Polovina ovog rasta ostvarena je u poslednje tri godine, do izbijanja krize u Ukrajini, i pored smanjenja kamatnih stopa i negativnih uticaja pandemije.

Kako je navedeno, istovremeno je došlo i do pozitivnih promena u ročnoj strukturi u vidu rasta učešća dugoročnih depozita.

-I devizna štednja beleži rast u poslednjih deset godina, sa 7,9 mlrd EUR polovinom 2012. godine na 13,2 mlrd EUR polovinom 2022. godine – navedeno je iz NBS-a.

Devizne rezerve  ostale na visokom nivou

I pored znatne neto prodaje deviza u ovoj godini (u prva četiri meseca), devizne rezerve su ostale na visokom nivou i na kraju jula su iznosile 15 mlrd EUR, što osigurava pokrivenost od oko pet meseci uvoza robe i usluga (znatno više od standarda).

-Uprkos geopolitičkim tenzijama, učešće javnog duga u projektovanom BDP-u za 2022. godinu je u junu smanjeno na nivo od 53,2% (56,5% na kraju 2021), a učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) i u junu je iznosilo 3,3% – navodi se u saopštenju.

Potvrda „dobro vođene ekonomske politike u periodu najnovije krize ogleda se u zadržavanju kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+, sa stabilnim izgledima od strane rejting agencija Fitch Ratings i Standard and Poor’s“.

Štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana i zanavljana u periodu od deset godina bila je isplativija od depozita položenog na isti rok u evrima.

Što se tiče depozita oročenih na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 89% tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je bila atraktivnija u svim dvogodišnjim potperiodima.

Znači, bez obzira na to da li je štednja oročena na kratak ili dugi rok – u prethodnih deset godina bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti, zaključeno je u saopštenju.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Isplativije štedeti u domaćoj valuti се појављује прво на Biznis i Finansije.