Na hranu porodici prosečno ode 24.622 dinara, gotovo trećina ukupnih troškova, na sve ostalo troši se mnogo manje.

Na stanovanje, odnosno račune za vodu, struju, gas odlazi nepunih 100 evra, dok za odeću i obuću domaćinstvo potroši 3.700 dinara za mesec dana. Na prevoz do posla i nazad, ali i sve ostale troškove transporta mesečno se da 6.500 dinara, za gorivo gotovo pola od toga, 3.100 dinara

Za rekreaciju i kulturu domaćinstvo u Srbiji prosečno je prošle godine na mesečnom nivou trošilo 3.700 dinara, a najviše od svega na turističke paket aranžmane – 1.800 dinara.

Na bioskope, pozorišta i druge kulturne manifestacije domaćinstvo prosečno troši mesečno 305 dinara, na knjige 254 dinara, na kupovinu novina i časopisa 135 dinara.

Gotovo iste izdatke kao za knjige, novine i odlaske u pozorišta i u bioskope porodica ima za frizera i kozmetičara – 677 dinara troši se mesečno u salonima lepote na mesečnom nivou.

Više od 2.000 dinara izdaci su za sredstva za ličnu higijenu, a mnogo manje izdvaja se za socijalnu zaštitu, zdravstveno ili životno osiguranje. To se meri desetinama dinara na mesečnom nivou za celu porodicu.
RZS je analizirao i troškove za obrazovanje koje po domaćinstvo iznose mesečno tek 1.012 dinara, dok se u restoranima i hotelima za mesec dana potroši 2.335 dinara.

Za igračke i hobije domaćinstva u Srbiji prošle godine izdvajala su mesečno 168 dinara, na sadnice i cveće 125 dinara, a na igre na sreću i kladionice u proseku 31 dinar mesečno.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Više novca se troši na restorane nego na obrazovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji 98,5 odsto domaćinstava ima televizor, mobilni telefon 95 odsto, a računar 77 odsto, pokazalo je istraživanje sprovedeno u drugoj polovini februara, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kada je o računarima reč, broj domaćinstava koja imaju kompjuter je povećan za 0,3 odsto u odnosu na 2021. godinu, a za 2,7 procenata u odnosu na 2020.

Zastupljenost računara nije ista u svim regionima, pa je najveća u Beogradu gde iznosi 93,7 odsto, zatim u Vojvodini 73,5 procenata, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 70,8 odsto, a najmanja je u Južnoj i Istočnoj Srbiji 69,9 procenata.

Istraživanje je pokazalo i da internet priključak ima 83,2 odsto domaćinstava, što je 1,7 odsto više nego pre godinu dana, te da sva domaćinstva koja poseduju internet priključak imaju širokopojasnu internet konekciju.
Zastupljenost internet priključka je najveća u Beogradu i iznosi 93 procenata, u Vojvodini 81,9 odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 80,7 procenata a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 76,6 odsto.

Među korisnicima računara, 59,8 odsto ima srednje obrazovanje, 18,9 odsto niže od srednjeg obrazovanja, a 21,3 odsto visoko i više obrazovanje. Omiljenu spravu današnjice, mobilni telefon, koristi 95,5 građana.

Jedna od tema istraživanja bila je i trgovina putem interneta i rezultati su pokazali da je u poslednja tri meseca 47,8 odsto korisnika interneta kupovalo ili poručivalo robu na ovaj način, 15,7 odsto pre više od tri meseca, 9,5 odsto pre više od godinu dana, dok 27,1 odsto korisnika interneta nikada nije pazarilo ništa preko interneta.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji 98,5 odsto domaćinstava ima televizor, mobilni telefon 95 odsto, a računar 77 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sezonski prilagođeni krediti nefinancijskim kompanijama u zoni primene zajedničke evropske valute porasli su u julu 1,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i to najslabije od maja 2016. godine. Tokom jula, oni su porasli 1,8 odsto.

Njihov rast usporava se od proleća, a najviše su u ovoj godini porasli tokom februara, za 7,0 procenata.
Kreditiranje domaćinstava uvećano je tokom jula 4,2 odsto, najsnažnije od finansijske krize 2008. godine.

U julu su krediti domaćinstvima porasli 4,0 odsto.

Pokazatelj novčane mase M3, odnosno likvidnosti, uvećan je tokom prošlog meseca za 7,6 odsto, najslabije od početka pandemije, u martu prošle godine. U julu je prema revidiranim ECB podacimaporastao je za 8,3 odsto.

Чланак Rast broj kredita za domaćinstvo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečnoj plati nedostajalo je u to vreme 190 dinara da je namiri.

Prema podacima iz decembra prošle godine, ne preterano rasipnoj porodici trebalo je 74.057 dinara da pregura mesec, pišu Novosti. Prema njihovoj računici, prosečnoj plati je do ovog iznosa nedostajalo skoro 8.000 dinara. Korpa je danas teža 86 odsto, a zarada u dinarima, prema statisti veća 67 odsto. Gledano u evrima, u proseku zarađujemo 54 odsto više.

Na spisku osnovnih životnih namirnica bilo je teško naći artikal koji je protekle decenije pojeftinio. Postoje dva izuzetka. Kilogram crnog luka potrošači su krajem 2010. plaćali 51,18 dinara, a krajem prošle godine – 45,16 dinara. Danas manje košta još i kilogram kristal šećera. Plaćali smo ga nekada 79,34, a danas 71 dinar. Među namirnicima, ubedljivo najviše je poskupeo med. Sa 395 dinara, dostigao je cenu od 848 dinara.

„Prošla godina bila je veoma loša i to u čitavom svetu. Nije bilo bagramovog meda, a i drugog je bilo veoma malo. Otkupna cena je sa 4,3 evra iz 2019. godine, skočila lane na 6,7 evra po kilogramu. I suncokret je imao mali prinos, planine su podbacile. Pčele su gladovale. To je dovelo do povećanja cena. Ako i sad udari mraz, bićemo u teškim problemima. Finansijski smo iscrpljeni“, kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije.

Po 55 odsto su danas skuplje, reklo bi se poznate „sirotinjske“ namirnice – pasulj i pirinač. Prvi je sa 197 po kilogramu, stigao do skoro 306 dinara. Drugi je od 129, dostigao skoro 200 dinara. I pšenični hleb je 47 odsto skuplji – bio je 58,6, a sada je 86,3 dinara. U istoj srazmeri su poskupele i sardine – sa 654 na 980 dinara. Slično je sa viršalama – od 402 dostigle su 600 dinara po kilogramu. Jabuka je koštala 60, a sada 91 dinar.

Mnogi bi se kupci zakleli da ni meso nije mirovalo. Statistika kaže da je junetina poskupela 36 odsto, piletina za četvrtinu, a svinjetina svega 10 odsto. Slanina vredi 22 odsto više, umesto 644 sada je 791 dinar.

Kafa je skočila 36 odsto, a čokolada oko 18 odsto. Mleko je skuplje 50 odsto, dok jogurt košta 17 odsto više. Čajna kobasica je sa 975 dinara došla do 1.230, što je pomeranje od 26 odsto. Skoro trećinu, 31 odsto, skuplji je i beli sir. Jaja su sa 9,6 otišla na 13 dinara, ali je u procentima to čak 44 odsto. A nimalo lako nije pušačima. Cigarete su koštale mesečno 2.550 dinara, a oko 300 je trošeno za alkoholna pića. Sada stavka alkoholna pića i duvan iznosi čak 7.041 dinar.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Korpa je danas teža 86 odsto, a zarada u dinarima, prema statistici veća 67 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.