Republika Srbija će posle druge dokapitalizacije „Er Srbije“, koja je u toku, povećati svoj vlasnički udeo u srpsko-emiratskom avioprevozniku sa dosadašnjih 82 na 83,6 odsto, dok će udeo „Etihad ervejza“ biti umanjen sa 18 na 16,4 odsto, objavila je danas „Er Srbija“.

– Ipak, to ni na koji način ne dokazuje paušalnu tvrdnju o povlačenju iz vlasništva strateškog partnera sa manjinskim udelom – saopštila je Er Srbija reagujući na tvrdnje pojedinih medija da je u toku „prinudno sletanje“ „Er Srbije“ pod okrilje države.

U „Er Srbiji“ tvrde da nisu tačni ni medijski natpisi da je iz „našeg (državnog) budžeta upumpano više od 200 miliona evra“ u srpsko-emiratskog avioprevoznika.

U srpskoj aviokompaniji podsećaju da je od marta 2020. godine, sa različitim intenzitetom, globalnu avioindustriju pogodila najveća kriza u njenoj istoriji, usled pandemije korona virusa.

Dodaju da je tako, kada je reč o Er Srbiji, u decembru 2020. godine sprovedena dokapitalizacija kojom je uvećan osnovni kapital kompanije, što je bila mera otklanjanja poremećaja nastalih u poslovanju tokom 2020. godine, a kao posledica pandemije kovid 19.

– Upravo je u toku proces druge dokapitalizacije, koja se odnosi na poremećaje nastale u poslovanju tokom 2021. godine, a takođe u cilju otklanjanja posledica pandemije. Oba postupka su sprovedena na osnovu Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti kovid – 19, te ugovora zaključenog između Ministarstva privrede Srbije i Er Srbije – navodi se u saopštenju.

„Lufthanza“ vratila 3,8 milijardi državi

Po istom propisu EU na koji se poziva „Er Srbija“ podršku za oporavak od kovid-krize imala je nemačka „Lufthanza“. Njoj je država odobrila devet milijardi evra a zauzvrat je preuzela deo akcija kompanije: Iako je država bila „tihi partner“, nije se mešala u vođenje posla, samo je nadzirala situaciju, generalni direktor „Lufthanze“ Karsten Spor je rekao da i radije da firma bankrotira nego da postane „državna imovina“.

Zbog toga je „Lufthanza“ povukla samo 3,8 milijardi od odobrenog novca i sve to vratila već u novembru 2021. godine. Država sada treba da, do oktobra ove godine, proda akcije koje je preuzela (oko 14 odsto kompanije).

Dokapitalizacija srpske nacionalne aviokompanije preduzeta je, napominje se u saopštenju, na zahtev Er Srbije, u skladu sa pomenutom uredbom Vlade Srbije kojom se predviđa mera dokapitalizacije privrednih subjekata pogođenih pandemijom.

Dokapitalizacija

U Er Srbiji ističu da je regulatorni okvir Srbije u potpunosti usklađen sa Privremenim pravnim okvirom Evropske komisije, kojim se uređuju mere državne pomoći za podršku privredi u toku trenutne pandemije kovida 19, uključujući i dokapitalizaciju.

– Dokapitalizacijom je kompaniji omogućeno da prevaziđe poteškoće u poslovanju uzrokovane pandemijom korona virusa koje su nastupile tokom 2020. i 2021. godine. Takođe, na ovaj način stvorene su osnove za dalje nesmetano poslovanje i prevazilaženje teškoća izazvane pandemijom, a kompanija će raditi na daljem osnaživanju svoje pozicije regionalnog lidera i nastaviće da pruža direktan i indirektan doprinos srpskoj ekonomiji – navodi se u saopštenju.

Kako je objašnjeno, imajući u vidu da je u postupku dokapitalizacije učestvovao samo većinski akcionar (država), udeo manjinskog akcionara („Etihada“) u vlasništvu se prirodno smanjivao u određenoj meri.

