Pojava neočekivanog i nepredvidivog događaja koji izaziva značajne posledice po realnu privredu i finansijski sektor odvajkada je palila „crvenu lampicu“ kod političara, koji su posezali za opsežnim merama ne bi li ugasili požar koji preti stabilnosti društvenog sistema. Ove vrste nepogoda, poznate kao „crni labud“, iz krize u krizu povlače sve raznovrsniji arsenal državnih intervencija u tolikoj meri da prikrivaju anomalije samog sistema čije je alociranje moglo, ako ne da spreči nastanak problema, ono svakako da ublaži oštrinu njegovih posledica.

I dok su monetarne intervencije ključnih centralnih banaka dovodile do istovetnih i linearnih efekata po sve tržišne učesnike, masivni fiskalni stimulansi značili su prečesto diskrecionu preraspodelu budžetske moći i narušavanje uspostavljenih tržišnih odnosa.

Dividende na sigurnom

Suočene sa kolapsom nacionalnih privreda koji je izazvao potpuni ili delimični karantin stanovništva i svežim sećanjem na posledice prethodne globalne krize, vlade zemalja širom sveta su munjevito usvojile ogromne pakete državne pomoći koji su se kretali u rasponu od nekoliko procenata, pa sve do petine godišnjeg BDP-a.

U ekonomskim zajednicama, poput EU, regulatorna tela su suspendovala ograničenja u pogledu zaduživanja i visine deficita za zemlje članice, kako bi se još od prošle krize dugom opterećene privrede uspele nositi sa posledicama pandemije. Svakako, paketi pomoći najmoćnijih zemalja bloka bili su izdašniji. Tako je nemački paket pomoći činio više od deset procenata BDP-a, a koji predviđa osim kredita i bankarskih garancija za velike korporacije, te direktne investicije u ove privredne subjekte, i subvencije za male kompanije i pojedince, ali i program dotiranja plata radnika ne bi li odvratio kompanije da momentalno napune čekaonice biroa rada.

Očekivane (isplaćene) dividende pojedinih nemačkih korporacija

Ovu šemu faktičkog subvencionisanja radnih mesta u uslovima smanjene potrebe za angažovanjem radne snage nemačka preduzeća su masovno koristila, i to je bio glavni razlog niske stope nezaposlenosti ove privrede i u prethodnoj globalnoj krizi. Prijava kompanija za program smanjenog rada (Kurzarbeit) omogućila je ovim privrednim subjektima značajno rasterećenje troškova rada, dok su radnici ostali na platnom spisku sa skoro identičnom platom, podržanom subvencijama države.

I dok je ovaj vid pomoći naišao na odobrenje svih političkih krugova, a neke druge zemlje su pokušale da ga kopiraju, problem je nastao kada su mnoge kompanije koje su se našle na spisku korisnika pomoći obznanile nameru raspodele milijardi evra dividendi iz prošlogodišnje dobiti. Moralnu osudu javnosti i pritiske političara naročito iz partija sa levog spektra kompanije su pokušale da opovrgnu različitim metodama.

Etičku dilemu među akcionarima i menadžerima kompanija

Iz BMW-a su poručili da je plaćanje dividende veoma važno sa aspekta poverenja investitora, te da se time održava atraktivnost kompanije u očima investitora, dok su se iz Daimlera branili ionako velikim smanjenjem dividende u odnosu na prethodnu godinu. Prema poslednjim podacima, više od 75 procenata nemačkih korporacija planira da isplati dividendu iako je velika većina koristila državnu pomoć, dok će konačna sudbina preraspodele korporativnih profita biti poznata tek tokom leta, s obzirom da su mnoge skupštine odložene za kasniji period.

Ova vrsta pomoći nemačke države vukla je sa sobom samo etičku dilemu među akcionarima i menadžerima kompanija, dok je povlačenje kredita ili bankarskih garancija od državne razvojne banke nužno nosilo sa sobom i zabranu raspodele dobiti u periodu dok traje otplata ovih kreditnih aranžmana. Tako su kompanije poput Lufthanse, Adidasa i Pume odustale od isplate dividendi jer su bile na strani korisnika većih ili manjih paketa pomoći. U slučaju Lufthanse, koja svakako dividende nije mogla ni isplatiti, nemačka država je u masivnom programu pomoći vrednom oko devet milijardi evra postala i suvlasnik kompanije sa petinom vlasništva.

