Suficit je posledica međugodišnjeg rasta prihoda od 25 odsto i rashoda od svega pet odsto u ovom periodu.

U razmeni roba i usluga zabeležen je deficit od 540 miliona evra, naspram 1,35 milijarde evra deficita u prva dva meseca prošle godine. ovo je posledica rasta izvoza od 17,7 odsto, dok je uvoz povećan za 2,8 odsto.

Kod spoljnotrgovinske razmene robe minus je iznosio 1,16 milijardi evra, što je za 20 odsto manje nego prošle godine, dok smo u uslugama imali suficit od 617 miliona evra, skoro dvostruko veći nego u januaru i februaru 2022. Telekomunikacione i IT usluge su za dva meseca zabeležile izvoz od pola milijarde evra, za 44 odsto više nego u istom periodu lane.

Manjak u razmeni roba i usluga nadoknađen je u sekundarnom dohotku. To se pre svega odnosi na prihode od ličnih transfera iz inostranstva ka rezidentima Srbije neto 637 miliona evra, od čega su doznake radnika u neto iznosile 549 miliona evra i za 40 odsto bile veće nego u istom periodu prošle godine.

Strane direktne investicije u prva dva meseca iznosile su 401 milion evra neto, odnsno 431 milion evra bruto, što je rast od 1,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. Od toga je 180 miliona evra reinvestirana dobit, 150 miliona je uložen novi vlasnički kapital i 101 milion evra se odnosi na dužničke instrumente.

Izvor:Danas

Foto: Pixabay

Чланак Prva dva meseca Srbija zabeležila suficit od 163 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema poslednjim raspoloživim platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije, ukupan priliv po osnovu doznaka (ličnih transfera) u periodu januar – maj 2021. godine iznosio je 1.332,1 miliona evra, što predstavlja rast od 26,8 odsto u odnosu na isti period 2020. godine.

“U odnosu na prvih pet meseci predpandemijske 2019. godine, priliv doznaka je u istom periodu 2021. godine manji za 3,4 odsto, tako da možemo da očekujemo da se uskoro vrati na pretkrizni nivo. To je u skladu sa ekonomskim oporavkom u zemljama u kojima radi najveći broj ljudi iz naše zemlje”, kažu za Biznis.rs iz Narodne banke Srbije (NBS).

Uticaj pandemije na kretanja doznaka bio je dvojak. Pre svega, pad bruto domaćeg proizvoda u zemljama iz kojih se šalju doznake uticao je na smanjenje raspoloživih sredstava koje ljudi mogu da izdvoje i pošalju u matične zemlje. Dodatno, i same mere ograničavanja kretanja u cilju suzbijanja širenja virusa otežavale su prenos dela doznaka koji se ne obavlja putem zvaničnih kanala (deo doznaka koje dijaspora donosi u gotovini).

Smanjenje priliva doznaka zabeleženo je u gotovo svih zemljama, a najveći pad bio je od tradicionalno najvećih pošiljalaca – Nemačke, Švajcarske, Italije, Francuske i Austrije.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gastarbajteri u prvih pet meseci poslali 27 odsto više para u odnosu na prošlu godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz dijaspore bi ove godine u Srbiju moglo da stigne nekoliko stotina miliona evra manje nego inače, jer se veliki broj srpskih državljana prethodnih meseci vratio sa privremenog rada u inostranstvu, nakon što su zbog korona krize ostali bez posla.

Tako je globalna pandemija uticala i na visinu doznaka koje su gastarbajteri velikodušno slali svojim porodicama.

Još početkom maja, oko 400.000 građana Srbije vratilo se u otadžbinu jer su počeli da ostaju bez posla, prvenstveno u Nemačkoj i Austriji, ali i po Švajcarskoj, Francuskoj, Americi… Svi oni slali su i do tri milijarde evra godišnje, pa su doznake činile osam odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije.

Priliv doznaka smanjen skoro za četvrtinu

Očekivani manjak pokazao se i u najnovijem izveštaju Narodne banke Srbije, prema čijim podacima je u prvih pet meseci ove godine priliv po osnovu doznaka smanjen za 23,8 odsto u odnosu na isti period prošle.

Tako su lični transferi iz inostranstva od januara do maja 2020. iznosili 1,05 milijardi evra, što je 328,7 miliona evra manje nego 2019.

Prošlogodišnji priliv po osnovu doznaka, od januara do maja 2019. iznosio je 1,37 milijardi evra.

Smanjenje doznaka i u svetu

Smanjenje priliva u NBS objašnjavaju kao posledicu dešavanja u vezi s pandemijom korona virusa i njenog uticaja na svetska ekonomska kretanja, kao i na mobilnost ljudi.

U NBS su objasnili da su prilivi po osnovu doznaka u 2020. bili niži na globalnom nivou, pa samim tim i u Srbiji.

Inače, lični transferi obuhvataju doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima građanima Srbije.

Trećina doznaka stizala iz Nemačke

Tokom cele prošle godine, doznake iz inostranstva u Srbiji su dostigle vrednost od 3,51 milijardu evra, u 2018. godini priliv je iznosio 3,53 milijardi evra, a u 2017. godini 2,95 milijardi evra.

Već tradicionalno, najviše novca stiže od „gastarbajtera“ iz Nemačke, pa je tako i u 2019. godini stiglo nešto više od milijardu evra, što je trećina ukupnih doznaka. Na drugo mesto liste zemalja iz kojih naši državljani šalju doznake u Srbiju svrstala se Švajcarska sa oko 500 miliona evra.

Treća je Austrija, odakle je prošle godine stiglo oko 290 miliona evra, ali odakle se tokom prethodnih nekoliko meseci, od početka pandemije, i vratilo najviše naših ljudi.

Izvor: Tanjug

Foto: einzigkartig, Pixabay

Чланак Drastičan pad doznaka u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.