Startit Zajednica je platforma koja pruža podršku i znanje svakom pojedincu koji želi da gradi i unapređuje karijeru unutar digitalne ekonomije i na taj način doprinese rešavanju ekonomske situacije u zemlji.

“Svet i globalna ekonomija se menjaju brže nego ikada i bilo nam je važno da pružimo građanima opciju da se obrazuju za poslove budućnosti, koji se mogu realizovati putem interneta i koji se mogu dobro naplatiti.

Važno nam je i da takve obuke budu besplatne, jer smatramo da nedostatak novca ne sme biti prepreka građanima da imaju karijernu perspektivu.“ — izjavio je Vukašin Stojkov, suosnivač i generalni menadžer Startita.

Građani za građane

Svaki korisnik dobija individualizovanu podršku i plan učenja koji je kreiran od strane Startitovog tima uz pomoć preko 100 stručnjaka koji su deo ove platforme. Korišćenje platforme je besplatno za sve građane koji žele da znanjem stvore nove prilike u svojoj karijeri. Njihova jedina obaveza je da nakon što dobiju pomoć, pomognu nekom narednom, manje iskusnom kolegi i na taj način vrate vrednost zajednici.

“Preko Startita sam ušla u IT industriju, dobila prvi posao u njoj. To je bila suprotnost prethodnim poslovima, ušla sam u krug ljudi koji gradi i grabi, i to me je trglo i pomoglo da napravim uspešnu karijeru koju imam danas.” – Ljubica Garić, koja je danas senior regruter u industriji video igara.

Platforma do sada beleži preko 100 registrovanih profesionalaca i stručnjaka iz svih oblasti digitalne ekonomije koji žele da besplatno dele znanje, a jedan od njih je i Ivan Aksentijević, koji iz Beograda već 15 godina obavlja posao tehničkog direktora u različitim firmama:

“I posle 10 godina mentorstva u saradnji sa Startitom malo šta mi pričinjava takvo zadovoljstvo kao kada neko zahvaljujući mojoj podršci napravi uspeh, ta energija napretka je zarazna”.

Ove sedmice je otvoren poziv i za pojedince koji žele da dobiju podršku putem platforme u nekoj od sledeće četiri oblasti: začetak IT karijere, napredak u IT karijeri, razvoj digitalnih proizvoda i startap preduzetništvo. U planu je otvaranje podrške i u drugim oblastima IT ekonomije, u skladu sa ekspertizom novih stručnjaka koji budu postali deo platforme.

Nastavak tradicije Startita

„Svi građani su dobrodošli da se prijave ukoliko prihvataju pravila platforme i svi će dobiti podršku. Ukoliko se desi da broj zainteresovanih prevaziđe naše kapacitete može doći do zastoja dok se oni ne usklade.

Startit Zajednica je logičan nastavak skoro 15 godina našeg rada tokom kojih smo pružali građanima prilike da se obrazuju i razvijaju karijeru u oblasti ekonomije znanja, pre svega vezanih za IT industriju.” — Vukašin Stojkov, suosnivač i generalni menadžer Startita.

Startit je organizacija koja postoji od 2007. godine i 15 godina unazad čini da deljenje znanja u IT zajednici bude svima pristupačno i lako dostupno. To su činili organizujući kurseve, predavanja i edukacije, i kreirajući veliku količinu besplatnog sadržaja. Do sada je 50.000+ ljudi imalo prilike da dobije direktnu vrednost od ovih sadržaja, a cilj je da se digitalizacijom ovih aktivnosti stvori prilika da još veći broj ljudi ostvari karijerni i ekonomski napredak kroz podršku Startit Zajednice.

Чланак Pokrenuta platforma za besplatno karijerno usmeravanje i podučavanje građana digitalnoj ekonomiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stvar je u tome da digital više ne radi tako dobro kao što je nekada radio, jer se potrošači sklanjaju od njega u sve većem broju. Za neke je u pitanju nedostatak poverenja — setite se Facebook/Cambridge Analytica skandala. Za druge, obim digitalnog sadržaja jednostavno je preveliki — toliko veliki, u stvari, da je smanjio prosečno vreme pažnje potrošača na svega osam sekundi.

