Treći panel medijske konferencije „Uživo iz budućnosti„, koju je organizovala Business Info Group-a, bio je posvećen potrebama publike za etičkim novinarskim sadržajem. Mediji različitim brzinama „hvataju talas“ digitlnih promena, ali publiku u ovom postupku ne treba nipodaštavati.

Sve redakcije povećavaju broj ljudi koji su angažovani na portalu i društvenim mrežama, jer im je jasno da publika tradicionalnih medija „izumire svakog dana“, naveo je programski direktor televizije N1 Igor Božić.
On je naveo da 60 odsto njihove televizijske publike ima preko 45 godina, a da istraživanja koja sprovode ukazuju da mladi znaju za N1 iako većina njih nema televizor u svom domu.

Digitalni kanali poput društvenih mreža ovoj TV kući pomažu da izgradi brend i prepoznatljivost, zbog koje će im mladi ukazati poverenje kada počnu da konzumiraju vesti.

„Iako je TV u Srbiji i dalje dominantno sredstvo informisanja, bez kog ne možete, verujem da će i njuz i sportski kanali preći na ‘on demand’ platforme. Već duže od pet godina korisnici imaju mogućnost da program vraćaju unazad, što uklanja imperativ praćenja TV programa. U normalnim danima, kada se ne dešava nešto vanredno, jasno je da će gledati vesti kad njima odgovara“, rekjao je Božić.

Potrebe publike ipak usmeravaju medijski biznis

N1 je zato počeo da sadržaj plasira i na društvenoj mreži TikTok, što Božiću na početku „nije bilo jasno“.

„Na (TikTok) gledam slično kao na Instagram, koji isto isprva nisam razumeo, dok nisam video da je moja ćerka, tada tinejdžerka, informisana o govoru američkog predsednika putem (ove društven mreže). Mladi se (dominantno) na ovaj način informišu o političkim trendovima. Više ne možete da ispratite sve kanale komunikacije, nemoguće ih je pokriti“, dodao je Božić.

Potrebe publike ipak usmeravaju medijski biznis. Božić navodi da je i to jedan od razloga što se N1 od izveštavanja usmerenog na ceo region usmerili na „nacionalne“ teme.

„Regionalni servis se dezintegrisao zbog publike… koja nije bila zainteresovan za stvari koje nisu ključne za njihov život. Gledaoci žele regionalni sadržaj, ali samo koji se može njih lično ticati“, zaključio je Božić.

On je kazao i da se najmasovnija publika vodi tabloidnim naslovima i pristupom „teorija zavera“, koji zavodi čak i publiku koja želi da se edukuje.

„Kako tome parirati je ključno pitanje. Pojavilo se more tabloida, niz portala (s ovim pristupom). (Servis za istraživanje publike) Gemius ukazuje da portal N1 prikuplja dva miliona jedinstvenih korisnika, a neki portali za koje niko nikada nije čuo imaju više“, rekao je Božić.

Na Balkanu  tradicionalni mediji i dalje imaju primat

Miloš Teodorović, izvršni urednik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE), naveo je da je digitalizacija trenutni prioritet ove medijske kuće, da je tranzicija komplikovana, ali da najbolji doseg na Zapadnom Balkanu imaju upravo njihovi video sadržaji – na YouTube-u i TikTok-u.

Borba za pažnju publike je otežano u okruženju „medijskog haosa, u kom su ljudi zasuti informacijama, a ništa ne razumeju“.

„Iako na Balkanu istraživanja ukazuju da tradicionalni mediji i dalje imaju primat, takva je društveno-medijska klima, stalno pokušavamo da nađemo kanale do publike bez ugrožavanja standarda. Ovo je još važnije jer tradicionalni mediji koji su pod (kontrolom politike) ništa ne prepuštaju slučaju – i oni su koncentramisani na digitalne kanale. Naši najgledaniji formati su takozvani ‘explainer-i’, koji objašnjavaju neku pojavu. Primer je prilog ‘Šta je Hamas?’, koji je za pet sati pogledalo 250.000 ljudi“, naveo je Teodorović.

Odgovor na potrebe sve zahtevnije publike i dominacije algoritama društvenih mreža će i medije i zainteresovanu publiku možda usmeriti na „stare“ digitalne kanale, poput njuzletera, Vibera, WhattsApp-a, foruma.

Tabloidi kreiraju lažnu stvarnost

„Živimo situaciju u kojoj tabloidi kreiraju lažnu stvarnost, koju naknadno veliki broj ljudu prihvata kao istinu. Poverenje u medije opada, a raskrinkavanje lažnih vesti može biti i kontraproduktivno. Možda će veštačka inteligencija (AI) jačati i kontrolne mehanizme, ali tehnološki iskoraci su takvi da regulatori ne mogu da ih prate… Za sada naziremo koji su faktori rizika AI-ija, a još nema odgovora kakve ćemo koristi imati od (veštačkke inteligencije)“, dodao je predstavnik RSE-a.

On je dodao da se taj medij „ne upušta u borbu sa trivijalno sadržajem“, da je cil odgovoriti sa pozicije „najobjektivnijeg i najboljeg novinarstva“, kako se ne bi izgubile barijere između novinarstva i proizvodnje sadržaja.

„(Na Zapadnom Balkanu) se smanjio broj medija koji imaju novinarske ambicije, dok smo istovremeno preplavljeni medijima koji žele da zarade, u tom smislu je zadatak zadržati standarde“, zaključio je Teodorović.

Glavna i odgovorna urednica BBC na srpskom Aleksandra Nikšić se složila da i analize ukazuju da je publika prezasićena „hard news“ saržajem, a da se britanski javni servis na domaće tržište iu vratio zbog shvatanja da ne postoji medij koji odgovora na pitanja publike.

Informišemo, obrazujemo i zabavimo

„(Naš) moto je ‘da informišemo, obrazujemo i zabavimo’… Mi to zovemo ‘near news’ pristup, prepoznajemo da publika ima pet osnovnih potreba, od kojih je najvažniji da dobije kontekst… Počeli smo od malog broja ljudi koji je pokrivalo mnogo kanala i formata. Glavni digitalni adut je video sadržaj, koji uglavnom traju od 40 sekundi do dva minuta, koji su vizuelno upečatljivi i koji daju odgovor – pravljenje takvih videa svi naši novinari moraju da (nauče)“, rekla je Nikšić.

Kreiranje video sadržaja mobilnim telefonom (Mobile Journalism – MoJo) praktično nije postojalčo na domaćoj medijskoj sceni u gosdinama kada je BBC otvorio svoj servis na srpskom, predstavlja možda najvažniji novinarski format, ali se uprkos tome ova redakcija jije još uvek oglasila na TikToku, pošto je ruski servis BBC-ija uočio da od njega „dobijaju više štete nego koristi“.

„Na Fejsbuku je veoma stara publika, sve više publike, zanimljivo, nam dolazi preko Reddit-a. (To nam je signal) da postoje oni koji nisu željni samo vizuelno udarne komunikacije. Publika želi objašnjenje, ne želi smatranja… Novinari žele da prave priče za novinare, a to digitalna publika ne želi. Ne treba joj simplifikacija, nego kratko i jasno objašnjenje“, dodala je Nikšić.

Prema njenim rečima, tabloidi su oduvek postojali i da će uvek postojati, zbog čega relevantni mediji moraju da savladaju „umetnost pravljenja sadržaja koji privlači pažnju, ali na način koji nije vulgaran“.

„Ne treba nipodaštavati publiku, ne volim da govorim o njenoj obrazovanosti (kao prepreci)… Zato je posao medija i da edukuju, da upoznaju ljudi sa dešavanjima oko njih. Prednost BBC-ija kao javnog servisa je što ne jurimo za ‘klikovima’, iako naš budžet zavisi od gledanosti. Sve je igra, taktika, pobeda će biti na strani najupornijih“, zaključila je ona.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Budućnost medija: Objasniti stvarnost ne vređajući publiku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proces digitalizacije zahteva sistemsku i holističku strategiju, međutim, samo trećina kompanija sprovodi je na ovaj način, dok njih manje od 30 odsto meri uspeh svojih digitalnih inicijativa na sistemskom nivou. Istovremeno, digitalizacija danas predstavlja ključnu pokretačku snagu kompanija i neretko je najveći deo ulaganja predviđen upravo za njeno unapređenje i razvoj. Raskorak između značaja ovog procesa za kompaniju, sa jedne strane, i nedovoljno sistemskog pristupa, sa druge, može da dovede u pitanje uspeh celog procesa. Ovo su neki od zaključaka studije pod nazivom „Digitalna vrednost“ (Digital Value) koju je sprovela konsultantska kuća Horváth, a u kojoj je učestvovalo više od 300 rukovodilaca i menadžera iz preko 14 različitih industrija.

Projekti digitalizacije dominiraju projektnim portfoliom kompanija

Iako i studija i iskustvo potvrđuju da projekti digitalizacije dominiraju projektnim portfoliom kompanija i visoko su prioritizovani u razvojnim planovima, stručnjaci ukazuju da procese digitalizacije ne treba olako shvatiti i da na neke aspekte posebno treba obratiti pažnju, kako bi digitalizacija bila uspešno sprovedena.

„Nemali broj kompanija suočava se sa situacijama da se inicijative vezane za digitalizaciju jednostavno i samo „ugase“. Razlozi za to su najčešće fragmentiranost između pojedinačnih inicijativa, kao i nedostatak usklađenosti u upravljanju projektima, kako pojedinačnim, tako i grupnim i multi-sektorskim“, kaže Marija Boldor iz kompanije Horváth koja je sprovela studiju.

