kao i onlajn, i o značaju prisustva i kontinuiteta komunikacije na svakom kanalu.

Budite pametniji od pametnih uređaja

Početkom godine RNIDS je u saradnji sa RATEL-om sproveo istraživanje o digitalnoj bezbednosti, a zaključke istraživanja predstavio je Slobodan Marković, digitalni savetnik u UNDP. Istraživanje je pokazalo da je i dalje prisutan trend rasta korišćenja interneta u Srbiji, da su korisnici prilično dobro informisani o bezbednosnim rizicima – prevarama, zlostavljanju, virusima i malverima, krađi podataka i dr, međutim, i dalje očekuju da ih zaštite platforme koje koriste. Istraživanje je dalje pokazalo da gotovo 20% korisnika ne pravi nikakav bekap podataka, a da korisnici 40% računara i 30 % mobilnih telefona svojim uređajima pristupaju direktno, bez postavljene ikakve zaštite. Isto tako, 20% njih priznalo je da se bar jednom „upecalo“ na e-poruku od nepoznate osobe.

Pored istraživanja, šlagvort za panel koji je Slobodan moderirao bila je demonstracija sajber napada, a Vladan Nikačević sa saradnicima pokazao je šta sve napadač može da uradi i kako da korisniku naškodi nakon što preuzme kontrolu nad računarom i pametnim telefonom. Pokazano je kako zbog upotrebe zaraženog USB-a korisnik može da ostane bez podataka, kako njegovim uređajima i komunikacijom može da se manipuliše i kako žrtve takvog napada mogu da ostanu bez privatne, ali i poslovne reputacije i resursa.

Tokom panela Daniela Andrović, NCERT, analizirala je istraživanje, ali i upozoravala da prevare danas postaju toliko sofisticirane da treba posebno biti skoncentrisan da bi se izbegla hakerska zamka. Objasnila je kako prepoznati fišing mejlove, ali i koje incidente prijaviti NCERT-u.

Dunja Majstorović, Siemens Energy Serbia, govorila je o dobrim bezbednosnim praksama, od zaključavanja računara čim se od njega udaljite, do toga kako jedan sloj zaštite resursa preduzeća nije dovoljan, već da je potrebno da se postavlja više slojeva zaštite koji se neprestano prate i unapređuju.

Vojislav Perić, SupremeNexus, objasnio je kako je ostao bez kontrole nad svojim Jutjub kanalom koji ima više od 450 hiljada pratilaca, i kako je napad izveden zbog činjenice da na računaru nije ažuriran operativni sistem, a napadač je iskoristio bezbednosnu „rupu“ u preinstaliranoj sistemskoj igrici koja se nalazila na računaru.

Tehnologija ne može da bude etična, to moraju biti ljudi koji njome upravljaju

U finišu DIDS-a publika je imala prilike da posluša tri izuzetna predavanja na teme o kojima se jako retko govori.
Andrew McStay, direktor Laboratorije za emotivnu veštačku inteligenciju (AI) na Univerzitetu u Bangoru u Velikoj Britaniji, pionir uvođenja etike na polje veštačke inteligencije i tvorac prvog etičkog vodiča za njenu upotrebu, govorio je o odnosu međunarodne legislative prema prepoznavanju emocija. Naglasio je da je ova oblast delimično prepoznata, međutim pravno neregulisana. Predstavio je i poglede javnog mnjenja građana Britanije prema prepoznavanju emocija i stavove o tome u kojim prilikama ili povodima bi im tako nešto bilo prihvatljivo, a kada ne.

Kreativni strateg Lazar Džamić održao je predavanje na temu „Etički izazovi (digitalnog) marketing prostora“ i zaključio da sa etičkog stanovišta posmatrano, svi u marketingu nose sive šešire, i niko nije potpuno beo. Rekao je da je etika stvar o kojoj se ne govori ne samo u regionu, već ni na Zapadu. Govorio je o „crnim operacijama“ u marketingu, o različitim vrstama manipulacije podacima, nivoima profilisanja korisnika i nedostacima propisa, kao i o tome koliko duboko može da ide profilisanje i personalizacija propagande.

Igor Spasić, solution architect, govorio je o etičkom kodu, i odgovornosti softverskih inženjera za kod koji proizvode i objasnio da program treba da služi čoveku koji ga koristi. Govorio je o „igri silikonskih bogova“ i brojnim primerima kako softver može neetički da funkcioniše. Naveo je činjenice koje govore da je skoro svaka od tehnoloških kompanija prekršila neki etički standard i zaključio da veštačka inteligencija ne može da bude etična, jer je samo alat, da su ljudi koji njome upravljaju dobri ili loši, a shodno tome i „treniraju“ taj alat.

