Mediji već danima podsećaju da je Srbija na trećem mestu u svetu po broju oružja u rukama civila. Uskoro bi ta statistika mogla da se promeni, ukoliko stupe na snagu najavljene mere za suzbijanje nasilja, kao što su moratorijum na izdavanje bilo kakvog oružja u naredne dve godine i oštrije kazne za one koji ne predaju nelegalno oružje.

Premda će ovo „razoružavanje“ biti sprovedeno po hitnom postupku, treba imati u vidu da se naoružavanje Srbije dešava postupno već decenijama, o čemu nas informiše i publikacija pod imenom „Uloga sistema zdravstvene zaštite u prevenciji rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici izvršenog uz upotrebu vatrenog oružja“ koja je izrađena u okviru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Iako se ovde radi o rodno zasnovanom nasilju, u studiji su objavljeni i podaci po kojim procedurama su do sada naši sugrađani dobijali dozvole za posedovanje oružja, koje prenosimo u ostatku teksta.

Nabavka oružja u Srbiji

Kada se radi o ilegalnom oružju ono se, kao i u svakoj zemlji, i kod nas kupovalo na „crnom tržištu“ ali su ga mnoga domaćinstva posedovala i zbog ratova na prostoru bivše Jugoslavije u kojima su njihovi članovi učestvovali. Deo tog oružja iz ratova je u međuvremenu i legalizovan, a deo i prodavan na već pomenutom „crnom tržištu“. Problem je međutim što niko ne zna koliko ilegalnog oružja kruži našom zemljom.

Što se tiče legalnog oružja, odnosno podnošenja dozvola za držanje i nošenje istog, njih je dobijala većina onih koji su konkurisali za dozvole. Primera radi, u toku 2017. godine podneto je 117.158 zahteva za izdavanje dozvola za držanje i nošenje oružja, od čega je pozitivno rešeno ukupno 97.126 zahteva.

Uslovi za držanje oružja

Da bi dobila dozvolu za nabavljanje i držanje oružja, lica koja za nju konkurišu moraju biti obučena za rukovanje vatrenim oružjem i moraju imati opravdan razlog. Ovde se pre svega radi o oružju za ličnu bezbednost iz kategorije B, dakle vatrenom oružju različite vrste: kratkom, dugom, poluautomatskom, repetirajućem, jednometnom, dvometnom, sa olučenim i glatkim cevima.

Opravdanim razlogom za nabavljanje i držanje ove vrste oružja smatra se dokaz da bi licu koje konkuriše za dozvolu mogla biti ugrožena lična bezbednost zbog prirode posla ili drugih okolnosti. Za posedovanje lovačkog oružja pak potrebno je da ono dostavi dokaz o ispunjenosti uslova za posedovanje lovne karte, a za posedovanje sportskog oružja uverenje o aktivnom članstvu u sportskoj streljačkoj organizaciji. Ova lica takođe moraju obezbediti uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja.

Izdavanje dozvole za nošenje oružja rešenjem odobrava direktor policije ili policijski službenik koga on za to ovlasti, ili se zahtev odbija ukoliko podnosilac ne ispunjava zakonom propisane uslove. Dozvolu za nošenje oružja za ličnu bezbednost izdaje nadležni organ, a dozvola važi uz oružni list.

Zdravstvena podobnost za držanje oružja

Zakon o oružju i municiji propisuje da dozvolu za nabavljanje i držanje oružja iz kategorije B mogu dobiti lica koja ispunjavaju zakonom propisane uslove, među kojima je i zdravstvena sposobnost lica.

Ona se dokazuje podnošenjem uverenja o zdravstvenoj sposobnosti koje izdaje zdravstvena ustanova ovlašćena za ovaj posao. Ta ustanova pored specijaliste medicine rada mora imati specijalistu oftalmologije i specijalistu psihijatrije odnosno neuropsihijatrije.

Sam klinički pregled za budućeg vlasnika oružja se sastoji iz lekarskog pregleda, laboratorijskih analiza – testiranja na psihoaktivne supstance (po indikaciji specijaliste medicine rada ili psihijatra/ neuropsihijatra), ispitivanja čula sluha (tonalna liminarna audiometrija) i vestibularne funkcije (ortostatski i dinamostatski testovi), pregleda doktora medicine – specijaliste oftalmologije (anamneza, spoljašnji pregled oka i adneksa oka te ispitivanje oštrine vida na daljinu i blizinu), kao i pregleda doktora medicine – specijaliste psihijatrije odnosno neuropsihijatrije (anamneza, psihički status, ispitivanje funkcije govora i pisanja, psihološki intervju i procena osobina ličnosti).

