Naime, na prodaju je ponuđen skelet Kamptosaura nazvanog Beri, star 150 miliona godina. Očekuje se da će postići cenu od 1,2 miliona evra.

Pitanje je međutim gde će ga držati novi vlasnik – koji tek treba da se izbori za Berijeve ostatke – budući da je ovaj konkretan primerak bio visok 2,1 metra i dugačak pet metara.

Berijev skelet je inače veoma dobro očuvan, što znači da mu je 90 odsto lobanje netaknuto i 80 odsto tela, tako da će novi vlasnik dobiti retko dobar primerak.

S druge strane, paleontolozi nisu preterano zadovoljni ovakvim razvojem situacije jer smatraju da retki ostaci ne bi trebalo da budu privatno vlasništvo nekolicine kolekcionara, već bi trebalo zbog svog značaja da budu dostupni naučnicima.

Foto: OltreCreativeAgency, Pixabay

Чланак I dinosaurusi se prodaju na aukcijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otisak koji je Lili Vilder primetila u januaru, star je 220 miliona godina i bio je sačuvan u blatu.

Iako je nemoguće utvrditi koji ga je tip dinosaurusa ostavio, otisak je dugačak 10 centimetara i verovatno potiče od dinosaurusa visokog 75 centimetara.

Kustos paleontologije Nacionalnog muzeja Vels Sindi Hovels opisala ga je kao „najbolji primerak ikad pronađen na ovoj plaži“.
Majka devojčice, Sali, objasnila je da su ona i njen otac Ričard otkrili otisak stopala i fotografisali ga, a zatim stupili u kontakt sa stručnjacima, prenosi BBC.

Dinosaurus, koji je ostavio otisak, smatra se „vitkom životinjom“ koja je hodala na dve zadnje noge i aktivno lovila druge male životinje i insekte.

Poznato je da je slične otiske u SAD napravio dinosaurus Coelophisis.

Smatra se da su primerci ranije pronađeni u zalivu Bendriks gmizavci više krokodilskog tipa reptila, a ne od dinosaurusa.

Fosil je izvađen ove nedelje i odnet u Nacionalni muzej u Kardifu, gde će se čuvati.

Dinosaurusi su se prvi put pojavili pre oko 230 miliona godina, a njihovi otisci stopala mogu da rasvetle ranu tačku njihove evolucije, kada su se različite grupe prvi put diverzifikovale.

– Njihova očuvanost može da pomogne naučnicima da saznaju više o stvarnoj strukturi stopala jer je dovoljno jasno da pokaže pojedinačne jastučiće, pa čak i otiske kandži – navodi se u saopštenju Nacionalnog muzeja Velsa.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Pronađen otisak dinosaurusa, za koji bi mogao da odgonetne kako su te životinje hodale се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tu gde je sada pustinja, bio je veliki sistem reka koje su proticale i kroz današnji Alžir, jezera i močvara.

Najopasnije mesto u istoriji planete Zemlje

Čudno je što su tokom decenija istraživanja tog mesta paleontolozi našli vrlo malo fosila dinosaurusa biljojeda koji su tada lutali većim delom sveta. Umesto toga, tamo su identifikovali mnoge fosile dinosaurusa mesoždera, letećih gmizavaca zvanih „pterosaurusi“ i džinovskih predaka današnjih krokodila.

„Bilo je to sigurno najopasnije mesto u istoriji planete Zemlje, jer je tu bio dom toliko mnogo različitih vrsta grabljivaca svih oblika i veličina“, rekao je Nizar Ibrahim, paleontolog sa američkog Univerziteta Detroit Mersi.

„Ta povorka divova nije bila ni nalik bilo kojem sadašnjem ekosistemu, a bila je i prilično jedinstvena u poredjenju s drugim ekosistemima iz doba dinosaurusa“, rekao je on.

Ibrahim i njegove kolege su brižljivo razmotrile ostatke životinja i geologiju tog ekosistema čiji su ostaci sačuvani u formacijama stena u istočnom Maroku, nazvanim „Kem Kem“.

Njihov izveštaj, objavljen 21. aprila u časopisu „ZooKeis“, zasnovan je na nalazima dve decenije istraživanja u tom području i na analizi zbirki muzeja širom sveta.

