Više od 286 milijardi dolara prelilo se u fondove tržišta novca do sada u martu, što ga čini najvećim mesecom priliva od vrhunca pandemije Covid-19, prenosi Financial Times. Goldman Sachs preuzeo je skoro 52 milijarde dolara, što je povećanje od 13 odsto od 9. marta, dan prje nego što su američke vlasti preuzele banku Silicijumske doline (SVB).
JPMorgan je primio skoro 46 milijardi dolara, a Fidelity je zabilježio priliv od skoro 37 milijardi dolara, prema podacima kompanije iMoneyNet. Fondovi tržišta novca obično drže sredstva sa veoma niskim rizikom, koja je lako kupiti i prodati, ukljulujući kratkotrajni dug američke vlade, prenosi Biznis.rs.

Dostupni prinosi na ova ulaganja sada su nabolja posljednjih godina, jer su američke federalne rezerve podigle kamate na petnaestogodišnji maksimum u pokušaju obuzdavanja inflacije. U januaru i februaru bilo je manje neto priliva, a tempo priliva ubrzao se u poslednje dve nedelje, a primjetno je da velike štediše traže sigurno utočište.

Iako su se američki zvaničnici složili da podrže sve depozite u SVB i Signatura banci, koje su propale istog vikenda, nisu garantovali one više od 250.000 dolara u drugim institucijama. Zahvaljujući porastu tokova novca ovog mjeseca ukupna sredstva u novčanim fondovima povećana su na rekordnih 5.100 milijardi dolara, prema podacima Bank of America.

Izvor:Investitor/Blic

Foto: Pixabay

Чланак Najveći dobitnici Banka Golman Sachs i JPMorgan Chase i Fidelity се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na web stranici Bankrate naveli su koga bi inflacija trebalo da utiče više, a na koga manje.

Dobitnici inflacije

Korisnici kredita s fiksnom kamatnom stopom

Kako je rekao Mark Thoma, penzionisani profesor ekonomije na Univerzitetu Oregon, svaki vlasnik velikih dugova s ​​fiksnom stopom ima koristi u vreme inflacije. U ovom slučaju kamatna stopa je određena u trenutku sklapanja ugovora i ne menja se tokom vremena.
Prema njegovim riječima, vlasništvo nad nekretninama takođe je dobra zaštita od inflacije, jer s vremenom zadržava vrednost.

Prema Bankrateu, eioničari su u određenoj meri zaštićeni od inflacije. Isti faktori koji utiču na rast cena robe utiču i na povećanje vrednosti preduzeća. Mnogo toga zavisi i od delatnosti u kojoj kompanija posluje.

Greg McBride, glavni finansijski analitičar u Bankrate, rekao je da je kupovina deonica koje se mogu čuvati, poput zlata, takođe dobra zaštita od inflacije. Neki finansijski stručnjaci smatraju bitkoin digitalnim oblikom zlata, dok se drugi tome protive.

Gubitnici inflacije

Štediše

U vreme inflacije gubitnici uključuju štediše, jer novac koji iz godine u godinu stavljaju „sa strane“ postupno gubi vrednost.

Penzioneri

Kada je visoka stopa inflacije, to se odražava i na veće plate, a penzioneri od toga nemaju koristi, kaže McBride. Inflacija tako negativno utiče na njihovu imovinu.

Ulagači u dugoročne obveznice

Kako je objasnio Thoma, ulagači u obveznice obično su u nepovoljnijem položaju u vreme inflacije. McBride dodaje da se ulagači u obveznice mogu osigurati odabirom ulaganja u kratkoročne obveznice indeksirane na inflaciju.

Korisnici kredita s promenjivom kamatnom stopom

Vrijeme inflacije nepovoljno je za nosioce kredita koji ga otplaćuju uz promenjivu kamatnu stopu. Naime, rata za otplatu kredita raste s porastom cena, što čini njenu otplatu sve većim finansijskim opterećenjem za nosioca.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Ko su u inflaciji gubitnici a ko dobitnici? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Recimo, Tesla je uzletela neverovatnih 670 odsto, Amazon „samo“ 70. U međuvremenu, sve više bledi tzv. value model investiranja na temelju analize poslovnih bilans

i i kupovine temeljno podcenjenih akcija.