Preporuke za unapređenje pregleda

Autori pomenute studije sugerišu da bi klinički pregled trebalo da podrazumeva neurološki pregled, psihijatrijski pregled i psihološko testiranje. Potreba postojanja neurološkog i psihijatrijskog pregleda može se opravdati postojanjem odvojene specijalizacije za neurologiju i psihijatriju. Međutim, kako oni kažu, neophodno je da u procenu mentalnog statusa pored neurologa i psihijatra bude uključen i psiholog, koji bi primenom baterija testova utvrdio karakteristike ličnosti. Neurološki pregled podrazumeva klinički pregled, EEG (elektroencefalogram) i laboratorijske analize uz obavezno detektovanje psihoaktivnih supstanci. Psihološki instrumentarijum prilikom procena za nošenje oružja neizostavno uključuje i MMPI test ličnosti ili kompjuterski program HEDONIKA koji obuhvata test inteligencije i procenu ličnosti. Najprecizniji način procene mentalnog zdravlja bi podrazumevao intervju i testovni materijal sa standardizovanim pitanjima (prethodno navedenim).

Jedan od zaključaka studije je i da bi trebalo uvesti obavezu češćeg periodičnog javljanja lekaru, odnosno redovne lekarske pregledekod izabranog lekara i psihijatra najmanje jednom godišnje. Tako bi se osigurala rana detekcija promena u zdravstvenom stanju i ponašanju.

Takođe, potrebno je i omogućiti razmenu informacija između lekara koji mogu raspolagati informacijama od značaja za procenu zdravstvene sposobnosti lica za držanje i nošenje oružja, posebno specijalista psihijatrije. Savetuje se i implementacija integrisanog sistema prikupljanja informacija, u koji bi se slivale informacije iz svih nivoa zdravstvene zaštite (zdravstveni karton iz primarne zdravstvene zaštite, podaci o eventualnim psihijatrijskim hospitalizacijama u ustanovama tercijarne zdravstvene zaštite), centara za socijalni rad, pravosudnog sistema i policije. Podaci ove vrste treba da sadrže elemente o zabeleženom nasilju i vrsti nasilja (porodično, partnersko, rodno zasnovano i dr.), prekršajnoj i krivičnoj osuđivanosti, učešću u ratu odnosno ratnim sukobima, zloupotrebi oružja, intervencijama policije, preduzetim merama, zadobijenim/ nanetim povredama, pruženoj zdravstvenoj usluzi, kao i rezultatima bezbednosne provere na terenu.

Detaljnije o ovoj temi možete čitati na sajtu UNDP-a.

Foto: Maria Lysenko, Unsplash

Чланак Kako se može unaprediti postupak izdavanja dozvola za oružje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građevinarstvo i građevinska industrija prethodnih godina bili su jedan od motora celokupne privrede. U bruto domaćem proizvodu Srbije, u još pandemijskoj i kriznoj, 2021. godini oblast građevinarstva je nosila 17,6 odsto rasta BDP-a. Značaju građevinarstva za ekonomiju i zapošljavanje mogao je da posvedoči svako ko se malo provozao Srbijom. Gradilišta su, od infrastrukturnih do stambene i individualne stambene gradnje, praktično na svakom koraku. Ali, situacija se menja…

U oktobru ove godine izdato je u Srbiji je 2.989 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od čak 22,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Brojka ne samo da je velika, već se nadovezuje na prethodne.

Ovaj broj građevinskih dozvola obuhvata sve dozvole koje su zatražili i dobili investitori, od infrastrukture (puteva, železnice, cevovoda, komunikacionih i električnih vodova…) do stambenih i nestambenih zgrada. Takođe, broj se odnosi i na nove radove i na adaptacije i sanacije za koje je potrebna dozvola.

Optimizam ne uliva ni ogroman pad same vrednosti radova. Predračunskih 75 milijardi dinara je za više od 51 odsto manje nego lani..

– Nije da je građevinarstvo stalo, gradi se svuda i dalje ali veliki a time i skupi infrastrukturni radovi su završeni ili pri kraju. Recimo, Balkanski tok ili autoputevi, koji se nosili veliku vrednost – kaže za 24sedam Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta u Beogradu.

