Prema podacima Privredne komore Srbije, lane smo imali pasulja na 8.045 hektara i dobili 8.986 tona pasulja, a podaci iz ove godine se još sabiraju.

Isti izvor kaže da smo za pasulj 2021. godine duplo više para potrošili kupujući ga sa strane – 13,8 mil EUR, nego što smo zaradili od izvoza – 6,7 mil EUR. Već godinama pasulj kupujemo iz Kirgizije, Egipta, Poljske, a tome su doprineli niska cena i zahtevna proizvodnja. Ko hoće ozbiljno da se bavi ovim povrćem ne vredi da ga seje ukoliko nema zalivni sistem, dok je cena sve do ove godine bila ista, pa su ga povrtari iz godine u godinu sve manje sejali i okretali se drugim lakšim i isplativijim poljoprivrednim kulturama.

Pasulj je ove godine podbacio

Povrtar Mladen Žuža iz Ravnog Topolovca u opštini Žitište ove godine imao je svega 500 kilograma pasulja po jutru i mada je već ovogodišnji rod prodao, sada zna da na proleće neće uvećavati površine pod pasuljem. Neće ga više sejati dogodine, kaže, to je sigurno, ali postoji šanse da ga manje poseje.

– Pasulj je ove godine podbacio, a tome je doprinela suva i topla klima. Prinosi su varirali od 500 do 750 kilograma po jutru, a u normalnim godinama ima ga i duplo više – kazao je Žuža.

– Mada je zalivan, nije uspeo da izdrži velike vrućine pa su cvetovi otpadali i sušile se mahune i povrtari koji su ga sejali su imali višestruko manje prinosa – naveo je on za Dnevnik.

Žuža kaže da je ove godine sejao žuto–zeleni (sumporaš), beli i šareni pasulj i da je za seme i đubrivo potrošio minimum 1.000 EUR po jutru, ali da se tu troškovi nisu završili jer je plaćao i troškove zalivnog sistema i sezonske radnike koji su pasulj dva puta okopavali.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan kaže da je pre 15 godina oko 30% činio udeo u domaćoj potrošnji uvozni pasulj, a da sada taj udeo čini iznad 60%.

– Od pre 2000. godine svake godine ga sve manje sejemo. Pre više od dve decenije domaća godišnja proizvodnja pasulja bila je 52.000 tona pasulja, a sada ni 10.000 tona pasulja nemamo godišnje – kazao je Gulan.

Povrtarima cena dobra

Povrtar Siniša Arsić iz Siriga u opštini Temerin pasulj radi mašinski pa nema potrebe za radnom snagom.

– Radim sve uz pomoć mašina, koje sam nabavio zahvaljujući subvencijama od Pokrajine i Republike – rekao je Arsić.

Ove godine ističe prvi put u odnosu na ranije godine cena pasulja je dobra, kilogram naveliko se prodaje za 400 dinara. U prodavnicama i na pijacama kilograma staje 500 dinara, ali ga ima i jeftinijeg, za 300 do 400 dinara.

– Dugo godina cena se nije menjala i tek ove godine povrtari će, bez obzira na to što su prinosi znatno niži, imati solidnu zaradu – kazao je Arsić. – Bolje će proći prvi put u odnosu na one koji su sejali soju – dodaje.

Po njegovim rečima, povrtarima su potrebni podsticaji i to posebno za pasulj, kao i podsticaji za obnovu mehanizacije.

– Već dobijamo podsticaje za mehnaizaciju, ali treba posebno navesti povrtnu vrstu, da bi se površine pod pasuljom uvećale i imali pasulj kao što je to bilo pre 20 i 30 godina – naveo je Arsić.

Izvor: Ekapija/Dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак Zbog suše imamo sve manje domaćeg pasulja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je od roditelja nasledio zemlju u Žitištu, Zrenjaninac Aleksandar Granić odlučio je da njoj uzgaja beli luk, a znanje sa Mašinskog fakulteta pomoglo mu je da napravi mašine za obradu.

Zadovoljan je prinosom, a i cenom, trenutno je kilogram 350 dinara, a prolećni beli luk ekstra klase dostiže cenu i do 550 dinara.

„Čini mi se da se naši ljudi vraćaju kvalitetu. Odustali su od korišćenja tog uvoznog belog luka, definitivno nema ta svojstva i hemijski sastav koji ima naš beli luk“, kaže Aleksandar Granić, poljoprivrednik iz Žitišta.