Чланак Budite pametniji od pametnih uređaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) zakazala je svoju najveću godišnju konferenciju, Dan internet domena Srbije (DIDS), za 16. mart, program počinje u 10 časova, a publika sadržajima konferencije može da pristupi besplatno uz prethodnu registraciju na sajtu dids.rs.

Izvesno je da se čitava digitalna industrija suočava sa novim izazovima u pružanju relevantnog i personalizovanog korisničkog iskustva i oglašavanja. Sa jedne strane, javljaju se tehnički izazovi, jer tehnologije koje se koriste dugi niz godina i predstavljaju osnovu digitalnog ekosistema uskoro prestaju da postoje (internet bez “kolačića”). Sa druge strane, otvara se čitavo polje mogućnosti u domenu novih korisničkih iskustava koja se nude u zamenu za privatne podatke (Metavers). A vrednosti privatnih podataka korisnici, potpomognuti lokalnim i globalnim regulativama, postaju sve svesniji.

Kako da se različiti učesnici u digitalnoj ekonomiji – izdavači, medijske agencije, oglašivači i biznisi pripreme za nova pravila igre i transformacije koje traju i tek slede, biće razmatrano tokom uvodnog razgovora Vladimira Zarića, Account Director (Four Dots), sa stručnjacima iz domena digitalnog marketinga Sanjom Lalević, Facebook Lead Srbija (Httpool) i Ivanom Rečevićem, Global Channel Analytics Lead (Bayer).

Vitaly Friedman, konsultant za UX, na čelu kreative Smashing magazine-a, svojim predavanjem objasniće kao „doskočiti“ složenim zahtevima dizajna korisničkog interfejsa da bi se postiglo toliko traženo dobro korisničko iskustvo. Ovo predavanje biće zanimljivo ne samo dizajnerima i veb-dizajnerima, već svima kojima je veb-sajt u centru sopstvenog, poslovnog digitalnog univerzuma – osnovna tačka kontakta, ali i nezamenljiv kanal prodaje, svima koji žele da svojim korisnicima pruže vanserijsko iskustvo.

O omnichannel prodaji govori se već neko vreme, međutim, publika DIDS-a imaće priliku da čuje kako ovu temu posmatra Gugl. Steffen Ehrhardt, stručnjak već 18 godina angažovan u Guglu, govoriće o tome kako povezati internet prodaju i druge onlajn aktivnosti sa oflajn svetom. Razmatraće kako danas tehnologija može poslužiti da bi se različiti medijski kanali, koji se koriste, pružili maksimum. Biće reči ne samo o svemu onom što Gugl radi u ovoj oblasti, već i o aktuelnim tokovima u trgovini i maloprodaji u celini.

O drugim važnim temama konferencije DIDS – bezbednosti na internetu, odnosu etike i tehnologije i ostatku bogatog programa koji je RNIDS pripremio možete saznati više na DIDS 2022 | Dan internet domena Srbije.

Чланак DIDS: Izazovi i rizici digitalne ekonomije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sažetak predavanja Lazara Džamića, kreativnog i brend stratega, sumira motivaciju ovog tematskog bloka konferencije, a to je da su izazovi modernog biznisa sve više etički, a sve manje stručni. „Moderni marketing stručnjaci se sve više suočavaju s pitanjem ne da li nešto mogu da urade, već da li treba,“ glasi teza Džamića, a upravo tehnologija je omogućila beskrajne mogućnosti čije korišćenje može da bude etički sporno.

Razvoj moderne tehnologije počiva na kôdu, no, kakve etičke dimenzije nečega kao što je programiranje možemo razmatrati? Igor Spasić, arhitekta softverskih rešenja, koji će na DIDS-u govori na temu „Etički kôd“, smatra da je danas, kada postoji više programabilnih uređaja nego ljudi na planeti, neophodno postavljati pitanja o vrednostima kôda koja nisu isključivo ekonomske prirode. Podjednako je važno neprestano tražiti odgovore na ova pitanja, vagati značaj, uticaj i domet kôda.

Tematski celinu zaokružiće predavanje britanskog stručnjaka i tema koja do sada nije načinjana na domaćim konferencijama i u medijskom prostoru, a to je oblast regulisanja upravljanja veštačkom inteligencijom i prepoznavanjem emocija. Endru Mekstej (Andrew McStay), profesor Digitalnog života na Univerzitetu u Bangoru u Velikoj Britaniji, govoriće na temu „Etika veštačke inteligencije i prepoznavanje emocija“. Pitanje prepoznavanja emocija se nalazi pod lupom kreatora politika kao nikada do sada, i prioritetno se pristupa njegovom rešavanju u kontekstu pravne zaštite i zaštite ličnih podataka. Mekstej će istražiti aktuelne procese kojim se etičke vrednosti pretaču u praktično upravljanje, pri čemu će dati istorijski kontekst tehnologija, kao i uvid u stavove društva, da bi se dalje osvrnuo na ključne pravne promene, i na etičke slabe tačke i moguća rešenja.