A velika količina tog sadržaja takođe je i loša. Jedan komentator je napravio neprijatno poređenje sa poznatim New York Times motom „Sve vesti koje su odgovarajuće za štampanje”. Digital, primetio je, „se suštinski zaustavlja na ‘Sve’, dodajući da se dobre stvari „[dave] u moru mediokriteta i još goreg.“

Ako je digital primarni kanal za poruke vašeg brenda, u problemu ste.

Isključivanje digitalnog kanala nije opcija, zato što je digitalni marketing ovde za svagda. Potrošači su možda manje entuzijastični nego što su nekada bili, ali personalizovane onlajn interakcije deo su tkanja njihovih onlajn života. Osim toga, puno ste investirali u njega.
Obe strane samo žele da on bude što efikasniji.

Štampa vam pruža prednost

Upravo u takvoj situaciji štampa se vraća na scenu. Stiže i na naslovne strane, zato što brendovi koji je koriste obuhvataju gigante digitalne ekonomije — kao što su Facebook, Netflix, Airbnb i Amazon, a svi od njih su nedavno objavili štampane magazine.

Oni to rade zato što je štampa mnogo bolja za privlačenje pažnje potrošača i prenošenje poruke. U poređenju sa digitalom, štampa ima fizičko prisustvo; na jeziku neuronauke, ona je „haptički“ medij, što znači da je opažamo i manipulišemo njom putem dodira.

Štampa ne samo da je prijatnija za oči i uši od digitala, ona takođe ima i neverbalnu snagu koja je mnogo efikasnija od digitala. Mi to znamo zato što to dokazuje sve veći broj istraživanja. Korišćenjem alatki kao što su MRI skeniranja, istraživači su pokazali da mozak obrađuje štampane medije drugačije od digitala. Štampa, u stvari, poseže dublje u našu svest, okidajući čak aktivnost u delu mozga u kojem procenjujemo vrednost proizvoda.

Totalni opoziv

Poštanska služba SAD otkrila je dokaze da više vremena provodimo baveći se štampanim materijalom, što povećava koliko se sećamo sadržaja. Uostalom, čak i sam čin bacanja odštampanog poštanskog materijala zahteva kompleksnije donošenje odluka nego jednostavno pritiskanje dugmeta „Delete“ na tastaturi!
Štampa nadmašuje digital takođe i na druge načine. Za Stiva Džobsa, suština brenda je „potpuno u vezi sa poverenjem“, a veće je poverenje u štampu. Odlučivanje za štampani materijal zahteva nivo posvećenosti koji govori nešto o vašem brendu.

Ono pokazuje da ste spremni da potrošite veću količinu vremena i novca u komuniciranju vaše poruke.
To je najverovatnije jedan od razloga zašto je anketa koju je sprovela britanska pošta Royal Mail otkrila da personalizovana štampa čini da se ljudi osećaju vrednovanije, što je autore dovelo do zaključka da „u beskrajnom nizu dvosmerne virtuelne komunikacije, slanje direktnog čulnog doživljaja vašeg brenda može da predstavlja ključni prelomni trenutak u putovanju kupca.“

Uvođenje „štampe + piksela“

Na prvi pogled, međutim, postoji greška u argumentu za dodavanje štampe u kampanju — nedostaje joj automatizovani, trenutni odgovor u ‘realnom vremenu’ na koji su se potrošači i brendovi navikli. Bez obzira koliko je moćan i zanimljiv štampani materijal, morate da ga dizajnirate, odobrite i distribuirate.

To je istinito, ali mnogo manje važno nego što mislite, zahvaljujući programskoj štampi (Programmatic Print), koji štampi daje mesto u svetu automatizovanog marketinga. Kao što oznaka „programska“ nagoveštava, koncept je u vezi sa programskim marketingom (automatizovanim nadmetanjem u realnom vremenu za online reklamiranje) i sa programskom poštom (kod koje klijentova onlajn interakcija generiše ciljani primerak direktne pošte).