Kod zgrada i stanova situacija nešto bolja

Od tog broja 2.440 dozvola je izdato za zgrade a tu je situacija loša ali ne toliko koliko to ukazuje prva brojka. Ovde je zabeležen godišnji rast, od 0,9 odsto u oktobru. Međutim, bojazan investitora od onog što dolazi i kako će unovčiti ono što ulože, pokazuje to što je treći mesec kako je broj dozvola u ovom sektoru u padu.

Optimizam ne uliva ni kada se pogleda broj izdatih dozvola za novogradnju, gde je izdato dozvola za 379 zgrada sa više od tri stana i 147 porodične kuće, formalno zgrade sa jednim i/ili dva stana. Kod prvih je pad broja u odnosu na prošli oktobar 7,6 odsto a kod kuća je značajan rast 24,6 odsto.

Kriza došlo i do stanogradnje

Da sa krizom nema šale, što se već videlo i u sektoru nekretnina u svetu a posebno u Evropi , sada se vidi u Srbiji. Stambeni bum, pre svega oslikan u ogromnom rastu cena nekretnina u Srbiji ali i dosta ubrzanoj gradnji, izgleda da posustaje.
Prema dozvolama izdatim u oktobru 2022. u Srbiji je prijavljena izgradnja 2.948 stanova, od čega 86 odsto u stambenim zgradama. To je samo za 0,2 odsto manje nego u isto vreme 2021. godine. Broj sam po sebi nije značajno mali ali jeste kada se pogleda u odnosu na avgustovskih i septembarskih +25 odsto.

Razlog za „povlačenje ručne kočnice“ kod investitora je sasvim logičan. Srpski balon nekretnina je dosad naduvavala izuzetno velika tražnja. Zbog toga su cene prodatih stanova , kazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, i u trećem tromesečju ove godine za 13 odsto veće nego što su bile godinu dana ranije.

Međutim, prodaja je u tom istom kvartalu pala za 5,6 odsto. Analitičare u RGZ to ne iznenađuje, i ukazuju na sve manje onih koji se odvažuju na kupovinu stanova na kredit. Po kvartalima u 2022. godišnji pad takvih kupovina je bio 25,7 odsto, pa 25,4 da bi u poslednjem bio 31 odsto.

Iako i ove brojke, s obzirom na to da keš kupci i dalje čine većinu na neobičnom srpskom tržištu nekretnina, više deluju kao indikator a ne kao nešto što ga opredeljuje, oprez investitora nije nerazumljiv.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Oštar pad u broju izdatih građevinskih dozvola ukazuje na strah investitora u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema dozvolama izdatim u martu 2022. godine,prijavljena je izgradnja 4.360 stanova, s prosečnom površinom od 70,7 kvadrata, stoji u saopštenju RZS.

Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 9,3 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 155,1 kvadrata, a 89,9 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 61,5 kvadrata.

Od ukupnog broja dozvola izdatih u martu, 76,2 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 23,8 odsto na ostale građevine, navodi RZS.

Ako se posmatraju samo zgrade, 74,5 odsto dozvola izdato je za stambene, a 25,5 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Izdato za 35,2 odsto građevinskih dozvola više nego u istom periodu prošle godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz NBS podsećaju da je centralna banka u ovom periodu oduzela dozvolu za rad Novoj Agrobanci 2012. godine, Razvojnoj banci Vojvodine i Privrednoj banci Beograd 2013., Univerzal banci Beograd godinu dana kasnije a Jugobanci Jugbanci ad Kosovska Mitrovica 2018. godine.

S druge strane, data je dozvola za rad Mirabank 2014. godine, koja je počela da radi 2015, NBS je dala dozvolu za rad Bank of China Srbija 2016.godine, 2017. je Findomestic banka pripojena Direktnoj banci a Jubanka AIK banci.

Pireaus banka je 2018. pripojena Direktnoj banci, Vojvođanska banka 2019. spojena sa OTP bankom (pod imenom Vojvođanska), OTP banka 2021. spojena sa Vojvođanskom bankom (pod imenom OTP).

Mts banka je prošle godine pripojena Banci Poštanskoj Štedionici a Direktna banka a.d. Kragujevac je pripojena Eurobank – Direktna a.d. Beograd.

Broj zaposlenih u bankama u Srbiji je u ovom periodu smanjen sa 28.394 na 22.550, broj filijala sa 2.243 na 1.515, a učešće stranih banaka je povećano sa 75,2 na 87 odsto, prenosi Tanjug.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Kome je NBS oduzela dozvolu, a kome dala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izdato je ukupno 30.221 dozvola za izgradnju i izvođenje radova na objektima, a od toga 7.725 dozvola za izgradnju novih objekata, 1.372 dozvole za dogradnju, odnosno nadziđivanje i rekonstrukciju postojećih, 116 privremenih građevinskih dozvola i 21.008 odobrenja za izvođenje radova.

