Treći panel medijske konferencije „Uživo iz budućnosti„, koju je organizovala Business Info Group-a, bio je posvećen potrebama publike za etičkim novinarskim sadržajem. Mediji različitim brzinama „hvataju talas“ digitlnih promena, ali publiku u ovom postupku ne treba nipodaštavati.

Sve redakcije povećavaju broj ljudi koji su angažovani na portalu i društvenim mrežama, jer im je jasno da publika tradicionalnih medija „izumire svakog dana“, naveo je programski direktor televizije N1 Igor Božić.
On je naveo da 60 odsto njihove televizijske publike ima preko 45 godina, a da istraživanja koja sprovode ukazuju da mladi znaju za N1 iako većina njih nema televizor u svom domu.

Digitalni kanali poput društvenih mreža ovoj TV kući pomažu da izgradi brend i prepoznatljivost, zbog koje će im mladi ukazati poverenje kada počnu da konzumiraju vesti.

„Iako je TV u Srbiji i dalje dominantno sredstvo informisanja, bez kog ne možete, verujem da će i njuz i sportski kanali preći na ‘on demand’ platforme. Već duže od pet godina korisnici imaju mogućnost da program vraćaju unazad, što uklanja imperativ praćenja TV programa. U normalnim danima, kada se ne dešava nešto vanredno, jasno je da će gledati vesti kad njima odgovara“, rekjao je Božić.

Potrebe publike ipak usmeravaju medijski biznis

N1 je zato počeo da sadržaj plasira i na društvenoj mreži TikTok, što Božiću na početku „nije bilo jasno“.

„Na (TikTok) gledam slično kao na Instagram, koji isto isprva nisam razumeo, dok nisam video da je moja ćerka, tada tinejdžerka, informisana o govoru američkog predsednika putem (ove društven mreže). Mladi se (dominantno) na ovaj način informišu o političkim trendovima. Više ne možete da ispratite sve kanale komunikacije, nemoguće ih je pokriti“, dodao je Božić.

Potrebe publike ipak usmeravaju medijski biznis. Božić navodi da je i to jedan od razloga što se N1 od izveštavanja usmerenog na ceo region usmerili na „nacionalne“ teme.

„Regionalni servis se dezintegrisao zbog publike… koja nije bila zainteresovan za stvari koje nisu ključne za njihov život. Gledaoci žele regionalni sadržaj, ali samo koji se može njih lično ticati“, zaključio je Božić.

On je kazao i da se najmasovnija publika vodi tabloidnim naslovima i pristupom „teorija zavera“, koji zavodi čak i publiku koja želi da se edukuje.

„Kako tome parirati je ključno pitanje. Pojavilo se more tabloida, niz portala (s ovim pristupom). (Servis za istraživanje publike) Gemius ukazuje da portal N1 prikuplja dva miliona jedinstvenih korisnika, a neki portali za koje niko nikada nije čuo imaju više“, rekao je Božić.

Na Balkanu  tradicionalni mediji i dalje imaju primat

Miloš Teodorović, izvršni urednik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE), naveo je da je digitalizacija trenutni prioritet ove medijske kuće, da je tranzicija komplikovana, ali da najbolji doseg na Zapadnom Balkanu imaju upravo njihovi video sadržaji – na YouTube-u i TikTok-u.

Borba za pažnju publike je otežano u okruženju „medijskog haosa, u kom su ljudi zasuti informacijama, a ništa ne razumeju“.

„Iako na Balkanu istraživanja ukazuju da tradicionalni mediji i dalje imaju primat, takva je društveno-medijska klima, stalno pokušavamo da nađemo kanale do publike bez ugrožavanja standarda. Ovo je još važnije jer tradicionalni mediji koji su pod (kontrolom politike) ništa ne prepuštaju slučaju – i oni su koncentramisani na digitalne kanale. Naši najgledaniji formati su takozvani ‘explainer-i’, koji objašnjavaju neku pojavu. Primer je prilog ‘Šta je Hamas?’, koji je za pet sati pogledalo 250.000 ljudi“, naveo je Teodorović.

Odgovor na potrebe sve zahtevnije publike i dominacije algoritama društvenih mreža će i medije i zainteresovanu publiku možda usmeriti na „stare“ digitalne kanale, poput njuzletera, Vibera, WhattsApp-a, foruma.

Tabloidi kreiraju lažnu stvarnost

„Živimo situaciju u kojoj tabloidi kreiraju lažnu stvarnost, koju naknadno veliki broj ljudu prihvata kao istinu. Poverenje u medije opada, a raskrinkavanje lažnih vesti može biti i kontraproduktivno. Možda će veštačka inteligencija (AI) jačati i kontrolne mehanizme, ali tehnološki iskoraci su takvi da regulatori ne mogu da ih prate… Za sada naziremo koji su faktori rizika AI-ija, a još nema odgovora kakve ćemo koristi imati od (veštačkke inteligencije)“, dodao je predstavnik RSE-a.

On je dodao da se taj medij „ne upušta u borbu sa trivijalno sadržajem“, da je cil odgovoriti sa pozicije „najobjektivnijeg i najboljeg novinarstva“, kako se ne bi izgubile barijere između novinarstva i proizvodnje sadržaja.