Programska štampa povezuje platforme za automatizaciju marketinga sa izuzetno automatizovanim procesom rada u produkciji digitalne štampe. Iste ažurne informacije o klijentu koji pošalje email ili klikne na baner reklame koriste se za stvaranje personalizovane datoteke za štampu koji potencijalnom klijentu isporučuje emotivno privlačan otisak visokog kvaliteta — najčešće u roku od 24 časa.

A mogućnosti idu još dalje od jednostavnih direktnih primeraka. Možete da iskoristite pun spektar promotivne štampe: brošure, kataloge, magaloge, klijentske magazine, knjige o brendu, biltene i mnoge druge.

Izaberite trenutak

Programska štampa je najmoćnija u „vreme visoke namere“ — u onom trenutku u putovanju kupca kada je interakcija najjača. Zamislite da ste proizvođač automobila čiji vebsajt omogućava klijentima da interaktivno isprobaju boju kola i unutrašnjosti. Sledećeg jutra personalizovana brošura stiže poštom, boja identičnih onima koje su izabrane juče. Na njoj je, takođe, broj kol-centra lokalnog dilera za zakazivanje test vožnje.

Napuštene korpe prilikom onlajn kupovine koštaju britanske trgovce do 1 milijarde funti u izgubljenim prodajama godišnje, prema istraživanju . Jedna pametna modna prodavnica sprovela je eksperiment kako bi uporedila digitalna i štampana rešenja ovog problema. Onlajn rešenje uključivalo je dva emaila, uz podršku baner reklama. Štampano rešenje je dodalo primerak direktne pošte koji je pokazivao proizvode u napuštenoj korpi. Štampa je smanjila stopu napuštene korpe za 14%, povećala je odgovor za 6% i uvećala je prosečnu vrednost naručivanja za 8%.

Spremni da se uključite u program?

Kombinovanje „štampa + pikseli“ nije nuklearna fizika: rešenja za automatizaciju marketinga dizajnirana su da se integrišu sa širokim spektrom alatki, uključujući digitalnu štampu. A postoje brojni pružaoci usluge štampe (PSP-ovi) sa automatizovanim radnim procesima štampe koji će biti izuzetno srećni da pomognu.
Pre nego što ih nazovete, međutim, odvojite malo vremena da razmislite gde — i kako — možete najbolje da dodate štampu u svoj marketing. Pod pretpostavkom da već imate implementirano rešenje za automatizaciju marketinga, neka od početnih pitanja su:
• Koliko dobro radi naša platforma za automatizaciju marketinga? Šta radi dobro, a šta ne toliko dobro?
• Koliki ROI postižemo? Da li je on u skladu sa standardima u industriji?
• Koliko su sveobuhvatni podaci o klijentima koje imamo? Da li ih iskorišćavamo najviše što možemo?
• I — presudno — gde bismo mogli da dodamo štampu u „miks“? Koji proizvodi ili usluge zaista odgovaraju štampanoj promociji?

Takođe vredi pitati osobe koje su vam obezbedile automatizaciju marketinga da saznaju da li drugi njihovi klijenti integrišu štampu.
Canon može da vam pomogne sa svim gore navedenim, takođe. Naša uloga vodećeg pružaoca rešenja za digitalnu štampu uključuje povezivanje vlasnika brendova sa PSP-ovima kako bi identifikovali ogromne prilike koje programska štampa otvara i da realizuju najbolju strategiju za njihovo iskorišćenje.

