Tokom jula je nastavila da raste i prema operativnim podacima premašila je 110 milijardi, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako je istaknuto, to je pokazatelj očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem, čemu su doprinele očuvana finansijska stabilnost i relativna stabilnost kursa dinara prema evru.
Analiza isplativosti štednje u dinarima, urađena za period od poslednjih 11 godina, ponovo dokazuje da je isplativije štedeti u domaćoj valuti i u kratkom i u dugom roku.

U poslednjih 11 godina dinarska štednja je povećana više od šest puta i polovinom ove godine iznosila je 108,7 milijardi dinara, a u istom periodu devizna štednja je povećana za 76 odsto, sa 7,9 milijardi na 13,9 milijardi evra.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Sve se više štedi u dinarima се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Građani mogu biti potpuno mirni i svoje depozite držati u bankama, jer su one najsigurnije mesto za čuvanje gotovog novca u bilo kojoj valuti”, kazala je ona Tanjugu.

Papadakis je podsetila i da je nivo osiguranja depozita i dalje 50.000 evra, što znači da su sva novčana sredstva u bankama do tog iznosa apsolutno sigurna.

Ona je dodala i da kamatna politika banaka stimuliše štednju, navodeći da su prosečne godišnje kamatne stope za građane na štednju u dinarima 4,8 odsto, a u evrima 2,8 odsto.

“Građani koji imaju višak sredstava, sami neka procene da li će da štede u dinarima ili u evrima, ali tržišni pokazatelji upućuju da je bolje štedeti u dinarima”, kazala je ona.

Kod privrede, kako je dodala, situacija je malo drugačija, jer njihovi bilansi opredeljuju da li će oni višak sredstava čuvati u evrima ili u dinarima i tu su kamatne stope u martu iznosile 2,3 odsto na depozite u evrima, dok je godišnja kamatna stopa na dinarske depozite bila šest odsto, što takođe potvrđuje prednost štednje u dinarima.

Štednja u prvom kvartalu povećana za sedam milijardi dinara

Papadakis je navela i podatak da je štednja stanovništva u Srbiji u prvom kvartalu ove godine povećana za sedam milijardi dinara i iznosila 120,7 milijardi dinara, dok je štednja stanovništva u evrima veća za oko 62,5 miliona evra i trenutno iznosi 12,9 milijardi evra.

Sličan trend je, kako naglašava, i kod privrede, a povećana količina depozita u evrima je zbog većeg izvoza, priliva stranih direktnih investicija, ali i zaduživanja koja su preduzeća vršila u inostranstvu.

Papadakis je navela za Tanjug da je najbolji podatak koji potvrđuje da je bankarski sektor Srbije stabilan to što smo na kraju prvog kvartala 2023. imali situaciju da je pokazatelj adekvatnost kapitala 20,52 odsto, što je znatno više nego od onoga što propisuje Narodna banka Srbije (NBS).

“Regulatorni minimum koji propisuje NBS je osam odsto, a i evropski standard je znatno niži. To praktično znači da je nivo adekvatnosti kapitala dovoljan da pokrije sve rizike koji mogu da se dese u poslovanju jedne banke, čak i u slučajevima najpesimističnijeg scenarija prilikom izvođenja stres testova. Znači postoji apsolutno adekvatna pokrivenost svih obaveza kapitalom”, naglasila je ona.

Dodala je i da je godinama unazad i likvidnost bankarskog sektora u Srbiji na visokom nivou i kako tvrdi i “leveridž pokazatelj” uveden u junu 2017. koji pokazuje pokrivenost obaveza banke likvidnom aktivom je u regulatornom okviru, preciznije i on je znatno viši od regulatornog minimuma i iznosi 10,3 odsto.

“Kada govorimo o kapitalizovanosti bankarskog sektora, tu nije bitna samo visina, već i struktura kapitala, a ta struktura je dobra i oko 95 odsto strukture kapitala čini najkvalitetniji akcijski kapital, što samo za sebe sve govori”, zaključila je sagovornica Tanjuga.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Da li štedeti u dinarima ili u evrima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik nije rekao gde će naći novac za ova obećanja.

Majke

„To dajemo majkama, majke primaju novac na račun, prijavljivanje od 20. avgusta, ako ima troje dece dobiće 30.000 dinara. Ukoliko se samohrani otac stara, on će dobiti novac, ukoliko staratelji, oni će dobiti novac“, rekao je Vučić.

Prosveta

Najpre, navodi, doneta je odluka da se posebno uvećaju zarade u prosveti.

„Od 1. septembra idemo na povećanje plata 5,5 odsto, a od 1. decembra ili 1. januara, još 10 odsto, što je kumulativno 16 odsto“, naveo je Vučić.

Medecinske sestre

Medicinske sestre i medicinski tehničari, ukupno 59.128 zaposlenih, dobiće od 1. septembra 5,5 odsto povećanje plata i dodatnih 10 odsto u decembru ili januaru, najavio je Vučić.