Više od 3.000 dozvola izdato je za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju stambenih i stambeno-poslovnih objekata i oko 1.000 dozvola za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju industrijskih zgrada, skladišta i poslovnih objekata. Istovremeno, na teritoriji Republike Srbije izdato je ukupno 15.725 lokacijskih uslova i 5.640 upotrebnih dozvola.
Po broju izdatih dozvola za izgradnju i izvođenje radova na objektima prednjače gradovi Novi Sad sa 1.741, Кragujevac sa 1.389 i Pančevo sa 945 izdatih dozvola, dok je od gradskih opština najviše dozvola izdala opština Surčin, ukupno 588.

Sistem eGrađevinskih dozvola koristi više od 5.300 zaposlenih u organima nadležnim za izdavanje dozvola za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata, kao i u drugim institucijama koje učestvuju u tom postupku i koje izdaju neophodne saglasnosti (protivpožarna zaštita, elektrodistribucija, vodovod, itd.). Pored navedenih, više od 11.000 lica ima otvorene korisničke naloge koji su potrebni za podnošenje zahteva elektronskim putem, preko Centralnog informacionog sistema Agencije za privredne registre.

Чланак U 2021. godini primljeno za 19 odsto više zahteva u sistemu eGrađevinskih dozvola u APR се појављује прво на Biznis i Finansije.

I to kako bi se na brz i efikasan način ovaj postupak sprovodio. Nova verzija predviđa još kraće rokove.

Među predloženim novinama je i obračun naknade za eksproprijaciju nelegalno sagrađenih objekata. Umesto po tržišnoj, kvadrati građeni bez dozvole, nadoknađivaće se po – građevinskoj vrednosti, pišu Novosti.

Nadležni objašnjavaju da su postojeći propis morali da dorade zbog sve većeg broja projekata koje Vlada prepoznaje kao projekte od posebnog značaja.

„Ukazala se potreba da se postupci eksproprijacije koji se vode u te svrhe regulišu na nešto drugačiji način u smislu rokova za postupanje upravnih organa, kao i prava i obaveza korisnika eksproprijacije“, stoji u obrazloženju Nacrta.

Ukoliko poslanici potvrde preložena rešenja, svi postupci koji se vode u skladu sa ovim zakonom biće – hitni, jer se pokreću i vode u javnom interesu. Sada će biti moguće i privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, dok se radi na važnom državnom projektu. To se dešava radi smeštaja radnika, materijala, mašina ili izvođenja radova koji su u funkciji izgradnje objekta.

Sve se obavlja isključivo prema podacima iz Katastra

Korisnik eksproprijacije, pre rušenja zgrade, mora da obezbedi zakupcu stana u društvenoj ili državnoj svojini, korišćenje drugog odgovarajućeg stana u javnoj svojini sa pravima zakupca na neodređeno vreme. Skraćeni su rokovi za postupanje nadležnih institucija. Za odlučivanje o predlogu dozvole za pripremne radnje uveden je rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Opština će, ako zaživi novo rešenje, moći da donese delimično rešenje o eksproprijaciji, kada nije moguće o čitavoj nepokretnosti odlučiti istovremeno. Sve se obavlja isključivo prema podacima iz Katastra.

„Kada je predmet eksproprijacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta“, stoji u Nacrtu izmena i dopuna ovog zakona. Prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sa upisanim pravom korišćenja ili bez njega, mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti po zahtevu lica iz člana 4. ovog zakona, ako to zahteva javni interes.

Nepokretnosti koje su predmet eksproprijacije mogu preći u svojinu javnih preduzeća ili društva čiji je osnivač država, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Uslov je da oni mogu imati pravo svojine i na objektu radi čije izgradnje se eksproprijacija sprovodi. Nosilac prava javne svojine ima pravo na naknadu za eksproprijisanu nepokretnost samo ako je istu stekao uz neki trošak, jer su moguće prenos svojine i bez naknade.

Započeti po starom

Izmene se neće odnositi na ranije započete procese.

„Predviđeno je da će se postupci eksproprijacije započeti u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji, a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona“, jedan je od predloženih članova.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Umesto po tržišnoj, kvadrati građeni bez dozvole, nadoknađivaće se po – građevinskoj vrednosti се појављује прво на Biznis i Finansije.