Resorno ministarstvo najavljuje da će država ulagati u sisteme za navodnjavanje i obezbediti infrastrukturu, a da je na poljoprivrednicima da to iskoriste i tvrde da će svako ko podnese potpun zahtev za subvenciju dobiti novac.

Granić je rekao da je konkurisao za sistem za navodnjavanje, ali nije dobio subvenciju te su odlučo da o svom trošku uvede sistem za navodnjavanje i nije se pokajao.

Prprodavci uslovljavaju proizvođače

Marinko Pajić koji uzgaja beli luk na pola hektara zemlje u Kleku naglašava da bi organizovani otkup bio od pomoći, jer preprodavci ne bi mogli da uslovljavaju poljoprivrednike i dodaje da se nada da će naći „zajednički jezik“ što se tiče subvencija koje trenutno postoje na nivou pokrajine i republike budući, a nisu pristupačne malim proizvođačima.

Iako je tržište slobodno, stručnjaci naglašavaju da je važno da čuvamo svoje sorte i hibride

„Bez visokih prinosa mi ne možemo biti konkurentni na svetskom tržištu“, kaže prof. Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta u Čačku.

Uz prave investicije i modernizaciju, povrtarska i voćarska proizvodnja u Srbiji mogla bi da se poveća od četiri do pet puta, a ratarska od dva do tri puta. Toliko su veći prinosi koje postižu Holandija, Nemačka i Francuska, dok Holandija ima četiri puta manje zemlje od Srbije, a od poljoprivrede zarađuje 25 puta više.

Izvor: RTS/Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Domaćeg belog luka nema ali kineskog ima svuda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Beogradska kompanija Propokan Pro razvila je novi proizvod, sterilizacioni kanal – HVAC UVC, koji sprečava širenja virusa Kovid -19 u klimatizacionim i ventilacionim sistemima.

Ova inovacija je u potpunosti rešenje domaćih stručnjaka, namenjena suzbijanju i ublažavanju posledica pandemije. Kako ističu u kompaniji, uz podršku Privredne komore Srbije povezali su se sa investicionim fondovima koji su pomogli u razvoju novog proizvoda.

„Preporuke stručnjaka, da se zbog mogućnosti širenja virusa Kovid 19 vazduhom, isključe sistemi klimatizacije u tržnim centrima, poslovnim prostorijama i drugim zatvorenim prostorima, bio nam je signal da razvijamo proizvod koji bi odgovorio novim potrebama tržišta“, objašnjava Milan Zrnić iz Propokan Pro kompanije.

Primena u svim objektima sa centralizovanom klimom

HVAC UVC- sterilizacioni kanal je rešenje koje se već primenjuje u nekim zdravstvenim objektima, a koristi princip UVC zračenja, uništavajući DNK virusa i bakterija.

Tehnologija primenjena u oblasti izrade klimatizacionih i ventilacionih kanala bazira se na sistemu koji se već pola veka efikasno primenjuje u bolnicama za sterilizaciju hirurških sala i instrumenata. Rešenje ima široku primenu u kliničkim centrima, poslovnim i stambenim objektima, hotelima, sportskim salama, tržnim centrima i svim drugim objektima sa centralizovanom klimatizacijom i ventilacijom.

Pregovori o izvozu u EU

Zrnić kaže da pregovaraju sa više inopstranih firmi koje bi njihovu tehnologiju plasirale na na tržištima EU i zemljama u okruženju.
„Uvereni smo da naša tehnologija ima prednost u odnosu na konkurenciju, kako zbog kvaliteta projektovanog sistema i ekonomski prihvatljivog proizvoda za sve vrste objekata, tako i zbog prednosti poslovanja u Srbiji u odnosu na inostrana tržišta“, kaže Zrnić.

Dugoročni cilj kompanije je, prema njegovim rečima, da se uspešno pozicionira na tržištima u regionu, „dok smo u inostranstvu usmereni na pronalaženje strateških partnera, prvenstveno na tržištima EU i Rusije“.
Kompanija je na prošlogodišnjem Takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju, gde je predstavila inovativni sistem protivpožarne zaštite ventilacionih i dimovodnih kanala osvojila peto mesto u finalu, u kategoriji građevinskih materijala.

Izvor: PKS

Foto: Pixabay

Чланак Domaći proizvod za uništavanje korona virusa u ventilacionim sistemima се појављује прво на Biznis i Finansije.