– „Etihad“ je strateški partner Er Srbije, ne treba nikada zaboraviti da je ta kompanija svojim “knowhow-om“, znanjem i iskustvom, suštinski uticala na transformaciju Jat ervejza u modernu evropsku kompaniju, kakva je „Er Srbija“ danas. Partneri iz „Etihada“ su partnerski i profesionalno sa „Er Srbijom“ delili znanje i resurse u funkciji razvoja zajedničkog projekta. I dan-danas, predstavnici „Etihada“ aktivno učestvuju u radu našeg Nadzornog odbora, te svakodnevno sarađuju sa menadžmentom kompanije“, navode iz „Er Srbije“.

Prvom dokapitalizacijom udeo državu u vlasništvu „Er Srbije“ povećan je sa 51 na 82 odsto, odnosno sa oko 100 miliona evra.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Nakon druge dokapitalizacije udeo „Etihad ervejza“ 16,4 odsto u „Er Srbije“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada Srbije je dokapitalozovala nacionalnu avio-kompaniju Er Srbija tako da je državno vlasništvo povećano sa 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejza umanjen sa 49 na 18 odsto, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.

Uvećanje osnovnog kapitala Er Srbije preduzeto je u cilju otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih pandemijom zarazne bolesti Kovid-19, navodi se u saopštenju. „Zahvalni smo Vladi Srbije na tome što je pružila podršku nacionalnoj avio-kompaniji da prevazidje prepreke u poslovanju uzrokovane pandemijom korona virusa u najtežoj godini u istoriji putničkog avio-saobraćaja“,izjavio je generalni direktor Er Srbije Dankan Nejsmit.

On je dodao da su „na ovaj način stvorene osnove za dalje nesmetano poslovanje i da će, uz temeljne mere racionalizacije poslovanja kompanije koje su već uveliko u toku, Er Srbija moći da prevaziđe teškoće, učvrsti svoju poziciju lidera u regionu i nastavi da pruža direktan i indirektan doprinos srpskoj ekonomiji, pre svega saobraćaju i turizmu“.

Dokapitalizacija u skaldu sa uredbom 

Dokapitalizacija srpske nacionalne avio-kompanije preduzeta je na zahtev Er Srbije, u skladu sa uredbom Vlade Srbije iz oktobra 2020. godine, kojom se predviđa mera dokapitalizacije privrednih subjekata pogođenih pandemijom, istaklo je Ministarstvo finansija.

Kako je objašnjeno, ta uredba u potpunosti je uskladjena sa Privremenim pravnim okvirom Evropske komisije, kojim se uređuju mere državne pomoći za podršku privredi u toku trenutne pandemije Kovid-19, uključujući i dokapitalizaciju.

Na zahtev Vlade Srbije je Komisija za kontrolu državne pomoći razmotrila predložene mere i potvrdila da je mera uvećanja osnovnog kapitala Er Srbije usklađena sa pozitivno-pravnim propisima Srbije, čime su se stvorili uslovi da se dokapitalizacija sprovede.

Izvor: Beta

Чланак Država dokapitalizacijom povećala vlasnički udeo u Er Srbiji na 82 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izvršne vlasti će razmatrati da li imaju interes da intervenišu u konkretnom slučaju, a u cilju otklanjanja poremećaja u poslovanju koji su u domaćoj privredi nastali zbog pandemije.

Smatraće se da državni interes postoji ukoliko se sprečavaju „socijalne teškoće, tržišni neuspeh koji bi nastao usled značajnog gubitka zaposlenja, odlazak sa tržišta neke inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik da se prekine sa pružanjem važne usluge ili isporuke robe“.

Uredba će se odnositi i na učesnike na tržištu koji nisu u mogućnosti da pribave finansiranje po pristupačnim uslovima, kao i na one kojima postojeće mere državne pomoći za otklanjanje štetnih posledica pandemije nisu dovoljne za održivost i likvidnost.

Kako se navodi, prilikom dodele pomoći za dokapitalizaciju, uzimaće se u obzir i državna pomoć koju je neko preduzeće primilo ili je planirano da mu se dodeli zbog otežanog poslovanja tokom pandemije.

Korisnici ove vrste pomoći će biti u obavezi da otvore namenski račun kako se novac ne bi koristio u druge svrhe, a odredbe se neće primenjivati na subjekte koji učestvuju na tržištu finansijskih usluga.