Ova konsultantska kuća dalje savetuju da upravljanje digitalizacijom treba da bude jasno profilisano i transparentno. Ključno je da se u startu uradi evaluacija, projektuju očekivanja i analizira stepen investicija koji ovaj proces zahteva, kao i rast koji će on doneti – i u finansijskom i u nefinansijskom pogledu. „Pored finansijskih elemenata, moraju se jasno sagledati nefinansijski benefiti koje digitalizacija donosi – zadovoljstvo vaših korisnika i unapređenje procesa. Ispravno urađena evaluacija ciljeva i očekivanih rezultata prvi je korak pre ulaska u svaki proces transformacije, što digitalizacija svakako jeste“, dodaje Boldor.

Rizik  tokom procesa digitalizacije

Iako studija upozorava da se gotovo polovina kompanija suočava sa rizikom da će se tokom procesa digitalizacije izgubiti iz vida njen osnovni cilj i razlog zbog kog je ona započeta, sistemski, „holistički“ pristup viđen je kao rešenje. Kako u pogledu prevazilaženje izazova prilikom procesa digitalizacije, tako i u pogledu njenog uspešnog vođenja.

„Postavljanje jasnih okvira digitalizacije omogućava preciznije početno klasifikovanje procesa i procenu digitalnih projekata kompanije transparentnim, a potencijalne slabosti i izazove na tom putu brzo uočljive. Uspostavljanje digitalnog mindseta kroz razvoj digitalnih veština, digitalizacija procesa, unapređenje podataka i algoritama, upotreba odgovarajuće tehnologije i kreiranje odgovarajućih partnerskih mreža, drugi su faktor uspešnog sprovođenja i upravljanja digitalizacijom“, zaključuje Boldor.

Чланак Dve strane digitalizacije u kompanijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je krajem 2008. godine došlo do krize izazvane preintenzivnim finansiranjem kupovine kuća i stanova u SAD, reakcija države je došla u vidu masovnog „štampanja“ dolara, potom i drugih svetskih valuta.

Previše novca je dovelo do pada vrednosti ušteđevinama i građani su počeli da razmišljaju kako da se oslobode ove vrste državne manipulacije.

Traganje za „novim novcem“ je naročito zapaženo tokom pokreta „Okupiraj Volstrit“. Tom prilikom su inicijatori bili inspirisani primerima iz 19. veka, kada su vrednosti pokušavane da se iskažu ne u novcu, već u radnim satima.

Brzo se, međutim, shvatilo da je za sticanje poverenja među korisnicima, što je osnov bilo kog novca, neophodno nešto mnogo modernije. Osmišljena je verzija digitalnog žetona, ali ponuđena valuta je mogla da služi samo u kupovini unutar njujorških demonstranata. Igra je trajala tek nekoliko dana, mladi nezadovoljnici nisu ispoljili dovoljno znanja i ambicija da nastave sa pokušajima.

Ipak, nije prošlo mnogo vremena pojavio se bitkoin. Bio je to odlično osmišljen pokušaj koji i danas traje. Mada se autorstvo često pripisuje japanskom matematičaru kodnog imena Satakaši, kreatori novine su svakako morali da raspolažu velikim znanjem iz istorije i filozofije novca, ali i niza čak i manje srodnih disciplina.

Privatan novac

Kada se pojavio dugo se nije moglo reći šta je. Jednostavno ljudi su počeli da se igraju novom tehnologijom. Pokazao se dalekovidim onaj ko je predvideo da će upravo blokčejn tehnologija ditribucije zapisa biti osnov novog novca. Vidljivo je da ga bankari i danas odbijaju, smatrajući ga izumom pogodnim da kriminalcima olakša poslovanje nelegalnom imovinom.

Tek kada se u drugoj polovini 2013. godine u nemačkom Bundestagu povela debata o kriptovalutama, otvorila se rasprava o suštini nove pojave. Stvar je razrešio Volfang Šojble, tadašnji ministar za finansije Nemačke. Definisao je bitkoin kao privatan novac, na čije manipulacije se plaća porez.

Dakle, ako se kupi, pa u roku kraćem od 12 meseci, izađe iz bitkoina, plaća se porez na zaradu. U to vreme oscilacije vrednosti bitkoina iskazane u dolarima bile su svakodnevne i izrazito velike. U prvoj deceniji postojanja vrednost mu je uvećana čak za 750 puta.

Pričanjem postaješ bogat

Šojble je napisao da je uloga novine čuvanje stečene vrednosti, a da mu nije namena da bude valuta za kupoprodaju. Deset godina kasnije jasno je da je ovakvim pristupom nemački ministar snažno doprineo da se vrednost novog novca stabilizuje.

Tehnologija čuvanja bitkoina, ili bilo koje druge kriptovalute, modernošću je osvojila ne mali broj broj ljudi i oni neprekidno pričaju kako su zadovoljni. Razumljivo, pozitivnim nastupom povećavaju broj korisnika – upravo je to jedini način da se i sami bogate. Privatan novac ni do sada nije bio nepoznat. Žetone prilično često upotrebljavamo na zabavama kada želimo da ubrzamo kupoprodaju. Za razliku od bitkoina, imaju istu vrednost tokom žurke, nakon koje su neupotrebljivi. Bitkoin, mada neuporedivo odmerenije, i dalje oscilira, a upotrebna vrednost mu je trajna.

Moć digitalizacije

Čini se da je pravo vreme da se uvede i oporezivanje na trgovinu bitkoinom. Kako se porez plaća samo ako se manipulacija obavlja u periodu kraćem od godinu dana, procenjuje se da bi uvođenje oporezivanja podstaklo kupovinu „novog novca“ na duži rok.

A ništa nije povoljnije da se dodatno stabilizuje vrednost bitkoina od dugoročnih ulaganja što bi dodatno podiglo popularnost „novog novca“. Podsetimo, već sada jedan odsto mladih unutar Evropske unije je uložilo u ovu vrstu štednje, dok 12 odsto razmišlja o tome.

Još uvek se debatuje kako su se dogodile kriptovalute. Nema definitivnog odgovora, ali se čini da digitalizacija sve više menja našu svakodnevicu, pa i delatnosti na koje smo toliko navikli da nam izgleda da moraju večno trajati.

Libra protiv dolara

Naravno da pod kapom nebeskom ništa nije večno. Sve češće telefoniramo upotrebom vajbera, iznajmljujemo „sobu za noć“, kupujemo klikom na Amazonu i vozimo se „Uberom“, jer nam je jeftinije, lakše i udobnije. Digitalizacija nam je omogućila da iste potrebe zadovoljavamo na nov, povoljniji način. Isto tako, nova tehnologija nam omogućava da plaćamo ili štedimo na drugačiji način, ne obavezno u novcu na koji država ima monopol.

Upravo je ugrožavanje najjačeg državnog ekskluziviteta kakav je štampanje novca i veliki problem za razvoj i masovniju upotrebu kriptovaluta. Iskusila je to i „Meta“, kada je pre četiri godine najavio libru, svoju kriptovalutu.

Projekat do danas nije zaživeo, jednostavno ako bi 2,8 milijardi korisnika ove mreže prešlo na libru, potreba za dolarom bi se drastično redukovala. Nakon šest sati propitivanja vlasnika „Fejsbuka“ pred američkim Kongresom, izgleda da je promenio mišljenje i, barem za sada, odustao od namere.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

Чланак Da li treba uvesti porez na štednju u bitkoinima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novo Mastercard istraživanje o porodičnim biznisima pokazalo je da je jedan od ključnih izazova za male biznise taj kako da ubede članove porodice da se modernizuju i kako da pronađu prava digitalna rešenja koja će im pomoći da održe korak sa konkurencijom.

MSP sektor (mala i srednja preduzeća) kolektivno čine 99 odsto svih evropskih preduzeća. Većina njih su porodične firme, pokazuju podaci Evropskog parlamenta, posebno mikro biznisi sa manje od 10 zaposlenih. Iako ih je brojčano mnogo, samo 37 odsto porodičnih biznisa oseća se zaista spremnim da posluje u okvirima digitalne ekonomije, pokazuje studija. U Srbiji je taj procentat nešto veći – 40 odsto porodičnih biznisa smatra da je spremno da posluje u savremenim uslovima.

Kao kompanija koja na evropskom nivou sarađuje sa oko 18 miliona malih preduzeća, Mastercard je sproveo istraživanje u 15 zemalja, uključujući Srbiju, kako bi se bolje razumelo kako se mali biznisi pozicioniraju u okvirima savremene digitalne ekonomije. Studija je obuhvatila 10.500 ispitanika, porodičnih i malih i srednjih preduzeća koja ne vode porodice, a zaključci pokazuju da su potrebne nove strategije kako bi se efikasnije pomoglo manjim porodičnim firmama.

Prepreke usvajanju digitalnih rešenja

Porodični biznisi brzo su se adaptirali na digitalni svet u koji ih je pogurala pandemija, pa je 47 odsto ispitanika istaklo da je korišćenje digitalnih plaćanja u porastu u njihovim firmama. Po ovom pitanju, Srbija je iznad evropskog proseka, sa 60 odsto porodičnih biznisa koji su zabeležili porast korišćenja digitalnih plaćanja.

Međutim, istraživanje pokazuje da porodične firme i dalje nisu sigurne u pogledu toga koji digitalni resursi i tehnologije bi bili najbolji za njih. Više od dve petine ispitanika (41 odsto) reklo je da želi da koristi digitalne alate kako bi modernizovali svoje biznise, ali značajan broj (28 odsto) nije bio siguran koje rešenje bi im najviše odgovaralo. Ovde su porodični biznisi u Srbiji na nivou onih u Evropi – 42 odsto ih želi, ali 27 odsto ne zna koja bi digitalna rešenja bila najbolja za njih.

Porodične firme u Srbiji ističu svoju zabrinutost za sigurnost (43 odsto) i privatnost (36 odsto), što ukazuje na potrebu za daljom edukacijom.

