U ovom gradu temperatura je jednog junskog dana dostigla čak 51 Celzijus, a ni ostalim danima nije bilo mnogo hladnije. S ozbirom na činjenicu da kiše u Dubaiju nisu česta pojava, a da jedino one mogu pomoći da se bar donekle ublaže ovakvi toplotni talasi, emiratski naučnici su dobili zeleno svetlo da isprobaju tehnologiju na kojoj već duže vreme rade – da pomoću električnog naboja u dronovima “izazovu” kišu. Snimci ove „elektro-kiše“ okačeni su na Instagram nalogu zvanične meteorološke službe.

Šta konkretno rade dronovi?

Ovo je nova metoda postupka “sejanja oblaka”, koji se u meteorologiji koristi već decenijama. Doduše, tehnologija se mnogo promenila od tada. Primera radi, 1946. godine naučnici su otkrili da suv led može da stvori padavine u interakciji sa oblacima pod određenim uslovima. Ova metoda je dugo korišćena pre nego što su se pojavile nove tehnike. Jedna od njih su infracrveni laserski zraci kojima su 2010. godine prouzrokovane padavine iznad Berlina.

Međutim, najnovija stiže upravo iz pustinjske zemlje kojoj je kiša preko potrebna – Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zasniva se na radu bespilotnih letelica opremljenih instrumentima koji proizvode električni naboj. One lete na malim nadmorskim visinama i emitovanjem naboja menjaju molekularnu strukturu u vazduhu. Na taj način su u julu 2021. godine u Dubaiju veštački podstaknute padavine i to one u krupnim kapima, kakve ne ispare dok ne dotaknu zemlju.

Naravno, ni ova tehnologija, kao ni sve druge koje na internetu steknu instant slavu kada neko o njima nešto napiše, nije osmišljena za samo jedan mesec. Emirati su u poslednjih nekoliko godina uložili preko 15 miliona dolara u devet projekata koji se bave proizvodnjom kiše. Prvih osam projekata koriste tradicionalne metode sejanja oblaka, ali ovaj sa bespilotnim letelicama se pokazao kao veoma efikasan. Umesto da raspršuje čestice kao što rade ostale tehnologije, pomenuti dronovi opremljeni vrhunskim senzorima zapravo pronalaze “oblake koji obećavaju” i laserima usmerenim na njih utiču na stapanje malih kapi kakve ne bi mogle izazvati kišu u veće, koje zaista i rezultuju padavinama.

Ova metoda bi, po rečima emiratskih stručnjaka, mogla biti od velike pomoći sušnim regionima svuda u svetu.

Izvor: Forbs

Foto: Pixabay

Чланак Nova metoda za proizvodnju padavina: Elektro-kiša iz Dubaija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neformalno, spontano, pomalo slučajno a više tražeći način da objedine različita znanja o robotici, geodeziji, informatici, agronomiji i zaštiti bilja, pre pet godina nastalo je udruženje stručnjaka koji su želeli da popularizuju tehnološke inovacije u privredi. Od kraja marta 2019. godine udruženje je postalo i formalno, pod nazivom „Asocijacija za bespilotne sisteme u privredi“. Udruženje broji oko 50 stručnjaka u najrazličitijim oblastima, koji svakodnevno pokušavaju da spoje nauku i privredu. I koji su, kako kažu, „ostavili“ profesionalne sujete „sa strane“ zarad opšteg dobra i nauke kojom se bave. Okupljeni stručnjaci rade u kompanijama ili institutima u Srbiji, kao što su Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Biosens, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Institut za multidisciplinarna istraživanja…

„Trudili smo se da se u prvoj fazi ne bavimo formalnostima, već da okupimo najbolje među nama i povežemo se, i radi zajedničkog posla, ali i važnije stvari, a to je prenos znanja. Nas zapravo ima toliko malo, da ukoliko se ne umrežimo i našem radu ne damo neku formu, doći ćemo u situaciju da će nam dolaziti trećerazredni konsultanti iz sveta, i objašnjavati naše poslove u Srbiji. A mi već pojedinačno radimo neke velike poslove u inostranstvu, i dovoljno smo dobri za njihove kriterijume. Pa kako onda da ne budemo i za našu zemlju“, objašnjava Momir Alvirović, predsednik Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi najvažniji motiv za udruživanje domaćih stručnjaka.