To je prva detaljna sinteza svih prethodnih radova o tom mestu i prvi pokušaj rekonstrukcije životne sredine u toj zoni Severne Afrike pre 100 miliona godina, rekao je Andrea Kau, istraživač koji je radi prikupljanja podataka i komparacije saradjivao s muzejima i univerzitetima.

Nadjeni fosili su veoma raznoliki: „od sitnih vodozemaca i nežnih biljaka, sve do masivnih dinosaurusa“, rekao je Ibrahim.

Nekoliko tih fosila su ostaci dinosaurusa biljojeda, poput „sauropoda“, s dugačkim vratovima. No, čini se da ih je tamo bilo znatno manje nego njihovih rodjaka mesoždera, što su paleontolozi primetili na severu Afrike još 1930-ih.

Nekoliko tih fosila su ostaci dinosaurusa biljojeda, poput „sauropoda“, s dugačkim vratovima

Medju tim zastrašujućim zverima bila su bar četiri velika dinosaurusa grabljivca. Jedan je iz grupe „abelisaurida“ koji je, zbog kratke njuške i relativno sitnih zuba, izgleda bio strvinar.

Paleontolozi su otkrili i fosile „spinosaurusa“, uske njuške i zuba specijalizovanih za probijanje krljušti i ubijanje riba. Taj, kako izgleda brzonogi grabljivac, bio je dugačak osam metara, masivan lovac s posebnim, testerastim zubima, kakve imaju ajkule, ali veličine noževa.

„Pterosaurusi“ s četiri do šest metara raspona krila leteli su im iznad glava, a džinovske ajkule i stvorenja u obliku krokodila dužine čitavog autobusa, vrebala u vodi.

„Na tom mestu čovek nigde ne bi bio siguran, mogao bi da pogine na bezbroj načina“, rekao je Ibrahim.

Problem za naučnike je bio da shvate čime se hranilo toliko „neverovatno obilje“ grabljivaca na tom ipak ograničenom prostoru.

Istraživači su primetili da se lobanje mesoždera iz „Kem Kema“ prilično razlikuju. To ukazuje da su bili specijalizovani za razne vrste plena što bi sprečilo istrebljujuću konkurenciju medju njima u borbi za hranu.

Izgleda i da su u mnogim slučajevima jeli morske životinje i da su najbogatiji izvor hrane u to vreme bile ribe, neke veličine terenskih vozila.

Za razliku od tog mesta, gde su u to vreme mesožderi bili u velikoj većini, stanje u prirodi je danas sasvim obrnuto: grabljivaca-vukova i lavova, neuporedivo je manje nego biljojeda jelena, divljih koza, antilopa.

Ekosistemi kao „Kem Kem“, u kojima dominira toliko glomaznih grabljivaca, bili bi retki čak i tokom perioda Srednje Krede, kada je severna Afrika bila prekrivena ogromnim spletom reka, jezera i močvara.

Tako podvodan, tamošnji teren u to vreme nije mogao da dovoljno vegetacije izdrži dovoljno dugo da bi opstao veliki broj dinosaurusa biljojeda, rekao je Ibrahim.

Šta sve naša planeta ima i koliko mnogo se može promeniti tokom vremena

Ipak, pošto su ostaci fosila fragmentarni, te ih nije lako identifikovati, moguće je da je odnos broja mesoždera i biljojeda na tom mestu bio drugačiji, a raznolikost vrsta veća.

Sve u svemu, za Ibrahima, „Kem Kem“ je pokazatelj da su drevni ekosistemi mogli biti veoma različiti od onih kakvi su danas.

To ne iznenadjuje, rekao je on, imajući u vidu da je više od 99 odsto svih organizama koji su ikada postojali na Zemlji, izumrlo davno pre geološki kratkog perioda postojanja ljudi.

„Sahara oduzima dah svakome ko je danas vidi, ali kada se na tom suvom i negostoljubivom mestu nadju džinovske krljušti riba i ogromni zubi krokodila, to zaista daje osećaj onog što mi zovemo dubokim vremenom“, rekao je Ibrahim.

„Tada stvarno shvatate šta sve naša planeta ima i koliko mnogo se može promeniti tokom vremena“, a zbog promene klime to se dešva i sada zaključio je on govoreći za „Popjular sajens“.

Izvor:Beta

Чланак Sahara je nekada bila močvara, prepuna dinosaurusa се појављује прво на Biznis i Finansije.