Чланак Kako „programska štampa“ može da spasi digitalni marketing се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izveštaj o digitalnoj poljoprivredi

Naša planeta se, pored zdravstvene, nalazi i u velikoj ekološkoj krizi, a poljoprivreda, koja je delimično i odgovorna za nju, mora da radi na smanjenju zagađenja. Ovako počinje izveštaj o digitalnoj poljoprivredi koji je nedavno objavio evropski ogranak međunarodne mreže ekoloških organizacija „Friends of the Earth“.
Prema prošlogodišnjem izveštaju Panela za klimatske promene, u globalnoj proizvodnji ugljen-dioksida poljoprivreda učestvuje sa 13 odsto. Njen udeo u emisiji metana je 44 odsto, a u proizvodnji azotnih oksida 82 odsto. Celokupna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda, zajedno sa preradom i distribucijom, odgovorna je za 21 do 37 odsto gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Međutim, sve što rade prirodi, ljudima se vraća kao bumerang. Posledica zagađenja jeste i lošiji kvalitet poljoprivrednog zemljišta, čiji rezultat su gubici u poljoprivrednoj proizvodnji.

Upravo to se dešava u Evropi – zemljište je sve goreg sastava a reke su sve zagađenije. Samim tim i hrana je sve lošija i skuplja za proizvodnju. Gledano iz ekonomske perpektive, može se uočiti još jedan negativni trend: pad broja malih poljoprivrednih gazdinstava. Naime, broj gazdinstava je između 2003. i 2013. godine smanjen za četvrtinu. Od ovog broja, čak 96 odsto čine mali poljoprivrednici.
Imajući u vidu ovakve pokazatelje, Evropska komisija je najavila „Zeleni dogovor“ za Stari kontinent, koji bi trebalo da unapredi zaštitu životne sredine.

Ideja je da se utiče na smanjenje emisije štetnih gasova, između ostalog i ulaganjem u inovacije. Jedan od načina da se to postigne je modernizacija poljoprivredne proizvodnje kroz digitalnu poljoprivredu.

Trka u digitalnom naoružavanju

Termin „digitalna poljoprivreda“ koristi se za skup različitih tehnologija koje omogućavaju optimizaciju poljoprivrednih delatnosti. To su prikupljanje podataka, analitika, veštačka inteligencija, odnosno mašine koje uče, upotreba senzora, satelita i robota, korišćenje dronova, i generalno automatizacija raznih proizvodnih procesa.

Ove tehnologije često potpadaju i pod pojam „precizna poljoprivreda“. Evropski parlament pod njim podrazumeva upravljanje u poljoprivredi zasnovano na posmatranju, analitici, preciznom merenju i racionalnom trošenju resursa na osnovu dostupnih podataka.

Šta to, međutim, znači u praksi? U organizaciji „Friends of the Earth Europe“ ocenjuju da je ovo trka u digitalnom naoružavanju, u kojoj će pobednik diktirati uslove i kontrolisati našu hranu, prirodu i poljoprivrednike koji nas hrane. Oni upozoravaju da će, ukoliko Evropska komisija ne bude regulisala podatke dobijene pomoću novih tehnologija, nekolicina globalnih korporacija učvrstiti svoju dominaciju u poljoprivredno-prehrambenom lancu. Opet na štetu malih poljoprivrednika.

U teoriji, podaci koji se u digitalnoj poljoprivredi prikupljaju od poljoprivrednika trebalo bi da posluže za analizu njihovog proizvodnog procesa, s ciljem da se osmisle odgovarajući saveti za unapređenje proizvodnje. Pitanje je, međutim, kod koga će završiti svi ti podaci. A podaci su, kao što znamo, „nafta 21. veka“.

Korisničke informacije lako mogu da se unovče, ali i da se upotrebe za razne vidove manipulacije.
Da li će se to zaista desiti niko ne može da tvrdi sa sigurnošću. No, indikativan je podatak da su ključni akteri na tržištu digitalne poljoprivrede multinacionalne hemijske kompanije koje proizvode pesticide.

Sada im se pridružuju i tehnološki divovi, uključujući „Soni“, „Filips“, „Oranž“, „Uber“, „Boš“, „Simens“, „Gugl“ i „Majkrosoft“. Takav zaokret tehnoloških kompanija ne čudi s obzirom na predviđanja da će tržište digitalne poljoprivrede rasti po stopi od 12 odsto godišnje, i da bi do 2025. godine moglo da vredi 10 milijardi dolara.