Iznenađujuće, više od polovine (52 odsto) porodičnih biznisa u Srbiji reklo je da je pouzdanost u internet konekciju barijera za digitalna rešenja koja bi mogla da podrže njihove komercijalne aktivnosti, što je daleko iznad evropskog proseka od 32 odsto.

Uloga porodične dinamike

Za ispitanike iz Srbije, glavni izazovi u vođenju porodične firme su pre svega otpor prema promenama (31 odsto) i negativan stav prema isprobavanju novih stvari (34 odsto), što je naročito izraženo kod starijih generacija.

Svaki treći ispitanik istakao je da su međuljudski odnosi izazovan faktor sa kojim se suočavaju u poslovanju, dok su za 38 odsto ispitanika to finansije. Generalno gledano, rad sa bliskim ljudima se doživaljava kao pozitivan faktor i porodične firme su optimističnije po pitanju rasta u narednim godinama, nego neporodični biznisi, što je istaklo 59 odsto porodičnih firmi u Srbiji.

Foto: Joh Schnobrich, Unsplash

Чланак 40 odsto porodičnih firmi u Srbiji spremno za poslovanje u savremenim uslovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. USPON I PAD SVB BANKE: Anatomija jednog kolapsa
Četiri jahača apokalipse ponovo jašu, bankarska pohlepa, deregulacija, revizori sumnjivog morala i obveznice bazirane na hipotekama. Prva je potonula američka SVB banka, potom Credit Suisse, a zaraza se širi i dalje. Ponovo gledamo isti film kao i 2008. godine, tako da znamo ko će da plati ceh, porezni obveznici, samo se ne zna konačan iznos.

8. ILEGALNO TRŽIŠTE NAFTE U NIGERIJI: Pirate na okeanu zamenio rad od kuće
Na nedavano održanim predsedničkim izborima u Nigeriji, glasalo je daleko manje birača od broja siromašnih u ovoj zemlji. To najbolje govori čemu se nada stanovništvo najmnogoljudnije države na afričkom kontinentu, koje uprkos tome što Nigerija pliva u nafti, većinom preživljava kradući naftu. Poslovni model se donekle promenio u aktuelnoj krizi, pa se piraterija na Atlantskom okeanu sve više zamenjuje krađom nafte direktno iz lokalnih cevovoda i njenom preradom u „zanatskim“ rafinerijama. Ovaj posao je toliko raširen, da se njime bave i domaćice.

10. ZALET FILMSKE INDUSTRIJE U SAUDIJSKOJ ARABIJI: Ponovo radi bioskop
Sa ambicijom da postane centar zabave i filmske industrije na Bliskom istoku, Saudijska Arabija je ove godine pokrenula novi program za finansiranje filmova vredan 233 miliona dolara. Otkako su posle 35 godina zabrane bisokopi skinuti sa „crne liste“, domaća kinematografija je u takvom zaletu, da neki komentatori trenutnu filmsku groznicu upoređuju sa vremenom kada je u ovoj državi otkrivena nafta.

Biznis

14. NESTAŠICE U FARMACEUTSKIM LANCIMA SNABDEVANJA: Globalno tržište lekova polako se ljulja
Država i farmaceutske kompanije tvrde da je tržište u Srbiji dobro snabdeveno i stabilno, ali nestašice pojedinih lekova koje se beleže od jeseni prošle godine, uznemirile su građane pa su uz pacijente sa hroničnim bolestima i zdravi krenuli u stvaranje zaliha. Apotekari kažu da nekih lekova i dalje nema na tržištu, podsećaju da svaki dan u kome se medikamenti ne izdaju za zdravstveni fond predstavlja uštedu i da je održavanje stabilnog snabdevanja moguće, ali je skupo. Glavni uzrok oscilacija u ponudi lekova je to što smo pre više od tri decenije ugasili proizvodnju sirovina i kao druge velike svetske kompanije oslonili se na jeftin uvoz sa Dalekog istoka. Cene više nisu tako niske, a ostalo su odradili pokidani lanci snabdevanja tokom pandemije i zbog rata u Ukrajini.

16. ČELIČNI STOLOVI IZ NIŠA PO MERI BELGIJANACA: Neki drugačiji nameštaj
„Tim industri stil“ proizvodi metalni nameštaj za kompaniju iz Belgije koja ima čitav lanac prodavnica čeličnog nameštaja. Preduzeće i ostale svoje proizvode radi skoro isključivo za inostrano tržište, jer se prema rečima njegovog direktora Miloša Veljkovića, investitori u Srbiji najčešće odlučuju za najjeftinija rešenja, a čelik i proizvodi od čelika to nisu.

18. KAKO JE RAT U UKRAJINI UTICAO DA ČVARCI U SRBIJI POSTANU EKSKLUZIVA: Cena čvaraka kao pršute
Najpoznatiji proizvođači čvaraka u Srbiji i sami priznaju da se nikada do sada nije desilo da se cena čvaraka u prodavnicama izjednači sa cenom pršute. Osnovni razlog je u poskupljenju sirovine, jer zbog problema sa stočnim fondom u Srbiji, kvalitetni čvarci kod nas se prave od svinja iz uvoza. Cene rastu još od 2019. godine, kada su Kinezi zbog afričke kuge počeli da kupuju svinjsko meso iz Evrope, ali nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, cene svinjskog mesa su skočile čak za 70 odsto. Sada je cena kvalitetne sirovine za čvarke tri puta veća nego što je bila pre svih tih dešavanja.

Finansije

22. SVE GLASNIJI ZAHTEVI DA SE VRATI PORESKI KREDIT NA ULAGANJA U OPREMU: Privrednike nema ko da čuje
Četiri petine privrednika u Srbiji smatra prioritetnim da država vrati poreski kredit za ulaganje u osnovna sredstva za poslovanje, pokazuju istraživanja PKS. Uprkos tome što preduzeća i poslovna udruženja već godinama traže da se vrati ova poreska olakšica, Ministarstvo finansija odbija da usvoji taj predlog, bez jasnih obrazloženja u javnosti šta su razlozi.

24. MARIJA OBRADOVIĆ, NAUČNA SARADNICA U INSTITUTU ZA NOVIJU ISTORIJU: Uticaj privatizacije na Beogradsku berzu i prodaju krompira
Danas se na Beogradskoj berzi nalazi svega 0,34% firmi registrovanih u APR-u. Među njima nema onih koje pobeđuju na državnim tenderima, poput Milenijum tima ili sličnih firmi organizovanih kao društva sa ograničenom odgovornošću, niti ijednog javnog preduzeća. Srušen je mit o stranim investitorima, jer su se oni masovno povukli sa srpskog tržišta kapitala, gde su ranije učestvovali u prometu i sa 95%. Način na koji je izvršena privatizacija u Srbiji i destimulisan rad berze, izrazito je pogoršao standard najšireg sloja stanovništva i drastično uvećao mortalitet. O kvalitetu života govori podatak da je u odnosu na 1989. u Srbiji 2,5 puta opala potrošnja mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a udvostručila se prodaja luka i krompira.

26. PRISTUPAČNE I INOVATIVNE MOGUĆNOSTI ZA FINANSIRANJE: Jačanje otpornosti kompanija
Preduzeća su nastavila da ulažu i u krizi, ali je primetan oprez u pogledu dugoročnijih ulaganja zbog političke i ekonomske neizvesnosti, pokazuje istraživanje Evropske investicione banke u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Mada je potražnja za kreditima i dalje jaka, preovlađuju zahtevi za kreditiranjem obrtnih sredstava, a pooštravanje uslova kreditiranja moglo bi dodatno da ugrozi inovacione firme. Stoga će stvaranje pristupačnih i inovativnih mogućnosti za finansiranje biti od suštinskog značaja za podsticanje zelene i digitalne tranzicije.

Temat – Šta znači razmišljati digitalno

31. DIGITALIZACIJA I PODMLAĐIVANJE PORODIČNIH KOMPANIJA: Što bi rekao jedan osnivač, „ako jednog dana umrem“
Osnivačima porodičnih preduzeća većinom nije lako da prepuste upravljanje naslednicima, a naslednicima da se izbore da ne prođu kao princ Čarls. Da li je teže biti roditelj ili direktor svom detetu? I obrnuto, da li je mladima teže da se izbore za svoje ideje – na primer da se umesto u ciglu i cement ulaže u računarstvo u „oblaku“ – kada je direktor ujedno i roditelj?

34. KOLIKO JE DOMAĆA PRIVREDA TEHNOLOŠKI „POTKOVANA“: Vajber, kralj srpskog interneta
Sajt poseduje čak 82% firmi u Srbiji, od kojih je dve trećine na srpskom internet domenu. Međutim, onlajn prodaju preko sajta ima svega oko 36% preduzeća, dok su omiljene društvene mreže za prodajne aktivnosti i dalje Fejsbuk i Instagram. Vajber je nedovoljno iskorišćen u poslovne svrhe, imajući u vidu da sa 90% udela u Srbiji apsolutno dominira među servisima za instant razmenu poruka, rečeno je na konferenciji DIDS 2023 povodom predstavljanja rezultata do kojih je došao RNIDS u istraživanju „Upotreba digitalnih tehnologija u poslovanju“.

36. IT REŠENJA ZA DOMAĆE TRŽIŠTE: Bez alata nema zanata
Mala i srednja preduzeća koja posluju van IT industrije nemaju mnogo koristi od rekordnog izvoza IT proizvoda i usluga iz Srbije, ali mogu biti na velikom dobitku ako sarađuju sa našim IT kompanijama koje rade za domaće tržište. Proizvođači domaće pameti mogu pomoći manjim firmama da na vreme poboljšaju svoje poslovanje i postanu dovoljno jake da ih sutra „ne pojedu“ veliki igrači iz sveta, koji ovde dolaze s ogromnim kapitalom.