U normalnim okolnostima ovakva vrsta državne intervencije ne bi bila oproštena ni najmoćnijoj članici evrozone, dok je u novonastalim okolnostima kompanija odlukom evropskog regulatora morala da se odrekne tek nekolicine slotova na nacionalnim aerodromima.

I dok akcionari nemačkih korporacija čekaju kraj juna, tokom kojeg se održava većina skupština akcionara, ne bi li podvukli crtu oko broja kompanija koje su podlegle pritisku javnog mnjenja i promenile politiku dividendi, akcije ovih kompanija beleže snažan oporavak i nalaze se desetak procenata blizu nivoa iz predkorona perioda. Ovome su ponajmanje doprinele odobrene i očekivane dividende, a mnogo više najava novih paketa državne pomoći koji će obuhvatiti i perjanice nemačke privrede, poput auto-sektora.

Helikopter i među Srbima

I dok su najmoćnije zemlje EU prednjačile po davanjima sopstvenim kompanijama u uslovima ukinutih regulatornih ograničenja, sličan put su sledile i manje zemlje u ovom ekonomskom bloku, ali i van njega. Domaći kreatori ekonomske politike usvojili su program mera pomoći koji je po obimu sličan nemačkom (11 odsto BDP-a), ali svakako kudikamo skromniji i sa manjim dometima, kako zbog apsolutnog iznosa tako i zbog nevelike efikasnosti ovdašnje privrede.

Istina, delovi domaćeg paketa bili su etički ispravniji, pa korisnici fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta ne mogu isplaćivati dividende do kraja godine, dok je izuzetak načinjen kod javnih preduzeća, čije profite vlada očito vidi kao potporu u obuzdavanju visokog budžetskog deficita koji se očekuje ove godine. Ovom merom su prevashodno ciljane velike kompanije u stranom vlasništvu, koje bi značajan deo profita mogle da isplate putem dividende, što bi u nekakvom negativnom scenariju moglo da naruši platnobilansnu ravnotežu domaće privrede.

Kada su u pitanju korporacije kotirane na Beogradskoj berzi, a koje su u prethodnim godinama redovno isplaćivale dividende, ovu praksu će listom nastaviti i ove godine jer spadaju u stabilnije privredne subjekte, koji se mahom nisu našli na strani korisnika državne pomoći. Tako će akcionari NIS-a, Tehnogasa, Philip Morrisa, Metalca, Impol Sevala i Jedinstva i ove godine učestovati u raspodeli prošlogodišnjeg profita.

I dok se može reći da je država dobro izbalansirala osetljivo pitanje državne pomoći i raspodele privatnih profita, to bi se teško moglo reći i za najavljeno finansiranje privrede putem korporativnih obveznica. Ovaj program ima dosta slabosti i podseća na korišćenje novca iz primarne emisije za finansiranje privrede, neslavno oprobano u devedesetim godinama prošlog veka.

Nemamo razvijeno tržište korporativnih obveznica

Po uzoru na ECB, ovdašnji kreatori ekonomske i monetarne politike predvideli su da NBS otkupljuje korporativne obveznice od banaka ili na sekundarnom tržištu, kako bi indirektno pospešio lakše i jeftinije zaduživanje ovih preduzeća. Problem leži u banalnoj činjenici da uopšte nemamo razvijeno tržište korporativnih obveznica, dok se na prste jedne ruke može navesti broj velikih korporacija kotiranih na berzi, koje imaju kakav-takav investicioni i korporativni rejting. Ovdašnji model predviđa tek administrativni bonitet obveznica izdavaoca, što nije daleko od diskrecione procene plasiranja kredita, koju smo godinama gledali kroz razne državne fondove i agencije i na šta će ličiti otkup korporativnih obveznica od strane NBS-a ukoliko se zaista i sprovede.

