Kako piše Wall Street Journal, Wells Fargo, Bank of America, JPMorgan Chase i četiri druge banke rade na novom proizvodu koji će kupcima omogućiti da plaćaju na onlajn kasi kod trgovaca novčanikom koji će biti povezan sa njihovim debitnim i kreditnim karticama.

Jedan od ciljeva nove usluge je da parira nezavisnim operaterima sa sličnom uslugom kao što je PayPal ili Apple sa Apple Pay-om. Apple, posebno, predstavlja veliku pretnju. Tehnološki gigant je krenuo korak dalje u finansijskim uslugama i sada sa Goldman Sachs Group radi na štednom računu i usluzi “kupi sada, plati kasnije”.

Na digitalnim novčanicima banke rade sa firmom Early Warning Services (EWS), koja upravlja uslugom transfera novca Zelle. Digitalni novčanik, koji još nema ime, radiće odvojeno od Zelle-a, rečeno je u EWS.

Vlasnici EWS-a su Capital One Financial Corp., PNC Financial Services Group Inc., U.S. Bancorp i Truist Financial Corp., a firma planira sa uvođenjem nove ponude u drugoj polovini godine.

Digitalni novčanik smanjuje prevare

Banke vlasnice EWS-a takođe pokušavaju da smanje prevare. Kupci koji koriste svoj novčanik ne bi morali da unose brojeve svojih kartica, što može povećati rizik od prevare i odbijanja plaćanja što dovodi do gubitka prodaje.
Banke očekuju da će omogućiti korišćenje 150 miliona debitnih i kreditnih kartica u digitalnom novčaniku kada se on pojavi.

Novčanik je dizajniran da se izdaje sa karticama jer su američki potrošači navikli da kupuju na taj način. Banke su zaključile da će to povećati šanse da će više ljudi koristiti novčanik, piše WSJ.

Ukoliko značajan broj trgovaca omogući novčanik i potrošači ga usvoje, EWS bi mogao da istraži dodavanje drugih opcija plaćanja, poput plaćanja direktno sa bankovnih računa.

Novčanik će biti lansiran uz Visa i Mastercard debitne i kreditne kartice, a EWS se obratio i drugim kartičarima kako bi procenili njihov interes da omoguće da svoje kartice ubace u novčanik.

Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay

Чланак Digitalni novčanik banke prave kao odgovor na PayPal i Apple се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog toga Narodna banka te zemlje upozorava građane, jer strahuje da bi gotovina mogla fizički u potpunosti nestati.

Roditelji u Švedskoj čak i džeparac svojoj deci ne isplaćuju gotovinom, piše nemački nedeljnik “Fokus”.

List navodi da samo 16 odsto dece dobija džeparac u gotovini, dok 84 odsto poseduje digitalne štedne knjižice.

Istraživanje je pokazalo da u Švedskoj generacija između 18 i 34 odsto u 75 odsto slučajeva ne plaća gotovinom.

Korona kriza povećala je odbojnost Šveđana prema gotovini

Sve kovanice i novčanice koje su u Švedskoj u opticaju čine još samo jedan odsto BDP-a, a poređenja radi, u SAD, gde se takođe puno plaća karticama, to je osam odsto, a u evrozoni deset procenata.

Korona kriza povećala je odbojnost Šveđana prema gotovini, a zanimljivo je da se najveći deo plaćanja obavlja bez kontakta, prek NFC čipa na kartici ili preko mobilnog telefona.

Razvoj je sličan kao i u drugim zemljama, ali na nižem nivou.

U Nemačkoj je bezgotovinsko plaćanje poraslo sa ispod 40 na 44 odsto, a u Švedskoj taj udeo je već dostigao 85 procenata.

Iako je bezgotovinsko plaćanje dobro za ubrzanje plaćanja, sprečavanje pranja novca, utaje poreza, Narodna banka Švedske (Riksbank) upozorava na opasnosti.

Guverner Štefan Ingves smatra da mladi, pošto ne koriste više gotovinu, neće ništa znati o izgledu novčanica.

Takođe postoje i drugi rizici, jer sajbernapadima može doći do onemogućavanja bezgotovinskog plaćanja i tako izazvati probleme u društvu.

“Ukoliko jednom bude nestalo svetlo biće potrebno da u zemlji imamo dovoljno gotovine, i to na svim mestima”, rekao je Ingves.

On je zatražio od vlade da usvoji zakon koji bi banke u zemlji obavezao da uvek imaju određene količine gotovine u trezorima.

Inače Ingves nije jedini koji upozorava na opasnosti, već i mnogi skeptični prema bezgotovinskom društvu, koji ukazuju da je zemlja ranjiva ako se oslanja samo na digitalni sistem plaćanja.

Izvor: Tanjug

Чланак Zemlja je ranjiva ako se oslanja samo na digitalni sistem plaćanja се појављује прво на Biznis i Finansije.