38. DEJV BIRS, KOAUTOR KNJIGE „TRENJE“ O NESVAKIDAŠNJEM PRISTUPU POSLOVANJU: Kako osloboditi srećne hemikalije u mozgu vašeg kupca?
Danas se insistira na tome da informacije i proizvodi budu što dostupniji ljudima, i malo je stvari oko kojih zaista moramo da se potrudimo. Zato smo prestali da cenimo proizvode, a u nekim slučajevima i ljude, kaže britanski stručnjak Dejv Birs, koji kompanijama predlaže drugačiji pristup prodaji – podsticanje kupaca da ulože više truda u korišćenje određenih proizvoda kako bi ih više cenili.

40. FREDRIK HAREN, ISTRAŽIVAČ KREATIVNOSTI: Skromnost i samopouzdanje su izvori novih ideja
Da biste mogli sebe da nazovete kreativnim ne morate biti genije kakav se retko rađa, poput Leonarda da Vinčija. Dovoljno je da posmatrate svet oko sebe, da unapređujete već postojeće ideje i da imate dovoljno samopouzdanja da razmišljate van uobičajenih granica. Ali, prvi preduslov za kreativnost je da budete skromni, jer ako mislite o sebi kao o savršenom biću teško da ćete uvideti potrebu da se usavršavate.

Intervju

42. VLADIMIR KRŽALIĆ, ASTROFOTOGRAF: Pod sjajem zvezda svake noći
Ako mislite da su fotografije koje objavljujemo nastale pomoću profesionalne fotografske opreme, specijalnih stativa i dodataka za rasvetu, astrofotograf Vladimir Kržalić ima veliko iznenađenje za vas – u današnje vreme možete da napravite izuzetno kvalitetne fotografije noćnog neba prosečnim pametnim telefonom, dok kao stativ možete da koristite i kamen koji ste našli pored puta. Naravno, za to vam je potrebno fotografsko i astronomsko predznanje koje je sagovornik B&F-a spreman da podeli sa svima koji su zainteresovani za astrofotografiju.

Skener

48. KOLIKO VLASNICI MAJSTORSKIH RADNJI IMAJU POSLA: Mušterije se baš i ne grabe
Iako je uvreženo mišljenje da se na bilo kog majstora u Srbiji čeka u redovima, jer ih je malo, majstori sa kojima smo razgovarali kažu da se do mušterija ne dolazi lako, pa moraju da se oglašavaju. No, i kada nemaju posla odlažu dolazak, da bi se stekao utisak kako su prezauzeti. Njihovi glavni klijenti su domaćinstva, dok drugi preduzetnici jako retko zovu majstore „iz oglasa“ za popravke svojih uređaja, već se oslanjaju na servisere. Koliko ima električara, vodoinstalatera, bravara, parketara, keramičara i drugih zanatlija u Srbiji nemoguće je utvrditi, jer mnogi rade u „sivoj zoni“, ili im je to samo dopunski posao „za popodne“.

50. NAJUSPEŠNIJI PREDUZETNICI O AKTUELNOJ KRIZI: Finansijska gimnastika
Skoro tri četvrtine najuspešnijih preduzetnika u Srbiji izjavljuje da zbog nagomilanih posledica trogodišnje krize moraju da rade više kako bi održali postojeće rezultate, a tek nešto iznad desetine se nada da će ostvariti značajniji rast prihoda, između 15 i 25%. Mada 78% ispitanika ocenjuje da ovako nestabilna situacija zahteva veliki oprez, više od polovine ne namerava da odustane od planiranih ulaganja, dok 48% najavljuje da će povećati boj zaposlenih, pokazuje najnoviji „EY Preduzetnički barometar“.

Nove tehnologije

52. SPORNI NADZOR NAD KORISNICIMA SOCIJALNE POMOĆI U DANSKOJ: Političko usijanje zbog algoritma
Državni službenici u Upravi za javna dobra, nadležnoj za socijalnu zaštitu u Danskoj, ističu da su razvili jedan od najsofisticiranijih i najsveobuhvatnijih informacionih sistema u svetu za otkrivanje prevara, koji je zasnovan na mašinskom učenju. Civilni sektor, ali i danska Uprava za zaštitu podataka međutim tvrde da ova državna institucija radi isto što i američka Agencija za nacionalnu bezbednost. Drugim rečima da krši prava građana, pod izgovorom da te iste građane štiti od bezakonja.

Nauka

54. DA LI JE DRUGI, TAMNI VELIKI PRASAK STVORIO SKRIVENI SVEMIR: Mračni blizanac
Dvoje američkih fizičara objavili su radikalno novu teoriju da su postojala dva Velika praska, od kojih je prvi bio onaj poznati, svetli i vrući, a da je nakon toga usledio drugi, mračni blizanac, odgovoran za stvaranje skrivenog svemira – tamne materije. Budući da su sve potrage za ovom fantomskom supstancom do sada ostavljale istraživače „praznih ruku“, nova teorija otvara mogućnost da naučnici konačno dokuče njeno poreklo i otkriju gde da traže njene tragove.

Koktel

56. GORJANA PONJEVIĆ BALLANI, RESTAURATORKA DRVENOG NAMEŠTAJA I STOLARIJE: Doktorka za drvo
Gorjana Ponjević Ballani je do sada restaurirala veliki broj starih predmeta od drveta za klijente u zemlji i inostranstvu i radila na mnogim objektima koji su pod zaštitom države ili grada. Od svih priznanja koje je dobila, jedno je posebno. „Moja ćerka me je pitala da li stvarno mogu da izlečim svaki predmet na kojem radim. Kada sam joj odgovorila potvrdno, zaključila je da sam ja doktorka za drvo. Veoma mi se svidela ova titula“, kaže za B&F preduzetnica iz Zrenjanina koja vraća u život stari nameštaj i stolariju.

58. TRADICIJA I MODERNA UMETNOST: Davidov sitni vez
David Đorđević, student završne godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, bio je jedini muškarac koji se prijavio na konkurs za tradicionalnu izložbu rukotvorina „100 žena – 100 minijatura“ u organizaciji „Etno mreže“ i dobio nagradu za tehniku veza. Talenat za vez je nasledio od svojih baka, a želja mu je da se posveti stvaranju mode koja u sebi sadrži elemente veza. „Kao što slikar koristi boju i potez, ja u vezu koristim bod“, kaže za B&F mladi umetnik iz Zaječara.

Komunikacije

60. DA LI BI ROBOTI BILI BOLJI IZVRŠNI DIREKTORI OD LJUDI: Neumoran račundžija, loš pregovarač
Ako bi se rukovodili elementarnom finansijskom računicom, veštačka inteligencija bi bila mnogo isplativiji kandidat za poziciju izvršnog direktora u preduzeću nego čovek. Zagovornicima ove opcije stoje na putu istraživanja među upravljačima, akcionarima i zaposlenima u kompanijama, koja pokazuju da ogromna većina smatra kako bi mašina verovatno bolje računala, ali bi zato bila očajan sagovornik i pregovarač, i samim tim bi donosila „sumnjive“ odluke. Malo je onih koji veruju da će mašine ikada biti u stanju da komuniciraju kao ljudi.

Reprint

62. KAKO DA IZRAČUNATE KOLIKO VREDI VAŠE SLOBODNO VREME: Nekad je skuplja dara nego mera
Vreme je novac, ili barem tako kažu. Ali koliko zapravo vredi vaše vreme? Kada odlučujete što ćete sa svojim slobodnim vremenom, može vam biti od pomoći da mu stavite cenovnik. Tako ćete bolje moći da utvrdite da li ste zaista na dobitku ukoliko na svaki sat u svom danu gledate kroz prizmu „koliko bih sada mogao da zaradim?”

Vremeplov

64. SRPSKA ŠTAMPA O PROPASTI „TITANIKA“: Zadržite vaš izveštaj, dobićete sumu u četiri cifre
Novine u Srbiji su bile pune protivurečnih vesti o tragediji koja je zadesila „Titanik“ i zato što neki novinari nisu znali dobro strane jezike, pa su pogrešno prevodili ono što je pisalo u telegramima. U želji da se nadmaši konkurencija, nije nedostajalo priča o tome da je brod bio uklet, pa ni tvrdnji da je informacije zadržavao „jedan zločinački nitkov“, direktor Markonijevog društva za bežičnu telegrafiju u Njujorku, da bi ih prvi prodao novinarima.

Чланак Biznis & finansije 208: Šta znači razmišljati digitalno – Poslovanje „izvan kutije“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Konferencija je održana uživo u prostorijama Privredne komore Srbije gde su ugledni privrednici iz naših najvećih kompanija, imali prilike da razmene svoja iskustva i izazove, ali i nove trendove kada je reč o digitalizaciji i simplifikaciji procesa u sektoru privrede. Dodatno, UniCredit Banka kao jedna od vodećih banaka u Srbiji, predstavila je jedinstvenu factoring platformu Woca, koja omogućava savetovanje klijenata u upravljanju i finansiranju obrtnog kapitala radi održavanja neophodne likvidnosti firmi.

Konferenciju je otvorila Katarina Ocokoljić, Sekretar Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije koja je istakla značaj digitalizacije i njegove primene u sektoru privrede: “Finansijski sektor je tradicionalno pionir u primeni novih tehnologija i svojim rešenjima istovremeno podstiče digitalizaciju poslovanja svojih klijenata i održivi razvoj privrede u celini. Prepoznajući značaj digitalizacije i tehnološkog napretka PKS podržava sve projekte koji doprinose primeni inovativnih tehnoloških rešenja i podizanju efikasnosti privrede kako bi se adekvatno uključila u savremene međunarodne tokove.“

Uvodno obraćanje ispred UniCredit Banke Srbija imala je Aleksandra Rašić, direktorka Sektora korporativnog i investicionog bankarstva i članica Izvršnog odbora, koja je izjavila: “Digitalizacija poslovanja u sektoru privrede predstavlja proces koji se u većini velikih kompanija gotovo podrazumeva. Vođeni iskustvom naše Grupe i činjenicom da je UniCredit factoring Italija ubedljiv lider na tržištu Italije, smatrali smo da tržište Srbije zaslužuje podjednak kvalitet usluge. Zato smo mi, upravo ovu situaciju, iskoristili da našim klijentima ponudimo novu, jedinstvenu faktoring platformu – WoCa. Želja nam je da predstavimo našim klijentima nove trendove koje kao banka uvodimo, s obzirom na to da smo u segmentu korporativnog-investicionog bankarstva prvi izbor za čak 75 od 100 najvećih kompanija u Srbiji, što sa sigurnošću govori o poverenju koje nam srpske kompanije pružaju.”