Ovaj model u najavi najbolje pokazuje sve strukturne slabosti domaće privrede, koje ne može zatrpati ni mnogo obimniji program državne pomoći. To su isti oni nedostaci zbog kojih je moguće da domaća privreda u tekućoj godini zaista bude među najmanje pogođenim evropskim privredama. Na radost kreatora ekonomske politike, čiji vremenski horizont i onako ne dobacuje dalje od jednog do drugog izbornog ciklusa.

Izvor: Nenad Gujaničić, junsko izdanje Biznis i finansije-Finansije TOP

Чланак Puna usta opšteg interesa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banke u devet najrazvijenijih privreda u svetu imaće problema da ostvare zaradu sve do 2025. godine zbog posledica pandemije korona virusa, prognozira Međunarodni monetarni fond (MMF) u svom najnovijem „Izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti“.
Banke su već sada jako pogođene ekonomskim poremaćajima na svetskom tržištu koje je izazvao Kovid-19, uključujući i one najveće. Tako je banka „JPMorgan Čejs“ u prvom kvartalu zabeležila pad dobiti od čak 69 odsto u odnosu na godinu ranije. Bankarski indeks KBW, koji prati kretanje cena akcija dvadesetak banaka u Sjedinjenim Američkim Državama, pao je za 39 odsto od početka godine do sada.

Banke bolje kapitalizovane nego pre globalne finansijske krize

Jedina dobra vest je, kako se ocenjuje u izveštaju, da su banke dočekale ovu krizu bolje kapitalizovane nego što je to bio slučaj kada se dogodila globalna finansijska kriza 2008. godine. To je u dobroj meri rezultat regulatornih promena koje su usledile nakon krize, upravo s ciljem da banke budu bolje pripremljene za eventualne buduće poremećaje na tržištu.
Uprkos tome, potresi koje je izazvao Kovid-19 su toliko razorni, da će on predstavljati težak ispit koliko će banke biti otporne na gubitke usled smanjenja kredita i sniženih marži zbog niskih kamata.

Preporuka da se ne isplaćuju dividende

Imajući u vidu da će se period niskih kamata gotovo sigurno produžiti, banke će najverovatnije imati probleme sa profitabilnošću u srednjem i dužem roku čak i kada globalna ekonomija počne da se oporavlja od sadašnjeg šoka, ocenjuje se u izveštaju.
Jedno od rešenja za prevazilaženje problema profitabilnosti, kreatori monetarnih politika vide u tome da banke prekinu sa isplatom dividendi i otkupom svojih akcija kako bi sačuvale kapital. Najveće američke banke dogovorile su se u martu da obustave otkup akcija do drugog tromesečja ove godine, ali mnoge i dalje isplaćuju dividende.

Чланак Sumorne prognoze za banke u najrazvijenijim ekonomijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je predlogu Moratorijuma na dividende. Ukoliko bi ovaj predlog bio usvojen, to bi moglo da znači da bi privatnim vlasnicima bilo zabranjeno da raspolažu ostvarenim profitom u narednom periodu.

Kako bi ovaj predlog mogao da izgleda u svojoj konačnoj verziji i kakvi bi bili njegovi efekti, objašnjava nam Nenad Gujaničić, glavni broker investicionog društva Momentum Securities.

Šta podrazumeva moratorijum na dividende?

Kao deo programa ekonomskih mera Vlade Republike Srbije naveden je između ostalog i moratorijum na isplatu dividendi za tekuću godinu, a iz ove odluke su isključena javna preduzeća. Ukoliko ova odluka stupi na snagu to bi praktično značilo da država zabranjuje privatnim vlasnicima slobodno raspolaganje ostvarenog profita na određeno vreme, istakao je Gujaničić na početku našeg razgovora.

Šta je tačno predložila Vlada Srbije?