Utvrđivanje naknade za otkup državne pomoći

U uredbi se precizira da će naknada za državnu pomoć kroz dokapitalizaciju predstavljati cenu, odnosno nagradu državi, za ulaganje u kapital nekog preduzeća kome je dokapitalizacija bila potrebna. Otkup dokapitalizacije predstavljaće isplatu celog njenog iznosa kada istekne ugovoreni period.

Naknada za državnu pomoć povećavaće se postepeno, da bi se približila tržišnim cenama zaduživanja. Cilj toga, kako se precizira, biće da se zaštiti konkurencija.

Procena vrednosti državnog udela kod korisnika vršiće se u odnosu na njegovu tržišnu vrednost, a u slučaju da se korisnik ne nalazi na berzi biće angažovan nezavisni procentelj.

Кorisnik u svakom trenutku može da otkupi udeo u kapitalu koji je država stekla po osnovu državne pomoći kroz dokapitalizaciju, napominje se u usvojenoj uredbi.

Zabrana unakrsnog subvencionisanja

Državna pomoć u skladu sa uredbom o dokapitalizaciji neće moći da se koristi za unakrsno subvencionisanje, pa će korisnici biti u obavezi da otvore poseban račun na koji će se uplaćivati novac za dokapitalizaciju.

Bonusi, varijabile ili uporedive naknade zaposlenima neće biti dozvoljene sve dok se ne otkupi najmanje 75 odsto državne pomoći koja je stigla kroz dokapitalizaciju.

Nakon godinu dana od dobijanja pomoći, korisnici dokapitalizacije, izuzev mikro, malih i srednjih preduzeća, biće u obavezi da na svakih 12 meseci objavljuju informacije o korišćenju pomoći sve dok je ne otplate.

Vlada Srbije predvidela je i da uredba o dokapitalizaciji važi do 31. decembra 2021. godine.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Usvojena Uredba o kriterijumima za dobijanje državne pomoći kroz dokapitalizaciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova uredba reguliše uslove pod kojima će država dokapitalizovati preduzeća, kako državna tako i privatna, koja ispunjavaju određene uslove, a koje je pogodila pandemija. Ovo može biti i objašnjenje procene MMF-a da će budžetski deficit u ovoj godini biti „ispod devet odsto BDP-a“, iako se sve do sada baratalo sa manjkom od oko 7,5 odsto BDP-a.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, činjenica da je Fond saopštio da će deficit biti do devet odsto BDP-a ukazuje da će država povećati potrošnju do kraja godine, jer sa prilivom prihoda nema problema.

„Tih 1,5 procentna poena BDP-a je oko 500-600 miliona evra, mada ne znamo da li je sve to namenjeno dokapitalizacijama. S obzirom da će taj novac predstavljati deo deficita deluje kao da država ne veruje da će ta sredstva biti vraćena, s obzirom da se kapitalna ulaganja ne knjiže kao rashod. S druge strane, možda su samo predostrožni“, ocenjuje Arsić.

Dokapitalizacija od strane države

Opšti uslovi pod kojima uredba predviđa dokapitalizaciju od strane države je da preduzeća nisu bila u teškoćama na kraju prošle godine, da dokažu da bi bez pomoći države firma prekinula poslovanje ili bi se suočila sa ozbiljnim poteškoćama, „na šta može naročito upućivati pogoršanje odnosa duga i kapitala korisnika, značajno smanjenje poslovnih prihoda itd.“, navodi se u tekstu uredbe.

Pomoć se može dati mikro i malim preduzećima koja jesu bila u problemima na kraju prošle godine, ako nisu u stečaju i već ne primaju državnu pomoć za restrukturiranje.

Treći uslov je da je u interesu države da se interveniše (npr. sprečavanje socijalnih poteškoća i tržišnog neuspeha usled značajnog gubitka zaposlenja, izlazak inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik od prekida pružanja važne usluge ili robe i dr.).

Na kraju pomoć je namenjena preduzećima koja ne mogu da se zaduže na tržištu po pristupačnim uslovima.

Zanimljiva je mogućnost da državna pomoć iznosi i više od 250 miliona evra po preduzeću. Tada će primalac morati da ispuni tri dodatna uslova, a to je da dokaže da zaduživanje na tržištu i prethodne mere države nisu dovoljne, da je dokapitalizacija primerena mera za rešavanje problema i da iznos pomoći ne prelazi minimum potreban da preduzeće opstane na tržištu.