Nakon što je predsednik objasnio porast plata u školstvu i delu zdravstva, najavio je povećanja penzija.

Penzije

„Penzionerima će od 1. oktobra primanja biti povećana za 5,5 odsto, a od 1. januara 14,6 odsto“, kazao je on.

Kumulativno, od prošle godine, to je 44 odsto povećanje penzija, izračunao je predsednik.

„Godine 2012. penzija je bila 204 evra, a u januaru će biti 390 evra. Približavamo se zacrtanom cilju od 450 evra. Ovo je važno za naše penzionere, oni znaju da kod nas nema kašnjenja ni dana. Oni će sa sadašnjih 324 evra prosečne penzije za samo šest meseci imati u proseku 39 evra“, rekao je predsednik i ocenio da je to najveće povećanje u istoriji Srbije.

Meso

Postoji problem sa mesom i to će se pitanje u narednim danima rešavati, kazao je predsednik.

„Tajkuni su tražili na svaki način da se drže izuzetno visoke cene, na nivou najviših evropskih. Našim ulaganjem od 3,2 miliona evra, za hleb „Sava“ (koji se najviše proda) spustićemo cenu sa 57 na 54 dinara. Biće niža od oko pet procenata, što nam je važno zbog smanjenja inflacije“, rekao je Vučić.

Struja

Dodao je da će moliti MMF da omogući da se ne poveća cena električne energije.

„Važno nam je da to ne utiče na povećanje drugih cena, kako bismo ubrzali smanjenje inflacije“, kazao je on i ponovio da će hleb već od petka biti jeftiniji za tri dinara.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Stižu dinari za pojedine građane u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon privremene promene u valutnoj strukturi u korist devizne štednje usled neizvesnosti izazvane sukobom u Ukrajini zabeležene u prvoj polovini godine, dinarska štednja od juna 2022. raste iz meseca u mesec, što je, kako se navodi u saopštenju NBS, pokazatelj očuvanog poverenja u domaću valutu i domaći finansijski sistem.

Prema polugodišnjoj analizi isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2022. godine i dalje je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima. Za to su zaslužni makroekonomska stabilnost, relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje dinarske štednje, dok se na kamatu po osnovu devizne štednje plaća porez u iznosu od 15 odsto.

Dinarska štednja povećana preko pet puta

U poslednjih deset godina dinarska štednja je povećana preko pet puta i krajem 2022. godine iznosila je 96,3 milijarde dinara (oko 820 miliona evra).

Nakon izbijanja krize u Ukrajini početkom 2022. godine došlo je do privremenog smanjenja dinarske štednje, pri čemu se pozitivan trend njenog rasta nastavlja ponovo od juna prošle godine. U pomenutom desetogodišnjem periodu i devizna štednja raste, sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. godine na 13,7 milijardi evra krajem 2022. godine.

Analiza isplativosti štednje NBS pokazuje da bi štediša u domaćoj valuti na ulog od 100.000 dinara oročen na godinu dana i zanavljan godišnje u periodu od deset godina, na kraju perioda oročenja u decembru 2022. godine, dobio preko 38.000 dinara (gotovo 330 evra) više od štediše koji je u istom periodu dao na štednju istu vrednost u evrima.

I nezanavljana dinarska štednja oročena na godinu dana, u prošlih deset godina je čak u 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda bila isplativija od štednje u evrima.

Štediša koji je od decembra 2021. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2022. preko 1.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima.
Kada su u pitanju depoziti oročeni na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 89 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine u svih 97 posmatranih potperioda.

Drugim rečima, u periodu od deset godina bilo je isplativije štedeti u dinarima bez obzira na koji je rok štednja oročena.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U poslednjih deset godina isplativija štednja u dinaraima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Nebojša Savić izjavio je danas, povodom novog pada kursa evra u odnosu na dolar, da je 90 odsto štednje u Srbiji u evrima, ali da je najsigurnije štedeti u dinarima.

„Najveći prinos, najveća kamata je na štednju u dinarima i zato raste štednja u dinarima“, rekao je Savić za Tanjug odgovarajući na pitanje u kojoj valuti treba štedeti.
On je izneo procenu da rast kursa dolara neće imati značajnog uticaja na visinu javnog duga Srbije.

Smanjeno  je učešće dolara u našem javnom dugu

„Zahvaljujući svesnoj strategiji NBS-a koja je vođena do 2006. godine smanjivano je učešće dolara u našem javnom dugu, što znači da kada bi duhg bio preračunat u dolare oco neće izazvati veliki rast, jer 2016. je dolarski dug bio 30 odsto, danas je 10 odsto“, naglasio je Savić.

On je ocenio da je kod nas tržište nekretnina razvijeno zbog nerazvijenosti finansijskog tržišta.

