Kako je istaknuto, na ovaj način RGZ će obezbediti efikasan upis u katastar, uz proveru ispravnosti dokumenata od strane profesionalnih korisnika, a sve je omogućeno promenama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastructure.

Svi zahtevi koji su do sada podnošeni na šalterima katastarskih službi, podnosiće se isključivo preko profesionalnih korisnika.

Naglašeno je da je glavna prednost za građane ušteda vremena, kao i rešavanje svih nedoumica u vezi sa pocesom upisa i ostvarivanja svojih prava zahvaljujući stručnim savetima profesionalnih korisnika.
Ovakvim načinom upisa u katastar, građani i njihovi izabrani profesionalni korisnici imaju mogućnost da pristupe predmetu sa bilo koje lokacije bez obzira na vremenske ili geografske odrednice. Umesto tradicionalnih 170 šaltera, građani na raspolaganju imaju 4.000 digitalnih „šaltera“, dostupnih 365 dana godišnje, sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno, saopštio je RGZ.

Novi način sprečava i falsifikovanje starih dokumenata jer se sada isti prenose u digitalni format, a njihovu ispravnost i validnost proveravaju profesionalni korisnici.

Digitalni upis u katastar je jedini način da se onemogući manipulacija i intervencija na dokumentima i da se završi sa beskrajnim putevima papira koji dolaze i izlaze iz RGZ-a.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Od danas upis u ktastar isključivo digitalnim putem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje je pokazalo da je najveći broj anketiranih upoznat sa osnovama i da poseduje informacije o bezbednosnim rizicima, međutim, značajan broj korisnika i dalje nema razvijene navike koje doprinose zaštiti. Tako čak 39% anketiranih svojim računarima pristupa direktno, nema podešenu lozinku ili bilo koju drugu vrstu identifikacije, 72,6% sugrađana starijih od 60 godina ne koristi dvostepenu proveru identiteta, a oko 11% anketiranih ne koristi antivirus softver. Pritom, gotovo 20% korisnika priznaje da se bar jednom „upecalo“ na „fišing“ poruku, a njih 14% tvrdi da im je u nekom trenutku hakovan nalog na nekoj od društvenih mreža.

Istraživanje će biće predstavljeno 16. marta tokom predstojeće konferencije DIDS (Dan internet domena Srbije), a eksperti za oblast sajber bezbednosti komentarisaće rezultate istraživanja i ponudiće savete za bezbedniji digitalni život. U diskusiji će učestvovati Daniela Andrović, RATEL-NCERT, Dunja Majstorović, Siemens Energy Serbia i Vojislav “SupremeNexus” Perić, a istraživanje će predstaviti Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije, UNDP.

Hakerima je lako da pristupe uređajima

Međutim, na samoj konferenciji će se otići i korak dalje, pa će virtuelna publika pratiti demonstraciju sajber napada koja će biti realizovana tokom trajanja programa. Cilj demonstracije biće da pokaže publici koliko je zapravo lako hakerima da pristupe uređajima, pa samim tim i podacima korisnika, i da ih edukuje o načinima zaštitite.

Ovogodišnji DIDS kroz predavanja i diskusije pažljivo odabranih domaćih i inostranih stručnjaka ispituje koje su to sfere poslovanja dobile nove dimenzije, forme i oblike, kako i koliko se transformisalo ono što znamo kao upotrebu interneta u poslovanju. DIDS ispituje koji su se to Novi prioriteti, kako slogan konferencije glasi, pojavili u domenu internet poslovanja.
Kao i svih prethodnih godina, publika konferenciju može da prati besplatno onlajn, a za pristup sadržajima konferencije potrebno je obaviti registraciju na sajtu dids.rs.

Чланак Koliko smo digitalno bezbedni? се појављује прво на Biznis i Finansije.