Više informacija o temama i predavačima dostupno je na sajtu dids.rs gde se obavlja i registracija za pristup sadržajima konferencije.

Ovogodišnji DIDS će okupiti stručnjake iz međunarodnih i domaćih kompanija među kojima su Google, Smashing magazine, Bayer, Onet, Httpool, Bangor University, Direct Media i dr, koji će podeliti svoje ekspertize, uvide i zaključke kroz predavanja i diskusije, i razmotriti koje su to sfere poslovanja dobile nove dimenzije, forme i oblike, kako i koliko se transformisalo ono što znamo kao upotrebu interneta u poslovanju. DIDS ispituje koji su se to Novi prioriteti pojavili u domenu internet poslovanja, ali i kakve se promene već vide na horizontu, promene koje će ubrzo doneti opet nove prioritete.

Чланак Etika i tehnologija – tema DIDS-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

DIDS kroz predavanja i diskusije pažljivo odabranih domaćih i inostranih stručnjaka razmatra koje su to sfere poslovanja dobile nove dimenzije, forme i oblike, kako i koliko se transformisalo ono što znamo kao upotreba interneta u poslovanju. DIDS ispituje koji su se to Novi prioriteti, kako ovogodišnji slogan konferencije glasi, pojavili u domenu internet poslovanja, ali i kakve se promene već vide na horizontu, promene koje će ubrzo doneti opet nove prioritete.

Konferencija će okupiti stručnjake iz međunarodnih i domaćih kompanija među kojima su Google, Smashing magazine, Bayer, Onet, Httpool, Bangor University, Direct Media i dr, koji će podeliti svoje ekspertize, uvide i zaključke.

U uvodnom panelu će se diskutovati o najznačajnijim temama digitalne ekonomije iz 2021. godine, koje će izvesno uticati na pravac razvoja digitalne industrije. Učesnici panela razmatraće kako da se digitalna industrija izbori sa izazovom pružanja relevantnog i personalizovanog korisničkog iskustva u kontekstu interneta koji se polako oprašta od kolačića (cookies), čiji korisnici postaju svesni važnosti privatnih podataka, dok nova tehnološka rešenja potiskuju stara, a nude svoja preimućstva baš u zamenu za te podatke.

Posebna tematska celina posvećena je bezbednosti poslovanja u digitalnom okruženju. Biće predstavljeno istraživanje o digitalnoj pismenosti i bezbednosti, a panel diskusija, koja sledi, baviće se time koliko su kod nas internet korisnici i biznisi upoznati sa bezbednosnim rizicima, gde se informišu, kako se štite itd.
Tema o kojoj nemamo često prilike da slušamo – etika, biće razmatrana sa tri vrlo povezana, iako različita stanovišta, iz prizme marketinga, veštačke inteligencije i programiranja. Publika će imati prilike da sazna više o pojmu „etičkog koda“, ali i da se upozna sa pogledom zakonodavaca na razvoj veštačke inteligencije i zapita zašto su izazovi modernog biznisa više etički nego stručni.

Već trinaestu godinu RNIDS organizuje DIDS, konferenciju čiji je cilj da prepozna, razmotri i predvidi trendove u razvoju interneta i digitalne ekonomije. Konferencijom se obeležava početak registracije .rs domena (mart 2008. godine), jednog od najvažnijih domaćih resursa za poslovanje na internetu.
Kompletan program i sve dodatne informacije o konferenciji biće dostupni na dids.rs.

Чланак DIDS 16. marta razmatra Nove prioritete u onlajn okruženju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Konferenciju je svečano otvorio Milan Dobrijević, pomoćnik ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija, ukazavši da danas više nego ikada pre koristimo internet i telekomunikacije. On je pohvalio dosadašnji rad RNIDS-a na kreiranju ekosistema za normalno i stabilno funkcionisanje interneta u Srbiji i dodao da i država čini velike napore da omogući njegovo širenje.

Danko Jevtović, član Upravnog odbora ICANN-a, pojasnio je kako funkcioniše ova organizacija, i istakao značaj nacionalnih registara poput RNIDS-a čiji rad na uspostavljanju i promociji nacionalnih domena omogućava da internet zaista postane dostupan svima, bez obzira na jezik ili pismo.