Na panelu koji je bio deo konferencije, gosti su imali prilike da iz različitih industrija odgovore na pitanja i podele svoja iskustva na temu trendova digitalitalne transformacije koja jednog od stateških ciljeva, odnosno sredstva koje će pomoći ubrzavanje privrede i ostvarivanje većeg rasta. Učesnici panela bili su: Katarina Ocokoljić, Privredna komora Srbije, Milan Sekulić, UniCredit Bank Srbija, Irena Brajović, Confindustria Srbija, Jovanka Balać, Star Import i Petar Petojević, Atos.

Milan Sekulić, direktor Odeljenja za finansiranje obrtnih sredstava u UniCredit Bank Srbija, predstavio je Woca najsavremeniju e-platformu za procesuiranje faktoring proizvoda. Platfoma omogućava da na jednostavan način klijenti upravljaju svojim potraživanjima i obavezama, kroz finansijski instrument koji ima za cilj da poveriocima ubrza naplatu potraživanja od dužnika, koja dospevaju sa odloženim rokom plaćanja. WoCa platforma u sebi integriše mogućnost da i klijent,

kao i njegovi partneri mogu da neposredno sa svojih računara pristupaju sistemu, da brzo i jednostavno komuniciraju sa bankom i autorizuju zahteve. Njena efektivnost najbolje se ogleda u velikoj uštedi vremena, smanjenju birokratije i što je najvažnije – neuporedivo bržem procesu isplate sredstava.

WoCa je platforma sa pristupom podacima u bilo kom trenutku, 365 dana u godini i аutomatskim slanjem obaveštenja apsolutno svim klijentovim partnerima. Ovo znači da platforma omogućava automatsku obradu jako velikog broja faktura odjednom, obzirom da je arhitektura platforme takva da ima pretpostavke za neposredno povezivanje sa informacionim sistemom klijenta. UniCredit Banka, za te potrebe, svojim klijentima nudi neposrednu pomoć i savete bankarskih eksperata iz ove oblasti, a koji, u skladu sa specifičnim potrebama svakog klijenta, formiraju optimalno finansijsko rešenje korišćenjem specifičnih bankarskih proizvoda: faktoring, obrnuti faktoring (supply chain financing), diskont menica, diskont akreditiva i kratkoročne kredite prilagođene za obrtni kapital.

Чланак Digitalizacija – budućnost sektora privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Živiš u Poljskoj? Šta ćeš tamo? Ovo je jedna od najčešćih reakcija naših ljudi kada im kažem da živim i radim u Varšavi“, započinje svoju priču Jovan Protić, glavni operativni direktor i član Upravnog odbora u kompaniji Ringier Axel Springer Group o tome šta bi sve mogli da naučimo u komšiluku, umesto da neprekidno virimo šta se radi preko okeana. Paradoks globalnog sela je u tome da uprkos tolikom mnoštvu informacija, i dalje smo uvereni da sve što je novo potiče isključivo iz Silicijumske doline, ili tu i tamo iz Kine.

„U isto vreme, ne znamo skoro ništa o jako dobrim stvarima koje se događaju pred našim vratima. Ali moje iskustvo u centralnoj i istočnoj Evropi pokazuje da upravo od tih zemalja – koje su nam suštinski mnogo bliže u svakom pogledu i koje su već prošle put koji mi tek treba da pređemo – možemo da naučimo mnogo korisnih stvari koje su primenjive i ovde i tako ubrzamo svoj digitalni razvoj“, tvrdi Protić.

Države u ovom regionu su proizvele brojna inovativna rešenja koja su unapredila administraciju, javni prevoz, zdravstvo, bankarstvo, trgovinu i druge oblasti važne za kvalitet svakodnevnog života. To je, ujedno, i način da se domaća privreda brže razvija, bolje pozicionira na globalnom tržištu i premosti razdaljinu do najrazvijenijih ekonomija.

Pojedini primeri iz ovih zemalja ohrabruju i zato što dokazuju da je i pored neravnopravnosti u finansijskoj moći, zahvaljujući dobrim idejama i pametno osmišljenom sistemu državne podrške razvoju inovacija, moguće parirati globalnim kompanijama i platformama, ističe Protić.

Najmoćniji nisu uvek i najbolji

Primera radi, malo ko u Srbiji zna da je Češka najduže od svih zemalja u Evropi odolevala prevlasti kompanije Google na lokalnom tržištu. Najmoćniji gigant za pretraživanje interneta je morao dobro da se preznoji kako bi postao prvi na češkom tržištu u konkurenciji sa domaćim portalom i pretraživačem Seznam, koji je osnovan još davne 1996. godine.

Još upečatljiviji je duel između poljske platforme za elektronsku trgovinu Allegro i najveće aukcijske platforme u svetu eBay. „Kada je kompanija eBay stigla u Poljsku, došla je sa ogromnim novcem, zakupila sve moguće kanale za promociju i tri godine je pokušavala da istisne poljsku platformu. Epilog je da su pre dve godine saopštili da odlaze iz Poljske jer nisu uspeli da osvoje tržište“, priča Protić i dodaje:

„Pre godinu dana je došao i Amazon, opet sa mnogo pompe u javnosti, a sada više niko u Poljskoj ne priča o Amazonu. To je dokaz kako lokalne firme mogu da se izbore sa globalnim platformama i to ne samo na domaćem tržištu. Allegro je postao jedna od najvećih platformi za elektronsku trgovinu u svetu. Kada su 2020. izašli na berzu, to je bila druga najvrednija inicijalna javna ponuda akcija u Evropi“.

Poljska je i zemlja koja je inovativni koncept autonomnih prodavnica za bezgotovinsko plaćanje Amazon Go dodatno unapredila i oformila najveći lanac nano trgovina u Evropi. Reč je o prodavnicama veličine brodskog kontejnera, u koje kupac ulazi sa aplikacijom zahvaljujući kojoj obavlja i kupovinu i plaćanje bez prisustva prodavca. Ali tu nije kraj, jer je ogromnom rastu elektronske trgovine doprinelo i „uvezivanje“ sa bankama.

„Stalno sam slušao priče o tome kada će PayPal konačno doći u Srbiju, kao da je to jedina mogućnost da se pospeši elektronska trgovina kod nas. Primer Poljske svedoči da i te kako ima drugih, veoma delotvornih opcija koje mogu da se osmisle u lokalu“, saopštava Protić.

Naime, predstavnici šest banaka u Poljskoj su seli za sto i dogovorili se da naprave svoj standard za plaćanja preko interneta. Svaka od tih banaka je u svoju aplikaciju unela takozvani ’blik’ kod, a kasnije su im se pridružile i druge banke.

„Suština je da jednim pritiskom na dugme generišete kratkotrajni kod koji traje samo dva minuta. Sastoji se od šest cifara i bez obzira na to da li kupujete u internet prodavnici ili se fizički nalazite u trgovini, kada ukucate tih šest cifara dobijate ’push’ notifikaciju na aplikaciji i potvrđujete da ste platili. Nema rizika, čak i ako vam neko ukrade kod“, naglašava Protić, „jer on neće dobiti ‘push’ notifikaciju na vašem telefonu. Ovo je jako bezbedan način plaćanja i u Poljskoj skoro svi koriste ovaj sistem, malo ko još plaća kreditnim karticama. Ne vidim razloge zašto ovako nešto ne bi moglo da se primeni i kod nas“.

Razmnožavanje „jednoroga“

No, od pojedinačnih primera „kako uspeti“, za nas mogu biti još korisnije državne strategije koje su pogurale taj uspeh, od kojih mnogo toga može da se primeni u Srbiji iako nije članica Evropske unije, uveren je Protić. Evropski fondovi, recimo, jesu bili važni ali ne i presudni za izraziti rast broja „jednoroga“ u centralnoj i istočnoj Evropi za relativno kratko vreme.

Ceo ovaj region je do 2015. godine imao svega šest „jednoroga“, odnosno startap kompanija čija je tržišna kapitalizacija premašila milijardu dolara. Sada u centralnoj i istočnoj Evropi postoje čak 34 takve kompanije. Vrednost digitalnih firmi u regionu je 2010. godine iznosila ukupno 10 milijardi evra. Šest godina kasnije, uvećana je tri puta, na 30 milijardi evra, a do 2021. godine skoro 19 puta, na čak 186 milijardi evra, navodi Protić.

Mereno brojem „jednoroga“ prema broju stanovnika, prednjače Estonija, Češka i Poljska. Estonija ima oko 1,3 miliona stanovnika i ukupno osam „jednoroga“, Češka ima četiri „jednoroga“ na 11 miliona stanovnika, a Poljska sa oko 38 miliona stanovnika ima šest ovakvih kompanija.

Govoreći o načinu na koji posluju uspešne IT firme na ovom području, Protić se pre svega osvrće na poljsko tržište, koje najbolje poznaje. Najveći broj ovakvih kompanija, kako objašnjava, ne razvija servise za masovnu upotrebu, već se okreću direktnoj saradnji sa preduzećima, a njihov glavni posao je razvoj softvera kao usluge (SAAS). Među njima, više od četiri petine već unapred pravi softversku platformu za međunarodno tržište, a glavne destinacije za izvoznu ekspanziju su Evropska unija, a potom Sjedinjene Države.

