Indikator podseća da je Facebook-ova najava projekta pokretanja vlastite digitalne valute u leto 2019. (u početku nazvan Libra, ali sada Diem) bila poziv na uzbunu za centralne bankare i vlade širom sveta.

Dosezanje 2,7 milijardi korisnika vlastitim digitalnim tokenom, vezanim za suverene valute, regulatorno telo je shvatilo kao pretnju.

Neke centralne banke, uključujući Švedsku i Kinu, već su radile na digitalnim verzijama vlastitih valuta. No, mnogi su više odlučili istražiti ideju – nakon objave Facebooka – kako bi zaštitili svoj monetarni suverenitet.

G7 je 18. jula nabrojao zahteve koje bi trebala ispuniti nova Facebookova “kovanica” Libra, jer su regulatori sve oprezniji zbog “ozbiljnih rizika” koje predstavlja ova digitalna valuta.

Potencijal digitalnog evra ogroman

ECB je 12. januara zaključio javnu raspravu koja je privukla masovne povratne informacije sa više od 8.000 odgovora.

“Dobili smo rudnik informacija koje trenutno obrađujemo”, rekla je predsednica ECB-a Kristin Lagard 21. januara, objasnivši da će to dovesti do izveštaja koji će biti javno dostupan.

“Tek u proleće, verovatno u aprilu, mi ćemo odrediti da li ćemo nastaviti posao koji ćemo trebati uraditi”, dodala je.

Izvori iz Španske banke objasnili su da će, nakon tog izveštaja, ECB odlučiti hoće li pokrenuti pilot-projekat za testiranje održivosti digitalnog evra i prikupljanje više praktičnog znanja.

Ipak, Lagard vjeruje da će digitalni evro na kraju ugledati svetlo dana.

“Pretpostavljam, ali ovo je odluka koja će se zajednički doneti, ali mogli bismo ići u tom smeru”, rekla je prošlog novembra. Ali, kao što je ponovila mnogo puta, njegovo uvođenje ne znači da će novčanice i kovanice nestati.

Projekat takođe ima snažne pristalice u Komisiji.

“Mislim da nam treba digitalni evro”, rekao je potpredsednik za ekonomiju Valdis Dombrovskis grupi novinara 19. januara.

Potencijal digitalnog evra ogroman je, ali ima i svojih izazova, kao što je primetila Lagard.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Digitalni evro: Trenutak odluke u aprilu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nadzorni organi za digitalnu imovimu, prema nacrtu novog zakona biće Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Na izdavanje kriptovaluta kao i na sekundarno trgovanje i na pružanje usluga povezanih sa takvom digitalnom imovinom, primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako je tim zakonom propisano drugačije.

On se neće primenjivati ako ta imovina nema odlike akcija, ako nije zamenjiva za akcije i ako njena ukupna vrednost tokom godinu dana ne prelazi tri miliona evra.

Virtuelene valute neće moći da se unose kao ulog u privredno društvo, već mogu da se konvertuju i zamene za novac koji kasnije može da se uplati.

Kako je predviđeno, nenovčani ulozi u privredno društvo mogu da budu u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada.

Šta je „beli papir“?

U nacrtu zakona navodi se da pre izdavanja digitalne imovine mora da se sačini beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji omogućavaju investirorima da procene rizike u vezi sa ulaganjima.

Dodaje se da informacije moraju da budu sažete, pregledne i razumljive u cilju jednostavnije analize i ne smeju da navode na pogrešan zaključak.

Izdavanje digitalne imovine neće moći da počne pre objavljivanja belog papira, a rok za početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od prijema ili donošenja rešenja o odobrenju njegovog objavljivanja.

Pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom

Zakon predviđa sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Srbiji i onom koja je izdata u inostranstvu i za obe će biti potreban beli papir.

Iznos kapitala privrednog društva koje želi da pruža usluge povezane sa digitalnom imovinom kretaće se, u zavisnosti od njene vrste od 20 do 125 hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Najveći iznos biće za organizovanje platforme za trgovinu digitalnom imovinom, dok će za usluge prenosa, prihvatanja i upravljanja portfoliom digitalne imovine biti neophodan kapital od 50 hiljada evra.

Dokumentaciju o digitalnoj imovinu koju nameravaju da izdaju privredna društva će podnositi putem veb portala.

Vrednost digitalne imovine u svetu procenjuje se na preko 300 milijardi dolara, a od novog zakona očekuje se da će dobrineti da se Srbija bolje pozicionira u ovoj oblasti.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Izdavanje digitalne imovine neće moći da počne pre objavljivanja belog papira се појављује прво на Biznis i Finansije.