Srbija ima čak dva domena koji to omogućavaju: .rs i .срб. Oni su, istakao je Dejan Đukić, direktor RNIDS-a, zauzeli dve trećine tržišta domena u Srbiji. Njih vole i Gugl i korisnici.

Prvi predavač na ovogodišnjem DIDS-u, Kei Šimada, preduzetnik i investitor na čelu Digital Makers Lab (IBM Japan) uključio se iz Japana i govorio o nekoliko trendova koje je pokrenula pandemija. Piter Van Rost, generalni menadžer CENTR-a, Udruženja evropskih nacionalnih registara domena najvišeg nivoa, govorio je iz Brisela o rastu registracije domena tokom pandemije, ali i razbijao mitove o prevarama preko interneta. „U Evropi se od početka pandemije beleži rast interesovanja za registraciju domena, ali taj rast predvode nacionalni domeni. U 2020. godini rast je bio na šestogodišnjem maksimu od 4,4% što je dvostruko veći rast od onog koji beleže generički domeni“, potvrdio je Van Rost.

Da li je internet velikim preduzećima bio (dobar) sluga i (loš) gospodar, i kakve je transformacije poslovanja omogućio od početka pandemije, govorilo se tokom panela koji je moderirao Vladimir Radunović. Panelisti su se saglasili da je internet dobar sluga onome ko zna da ga korisiti, a Branka Petronijević, marketing menadžer u hotelu Crown Plaza Beograd, istakla je da je u situacijama poput globalne pandemije, dozvoljeno, pa čak i poželjno, u posao uključiti i emocije poput empatije. Da se dostava hrane pokazala kao veoma unosan posao tokom pandemije, potvrdio je Branimir Đurović, generalni menadžer kompanije Glovo Srbija, koji ipak smatra da održivi rast podrazumeva više od prilagođavanja tržišnim okolnostima i „hvatanja momenta“ – bitno je i poznavanje potreba klijenata. Momir Đekić, konsultant za digitalnu transformaciju i generalni menadžer u IT kompaniji Symphony, saglasan je da zadovoljstvo korisnika treba da bude prioritet svake kompanije, što ne znači da kompanije treba samo da ispunjavaju želje klijenata, već i da moraju predviđati njihove potrebe.

Tokom predavanja koje je usledilo, svoje viđenje postpandemijske komunikacije objasnio je Vojislav Žanetić, konsultant za tržišnu komunikaciju. „Pandemija je ograničila našu mobilnost, a samim tim i našu slobodu. Kao alternativa nam je ponuđen prelazak na digitalno poslovanje, odnosno rad od kuće, bar za neke kategorije stanovništva. Druge profesije, poput medicinskih radnika ili onih koji pružaju komunalne usluge su ostale ’analogne’. Civilizacija se dakle podelila na digitalnu i analognu zajednicu. U takvoj situaciji i komunikacija mora ’gađati’ sve strukture društva“, smatra Žanetić.

Dimitrije Ostojić, stručnjak za digitalni marketing, direktor agencije Default Design, podelio je konkretne savete za bolju konverziju sajtova. Da bi neka kompanija privukla i zadržala korisnika na svom sajtu potrebno je da on bude pregledan, intuitivan, sa jasnim porukama.

Pol Snoksel, kreativni direktor agencije Wunderman Thompson uključio se iz Londona i govorio o tome da su prodajni sajtovi veoma često dizajnirani tako da suptilno navode korisnike da ponekad kupe ono što ne žele ili da ostave podatke koje nisu planirali da dele. Posavetovao je kompanije da se zapitaju, pre nego što se upuste u ovakav način poslovanja, da li bi one same pristale na uslove koje planiraju da ponude svojim korisnicima.

Članovi UO E-komerc asocijacije Srbije Marko Mudrinić i Ivan Tanasković izjavili su da je pandemija Kovida-19 ubrzala razvoj e-trgovine za čitavih pet godina. Prema podacima Narodne banke Srbije, e-trgovina je u porastu još od 2013. godine, a u 2020. godini rast plaćanja karticama na internetu u odnosu na prethodnu iznosio je 103,5%, rast vrednosti transakcija preko 80%, a ukupna vrednost transakcija plaćenih karticom je porasla za 33,3%.

Pandemija je malim proizvođačima istovremeno i otežala poslovanje, ali i otvorila nove kanale za komunikaciju sa kupcima, istakla je moderatorka panela posvećenog malim proizvođačima na internetu Milica Čalija, vlasnica brenda Anđeli. Kada je 2012. pokretala proizvodnju ona nije mogla ni da pretpostavi da će jednog dana prodavati preko interneta, koji joj je danas uobičajen kanal prodaje. „Svi kanali komunikacije sa potrošačima su važni, ali najbitnijim smatram naš sajt jer je jedino on zaista naš. Društvene mreže pripadaju privatnim kompanijama koje su njihovi vlasnici“, kaže Čalija.