Ovaj model ulaganja utemeljio je još Benjamin Graham u svojoj knjizi Plavi investitor pre Drugog svetskog rata, a milijarder Voren Bafet, naravno, pobrao je svetsku slavu ovom filozofijom ulaganja. Problem je, kako piše „The Economist“, u tome što je ovaj koncept doneo loše rezultate tokom poslednje decenije, prenosi Seebiz.

Ko god je pre deset godina uložio jedan dolar u „value“ akcije, danas ima samo 2,5 dolara, dok je tržište u celini naraslo 3,45 i 4,65 dolara ako iz proračuna izbacimo „value“ akcije. Industrija upravljanja imovinom je pod velikim pritiskom, strategije koje su uvek donosile rezultate ovog puta ne rade.

Naravno, preokret se može dogoditi brzo, baš kao i na prelazu vekova, kada su investitori vrednosti imali loše rezultate između 1998. i 2000. godine, a onda je usledilo pucanje balona u tehnološkom sektoru i stvari su odjednom izgledale drugačije.

Pre svega, „value“ investitori moraju uzeti u obzir dve radikalne promene u globalnoj ekonomiji.

Prva promena odnosi se na rastuću ulogu nematerijalne imovine u bilancama preduzeća (u SAD-u one već čine trećinu ulaganja), a druga je sve veća važnost eksternalija, troškova za koje je kompanija odgovorna, ali odbija da plati. Prema današnjoj doktrini, svaki value investitor trebalo bi da se nakrca akcijama automobilskih i naftnih kompanija, čija budućnost takođe zavisi o njihovom velikom otisku ugljen-dioksida.

Povećavanjem regulacije ti troškovi će biti još veći. Ukratko, ako je Graham pre gotovo stotinu godina napisao da je stari način ulaganja postao beskoristan, čini se da je sada vreme za novu investicijsku paradigmu.

Izvor: Blic

Чланак Tehnološke akcije najveće ovogodišnje dobitnice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvanično, raspodela novca iz paketa o kom će evropski parlamentarci tek odlučivati, još nije objavljena. Brojke kojima Bundestag barata, kako prenosi Blumberg, ne čine pun iznos paketa pomoći, pošto će 30 odsto predviđenih sredstava biti podeljeno u 2023. i u zavisnosti od rezultata koje zemlje članice EU budu ostvarile u 2020. i 2021. godini.

Sve ove brojke su inače i dalje podložne promeni u Evropskom parlamentu.

Italija će, kako navodi Blumberg, dobiti 44,8 milijardi evra grantova, a nju u stopu prati Španija sa 43,4 milijarde. Ove dve zemlje su najteže pogođene kovidom-19 u Evropskoj uniji.

Drugi veliki dobitnici su i Francuska i Grčka, a u „top 10“ i to u apsolutnom iznosu ulazi i Hrvatska.

Nemačka će dobiti 15,2 milijarde evra u EU grantovima, a taj novac vlasti u toj zemlji planiraju da iskoriste da se ne bi dodatno zaduživale, pre nego da njime finansiraju nove inicijative za podršku privrednom rastu.

Podsticajni paket bez presedana, o kom su EU lideri postigli dogovor prošlog meseca, biće finansiran zajedničkim zaduživanjem Evropske unije, ojačavajući finansijske veze koje drže blok od 27 zemalja ujedinjenim.

Iz ovog paketa hitne pomoći, 390 milijardi će biti dato u vidu grantova, a 360 milijardi u vidu kredita sa niskom kamatnom stopom.