Prema njegovim rečima, normalno je da u svakom poslu ima pomalo sujete, ali su se svi članovi ove asocijacije potrudili da je „ostave sa strane“, kako bi najstručniji među njima izašli sa primerima najbolje prakse i tako naučili i ostale da budu bolji u poslu kojim se bave.

„Leteći poljoprivrednici“

Najznačajniji projekat za ovo udruženje trenutno je „agro-dron“, i na ovome radi ceo jedan tim ljudi koji čine inženjeri i tehničari mašinstva, elektronike, vazduhoplovci ali i agronomi i zaštitari. U projekat su uključeni i inženjeri šumarstva, zaštite od erozije i poplava, ekologije i brojni drugi korisnici ovih sistema, a flota od preko deset specijalizovanih letelica za detekcije i tretmane useva svakodnevno je na domaćim poljima. Rade se stručni testovi i ogledi, i populariše uvođenje tehnologije u privredu. Predstavnici asocijacije kažu da im cilj nije prodaja tehnologije, već pre svega edukacije.

„Upotreba bespilotnih letelica za mapiranja stanja vegetacije temelj je oko kojega se prethodnih godina okupila mreža kolega iz Srbije i sveta. Sada, sa razvojem ’leteće robotike u poljoprivredi’ možemo konačno upotrebom bespilotnih sistema ne samo da uočimo i predvidimo pojave na usevu, već i da pouzdano preduzmemo potrebne mere zaštite i nege. Ovo je ostvarivo čak i onda kada klasičnom mehanizacijom to nije moguće, recimo zbog teškog terena ili visine i osetljivosti useva, pa da iz veoma niskog leta efikasno i ekonomično zaštitimo dobar prinos“, ističe Alvirović.

On dodaje da trenutno sarađuju i sa poljoprivrednim stručnim službama da bi se videlo kako različita tehnologija deluje na terenu, dok sa proizvođačima opreme rade na njenom testiranju u uslovima kakvi su na poljima u Srbiji. Većina tehnike i tehnologije najnovije generacije i dalje dolazi iz inostranstva, gde uslovi u poljoprivredi nisu isti kao i kod nas, te je stoga potrebno da se testiraju i na domaćem terenu. Na primer, ne raste kukuruz u istim uslovima kod nas i u Kini.

„Po multidisciplinarnosti, praktičnom iskustvu i znanju koje posedujemo u Srbiji spadamo među svetski vrh u primeni bespilotne opreme”, tvrdi Alvirović i dodaje da u današnjem „globalnom selu“ aktivno sarađuju sa kolegama od Los Anđelesa do Šenžena, pri čemu je prenošenje znanja i iskustava uzajamno. Kroz programe stručnog usavršavanja i profesionalne edukacije svakodnevno školuju i nove „leteće poljoprivrednike“ u našoj zemlji, a od iskusnih specijalista zaštite bilja i sami često uče. U ovoj asocijaciji smatraju da je precizna poljoprivreda velika šansa za mlade ljude koji svoju budućnost mogu da izgrade na sopstvenoj plodnoj zemlji u okolini rodnog mesta.

„Unapređujemo i saradnju sa Poljoprivrednim fakultetom, verujući da pruža perspektivu mladim ljudima da se bave poljoprivredom na moderan, stručan i u svemu isplativiji način koji se bazira pre svega na znanju. Mi kao asocijacija želimo i u tome da pomognemo“, objašnjava Alvirović.
Zavisno od tipa letelice i vrste snimanja, moguće je u jednom danu mapirati od nekoliko desetina do nekoliko stotina, pa i hiljada hektara. Obrada snimaka manjih površina u računarskim aplikacijama za poljoprivrednike danas se radi automatski.

Mapiranje metana na deponiji u Vinči

Još jedan veliki projekat koji su radili zajedno bio je termografsko mapiranje deponije u Vinči. Za potrebe firme koja upravlja deponijom merili su proboj metana na deponiji. Podaci koje su izmerila četiri člana ove asocijacije poslati su u Francusku, i na osnovu njih će se praviti dugoročna strategija upravljanja deponijom u Vinči.