Internet se tokom pandemije nametnuo kao značajan, u nekim slučajevima i jedini izvor prihoda za male proizvođače, posebno kada su njihova prodajna mesta bila zatvorena, kaže Ana Nešić sa platforme Mali proizvođači, koja se nada da će se interesovanje za kupovinu preko interneta zadržati i po završetku pandemije.

Marija Slović, preduzetnica i vlasnica prodavnice Domaccini radi na unapređenju dostave, ali to nije jedini izazov sa kojim se suočava. Kada je ulagala u onlajn prodaju njena glavna dilema bila je – da li će neko kupiti kajmak ako prethodno ne može da ga proba, kao na pijaci. Ispostavilo se, kaže, da hoće, i to ne mali broj ljudi.

Vladimir Kovač, internet preduzetnik i moderator panela posvećenog inovatnivnim pristupima u e-trgovini, istako je da danas nije dovoljno da sajt bude samo lep izlog biznisa. Njegovi sagovornici saglasni su da je uspon e-trgovine veliki, ali da treba misliti i o budućnosti.

Jedan od načina da ostvarite uspeh u e-trgovini je razlikovanje od konkurencije, kaže Aleksandar Ilić, izvršni direktor Knjižare Roman. Njegova knjižara je to postigla omogućavanjem dostave knjiga po Beogradu u roku od 60 minuta od porudžbine. Oskar Borbaš, osnivač Geek Shop-a, svoj uspeh duguje – humoru. Iako nudi samo jedan proizvod u nekoliko boja i veličina, humorom na drštvenim mrežama je pridobio veliki broj kupaca, ali naglašava da nije dovoljno samo osloniti se na humor već i na dobar poslovni plan. Ivan Tanasković, rukovodilac sektora internet prodaje u kompaniji Planeta Sport, rekao je da su kupcima bitni sigurnost plaćanja, isporuka naručene robe ali i mogućnost zamene i refundacije.

Чланак DIDS 2021 Digital – umesto aplauza, pohvale na četu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gotovo šest sati programa biće emitovano uživo iz studija, a publika će pratiti prenos na dids.rs. Čak 17 domaćih i inostranih predavača i panelista razmatraće kojim nas je lekcijama naučio život u poslednjih godinu dana i, poučeni svojim iskustvima, sugerisaće kako da preduzeća iskoriste sve prednosti interneta u poslovanju.

Nastojaće da odgovore na pitanje da li je internet bolji sluga ili gospodar, razmatrajući usluge koje je nam je pružio, a imajući u vidu da je omogućio transformaciju poslovnih procesa i navika koja je mnogim biznisima održala „glavu iznad vode“ u kriznim vremenima. Biće reči o tome kako su mali proizvođači uz pomoć interneta došli do novih kupaca i širili horizonte svog poslovanja, a ceo tematski blok biće posvećen trendovima rasta, ali i perspektivi elektronske trgovine u Srbiji.

Publika će imati prilike da sluša predavanja o novim digitalnim trendovima, rastu registracije domena kao pokazatelju ubrzane digitalizacije privrede, promenama u komunikaciji i budućim komunikacionim trendovima, ali i mračnoj strani korisničkog iskustva na internetu.

Registracija naziva .rs domena počela je 10. marta 2008. godine, a nacionalni domen je postao izbor gotovo dve trećine registranata u Srbiji. Iz godine u godinu broj registrovanih naziva .rs domena stabilno raste, pa je do trinaestog rođendana taj broj dostigao gotovo 118.500. Na velikom broju naziva .rs domena svoj dom su našli sajtovi uspešnih preduzeća, e-komerc firmi, malih biznisa iz sektora usluga i proizvodnje. Konferencija DIDS je RNIDS-ov doprinos razvoju i rastu poslovanja na internetu kroz kontinuiranu edukaciju koju pruža iz godine u godinu.

Kao i do sada, prisustvo konferenciji je besplatno uz registraciju posetilaca na sajtu dids.rs. Registrovani posetioci pratiće prenos uživo na sajtu, ali i imati prilike da komuniciraju sa drugim posetiocima putem četa, postave pitanja učesnicima i učestvuju u nagradnim aktivacijama.

Vidimo se 17. marta. Onlajn!

Чланак Šta poklanja .RS za trinaesti rođendan? се појављује прво на Biznis i Finansije.