Spisak zemalja sa sredstvima koja su za njih alocirana za 2020. i 2021:

EU članice

Grantovi (u milijardama evra)

Italija – 44.8

Španija – 43,4

Francuska – 22,7

Poljska – 18,7

Nemačka – 15,2

Grčka – 12,6

Rumunija – 9,5

Portugal – 9,1

Bugarska – 4,3

Hrvatska – 4,3

Mađarska – 4,3

Slovačka – 4,3

Holandija – 3,7

Belgija – 3,4

Češka – 3,3

Švedska – 2,7

Austrija – 2,1

Litvanija – 2

Finska – 1,5

Letonija – 1,5

Danska – 1,2

Slovenija – 1,2

Irska – 0,8

Kipar – 0,8

Estonija – 0,7

Malta – 0,2

Luksemburg – 0,1

Izvor: Danas

Чланак Italija i Španija će biti najveći dobitnici iz fonda za oporavak се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rekordna smanjenja bruto domaćeg proizvoda tokom drugog kvartala ove godine vidljiva su u skoro svakoj evropskoj ekonomiji. Dok su najveća smanjenja privredne aktivnosti uočljiva u državama koje su imale duge i stroge mere protiv širenja koronavirusa, strukture ekonomija i državnih budžeta odrediće brzinu i intenzitet oporavka.

Među državama u Evropi koje su relativno bolje prošle tokom krize nalaze se Grčka, Švedska, Norveška i Nemačka.

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis nadao se da će sa novim poslovnim i investicionim programima započeti planirani oporavak ekonomije, pre nego što je kontrola pandemije postala najveći prioritet.

Ipak, stanovništvo Grčke vratilo se na radna mesta ranije od većine evropskih zemalja. Relativni uspjeh kod ograničenja širenja virusa učinilo je zemlju popularnim izborom za letovanje uoči krize, a Centralna banka Grčke očekuje pad BDP-a od 6 odsto u 2020. godini.

U slučaju Švedske i Norveške očekuje se da će dve zemlje iz krize izaći u boljem stanju od većine Evrope, iako su imale drastično drugačije pristupe po pitanju mera zaštite. Dok je Švedska vlada prioritizovala ekonomiju i nije uvodila stroge mere, Norveška vlada je prioritizovala kontrolu pandemije.

Britanska ekonomija će doživeti najveći udar pandemije u Evropi

Međutim, iskustvo Švedske ukazalo je na ograničenja ovakvog pristupa, gdje je sa blagim merama i dalje došlo do rekordnog pada ekonomije od 8,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal, usled kombinacije drastičnog smanjenja globalne potražnje i potrošnje unutar zemlje. Kako prenosi Telegraf, za obe države očekuje se pad od 4 odsto u 2020. godini.

Ekonomija Njemačke doživela je rekordno smanjenje BDP-a u drugom kvartalu, ali se naziru znaci oporavka. Za ovu godinu ekonomisti u Dojče banci predviđaju relativno skroman pad BDP-a od 6,4 odsto.

Među teže pogođenim zemljama nalaze se Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija i Italija.

Očekuje se da će britanska ekonomija doživeti najveći udar pandemije u Evropi nakon što je duga zabrana kretanja loše uticala na veliko oslanjanje stanovništva na uslužnu industriju i društvenu potrošnju.

Semjuel Tombs, britanski ekonomista iz istraživačke agencije Pantheon Makro, rekao je da će ekonomija “izgledati strašno u poređenju sa drugim zemljama”, nakon rekordnog smanjenja BDP-a u drugom kvartalu godine od 21 odsto.

Španija je zbog strogih mera i strahova od drugog talasa doživela težak ekonomski udar, budući da turizam obično čini oko 12 odsto privredne aktivnosti zemlje. Ekonomisti očekuju da će ekonomija ove godine pasti za 10 odsto pre delimičnog oporavka 2021. godine.

Španija zbog prethodnih dugova takođe ima ograničena sredstva tokom krize, ali će zajedno sa Italijom dobiti veliki deo pomoći od novog fonda za ekonomski oporavak Evropske unije.

Za Italiju je trenutna kriza samo najnoviji udar na ekonomiju, nakon politčkih nemira i usled jednog od najvećih javnih dugova na svetu.

Očekuje se pad BDP-a od 11 odsto ove godine, kao i oporavak od samo 3,4 odsto u 2021. godini. Javni dug zemlje očekivan je da će biti skoro 160 odsto BDP-a, stavljajući pod znak pitanja koliko su zapravo održive javne finansije.

Izvor: Investitor.me

Чланак Pandemija proširila ekonomski jaz u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prodaja njihovog proizvoda koji ima istu funkciju kao bide ali se jednostavno kači na WC šolju, tokom poslednjih sedam dana je uvećana čak deset puta, odnosno u proseku se proda po jedan proizvod na svaka dva minuta!