Državni fond za podsticanje privatnih fondova

Ipak, ključna razlika u odnosu na Srbiju je u tome što poljske kompanije raspolažu znatno većim potencijalom za prikupljanje kapitala. Prošle godine, u Poljskoj je u startap firme uloženo ukupno 793 miliona evra, pri čemu je u poslednjem kvartalu 2021. investirano 50 miliona evra u početničke kompanije u ranoj fazi razvoja inovacija, koje tek dokazuju održivost svog proizvoda. „Nisam detaljno upoznat sa svakim startapom na srpskom tržištu, ali iz onoga što pratim stičem utisak da ovde na prste možemo da nabrojimo firme koje su uspele da privuku više od milion evra investicija“, poredi Protić.

Zanimljivo je da 71% prikupljenog kapitala obezbeđuju poljski PE fondovi (private equity), pre svega zahvaljujući tome što Poljska ima jako dobre državne programe za podršku inovacijama. Ova zemlja je 2016. osnovala Poljski fond za razvoj (PFR), a PFR Ventures je izvor polovine kapitala koje prikupe poljske startap firme, zahvaljujući politici da na milion evra koje uloži privatni investitor u neku početničku kompaniju, država doda još milion evra bespovratno. Uporedo, vladin Centar za istraživanje i razvoj podstiče nove inicijative u oblasti istraživanja, a prošle godine je 750 kompanija dobilo milijardu dolara podrške za te namene.

Ovakva državna politika se pokazala veoma isplativom za Poljsku, zaključuje Protić, jer „jednorozi“ ali i druge internacionalno uspešne IT firme vuku celu privredu, ostvaruju ogromne promete i prihode, zapošljavaju na hiljade ljudi na dobro plaćenim mestima i vraćaju novac u državni budžet kroz poreze.

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Чланак Šta možemo da naučimo od centralne i istočne Evrope o digitalizaciji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odgovore na ova i druga veoma važna pitanja o novim prioritetima u digitalnom poslovanju dali su brojni domaći i strani stručnjaci, učesnici najnovije konferencije „Dan internet domena Srbije“, DIDS 2022, koju svake godine organizuje Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). U saradnji sa organizatorom, objavljujemo neke od najvažnijih tema o kojima se diskutovalo na ovoj konferenciji.

Periskop

6. MOGUĆA PRODAJA SAUDIJSKE NAFTE KINEZIMA ZA JUANE: Ranija savezništva ne moraju biti i buduća

Najava da bi Saudijska $rabija, nakon zahlađenja odnosa sa SAD, mogla početi prodavati naftu Kinezima za juane umjesto dolara, predstavlja do sada najozbiljniju prijetnju dominaciji petro-dolara, jednog od ključnih elemenata američkog globalnog uticaja. Istim tim juanima Saudijci će platiti Kini za isporučenu nuklearnu tehnologiju, naoružanje, kao i za ostalu robu i usluge za koje su zainteresovani. Bonus je što direktne transakcije u juanima između Saudijske Arabije i Kine ostaju diskretne i bilo kakve nepredviđene američke sankcije prema bilo kojoj od ove dve države, ne bi uticale previše na njih.

10. RATNI SUKOBI, SVETSKA PRIVREDA I KLIMA: Propast po ljude, spas za planetu
Zbog sukoba u Ukrajini raste cena goriva, što poskupljuje proizvodnju i transport, a probleme sa hranom će najviše osetiti najsiromašnije zemlje. Osiguravači već prebrojavaju štete, ali bi posledice ekonomske krize, ukoliko se ratni sukobi ne nastave unedogled i ne proizvedu nuklearnu katastrofu, možda dugoročno mogle da pročiste vazduh.

12. KRIZA PARKING INDUSTRIJE U SAD: Zavisnici od automobila na prinudnom lečenju
Amerika je zemlja u kojoj nije retkost da gradovi imaju više parking mesta nego domaćinstava. Sa dolaskom korone, a sada i zbog vrtoglavih cena benzina koje je pogurao rat u Ukrajini, mnogi parkinzi podsećaju na betonske pustinje. Njihovi vlasnici se dovijaju na razne načine kako da ih ožive, ali analize tržišta signaliziraju da ovo nije privremeni trend. Naime, kult automobila već duži period gubi kontrolu nad mentalitetom i prihodima $merikanaca.

Biznis

14. POSLEDICE RATA U UKRAJINI NA PRIVREDU SRBIJE: Nova kriza tera na nova tržišta
Procenjuje se da će izvoz iz Srbije u Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju biti u manjku za oko milijardu evra godišnje. Indirektna šteta je veća, jer u Srbiji posluje oko 820 kompanija sa većinskim kapitalom iz tih zemalja i mnoge kompanije iz EU koje su tamo izvozile, ali i zato što domaće firme ne mogu preko noći da nađu nova tržišta u jeku ogromne geopolitičke krize. U Narodnoj banci Srbije upućuju privrednike kako da reše probleme u platnom prometu s Rusijom i tvrde da neće biti ugrožena monetarna i finansijska stabilnost u zemlji.

18. POLOŽAJ DOMAĆE PREHRAMBENE INDUSTRIJE U GLOBALNOJ KRIZI: Vreme je za dijetu
Ukrajinska kriza uvećala je već prisutne teškoće oko nabavke i poskupljenja sirovina za prehrambenu industriju i isporučila nove probleme pred ona preduzeća koja posluju na ruskom i ukrajinskom tržištu. Samo transport do Rusije je poskupeo 100%, a privrednici koji tamo rade kažu da je još veći problem izrazito nestabilan kurs ruske rublje. Poslovanje može biti ugroženo i našim firmama koje su deo globalnog lanca snabdevanja hranom. Prema nekim procenama, situacija na tržištu će se dodatno pogoršati u narednom periodu, dok će cene hrane nastaviti da rastu.

22. ZAPOŠLJAVANJE IZBEGLICA U SRBIJI: Jače je delo, nego beseda
Trećina stranih državljana koji su dobili izbeglički status u Srbiji ima visoko, a više od polovine srednje obrazovanje. Početna iskustva kompanija u zapošljavanju izbeglica pokazuju da pored obezbeđivanja deficitarnih struka, saradnja ljudi iz različitih kultura može podstaći kreativnost i produktivnost. Naši novi sugrađani sa drugih kontinenata kažu da su dobro prihvaćeni u Srbiji, ali da je za sigurnost najvažnije dobiti šansu da sam zarađuješ.

26. MUZIČKA INDUSTRIJA U SRBIJI: Koliko emitovanja, toliko para
Koncerti generišu najviše novca i relativno brz obrt u muzičkoj industriji, ali zato svaka veća kriza, poput sadašnje u Ukrajini, najviše utiče upravo na ovaj deo prihoda. Da bi se živelo od autorskih prava potrebno je da neko radi i za sebe, ali i za druge, kao i čitav dijapazon žanrova koje će emitovati različiti mediji.

Finansije

28. FRANČESKO MAŠI, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA DDOR OSIGURANJA: Održivi razvoj je budućnost svih zemalja
Održivi razvoj može omogućiti državi da bude jača i otpornija, stvoriti uslove za privlačenje mladih talenata i sprečavanje njihovog odlaska iz zemlje. Zbog toga je ovaj pristup bitan za budućnost svih zemalja, uključujući Srbiju. Pored toga, Srbiji je potrebno razvijeno tržište kapitala koje bi privuklo investitore, ali koje bi bilo bitno i za razvoj novih proizvoda osiguranja.

30. MOŽE LI SRBIJA DA ZAŠTITI PRAVO GRAĐANA NA JEDINI STAN: Kad zbog malog duga ostaneš bez doma
U Srbiji ne postoje podaci o tome koliko je građana ostalo bez svog jedinog doma radi namirenja dugova koji su često daleko manje vredni od oduzete nekretnine. Za razliku od Hrvatske, koja je svojim zakonom o izvršenju zaštitila pravo građana na jedini dom, u Srbiji to nije slučaj, iako je naša zemlja potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima kojom se garantuje pravo na dom, a Ustav Srbije garantuje nepovredivost stana. To pravo se, kako za B&F objašnjava adokat Boško Knežević, ignoriše u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i u sudskoj i izvršiteljskoj praksi.

32. NFT TRŽIŠTE U REGIONU I SRBIJI: Vrednost je u oku posmatrača
Od kada je priča o nezamenjivim digitalnim tokenima (NFT) došla do najšire publike, mnogi se pitaju zašto je na njih prošle godine potrošeno čak 40 milijardi dolara na globalnom nivou. Ni Srbija, ni region ne zaostaju po interesovanju za taj fenomen, ali se naši sagovornici slažu da je rano govoriti o „našem“ tržištu tokena, što ne znači da ne rade aktivno na njegovom razvoju.

34. KORUPCIJA I PRIVREDNI RAST U SRBIJI: Nesposobni proteruju sposobne
Može se izmeriti koliku štetu korupcija nanosi privrednom rastu i javnim finansijama favorizovanjem „parazitskih“ privrednika na uštrb zdravog preduzetništva i tretiranjem javnih preduzeća kao „partijskog plena“. Šteta koju je najteže precizno utvrditi, ali je i bez toga jasno da vodi u sigurnu propast, je „neformalno vaspitanje“ mladih o tome šta su glavne vrednosti našeg društva. Država im poručuje da su ovde pametni, sposobni i pošteni građani i privrednici „ovce“ koje mogu da šišaju često gluplji, nesposobniji ali dobro povezani pojedinci, lojalni članovi partije.

