Prema poslednjem podatku Narodne banke Srbije, stanje dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu u maju 2022. iznosilo je oko 18 milijardi dinara. Ova suma predstavlja svega 1,3 odsto ukupnog duga stanovništva bankama po svim kreditima.

Statistika pokazuje da ovu vrstu pozajmice koristi oko četvrtine vlasnika tekućih računa u Srbiji. Poslednji kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije beleži oko 5,7 miliona korisnika tekućih računa, dok je njihov ukupan broj i veći – 8,4 miliona. On iz godine u godinu raste, pa ih je na kraju juna bilo za 2,6 procenata više nego prošle godine.

„Penali“ za nedozvoljeni minus su 29,87 odsto

Ukupan dug stanovništva po svim kreditima i na kraju maja i juna, iznosio je oko 11,5 milijardi evra, dok je „minus“ činio ni dva odsto. To ne treba da čudi, jer je na kraju avgusta prosečna kamata na dozvoljeno prekoračenje bila 28,5 odsto, a za slučaj da račun sklizne u nedozvoljeno – čak 29,87 procenata.

– Izgleda da su naši česti apeli u javnosti urodili plodom i da je većina shvatila da uslugu dozvoljenog prekoračenja treba koristiti racionalno – kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

– Ova vrsta pozajmice zapravo služi da se u kratkom periodu nadomesti razlika između prihoda i rashoda. Nikako nije dobro da se čitav mesec bude ceo iznos u minusu.

Kako Vasić kaže, veća cena ovog kredita je očekivana, jer su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni. Na kraju maja oko 1,3 miliona građana je imalo ugovorenu mogućnost dozvoljenog prekoračenja uz korišćenje tekućeg računa.

Dok je kamata na gotovinske kredite u proseku od sedam do deset odsto, prema podacima NBS, kamata na dozvoljeno prekoračenje kod 14 banaka bila je preko 20 odsto. Kod šest banaka prelazila je 30 procenata. Kamatu na minus od 9,76 procenata beleži samo jedna finansijska ustanova, a najviša je 33,67 odsto. Iz NBS podsećaju da je u periodu od januara 2014, od kada objavljuju pojedinačne podatke po bankama, do sredine ove godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena za 4,7 procentnih poena – sa 33,6 na 28,9 odsto.

„Penali“ za nedozvoljeni minus su 29,87 odsto u proseku, a kod jedne banke ova kamata iznosi čak 50,57 odsto. Analiza UBS pokazala je da je u „crvenu“ zonu skliznulo 263.382 računa, što je za osam procenata više nego lane.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Građani sve manje koriste dozvoljeni minus се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je jedan od primera zbog kojih bankarski klijenti koji imaju iskustva sa dozvoljenim prekoračenjem po tekućem računu kažu da je jedan od najvećih problema to što je jako teško izaći iz začaranog kruga. Tačnije, kada jednom iskoristite minus, treba vam mnogo vremena da vratite pozajmicu i tako zaustavite kamatu koja teče svakog meseca.

Inače, dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, popularni minus, najskuplji je vid pozajmice od banke. Istovremeno je i među najčešće korišćenim, a jedan od razloga je što za ovu vrstu usluge nije potrebno previše papirologije i odobrava se veoma brzo, a bankarskim korisnicima deluje kao novac koji je uvek nadohvat ruke. Malo ljudi istovremeno razmišlja i koliko ih taj luksuz košta.

Kamate koje za to sleduju idu i do 50,57 odsto

Ekonomski stručnjaci, pa i Narodna banka Srbije, savetuju da se dozvoljeni minus koristi samo u krajnjoj nuždi i na što kraći rok. Na primer, ako uđete u minus od 10.000 dinara za neku neodložnu kupovinu ili investiciju, ali imate redovne prihode, vodite računa i otplatite ga za 6 meseci, ta pozajmica će vas ukupno koštati 1.500 dinara. To možda i nije tako mnogo, ako vam je ova usluga omogućila da brzo rešite problem koji niste mogli na drugi način.

Kako objašnjavaju u NBS, u slučaju dozvoljenog prekoračenja banka na osnovu ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa korisniku računa na raspolaganje stavlja ugovoreni iznos novčanih sredstava, dok nedozvoljeno prekoračenje predstavlja iznos sredstava koja korisnik računa koristi mimo ugovornog odnosa s bankom.

Samim ugovorom određuje se, između ostalog, najviši iznos novčanih sredstava koji korisnik može koristiti, kao i kamatna stopa koja će se primeniti na iznos prekoračenja, navode iz centralne banke.
Ko prekorači dozvoljeni minus u našim bankama, silazi u nedozvoljeni, a u ovoj crvenoj zoni trenutno se nalazi 237.082 računa. Kamate koje za to sleduju idu i do 50,57 odsto. U proseku, „kazna“ za nedozvoljeni minus od 23 banke na našem tržištu iznosi 28,55 procenata.

Šta činiti?

Koristite dozvoljeni minus samo kada vam je to zaista neophodno, odnosno nikad ga ne shvatajte kao dugoročni vid kreditiranja – on služi premošćavanju kratkotrajnog nedostatka novca i što duže budete u minusu, to će vam dug više rasti i biće vam teže da ga na kraju izmirite.

Iznos dozvoljene pozajmice zavisi od proseka primanja, a većina banaka računa prosek u poslednja tri ili šest meseci, mada odobreni minus može da bude i veći. Kamata na dozvoljeni minus zaračunava se samo na iznos koji klijent koristi, i to za broj dana koliko je neko proveo u dozvoljenom minusu.

Izvoe:Blic
Foto: Pixabay

Чланак Dozvoljeni minus koristiti samo u krajnjoj nuždi  се појављује прво на Biznis i Finansije.