„Mislim da naši građani nemaju dobrih alternativa u šta bi mogli da ulažu. Kod nas nije produbljeno finansijskao tržište i treba ga produbiti da imate više mogućnosti u šta da uložite novac, nego kupuju nekretnine. Računaju da su se tako obezbedili u smislu stabilnosti, jer će sutra, računaju, moći da prodaju za nešto više“, ocenio je Savić.

Različiti motivi  kupovine nepokretnosti

Dodao je da su različiti motivi da se kupuju nepokretnosti, jer neki to rade da bi „oprali“ novac, neki zbog sigurnosti, da ne bi držali pare kod kuće, a neki građani zato što planiraju da ih izdaju i tako zarade više nego na štednji na koju su kamate blizu nuli.

Savić je naglasio da je inflacija u svetu počela sa smanjivanjem efekata pandemije kovida 19, jer nije bilo roba i bili su pokidani lanci snabdevanja, ali da je dodatni udar bio početak sukoba u Ukrajini koji je doveo do rasta cena energenata i hrane.

„Teško je reći da li smo dostigli vrh inflacije, jer ne znamo šta će se dešavati u Ukrajini i kakve će posledice dalje biti.

Ako bi se intenzitet oružanog sukoba nastavio na sadašnjem nivou, moglo bi se pretpostaviti da bismo za mesec-dva dana došli do vrha, da bi nakon toga počelo blago samanjivanje, a sredinom iduće godine to utihnulo i početkom 2024. došli bismo do onoga što nazivamo koridor inflacije, a to je dva ili tri odsto, plus – minus jedan do 1,5 odsto“, procenio je Savić.

Izvor: Tanjug/Blic

Foto: Pixabay

Чланак Trenutno najisplativije štedeti u dinarima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istovremeno, odlučeno je da koridor kamatnih stopa Narodne banke Srbije ostane nepromenjen (±100 baznih poena, odnosno ±1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu), tako da stopa na kreditne olakšice iznosi 3,5%, a stopa na depozitne olakšice 1,5%, navodi se u saopštenju NBS.

Donoseći odluku o daljem pooštravanju monetarnih uslova, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da je nastavak konflikta u Ukrajini uticao na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja.

U uslovima kontinuiranog jačanja inflatornih pritisaka na globalnom tržištu, Izvršni odbor je procenio da je potrebno dodatno pooštriti domaće monetarne uslove. To je neophodno kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije na domaćem tržištu, čemu Narodna banka Srbije, pored ostalih mera, doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, dodaje se.

Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u aprilu je iznosila 9,6% međugodišnje, od čega je oko dve trećine doprinosa i dalje poticalo od cena hrane i energije, navodi se. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta).

Ipak, bazna inflacija koja je u aprilu iznosila 5,5% i dalje je dosta niža kako od bazne inflacije u uporednim zemljama regiona, tako i od domaće ukupne inflacije. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže i stabilne bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije.

Inflacija bi trebalo da u drugoj polovini ove godine ima opadajuću putanju

U skladu sa srednjoročnom projekcijom iz maja, inflacija bi trebalo da u drugoj polovini ove godine ima opadajuću putanju, a njeno vraćanje u granice cilja očekujemo u drugoj polovini naredne godine. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, nakon čega se očekuje njihovo postepeno slabljenje.

Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na ograničenje cena osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu, navodi NBS.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак NBS povećao referentnu kamatnu stopu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U proteklih devet godina dinarska štednja je povećana gotovo šest puta (rast od 86,3 milijardi dinara). Polovina ukupnog rasta (43,1 milijardi dinara) ostvarena je u poslednje tri godine zahvaljujući održanoj makroekonomskoj stabilnosti koja je preduslov za sticanje i očuvanje poverenja građana u domaću valutu. Devizna štednja u istom periodu takođe beleži rast, iako relativno (procentualno) nešto umereniji (59,2 odsto) u odnosu na dinarsku štednju, i to sa 8,3 milijardi evra krajem 2012. godine na 12,7 milijardi evra krajem 2021. godine“, navodi NBS.

Štednja u dinarima i dalje isplativija

Redovna polugodišnja analiza isplativosti štednje, urađena za period od decembra 2012. do decembra 2021. godine, potvrdila je da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.

Primera radi, štedišta koji je ulog u dinarima u vrednosti od 100.000 dinara oročio na godinu dana i zanavljao u periodu od devet godina, na kraju perioda oročenja u decembru 2021. godine dobio bi blizu 36.000 dinara (preko 300 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

„Kada su u pitanju depoziti oročeni na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 88 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je bila unosnija u svim dvogodišnjim potperiodima. Prema tome, bez obzira na period oročavanja štednje (kratkoročno ili dugoročno) – u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti“, navodi NBS.

Izvor: NBS

Foto: Pixabay

Чланак NBS: U 2021. porasle i dinarska štednja i upotreba dinara u finansijskom sistemu се појављује прво на Biznis i Finansije.