Temat – Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta

39. TRKA ZA TEHNOLOŠKU PREVLAST U SVETU: Da li je internet postao politička glavobolja?
U svetu je u toku nova podela karata u trci za tehnološku premoć. Azijsko-pacifički region se jako brzo razvija, predvođen Kinom koja je i pored državne kontrole nad preduzetništvom, postala jedna od najkonkurentnijih tehnoloških sila na svetu. Ali geopolitičko pregrupisavanje snaga i propagandni rat koji prati nadmetanje velikih sila, uvukli su i tehnologije u politiku. Žrtva je i internet, koji se od tehnologije za slobodnu razmenu informacija u celom svetu, pretvara u političku glavobolju.

42. ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO OD CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE O DIGITALIZACIJI: Pametna rešenja iza ćoška
Pamet ne „raste“ samo preko okeana. Primeri zemalja koje su nam bliže ne samo geografski već i po osnovi sa koje su krenule, pokazuju kako se digitalizacijom može unaprediti privreda do nivoa kada domaće kompanije mogu da pariraju globalnim platformama.

44. BEZBEDNOST KORISNIKA INTERNETA U SRBIJI: Brigo moja pređi na drugoga
Kada korisnici interneta treba sami da procene koliko su informisani o najvećim bezbednosnim rizicima, rezultati najnovijeg istraživanja koje je sproveo RNIDS sugerišu da će oni koji se bave digitalnim opismenjavanjem uskoro ostati bez posla. Sreću kvare odgovori koji pokazuju da to „natprosečno“ znanje retko primenjujemo u praksi. Omiljeni stav u Srbiji da je za sve kriv uvek neko drugi, ubedljivo vodi i kada je reč o digitalnoj bezbednosti. Slovom i procentom, svega 14% anketiranih smatra da su sami odgovorni za svoju bezbednost na internetu.

47. ISKUSTVO SA KRAĐOM JUTJUB KANALA IZ PRVE RUKE: Kako sam ostao bez ičega preko noći
U svetu se dnevno hakuje od pet do 15 Jutjub kanala, pre svega onih koji imaju veliki broj pratilaca i zahvaljujući tome donose i veliku zaradu. To se desilo i jednom od naših poznatih jutjubera, Vojislavu Periću, dok se tokom vikenda ljuljuškao na dušeku na reci, uprkos tome što su mu i računar i mobilni telefon sve vreme bili isključeni.

48. KAKO SE SPROVODE SAJBER NAPADI I KAKO SE ODBRANITI OD NJIH: „Neće baš mene“ je najgora strategija
Pretpostavka da nismo zanimljivi sajber napadačima jer nismo bogati i slavni i da od nas ne bi imali nikakvu korist je daleko od istine. Meta napada možemo biti svi, građani, privreda, država. Od sajber napada se možemo odbraniti znanjem i stoga stručnjaci u Nacionalnom CERT-u na svom sajtu redovno objavljuju informacije o preventivnoj zaštiti, a one koji su pogođeni napadom savetuju kako da postupe u konkretnoj situaciji.

50. (NE)MORALNI MARKETING: Privatizacija zarade i kolektivizacija štete
U kakofoniji pohlepe, nemorala, makijavelizma i sličnih alatki za ostvarivanje zarade, marketinški stručnjaci su počeli da koriste i nedozvoljena sredstva da privuku što veću publiku. Manipulaciju im olakšavamo mi sami, priklanjajući se kulturi u kojoj se ljudi najbolje kontrolišu njihovim sopstvenim željama i okupacijom mozga trivijalnim vrednostima.

52. ŠTA NAJVIŠE UTIČE NA POVERENJE KUPACA NA INTERNETU: Vole da što više znaju s kim imaju posla
Građani Srbije, i pored velike popularnosti društvenih mreža, kada kupuju proizvode i usluge preko interneta imaju najviše poverenja u preduzeća sa zvaničnim veb sajtom, brendiranim imejlom i koja su registrovana na .rs domenu.

54. MALE FIRME NA .RS DOMENU: Skreni prema meni
„Koji drugi domen bi trebalo uzeti“ Pa u Srbiji smo“.

Intervju

56. LENA MILADINOVIĆ, ŠAHISTKINJA I IZVRŠNA DIREKTORKA PLATFORME OUTPOST CHESS: Velemajstorski potez za povezivanje šahista
Lena Miladinović sa nepunih trideset godina života već ima iza sebe više od dve decenije „radnog staža“ u svetu šaha, kao igrač, trener, sudija, organizator šahovskih događaja i od nedavno kao – preduzetnik. Zajedno sa iskusnim stručnjacima iz različitih oblasti razvija digitalnu platformu Outpost Chess, kako bi se kroz delotvornije povezivanje šahovskih profesionalaca vratio prestiž ovoj profesiji. „Šahisti su i te kako spremni da modernizuju svoj tradicionalni svet“, tvrdi naša sagovornica, „samo im je potrebno ponuditi odgovarajući način. Nadam se da će se Outpost Chess pokazati kao velemajstorsko rešenje“.

Skener

60. DA LI ORGANSKA HRANA PREVIŠE KOŠTA: Zašto vam je gradska voda skupa, a hleb jeftin?
Seljak koji proizvodi hranu na konvencionalan način ima veći rod i može da ga proda i upola jeftinije nego proizvođač organske hrane. Ali tu razliku u ceni na kraju plaća potrošač, kroz različite poreze, doprinose i parafiskalne namete. Troškovi konvencionalno proizvedene hrane mogu biti skoro tri puta veći od njene prodajne cene, zbog negativnih uticaja na zdravlje i životnu sredinu.

62. EKONOMSKI POTENCIJALI PRIRODNE GRADNJE: Kuća koju vuk neće oduvati
U priči o tri praseta vuk olako oduva kuće napravljene od slame i drveta, dok ona od cigle jedina uspe da mu se odupre. Međutim, realnost je malo drugačija. U svakom kraju Srbije i dalje se mogu naći objekti napravljeni od prirodnih materijala koji su i nakon sto godina dobro očuvani, a poslednjih godina prirodna gradnja ponovo postaje popularna jer je ekonomski isplativa i ne zagađuje životnu sredinu.

66. BUDUĆNOST RADA: Tržište se otima kontroli
Ako bi se celokupni obrazovni sistem, pre svega akademski, prilagođavao samo trenutnim potrebama poslodavaca za kadrovima, nikada ništa novo ne bi nastalo. Tehnologije i globalizacija rada su već donele promene koje i u svetu i u Srbiji favorizuju poslodavce na štetu radnika, a državu sve više ostavljaju po strani. Stoga tržište rada više ne može da se uredi bez međunarodnih instrumenata, što situaciju čini jako složenom, upozoravaju stručnjaci.

Nove tehnologije

68. ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE POSLOVNE DOKUMENTACIJE: Napravili softver za svoje potrebe, pa sa njim postigli uspeh na tržištu
Kompanija „Extreme“ napravila je 2009. godine softversko rešenje za sopstvene potrebe, koje ubrzava i pojednostavljuje pronalaženje poslovnih dokumenata i praćenje izostanaka zaposlenih. Ubrzo su shvatili da je takvo rešenje potrebno i drugim firmama, pa su ga unapredili i pod nazivom „eKancelarija“ plasirali na tržište. Od tada je ovom softveru dodato više različitih modula. Najnoviji je namenjen čuvanju arhivske građe i poslovne dokumentacije, koji bi trebalo da znatno olakša preduzećima primenu Zakona o arhivskoj građi.

Nauka

70. ZAŠTO SRBIJA NE KORISTI STRUČNJAKE KOJE IMA: Nauka o podacima u akademskoj magli
Kompanije prepoznaju da su im potrebni naučnici koji se bave isključivo naprednom analizom podataka, ali nijedan državni univerzitet u Srbiji ne daje gotove, kompletno obrazovane stručnjake ove vrste. Njihovo znanje je primenjivo u svakoj oblasti, a veće ulaganje u razvoj nauke o podacima bi bilo korisno za državu, privredu i za samu domaću nauku, kaže u razgovoru za B&F Isidora Gatarić, naučnica koja se bavi prediktivnom analitikom i ambasadorka organizacije „Žene u nauci o podacima“ za Evropu i Srbiju.

Koktel

72. SOKOBANJCI ČUVAJU USPOMENU NA IVU ANDRIĆA: Hodao je polako, voleo božure i „divlju“ prirodu
Prošlog meseca navršilo se 47 godina od kako je umro jedini jugoslovenski nobelovac, Ivo Andrić, koji je skoro sve do svoje smrti posećivao Sokobanju. Pisac je najviše voleo da šeta livadama oko hotela „Moravica“, Ozrenom i kanjonom Moravice do Sokograda. Prošetao bi i do pijace, razgovarao sa prodavcima, pitao ih kako ide prodaja… „Bio je izuzetno pažljiv, osećajan i prijatan čovek“, kaže za B&F Slađana Atanasković, frizerka u penziji, koja je na početku svoje karijere imala sreću da ga upozna, ali i šiša.

74. PROIZVODNJA NAKITA PREMA DEČJIM CRTEŽIMA: Najvrednija „Žvrlja“ za mame i tate
Deca mogu da nas nauče mnogo toga, pa i da nam daju ideju za neobičan posao. „Radionica Žvrlja“ je danas omiljeno mesto roditelja, jer se tu izrađuje nakit na osnovu crteža njihove dece. Mina Vesković, vlasnica ove nesvakidašnje radionice, i sama nosi ogrlicu koja čuva uspomenu na prvi crtež njene ćerke. To je bila prva „Žvrlja“ koju je napravila uz pomoć vrsnog majstora, i prvi korak u budućem poslu u kome sada mnogi uživaju – i u radionici, i van nje.