„Za pet godina nećemo koristiti toalet papir“. To je tvrdila Kanađanka Miki Agravol kada je još 2015. godine promovisala svoju inovaciju „koja će fundamentalno promeniti naše navike u toaletu“. Reč je o spravi koja ima istu funkciju kao bide, a prema rečima izumiteljke instalira se na WC šolju sa strane za desetak minuta i bez pomoći vodinstalatera.

Sprava se napaja vodom preko jedne cevi i na sebi ima kontrolne dugmiće pomoću kojih može da se odredi jačina mlaza. Proizovdi se u dve verzije: jeftinijoj koja košta 54 dolara, i skupljoj koja se prodaje za 74 dolara, a razlika je u finoći podešavanja mlaza i temperature vode.

Ekološka borba u toaletu

Proizvod je nazvan „tuši“ („Tushy“), a istoimena statap kompanija je u potrazi za investitorima i tržištem isticala da je njena inovacija namenjena pre svega podizanju ekološke svesti i delotvornijoj borbi protiv klimatskih promena. U prilog tome, inovatorka iz Kanade je navodila podatke da svaki čovek u proseku potroši 23 kilograma toalet papira godišnje, što znači da se za njegovu proizvodnju svake godine uništi 27.000 stabala i utroši čak 140 litara vode po proizvedenoj rolni papira.

Nasuprot tome, „tuši“ troši samo pola litre po upotrebi, a dodatno štiti od raznih infekcija i sprečava nastanak hemoroida.
Ova kompanija je do kraja prošle godine uspela da prikupi ukupno oko 2,6 miliona dolara ulaganja, a onda se desio preokret.

Toalet papir je od februara ove godine zaista počeo da nestaje frenetičnom brzinom, ali ne iz upotrebe već sa trgovinskih polica. Umesto ekološkog osvešćivanja, usledila je panika izazvana pandemijom virusa korona, a tolika pomama baš za toalet papirom postala je misterija kojom se sada bave maltene svi.

Prodaja uvećena deset puta za samo sedam dana

I dok stručnjaci raspravljaju šta je to u ljudskom biću što ga tako fatalno privlači toalet papiru tokom velikih kriza, ispostavilo se da dobitnici pandemije nisu samo proizvođači ovog artikla bez koga se ne može, već i oni koji tvrde da se bez njega može i da ga treba potpuno izbaciti sa tržišta.

Tako je staratap „Tuši“ u poslednjih nedelju dana uvećao prodaju čak za deset puta, odnosno u proseku se proda po jedan proizvod na svaka dva minuta! U kompaniji nisu hteli da govore o ostvarenim prihodima, ali su iskoristili interesovanje medija da poruče „kako bi ovo mogla biti prelomna tačka da tržište, pre svega američko, prihvati bide“.

Ovaj startap je u međeuvremenu razvio i treću verziju svog izuma, „putničku“, koja se može poneti na put i lako instalirati u hotelima, hostelima i drugim turističkim objektima. Zanimljivo je da se čak i ona prodaje „kao alva“, iako maltene milijarda ljudi prisilno sedi u svojim domovima zbog pandemije, a putuje samo ko mora i verovatno mi nije do bidea.

Uverenja su uverenja, a tržište je tržište

Zanimljivo je i to kako se ovaj „zeleni“ startap prilagodio novonastaloj situaciji. Čim je počela pomama za toalet papirom, a ubrzo i nestašice, „Tuši“ je pokrenuo intenzivnu reklamnu kampanju preko društvenih mreža, sa glavnom porukom da u vreme nestašice, korišćenjem njihovih sprava „trošite 80% manje toalet papira“.

Da ovakvav potez ekološki osvešćene komanije ne bi delovao baš do te mere komercijalno, usput oglašavaju i uputstva kako se sprava upotrebljava i koliko doprinosi životnoj sredini.

Čak i proizvođači klasičnih bidea beleže neverovatan skok prodaje, pa su za samo sedam dana prihodi u ovoj industriji na američkom tržištu porasli za čak 70%!

Чланак Neplanirani profiteri pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.