Kupovinom obveznica ili nekih drugih hartija država postaje partner

Predviđa se da država pomogne ili dokapitalizacijom, dakle dobijanjem vlasničkog udela u preduzeću u zamenu za sredstva, kao i tzv. hibridnim instrumentima, gde kupovinom obveznica ili nekih drugih hartija država postaje partner bez prava upravljanja, ali sa učešćem u dobiti.

Iako se naziva dokapitalizacijom, ova mera više liči na dugoročno kreditiranje, pošto država planira da naplati „naknadu za ulaganje“, koja će biti u iznosu referentne kamatne stope uvećane za maržu. Takođe, što se duže bude čekalo sa otplatom državi biće veća naknada, koja u mnogome liči na kamatu, čime država želi da stimuliše brzi izlazak iz ovih ulaganja.

Primalac pomoći može u svakom trenutku da otkupi državni udeo, ali država takođe može u svakom trenutku da proda svoj udeo nekom drugom. Predviđeno je da se ugovori pravo preče kupovine prethodnom vlasniku udela.

Zanimljivo je da će se u slučaju da je primalac pomoći državno preduzeće nakon dve godine njegova vrednost biti procenjena od nezavisnog procenitelja i ako bude pozitivna „smatra se da je država povratila uloženo bez obzira na zadržavanje vlasničkog udela“, tako da deluje da javna i državna preduzeća neće morati da vraćaju dug državi.

Primaoci pomoći imaju i neka ograničenja poput toga da dok ne otplate dug ne mogu da dele dividende, a dok ne otplate 75 odsto duga ne mogu se deliti dividende i nema bonusa za upravu i zaposlene.

Država će deliti sredstva po ovoj uredbi zaključno sa 3. septembrom 2021. godine.

Najvažnije koliko će novca biti izdvojeno

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović podseća da je vlada nešto slično najavila još proletos predstavljajući prve mere pomoći, kada su se spominjale dokapitalizacije državnih preduzeća.

„Pretpostavljam da je ovo dogovoreno sa MMF-om, ali tu je naravno najvažnije koliko će novca biti izdvojeno i ko će ga dobiti. Sada se pravi rebalans ovogodišnjeg budžeta, pa ćemo videti. Verujem da će najveći deo tih sredstava biti potrošen ove godine, mada ne znamo kako će epidemija da utiče na privredu i u sledećoj godini. Ako bude restrikcija u poslovanju, više preduzeća će biti u problemima i država će morati da troši više novca“, napominje on.

Prema njegovim rečima, ovo nije ništa novo i primenjivale su ga i druge zemlje, mada pitanje je tehničkih detalja u uredbi i ugovorima, kao i njihove primene.

„Pretpostavljam da će novac dat javnim i državnim preduzećima biti tretiran kao jednokratan rashod, odnosno da neće ni računati na njihovo vraćanje. To je namenjeno pre svega preduzećima koja ne mogu da se zaduže na tržištu. Mislim da će najveći deo novca da dobiju Er Srbija i EPS. Ovo je neka vrsta subvencije, bar kada se radi o državnim preduzećima“, ističe Petrović. On objašnjava da će se na ovaj način dokapitalizovati Er Srbija i povećati udeo države, dok EPS nije mogao da se finansira emisijom korporativnih obveznica jer kao gubitaš bi teško dobio adekvatan bonitet.

Mehanizam koji omogućava ciljanu pomoć

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu podseća da su SAD nešto slično radile kada su spašavale autoindustriju.

„To je dobar mehanizam koji omogućava ciljanu pomoć. Nije problem kada novac daješ preduzećima za koja znaš da će preživeti. Problem je ako se sredstva daju firmama koja ne opstanu, a onda su to bačene pare. To se može desiti zbog loše procene, ali i zbog zloupotrebe. Imamo iskustva sa Fondom za razvoj koji je davao najpovoljnije kredite na svetu koji se nisu vraćali“, napominje Savić dodajući da je važno da se sve sprovede u skladu sa zakonom i transparentno i da država bude oprezna pri dodeli novca.

Izvor: Danas

Чланак Novom uredbom država će dokapitalizovati preduzeća, kako državna tako i privatna се појављује прво на Biznis i Finansije.