„Prijateljska” razmena podataka

Možemo samo da nagađamo na koje sve načine bi mogle da se iskoriste informacije prikupljene od poljoprivrednika, ali neka iskustva iz dosadašnje prakse pokazuju da su korporacije vrlo maštovite kada je u pitanju ovaj vid „poslovanja“.

Jedan od primera za tu tvrdnju su skorašnji potezi nemačke kompanije „Bajer“, koja posluje u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Ona je 2018. kupila američku multinacionalku „Monsanto“, što joj je omogućilo da kombinuje znanja iz hemijske industrije sa proizvodnjom semena. Kada se tome doda i digitalna poljoprivreda, kojom se „Bajer“ takođe bavi, to otvara mogućnost za, blago rečeno, „usmeravanje“ klijenata ka proizvodima ove kompanije.

Prošle godine je, naime, nemački gigant sklopio partnerstvo i sa firmom „Tilabl“, koja je kroz svoje aktivnosti vezane za digitalnu poljoprivredu navodno prikupljala još više informacija nego „Bajer“. Postojale su indicije da su dve kompanije počele da razmenjuju podatke.

Međutim, poljoprivrednici su se povezali na društvenim mrežama i upoređujući svoja iskustva došli su do zaključka da se manipuliše njihovim podacima. Zahvaljujući javnoj „razmeni mišljenja“ poljoprivrednih proizvođača, „Bajer“ i „Tilabl“ su raskinuli partnerstvo.

Ali navedeni primer ukazuje na rizik da zloupotreba informacija može da postane uobičajena praksa u EU, ukoliko se ona ozbiljnije ne pozabavi regulativom u oblasti digitalne poljoprivrede, upozorava se u izveštaju „Friends od the Earth Europe“.

Ako ne piše u zakonu, smatra se dozvoljenim

Trenutno na Starom kontinentu nijedan zakon, bilo da je reč o nacionalnoj ili evropskoj regulativi, ne pominje zaštitu podataka u poljoprivredi. U organizaciji „Friends od the Earth Europe“ smatraju da Evropska unija mora da razvije veoma dobru zaštitu podataka koji bi jamčili poljoprivrednicima njihova prava, slično postojećem zakonodavstvu o zaštiti ličnih podataka.

„Tehnološki bum u poljoprivredi mogao bi da koristi održivim i malim poljoprivrednicima i da podrži širenje agroekologije. Ali to je ostvarivo samo ako su podaci i tehnologija u poljoprivredi regulisani na nivou EU i ukoliko ih kontrolišu sami poljoprivrednici, a ne multinacionalne korporacije“, ocenjuju aktivisti „Friends of the Earth Europe“.

Zbog svega navedenog mreža ekoloških organizacija zahteva od EU da preduzme nekoliko mera. Prvo, da uspostavi javnu kontrolu nad digitalnom poljoprivredom a zatim i oštrija antimonopolska pravila, koja bi obezbedila fer konkurenciju u poljoprivrednom sektoru. U tom kontekstu „Friends od the Earth” se protive i vertikalnim monopolima, odnosno praksi da se jedna kompanija istovremeno bavi celim lancem poljoprivredne proizvodnje.

Treća mera odnosi se na finansiranje istraživanja iz oblasti digitalne poljoprivrede, koje bi se obezbeđivalo iz javnih budžeta i to samo za ona istraživanja koja nisu usmerena isključivo na zaradu, već i na zašitu okoline. Još jedna od predloženih mera podrazumeva ograničavanje prava na prikupljanje informacija od poljoprivrednika, slično kao što je urađeno u slučaju GDPR-a, odnosno ličnih podataka građana EU.

Dok se ovo ne sprovede, velike kompanije će, praktično, imati pravo da pristupaju raznim podacima poljoprivrednika, ističe se u izveštaju. Takođe, verovatno će se nastaviti sa proizvodnjom poljoprivredne opreme koja zahteva aplikacije sa dozvoljenim pristupom trećoj strani. Dakle, još jednoj strani zainteresovanoj za podatke poljoprivrednika, što predstavlja dodatni rizik od mogućih zloupotreba.

