Rok za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana po osnovu dohotka ostvarenog u 2020. godini je ponedeljak, 17. maj 2021. godine.

Fizička lica čiji ukupan neto dohodak u 2020. godini premašuje iznos od RSD 2.987.424 (neoporeziv iznos) su u obavezi da podnesu godišnju poresku prijavu (obrazac PPDG-2R). U poreskoj prijavi se iskazuje ukupan neto dohodak ostvaren u 2020. godini i neoporeziv iznos, a razliku čini dohodak za oporezivanje.

Dohodak za oporezivanje dodatno se umanjuje za iznos propisanih ličnih odbitaka, a preostali iznos čini oporezivi dohodak na koji se primenjuju propisane stope poreza.

Lični odbici utvrđeni su u sledećim iznosima:

za poreskog obveznika: RSD 398.323
za svakog izdržavanog člana porodice: RSD 149.371

Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje.

U nastavku se nalazi pregled stopa i iznosa oporezivog dohotka na koje se primenjuju:

Opis Iznos oporezivog dohotka u RSD

Oporezivi dohodak po stopi od 10% do 5.974.848
Oporezivi dohodak po stopi od 15% od 5.974.849

Kako podneti godišnju poresku prijavu?

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđa da se poreska prijava za godišnji porez na dohodak građana podnosi ili u elektronskom ili u papirnom obliku.

Napominjemo da je za podnošenje elektronske godišnje poreske prijave (PPDG-2R obrazac) neophodno posedovanje kvalifikovanog elektronskog certifikata za pristup portalu Poreske uprave E-Porezi ili davanje ovlašćenja drugom licu preko PEP obrasca.

Poreska prijava u papirnoj formi podnosi se u filijali Poreske uprave koja je nadležna za opštinu na kojoj je registrovana adresa stanovanja fizičkog lica – poreskog obveznika.

Poresko rešenje

Poreska uprava izdaje rešenje o utvrđivanju godišnjeg poreza na dohodak građana u papirnoj formi. Rešenje se može izdati u elektronskoj formi putem slanja u poresko sanduče poreskog obveznika na portalu Poreske uprave, ali samo za poreske obveznike koji daju saglasnost za ovakav vid dostave rešenja. Poreska obaveza se plaća u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Mogućnost produženja roka za podnošenje poreske prijave

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji dopušta produženje roka za podnošenje poreske prijave uz ispunjenje sledećih uslova:

pisani zahtev mora biti dostavljen Poreskoj upravi
zahtev mora biti dostavljen pre isteka roka za podnošenje poreske prijave
razlozi za produženje predmetnog roka moraju biti opravdani (bolest, odsustvovanje iz zemlje, nesrećni slučaj, elementarna nepogoda većih razmera i sl).

Zahtev za produženje roka za podnošenje poreske prijave se dostavlja filijali Poreske uprave u kojoj se podnosi poreska prijava. O zahtevu za produženje roka za podnošenje poreske prijave, rešava zaključkom Poreska uprava, u roku od pet dana od dana prijema zahteva. Krajnji rok za podnošenje poreskih prijava može biti produžen najduže za šest meseci od dana isteka zakonskog roka za podnošenje prijave.

Približna procena iznosa godišnjeg poreza

Ukoliko želite da približno utvrdite iznos godišnjeg poreza,
bez primene ličnih odbitaka, u nastavku dajemo skalu oporezivanja:

Ukupan neto dohodak ostvaren u 2020. godini Stopa poreza
do 2.987.424 (neoporeziv iznos) 0%
od 2.987.425 do 8.962.272 10%
od 8.962.273 15%

Чланак Rok i iznosi za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dohodak od rada u svetu je tokom prvih devet meseci ove godine smanjen zbog pandemije za 10,7 odsto, odnosno za 3.500 milijardi dolara na godišnjem nivou, saopštava Međunarodna organizacija rada (ILO).
Iznos ne uključuje pakete pomoći za plate, kojima su vlade nadoknađivale gubitke radnicima zbog zatvaranja kompanija u vreme pandemije, a koji čine 5,5 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u periodu od januara do septembra 2019. godine.

„Zatvaranje kompanija i dalje remeti stanje na tržištima rada u svetu, a gubitak radnih sati je veći nego što se prvobitno procenjivalo“, navodi ILO u najnovijem izveštaju.

Pogoršane prognoze

Samo u drugom tromesečju izgubljeno je 17,3 odsto radnih sati, što je ugrozilo 495 miliona radnih mesta s punim radnim vremenom. To je značajno povećanje u odnosu na prethodni izveštaj iz prvog tromesečja, kada je bilo izgubljeno 14 odsto radnih sati, što je uticalo na 400 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

U trećem kvartalu gubitak radnih sati je uticao na 345 miliona radnih mesta, dok su prognoze za poslednji, četvrti kvartal ove godine pogoršane. Prema najnovijim procenama, gubitak radnih sati od 8,6 posto ugroziće 245 miliona radnih mesta, skoro dvostruko više u odnosu na ranije projekcije.

Tokom celokupnog trajanja pandemije najviše su pogođeni radnici u ekonomijama u razvoju, posebno oni koji su radili „na crno“. Među otpuštenim radnicima su brojnije žene, navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodne organizacije rada.

Чланак Pandemija smanjila dohodak od rada u svetu za desetinu се појављује прво на Biznis i Finansije.