Agencija je računicu radila za prosečno izolovan stan od 60 kvadrata za grejanje na temparuturu od 20 stepeni u toku 16 sati dnevno, 180 dana u grejnoj sezoni.

Značajno veće troškove (92.500 dinara) će imati domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo (sa cenom 9.500 dinara po kubiku) i imaju peći niže efikasnosti.

Nešto niži troškovi od 84.600 dinara će biti za domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo.

Grejanje korišćenjem prirodnog gasa će i ove grejne sezone biti povoljno u odnosu na druge vidove grejanja jer će iznositi 59.500 dinara, što je za samo 3.500 dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta.

Troškovi grejanja na ugalj se nisu promenili u odnosu na prethodnu grejnu sezonu i biće od 71.900 do 77.700 dinara, zavisno od vrste uglja koji se koristi.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 81.700 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija.

Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose 113.600 dinara.

Koja domaćinstva će proći najskuplja

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.

Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, domaćinstva moraju izdvojiti oko 200.000 dinara za električnu energiju, 173.000 dinara za lož ulje i 156.000 dinara za propan butan gas.

U odnosu na prethodnu godinu cena uglja nije promenjena, dok su cene ogrevnog drveta manje za oko 11%i peleta su manje za 12%.

Cena propan butan gasa je manja za 7%, a cena lož ulja je smanjena za 8%.

Cena prirodnog gasa za domaćinstva je povećana za 31%, dok je grejanje na struju skuplje za oko 27%.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Ove godine najjeftinije grejanje na drva a najskuplje na struju се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Za svega nekoliko meseci, nakon donošenja propisa, već imamo 206 domaćinstava i 27 privrednih subjekata u Srbiji koji su stekli status kupca – proizvođača električne energije, dok je 96 privrednih subjekata i 262 domaćinstva podnelo zahtev za taj status”, navodi Vera Ražnatović , savetnik u Udruženju za energetiku PKS.

Nedavno zaokružena podzakonska regulativa za sticanje statusa kupaca proizvođača, izuzetno je značajna za našu privredu, jer preduzeća dobijaju mogućnost da izgrade elektrane na OIE za sopstvene potrebe potrošnje, a višak energije predaju u mrežu, kaže Vera Ražnatović.

Elektrane za sopstvene potrebe

Investicijom u elektranu za sopstvene potrebe, firme ostvaruju dugoročnu predvidivost cene, što im obezbeđuje stabilno poslovanje, koje ne mogu ugroziti poremećaji na otvorenom tržištu električne energije. To je posebno značajno u kriznim situacijama poput energetske krize sa kraja prošle i početka ove godine.

Ražnatović naglašava da se investiranjem u obnovljive izvore energije, primenom mera za unapređenje energetske efikasnosti i uštedom energije dodatno doprinosi energetskoj stabilnosti države i celokupnog društva, smanjuje se potreba za uvozom električne energije, racionalizuju troškovi i povećava energetska efikasnost, ali doprinosi i zaštiti zivotne sredine – smanjenju emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

Slobodan Ružić, konsultant za regulatorni okvir u energetici USAID-og projekta „Better Energy“ u Srbiji, naveo je da je Srbija u februaru 2022. godine usvojila zakonsku regulativu koja se odnosi na potrošače i da će nastaviti da prilagođava svoj pravni i regulatorni režim u narednih par godina, kako bi proširila mogućnost za buduća ulaganja.

Naveo je da je Better Energy razmatrao dosadašnju implementaciju i mogućnosti za domaćinstva i preduzeća, kako bi ostvarila najveću korist od čistog izvora energije. Prema njegovim rečima, mali proizvođači obnovljive energije igraju važnu ulogu u pogledu smanjenja potražnje za takozvanom zagađujućom energijom i utiču na celokupnu energetsku bezbednost zemlje.

Ciljevi ovog projekta masovni i brzi prodor kupca-proizvođača u elektro sistem Srbije

Ružić je istakao da je jedan od najvažnijih ciljeva ovog projekta masovni i brzi prodor kupca-proizvođača u elektro sistem Srbije i ponudio podršku u pogledu primene postojećih regulativa i propisa, kao i u cilju pojednostavljenja i poboljšavanja postojeće regulative o potrošačima.

Eksperti USAID-ovog “Better Energy“ projekta u Srbiji, na radionicama u Subotici i Somboru, 21. i 22. septembra predstavili su mogućnosti za investitore, za finansiranje projekata u ovoj oblasti, zakonski okvir i ekonomsku računicu izgradnje solarnih elektrana. Učesnici radionice imali su priliku da se upoznaju sa najboljim primerima realizacije projekata.

USAID-ov projekat “Better Energy” je petogodišnji projekat koji nastoji da pobolјša energetsku efikasnost u javnim komunalnim preduzećima i stambenim zgradama, kao i da podrži male obnovljive izvore energije. Ovi napori bi trebalo da pomognu Srbiji pri smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva kroz sprovođenje pilot projekta u pogledu unapređivanja efikasnosti sistema daljinskog grejanja u celoj zemlji.

Чланак Status kupca – proizvođača električne energije stekla 27 privredna subjekta i 206 domaćinstava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kategorije stanovništva koje su najčešće izložene riziku od energetskog siromaštva su korisnici novčane socijalne pomoći i dečjeg dodatka, pojedinci sa najnižim penzijama, hranitelji, primaoci tuđe nege i pomoći i domaćinstva čiji su članovi dugoročno nezaposleni. Ovo pokazuje analiza Agencije za energetku objavljena u njihovom najnovijem izveštaju.

– Može se sa velikom izvesnošću ceniti da se u poziciji energetske ugroženosti nalazi negde oko 400.000 domaćinstava, odnosno više od milion stanovnika – navodi se u izveštaju Agencije.