Komunikacije

76. KOLIKO JE ODRŽIVO POSLOVANJE MEDIJA U SRBIJI: Mala bara, mnogo krokodila
Pitanje za milion dolara je koliko stvarno ima medija u Srbiji, a za Nobelovu nagradu iz ekonomije mogu da konkurišu stručnjaci koji uspeju da utvrde koliko zaista vredi ova industrija kod nas. Ono malo dostupnih pokazatelja se jako razlikuje, ali su ključne procene slične. Srbija ima medija po glavi stanovnika kao da je Kina, ali ovoliki kvantitet vodi lošem kvalitetu jer prihodi prevashodno zavise od oglašivača. U maloj bari sa mnogo krokodila, indeks medijske održivosti za našu zemlju već duži niz godina je u zoni neodrživosti i pada sve niže.

Reprint

78. FUDBAL I MUZIKA: Svaka cura ima svog mladića, a ja samo želim Dragana Džajića
Ima još vremena da se do ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu napravi dobra navijačka pesma ili da neki fudbaler propeva. Navijačke strasti i ljubav prema fudbalu na ovim prostorima pokazivali su mnogi muzičari, a ima i primera da su fudbaleri pevali i objavljivali ploče. Bilo je tu svega, od šlagera i tvista, preko lošeg pevanja i još gorih pesama, do klasičnog roka i panka, snimljenog u prilično skromnoj produkciji devedesetih godina.

Vremeplov

80. SEKRETARICA KOJA JE POSTALA MILIONER: Izum nazvan „Greška“
Jedan od najpopularnijih kancelarijskih materijala u prošlom veku, tečni korektor za uklanjanje štamparskih grešaka, nije izumeo ni inženjer ni hemičar, već sekretarica po imenu Bet Grejam. Kada je shvatila da najnoviji model električnih pisaćih mašina – koji je proizvođač, kompanija IBM, predstavljala kao tehnološku revoluciju – pravi daleko veći broj grešaka prilikom kucanja, rešila je da nađe rešenje za inženjersku grešku. Njen izum, koji je u početku i sama nazvala „Greška“, vredeo je milione dolara kada je pred smrt prodala svoju fabriku kompaniji „Gillete“.

Чланак Biznis & finansije 196: Poslovanje između stvarnog i virtuelnog sveta – Da li smo pametniji od pametnih uređaja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U anketi su učestvovali zaposleni iz kompanija širom Srbije i oko 55 odsto ispitanika smatra da je digitalna transformacija unapredila poslovne procese u pogledu brzine i efikasnosti i povećala stepen efikasnosti i saradnje između kolega, kao i da je brže digitalizovanje poslovanja jedan od glavnih benefita transformacije poslovanja koje je evidentno od početka pandemije Covid-19.

„Rezultati ovogodišnje ankete pomogli su nam da sagledamo izazove sa kojima se timovi i pojednici suočavaju usled transformacije načina rada izazvane pandemijom. Pored toga, ispitanici su nam otkrili i na koji način su transformisani modeli rada unapredili procese, uticali na njihovu profesionalnu motivaciju, ali i njihove lične živote.

Takvi uvidi su značajan impuls i nama, komunikacijskim konsultantima, u kreiranju strategija i planova koji će u novim okolnostima biti realni i izvodljivi, a ujedno će pružati i alate za ostvarenje postavljenih poslovnih i komunikacijskih ciljeve kompanija“ rekla je Olivera Petrović, Client Service Director PR agencije Chapter 4.

KOMBINOVANI RAD I OD KUĆE I IZ KANCELARIJE 

Kada je reč o organizaciji rada, polovina ispitanih je navela da u njihovim organizacijama zaposleni rade kombinovano od kuće i iz kancelarije, prema sopstvenoj organizaciji, dok 20 odsto navodi da još uvek rade kombinovano prema planskom modelu kompanije.

Rad od kuće negativno je uticao na povezanost zaposlenih, smatra više od 38 odsto ispitanika, kao i da je integrisanost timova manja nego što je bila, što negativno utiče na timski duh. Prema oceni anketiranih, integracija je posebno otežana novim članovima tima.

BENEFITI I NEDOSTACI TRANSFORMACIJE MODELA RADA

Ispitanici navode i da je povećan stepen efikasnosti i saradnje među zaposlenima (19 odsto), kao i transparentnost (15,2 odsto). Najvećim benefitom transformacije poslovanja kao posledice pandemije ispitani smatraju fleksibilnost (60,6 odsto). Drugi odgovori koji su zabeležili visok procenat zastupljenosti su: brže digitalizovanje poslovanja (49 odsto ispitanih), manji troškovi poslovanja (46,2 odsto), bolje balansiranje privatnog života i poslovnih obaveza (38,5 odsto).

Kada je reč o negativnim efektima transformacije poslovanja kao posledice pandemije, velika većina ističe pritisak na internu komunikaciju u organizacijama. Skoro 50 odsto ispitanih smatra da je glavni negativan efekat otežano građenje odnosa sa članovima tima. Isti procenat navodi pritisak na mentalno zdravlje. Pad motivacije zaposlenih navodi oko trećina ispitanika, a nedefinisano radno vreme i lošije planiranje je prisutno u odgovorima oko 30 odsto ispitanih.
Kada je reč o oblicima digitalne komunikacije koji su uvedeni od početka pandemije Covid-19, čak 90 odsto ispitanika navodi da su to online sastanci sa klijentima i saradnicima, dok 41 odsto navodi hibridne događaje.

ŠTA NAS ČEKA U BUDUĆNOSTI 

Anketirani kao sledeću fazu transformacije modela rada do kraja 2022. godine vide više korporativnih događaja i okupljanja, više društveno-odgovornih i projekata solidarnosti, ali i dalje investiranje u digitalizovanje poslovanja, zatim sledi više projekata usmerenih na brigu o zaposlenima i timski duh i otvorenu mogućnost rada izvan kancelarije (remote). Potpuni povratak u kancelarije predviđa nešto manje od trećine ispitanih.

Kada je reč o ličnom utisku, preko polovine ispitanika smatra da su se veoma dobro snašli u uslovima izmenjene poslovne realnosti, jedna četvrtina svoj učinak smatra odličnim, a 21 odsto smatra dobrim.

Foto: Pixabay

Чланак Kako su pandemija i digitalna transformacija promenile način na koji radimo i komuniciramo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa pandemijom i bez nje, susrećemo se izaozovima kod pronalaženja odgovarajućeg kadra na svakom koraku. Evidentno je da se od poslodavaca očekuje da budu mađioničari kako bi pronašli i zadržali IT stručnjake, fabrike zapošljavaju nekvalifikovanu radnu snagu te se dovijaju sa programima obuke od 0 za majstore svih zanata, HR menadžeri se svakodnevno bore sa kriterijumima za odabir kandidata koji sveže dolaze sa fakuleta, a čest izbor je spuštanje kriterijuma za odabir kandidata itd.

Kompanije koje imaju razvijene HR procese sve više formalizuju HR kao strukturu u svojim organizacijama kako bi se paralelno borili za nove kupce, korisnike, partnere i za zaposlene. Ovo su izazovi sadašnjice, izazovi zbog kojih je automatizacija HR procesa za mnoge pitanje kompetativne prednosti na tržištu.

Nakon duže analize poslovnih procesa u ovom sektoru, a koristeći svoje višedecenijsko iskustvo u oblasti poslovnih aplikacija, kompanija Coming je sada u mogućnosti da, svojim korisnicima, ponudi softversko rešenje koje digitalizacijom prevazilazi većinu izazova u HR sektoru. HR menadžment sistem koji je sada na raspolaganju budućim korisnicima, na jednostavan način upravlja ciklusom zaposlenja u jednoj kompaniji od momenta konkursa za određenu poziciju do samih promena pozicija u određenoj kompaniji. Cilj ovog inovativnog rešenja je da značajno ubrza i pojednostavi upravljanje ovim procesima, a pogotovo na kritičnim tačkama kao što je vođenje evidencije o različitim načinima isplate zarade zaposlenima u zavisnosti od vrste ugovora (privremeni/povremeni angažman ili angažman za stalno).

Rešenje je posebno našlo put do kompanija i organizacija koje honorarno plaćaju svoje zaposlene, vezujući troškove zarade zaposlenih za veći broj mesta troška. Kod ovakvih kompanija samo obračun plata u ovako kompleksnom modelu zahteva zapošljavanje nekoliko ljudi koji se time bave. Ovakve kompanije lako prepoznaju benefit korišćenja Coming rešenja koje na mesečnom nivou košta manje od troškova jednog zaposlenog koji se bavi obračunom plata.

U određenim kompanijama, digitalna transformacija bilo kog procesa sa sobom može da nosi stres iz razloga što korisnici smatraju da je neophodan dug proces privikavanja na nove sisteme. Kompanija Coming se potrudila da prelazak jedne kompanije na HR Menadžment sistem bude izuzetno komforan bez potrebe za visokim obukama ili specifičnim softverskim znanjima osobe koja koristi ovaj softver. Sam servis je baziran na web-u i kompatibilan je i sa ostalim Microsoft Office aplikacijama. S obzirom na to da je sa korisničke strane izuzetno važno da servis u potpunosti odgovara potrebama kompanije u kojoj se implementira, Coming sa svojim korisnicima, pre implementacije rešenja, analizira specifične potrebe korisnika i implementira module koji su neophodni.

Digitalna transformacija u svojoj srži ima za cilj značajno povećanje efikasnosti procesa u jednom preduzeću. Korisnici koji su do sada implementirali HR Menažment sistem, u vrlo kratkom vremenu osetili su značajne poslovne benefite u vidu uštede vremena koje zaposleni sada koriste u mnogo profitabilnije svrhe. HR menadžement sistem kompanije Coming, je servis novog vremena koje uzima u obzir sve promene u poslovanju koje se danas dešavaju od online poslovanja, do podeljenog načina rada od kuće ili iz kancelarije.

Tekst napisala: Katarina Smiljanski, COMING – Computer Engineering

Чланак Digitalna transformacija HR sektora се појављује прво на Biznis i Finansije.