„Snimali smo svih 60 hektara, i od toga napravili 3D model deponije. Snimali smo u različito doba dana i noći, i na taj način preračunali temperaturu deponije. Podaci su nam pokazali gde su toplija mesta, odnosno gde probija metan. Ovaj gas topi deponiju, zemljište pretvara u klizište, a zatim sve odlazi ka Dunavu. Na osnovu naših podataka radiće se plan gde će se praviti bušotine koje će odvoditi taj metan. Mislim da smo kroz ovaj posao zaista demonstrirali kvalitet u našoj profesiji“, uveren je Alvirović.

Sagovornik B&F-a dodaje da smisao njihovog rada nije u tome da poznaju moderne alate, već pre svega da praktičnom upotrebom bespilotnih sistema i tehnologija obezbede efikasnost, ekonomičnost i konkurentnost proizvodnje.

„Drugačije nas gledaju kada se na nekom konkursu ili tenderu pojavimo kao asocijacija, kada smo udruženi. Svako od nas kao pojedinac, pa čak i naše firme, ne možemo u ovoj našoj oblasti da budemo potpuno konkurentni i kompetentni za poslove koji se sada traže. Ja lično, preko asocijacije, radim sertifikaciju u oblasti licenciranja operatera daljinski upravljanih vazduhoplovnih sistema. Mogao sam to i preko firme, ali zaista mislim da je ovako bolje za sve nas“, ističe Alvirović.

Zajednički nastup, kroz asocijaciju, doneo im je i veliku povezanost sa kolegama u svetu, ali i kod nas. Uz pomoć stručnjaka sa Građevinskog fakulteta u Beogradu radili su detekciju oštećenja mostova u Švajcarskoj. Trenutno je aktuelan i posao sa firmom u Kaliforniji, gde lokalni operateri dronova snimaju određena područja, ali se svi dobijeni podaci analiziraju kod nas.

Iz udruženja poručuju da su svi oni koji su stručnjaci u svojim oblastima dobrodošli, ali da im cilj nije puko „omasovljavanje“. Važnije im je, kažu, da se najbolji u poslovima koje rade okupe, da kontinuirano rade edukaciju novih stručnjaka, kao i da zajednički nastupaju na našem, ili nekim inostranim tržištima.

Aleksandra Galić

broj 187/188, jul/avgust 2021. 

Чланак Asocijacija za bespilotne sisteme u privredi: Drugačije nas gledaju kada smo udruženi се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Izgradnja prve ruske fabrike za serijsku proizvodnju bespilotnih letelica je počela u Dubni. Fabrika će biti izgrađena u rekordno kratkom roku, a otvaranje je planirano u novembru 2021. godine“, rekli su u pres službi kompanije.
Investicije u projekat će biti veće od 44 miliona evra. Kompanija je navela da će obezbediti stalna zaposlenja za više od 1.500 ljudi i u državni budžet će se sliti preko deset miliona evra godišnjeg poreza. Proizvodnja će biti u skladu sa ekološkim standardima. Ukupna površina fabrike će biti 45.000 kvadratnih metara, prenosi Sputnjik.

Kako je naveo generalni direktor Kronštata Sergej Bogatikov, kompanija ima veoma kratke rokove, ali će uraditi „sve što je moguće i nemoguće, kako bi ih ispoštovali“.

„Gledali smo razne lokacije, ali smo se zaustavili na Dubni. Dubna je poznat grad nauke, ovde je dobro razvijena industrija i proizvodnja i nalaze se značajne kompanije“, dodao je on.
Prema izvoru u vojno-industrijskom kompleksu „nova proizvodnja omogućiće pokrivanje potreba za bespilotnim letelicama Inohodec kako od strane Ministarstva odbrane, tako i od drugih kupaca“.

Kronštat je razvio i proizvodi jurišnu bespilotnu letelicu Inohodec, koja je poznata i kao Orion. Dronovi ovog tipa mogu da ponesu do 200 kilograma ratne opreme i korišćeni su u Siriji protiv terorista. Postoje i aparati koji se koriste u obaveštajnim službama i za civilnu upotrebu.

Kompanija Kronštat razvija i bespilotni kompleks za grupnu primenu Molnija i teške juriše dronove Grom.