Autor: Marija Dukić, Biznis i finansije

Чланак Rizici od zloupotrebe digitalne poljoprivrede се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mere izolacije, preduzete sa ciljem sprečavanja širenja virusa COVID-19 ubrzale su digitalnu transformaciju. Iako su u međuvremenu smanjena ograničenja, štamparska preduzeća treba da iskoriste ovaj period i razmisle kako da nastave sa poslom u izmenjenim okolnostima.

E-trgovina igra značajnu ulogu u uspešnom tržišnom poslovanju. Kao potrošači, navikli smo na kupovinu putem interneta, pa zašto bi industrija štampanja bila izuzetak? Štamparske kompanije koje imaju sisteme naručivanja putem interneta lakše će održati kontinuitet poslovanja.

Onima sa višim nivoima procesa automatizacije verovatno će biti lakši „povratak u normalu“, posebno ako je broj radnika umanjen zbog bolovanja, samo-izolacije ili kontinuirane izolacije u smislu sprovođenja mera socijalne distance i rada od kuće.
Trenutno postoje dva ključna pitanja koja treba da razmotre štamparska preduzeća: kako da naručivanje učine što jednostavnijim za svoje kupce i kako da sebi olakšaju proizvodnju.

Jednostavne, neometane i pametnije operacije

Imati platformu za samostalno štampanje putem interneta znači da kupci mogu da kreiraju i predaju sopstvene radove za proizvodnju. Sjajna vest je da se ovo može implementirati na daljinu, tako da možete pristupiti internetu za tren.
Automatizacija vaše proizvodne linije znači da možete imati koristi od bržih obrta uz minimalnu ručnu intervenciju. Svi koraci tokom rada mogu se automatizovati, uključujući proveru digitalnih datoteka i štampanje.

Ne samo da možete da zakažete proizvodnju do osam sati unapred, već́ možete da uklonite i sve zadatke koji se ponavljaju u pripremi dokumenata, uključujući kompoziciju, izbor medija i korekciju boje slike – i zatim da ove postavke sačuvate za sledeći put.

Možete automatizovati sve, od određivanja cene rada, upravljanja proizvodnjom, provere i odobrenja kreativnog sadržaja do obaveštenja o radnom statusu. A pametan softver za rad može podeliti zadatke među vašim uređajima i automatski pokrenuti linijsku završnu obradu.
U idealnom svetu, kupac odredi narudžbu i jedini put kad joj zaposleni priđu je kad je pakuju za otpremu.

Naredna generacija štamparskih preduzeća

Potpuni uticaj pandemije virusa COVID-19 još uvek nije jasan. Socijalno distanciranje znači da vlasnici preduzeća moraju da upravljaju nepoznatim svakodnevnim radnim praksama, ali ove krizne mere nisu dugoročne. Zato je vreme da razmišljate pametnije o vašim poslovima.

Kupovina preko interneta vas čini dostupnim 24 sata dnevno, što vam omogućava da upravljate povećanim obimom poslovanja i pridobijete više poslova. Pomoću softvera za automatizaciju rada možete imati jednu tačku kontrole za centralno i daljinsko upravljanje proizvodnjom, primajući obaveštenja u realnom vremenu. Na taj način imaćete više slobodnog vremena da se fokusirate na to kako štampa može dodati još veću vrednost poslovanju vaših klijenata.

Uz pouzdan i potpuno automatizovan sistem, vaši kupci mogu lako da predaju nalog za štampanje, a proizvodnja je, bez obzira na proces, praktično neometana od prijema datoteke do isporuke. Sada je vreme da kroz automatizaciju postignete pozitivnu poslovnu efikasnost koja će vam pomoći da izgradite prilagodljivije poslovanje dugoročno.

Чланак Pozitivni koraci ka digitalnoj transformaciji се појављује прво на Biznis i Finansije.