Ovaj predlog je naveden tek u šturom obliku i zasad nije bilo obrazloženja od strane predlagača. Ukoliko je reč o kompanijama koje su korisnici državne pomoći, onda bi ovaj predlog bio na mestu, ali nigde u predlogu mera nije naveden ovaj uslov.

Šta Vlada želi da postigne sa ovom odlukom?

Vlada ovom merom pokušava da predupredi eventualni odliv kapitala iz zemlje jer se pretpostavlja da bi veće kompanije (mahom u stranom vlasništvu) mogle odlukom vlasnika da značajan deo profita isplate putem dividende. Sloboda raspolaganja imovinom pa i ostvarenim profitom, s druge strane, zajamčena je ustavom, pa ostaje da se vidi koliko će pre svega strani investitori ovo tretirati sa aspekta kršenja osnovnih vlasničkih prava, stav je Nenada Gujaničića.

Javna preduzeća nisu u ovoj priči

U predlogu mera kao jedini izuzetak su navedena javna preduzeća koja su u prošlosti, kada je budžet bio neuravnotežen, znala da uplaćuju značajna sredstva u budžet putem dividendi, čak i preko njihovog realnog potencijala. Javna tajna je da su pojedina javna preduzeća podizala kredite kako bi isplaćivala državi dividende. U tekućoj godini usled pada privrednih aktivnosti očekuje se veliki udar na budžetske prihode pa donosioci mera očekuju da će od javnih preduzeća uspeti barem delimično da nadomeste ovaj pad.

Potencijalno veliki udarac za akcionare na Beogradskoj berzi

Kada su u pitanju akcionari kompanija sa Beogradske berze, njima su svakako dividende značajan izvor zarade. Svake godine kompanije koje su kotirane na Belexu akcionarima isplate oko stotinjak miliona evra dividende (doduše, najviše otpadne na većinske vlasnike), te je ovo postao važan deo korporativne kulture kompanija. Neke od njih (Metalac, Jedinstvo Sevojno) neguju i princip radničkog akcionarstva i za njih će eventualni moratorijum na dividende biti još veći udarac.

Biće zanimljivo da li će pod ovu odluku spasti i Komercijalna banka koja je nedavno privatizovana, a očekivalo se da će ove godine isplatiti zaostale dividende i dividende iz prošlogodišnje dobiti (sve ukupno preko 100 miliona evra). Veliki udar bi mogli pretrpeti i vlasnici malih, inokosnih kompanija koji često rade za minimalac i sebe nagrađuju tek putem dividende ukoliko uspešno završe poslovnu godinu. Na ovaj način će im biti uskraćeno ovo pravo tokom cele godine.

Sličnih odluka nema u drugim državama

Jasno je da ovakve odluke ne mogu biti donete u zemljama sa čistom tržišnom privredom. Evropska centralna banka (ECB) je dala preporuku bankama da ne isplaćuju dividende do oktobra i ovo su mnoge banke prihvatile, neke bi to gotovo sigurno uradile i bez ove preporuke. Takođe, regulatori na tržištu osiguranja su dali slične preporuke, ali je većina evropskih osiguravajućih kompanija ostala na liniji isplate dividende akcionarima, ističe Gujaničić.

Kada govorimo o pojedinačnim državama, Nemačka i Francuska su na primer, uslovile kredite i druge vidove državne pomoći kompanijama obustavljanjem isplate dividende što se može smatrati razumnom merom. Tako je nemački TUI povukao kreditnu liniju od države i neće isplaćivati dividendu dok traje otplata, a slično će uraditi u Lufthansa za koju se očekuje da će primiti veliku državnu pomoć. Ostale nemačke kompanije će isplatiti dividendu, ali zbog lošijih rezultata biće u proseku niže nego prošle godine. Tako su najveće nemačke kompanije okupljene u indeksnoj korpi DAX prošle godine isplatile dividendu od 36,4 milijarde evra dok se ove godine očekuje isplata 33,7 milijardi evra, zaključak je Nenada Gujaničića.

Izvor: Kamatica.rs

Чланак Šta podrazumeva moratorijum na dividende? се појављује прво на Biznis i Finansije.