Inohodec, poznat i kao Orion, spada u klasu dronova sa letom srednje visine i sa dugim trajanjem leta. Može da ostane u vazduhu do 24 časa sa maksimalnom visinom od oko osam hiljada metara. Dron je težak 1.100 kilograma, nosivost mu je 250 kilograma.

Projekat je započet 2011. godine na zahtev Ministarstva odbrane Rusije. Prvi prototip je napravljen još 2015. godine, a ispitivanja su započeta 2016. godine. Verzija za izvoz je predstavljena na aeromitingu MAKS-2017.

Izvor: Sputnjik

Foto: Pixabay

Чланак Rusi grade prvu fabriku za proizvodnju jurišnih dronova се појављује прво на Biznis i Finansije.

Moljci su inače veliki problem uzgajivačima određenih poljoprivrednih kultura jer na biljkama ostavljaju svoje gusenice koje se hrane njihovim listovima, i tako mogu da unište čitave zasade. Problem sa moljcima imao je i Rob Baan, holandski proizvođač kres salate, koji nije želeo da prska svoje zasade hemikalijama, već da pronađe manje invanzivan način da ih zaštiti.

Zato se obratio startapu “PATS Indoor Drone Solutions” koji razvija dronove za potrebe staklenika. Ova kompanija kreirala je mali dron sa specijalnim kamerama koje skeniraju vazduh i uspevaju da u njemu uoče moljce. Pomenuti dron ne ubija moljce hemikalijama već na “starinski način” – letom kroz njih.

Prvobitna ideja za ovaj dron došla je od jednog mladog preduzetnika koji je njime želeo da uništava komarce u svojoj sobi. Vremenom je razvijen u dron koji ubija moljce i druge štetne bube, ali je dovoljno pametan da sačuva one koje ne štete zasadima. Primera radi, programiran je da ne ubija bubamare koje su veoma korisne protiv lisnih vaši.

Ovo je međutim samo jedan od načina upotrebe dronova u poljoprivredi. Pomoću njih se i prati stanje polja ili zasada, ali i pojava bolesti i štetočina, pa se ciljano tretiraju površine pod njima.

Izvor: techxplore.com

Foto: DerWeg, Pixabay

Чланак Dron veličine palca koji ubija moljce u staklenicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj istraživača sa Putra univerziteta prvobitno je bio da pronađu koristan način ponovne upotrebe velikih količina otpadaka od ovog voća koje generišu poljoprivrednici u distriktu Hulu Langat.

Ispitivanjem svojstava lišća ananasa otkrili su da je od njega moguće napraviti materijal dovoljno čvrst za izradu kostura malih letelica. I to ne bilo kakvih, već dronova i bespilotnih letelica koje su laganije a snažnije od onih koje se prave od veštačkih materijala. Njihova bitna prednost su i niži troškovi proizvodnje, ali i to što se odlaganjem ovih letelica ne nanosi velika šteta životnoj okolini.

Naime, ukoliko dron proizveden od ananasovog lišća bude oštećen, njegov okvir može biti odložen u zemlju i njoj će se razgraditi za samo dve nedelje.

Iako jednostavno i brzo nestaje u zemlji, ova letelica je na nebu prilično postojana – ona može da leti na visini od 1.000 metara i da ostane u vazduhu oko 20 minuta.

Izvor: Rojters

Foto: Pixabay

Чланак Ekološki dronovi od lišća ananasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Time Amazon želi da skrati vreme dostave u manje naseljenim područjima na 30 minuta ili manje, preneo je SEEbiz.

Da bi dronom u Sjedinjenim Američkim Državama „nosile nečiju imovinu u komercijalne svrhe“, firme moraju da dobiju sertifikat iz Dela 135 , koji je FAA izvorno stvorio za čarter vazduhoplovne kompanije, a kasnije prilagodio za dronove.Amazon je treća kompanija koja je dobila ovaj sertifikat za isporuku dronova, nakon što su prošle godine te sertifikate dobili ving aviejšen (Wing Aviation), podružnica Alfabeta (Alphabeta), i UPS, ali nisu značajnije primenjivale dostavu dronom.

Izvor: Tanjug

Чланак Dozvoljena Amazonu dostava putem dronova се појављује прво на Biznis i Finansije.