Olakšice za plaćanje računa za struju i gas građani ostvaruju sticanjem statusa energetski ugroženog kupca. Uredbom Vlade Srbije određeni su uslovi, način i postupak za dobijanje tog statusa, kao i količina besplatne energije na koju ti potrošači imaju pravo. Agencija ocenjuje da je manje od jedne petine ukupnog broja domaćinstava izloženih riziku siromaštva lane iskoristilo te beneficije.

– Prema poslednjim podacima, od 71.014 potrošača sa statusom energetski ugroženog kupca električne energije, ovo pravo iskoristilo je 70.725 – kažu, za „Novosti“, u Elektroprivredi Srbije.

Prihodi

Novi Pravilnik koji je u primeni od 1. decembra, zadržao je iste limite mesečnih primanja za porodice kao i prethodni. Status energetski ugroženog kupca mogu da dobiju jednočlana domaćinstva, čija je gornja granica prihoda 14.848 dinara. Za porodice sa dvoje i troje članova limit je 21.619, za četvoročlana i petočlana domaćinstva je 28.385 dinara. Porodice sa šestoro i više članova ne smeju da premaše primanja od 35.696 dinara da bi ostvarile ovo pravo.

Olakšice za umanjenje računa za struju i gas godišnje ostvari od 65.000 do 77.000 potrošača, iako je to pravo omogućeno i korisnicima socijalne pomoći ili dečjeg dodatka, kojih je lane u decembru bilo oko 320.000. Uredba propisuje da se energetski ugroženi kupac u toku jedne kalendarske godine može opredeliti za umanjenje mesečne obaveze za korišćenje samo jednog energenta. Gotovo svi se odlučuju za određenu količinu besplatnih kilovata, jer tu olakšicu mogu da koriste svakog meseca. Za prirodni gas beneficije važe šest meseci, samo tokom grejne sezone.

Kako do olakšica

Građaninisu dovoljno informisani o pravu i načinima sticanja statusa energetski ugroženog kupca.

– Zahtev za sticanje ovog statusa podnosi se organima lokalne samouprave nadležnim za poslove socijalne zaštite u mestu prebivališta – navode u Ministarstvu energetike. – Izbeglice i interno raseljena lica zahtev predaju u mestu boravišta u Srbiji.

Sva domaćinstva pravo na umanjenje računa za struju i gas mogu ostvariti nakon što podnesu zahtev i ispune uslove propisane Uredbom o energetski ugroženom kupcu. Korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili dečjeg dodatka, status dobijaju na osnovu akta nadležnog organa kojim je stečeno neko od ova dva prava. Novi zahtev za narednu kalendarsku godinu domaćinstva podnose od 1. decembra ove godine.

U Ministarstvu rudarstva i energitike za naš list navode da je, prema poslednjim podacima iz avgusta ove godine, pravo na umanjenje računa za plavi energent ostvarilo 69 domaćinstava sa statusom energetski ugroženog kupaca. Novi Pravilnik, kojim se utvrđuje gornja granica prihoda domaćinstava, kao jedan od uslova za sticanje prava na ove olakšice, zadržao je iste kriterijume kao prethodni. Dva puta godišnje se ovaj limit usklađuje sa rastom potrošačkih cena, a one su, kako navode u Ministarstvu, od marta do septembra ostale u proseku na istom nivou. Tako da od početka ovog meseca važe iste granice prihoda koje su se primenjivali od 1. juna.

Za sledeću godinu izdvojeno je 1,3 milijarde dinara u budžetu za energetski ugrožene kupce, što je oko 29 miliona dinara manje od sredstava koja su bila opredeljena za tu namenu u ovoj godini. Lane je ukupan iznos benefita koji su ostvarili korisnici ovih olakšica iznosio 1,25 milijardi dinara. Najviše energetski ugroženih kupaca, 40,4 odsto, bilo je u distributivnom području Kraljevo, a sledi Niš sa 29,9 procenata potrošača. Najmanje korisnika imao je Beograd, samo 2,8 odsto.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji oko 400.000 domaćinstava energetski ugroženo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi informacionih tehnologija.

Od toga, 3,7 miliona koristi globalnu mrežu svakog dana. Najviše je upotrebljavaju studenti (čak 100 odsto akademaca), pa zaposleni, a najmanje penzioneri (oko 60 odsto). Istraživanje je pokazalo da se najčešće koriste „Vajber“, „Vocap“ i „Mesindžer“ (koristi ih 84 odsto internet populacije), a za njim slede društvene mreže. Čak 71 odsto građana koji imaju internet imaju i nalog na socijalnim mrežama. To znači oko 2,9 miliona.

Preko interneta naši građani u velikom procentu čitaju i novine, i naručuju robu i usluge, a najmanje slušaju muziku. „Onlajn“ najčešće kupuju odeću i sportske proizvode, a najređe naručuju hranu.

Zastupljenost računara u domaćinstvima je 74,3 odsto, što je blago povećanje u odnosu na prethodnu godinu. U poslednja tri meseca kompjuter je koristilo više od 3,8 miliona ljudi, najviše studenata i ljudi sa visokim i višim obrazovanjem. Zanimljivo je i da ga koristi više muškaraca nego žena, 78:67 odsto. Istraživanje pokazuje i da računare i internet priključak najčešće imaju domaćinstva sa prihodom većim od 600 evra.

Najveći broj ljudi u Srbiji i dalje ima TV – 98,3 odsto populacije, dok vlasnika mobilnih telefona ima 94,1 odsto. Laptop ima 52 odsto nacije.

Izvor: Novosti

Чланак Više od 80 odsto domaćinstava u Srbiji ima internet priključak се појављује прво на Biznis i Finansije.