„Ja imam informaciju da je mali broj ljudi iz uzorka Poreske uprave — manje od 1% — plaćalo potrebne poreze. Kada je PU shvatila da imaju poprilično veliki novac koji mogu da naplate, a da toliki broj ljudi izbegava svoje obaveze, odlučili su da upute opomenu.”

Podsećamo, Poreska uprava je saopštila da je utvrdila da veliki broj građana koji radi preko različitih platformi ne plaća poreze na prihode. Među njima su frilenseri, jutjuberi, ljudi koji drže časove, prave softver isl.

„Fiskalno opterećenje rada u Srbiji jako je visoko, naročito kada se pogleda egzistencijalni minimum koji je neophodan da se preživi. Neoporezivi deo zarade jako je nizak — tek 16.300 dinara, a socijalni doprinosi se plaćaju od prvog isplaćenog dinara.

Očekivanje od toga šta se dobija za plaćeni porez

Možda je oporezivanje zarade nešto veće u Nemačkoj ili Austriji, ali tamo vam nakon plaćanja poreza na prosečnu ili čak minimalnu zaradu ostane dovoljno za pristojan život (prosečna neto zarada u Nemačkoj je oko 2 400 evra), dok to nije slučaj u Srbiji.”

On je dodao da je problem i očekivanje od toga šta se dobija za plaćeni porez.

„Država nas sve posmatra samo kao kmetove koji su dužni da ćute i plaćaju porez, a sa druge strane se ne stresira oko toga da li treba nešto da nam ponudi zauzvrat. Plaćamo socijalne doprinose za zdravstvo, a onda se lečimo privatno. Plaćamo doprinose za penziono, ali se državnoj penziji ne nadamo jer je samo daleko obećanje da ćemo u budućnosti dobiti neki iznos, a vidimo i da su penzije sadašnjih penzionera užasno niske”, naglasio je Mihailo Gajić, ekonomista iz LIBEK-a.

Zbog toga, smatra, idealno rešenje bi bilo kada bi bili niži porezi i doprinosi koji se plaćaju za sve.

Milan Trbojević je izjavio kako je moguće da se u zakoniku napravi izuzetak za frilensing, ukoliko država želi da podstakne ovu industriju.

„Moguće je da se smanji stopa poreza, ili da se smanje doprinosi, pa i da se doprinosi potpuno isključe, ali se onda postavlja pitanje zašto se samo jednoj grupi daje ustupak? To otvara mogućnost da se sutra, na primer, pekari pobune zbog niske plate”, objašnjava Trbojević.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Tek svaki stoti frilenser u Srbiji koji je imao prihode iz inostranstva plaćao poreze i doprinose се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njegovim rečima, vlada je odlučna u tome da u javnom sektoru nema smanjenja plata i otpuštanja, kao ni smanjenja penzija. Najavljeno je i da će se nadležni truditi da država poštuje sve obaveze prema privrednim subjektima u Srbiji.

Prvi set mera

Pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine. Ova mera za cilj ima povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika.

Povećanje likvidnosti se ogleda u odlaganju plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade. Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika.

Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine.

Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu. Za poreske obveznike na koje se mera odnosi, osnovni uslovi za primenu su identični bez obzira na ekonomsku snagu konkretnog poreskog obveznika.

Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a. Osnovni cilj ove mere je da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19.

Smatramo da je propisivanje ove mere potpuno primereno okolnostima, kao i da uslove za primenu ove mere treba propisati na način koji će onemogućiti bilo kakve zloupotrebe.

Drugi set mera

Odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50% minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50% minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu).

Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika.

Naime, pošlo se od pretpostavke da su privredni subjekti koji su razvrstani kao velika privredna društva imaju značajno veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lice. U skladu sa navedenim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba.

Shodno tome, ovaj set mera je usmeren na to da država efektivno podnese deo tereta isplate naknada zarada licima za koje je nastupio prekid rada, a koja poslodavci –velika pravna lica zadržavaju u radnom odnosu.

U vezi sa primenom ove mere, posebno bi trebalo imati u vidu da se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika – velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada.

S druge strane, predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

Treći set mera

Cilj mera je očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom Kovid-19 virusa. Ovim programom Vlada Republike Srbije želi da minimizira spoljne uticaje (pad tražnje, prekid lanaca snabdevanja i dr.) i njihove posledice (smanjene zaposlenosti, nelikvidnost i dr) na poslovanje srpske privrede.

Konkretno, program predviđa dve mere

1) program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije, i

2) garantne šeme za podršku privredi u uslovima Kovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji. Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

Četvrti set

Mera se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Izvor: Bankar.rs

Чланак Predstavljen paket mera pomoći srpskoj privredi се појављује прво на Biznis i Finansije.