„(Na Zapadnom Balkanu) se smanjio broj medija koji imaju novinarske ambicije, dok smo istovremeno preplavljeni medijima koji žele da zarade, u tom smislu je zadatak zadržati standarde“, zaključio je Teodorović.

Glavna i odgovorna urednica BBC na srpskom Aleksandra Nikšić se složila da i analize ukazuju da je publika prezasićena „hard news“ saržajem, a da se britanski javni servis na domaće tržište iu vratio zbog shvatanja da ne postoji medij koji odgovora na pitanja publike.

Informišemo, obrazujemo i zabavimo

„(Naš) moto je ‘da informišemo, obrazujemo i zabavimo’… Mi to zovemo ‘near news’ pristup, prepoznajemo da publika ima pet osnovnih potreba, od kojih je najvažniji da dobije kontekst… Počeli smo od malog broja ljudi koji je pokrivalo mnogo kanala i formata. Glavni digitalni adut je video sadržaj, koji uglavnom traju od 40 sekundi do dva minuta, koji su vizuelno upečatljivi i koji daju odgovor – pravljenje takvih videa svi naši novinari moraju da (nauče)“, rekla je Nikšić.

Kreiranje video sadržaja mobilnim telefonom (Mobile Journalism – MoJo) praktično nije postojalčo na domaćoj medijskoj sceni u gosdinama kada je BBC otvorio svoj servis na srpskom, predstavlja možda najvažniji novinarski format, ali se uprkos tome ova redakcija jije još uvek oglasila na TikToku, pošto je ruski servis BBC-ija uočio da od njega „dobijaju više štete nego koristi“.

„Na Fejsbuku je veoma stara publika, sve više publike, zanimljivo, nam dolazi preko Reddit-a. (To nam je signal) da postoje oni koji nisu željni samo vizuelno udarne komunikacije. Publika želi objašnjenje, ne želi smatranja… Novinari žele da prave priče za novinare, a to digitalna publika ne želi. Ne treba joj simplifikacija, nego kratko i jasno objašnjenje“, dodala je Nikšić.

Prema njenim rečima, tabloidi su oduvek postojali i da će uvek postojati, zbog čega relevantni mediji moraju da savladaju „umetnost pravljenja sadržaja koji privlači pažnju, ali na način koji nije vulgaran“.

„Ne treba nipodaštavati publiku, ne volim da govorim o njenoj obrazovanosti (kao prepreci)… Zato je posao medija i da edukuju, da upoznaju ljudi sa dešavanjima oko njih. Prednost BBC-ija kao javnog servisa je što ne jurimo za ‘klikovima’, iako naš budžet zavisi od gledanosti. Sve je igra, taktika, pobeda će biti na strani najupornijih“, zaključila je ona.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Budućnost medija: Objasniti stvarnost ne vređajući publiku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos ranijim tvrdnjama da će društvene mreže potpuno potisnuti medije, u poslednjih nekoliko godina – počev od pandemije korona virusa pa sve do sukoba koji se upravo dešavaju u Izraelu i Pojasu Gaze – pokazalo se da one nisu uvek relevantan izvor informacija. Pre svega zato što na društvenim mrežama svako može da objavi ono što želi, pa i da namerno plasira dezinformacije, a u najvećem broju slučajeva neće trpeti posledice zbog širenja laži, bar ne ozbiljne posledice kakve bi mediji trpeli. S druge strane, ljudi koji prate društvene mreže su uglavnom zatrpani sadržajima sa svih strana pa ne stižu da se dovoljno posvete istraživanju istih, te su skloni da poveruju spretno podmetnutim lažima.

U takvoj situaciji sve je lakše plasirati neistine i učiniti ih bar na prvi pogled realističnim, posebno u današnje vreme kada nam savremene tehnologije omogućavaju da veoma uspešno pravimo ne samo lažne fotografije nego i video snimke.

Ne, to nisu Egipćani koji hrle da pomognu Palestincima

Tragični događaji u Izraelu i Pojasu Gaze pokazali su da bi ipak trebalo da budemo oprezni kada su u pitanju neproverene vesti sa društvenih mreža. Na mrežama svakodnevno gledamo potresne prizore žrtava ovih sukoba, među kojima su i deca, kao i različite snimke stravičnih događaja. Međutim, ono što ne znamo je da su neki od tih događaja ili lažni ili su se desili u nekom drugom kraju sveta pre nekoliko godina a prikazani su kao sveži, iz Izraela ili Pojasa gaze.

Jedna od najbanalnijih skorašnjih laži koja, ako ništa drugo, bar ne širi mržnju među narodima, je snimak mnoštva Egipćana natovarenih paketima pomoći koji prelaze granicu kako bi pomogli palestinskom narodu. Međutim, taj snimak je napravljen pre više godina i to na granici između Kuvajta i Saudijske Arabije. Bez obzira na to što je ovaj podatak objavljen, mnoštvo korisnika X-a i dalje deli taj snimak i zahvaljuje se Egipćanima. A to nije jedini takav video, postoje i lažni snimci sakaćenja, silovanja, ubistava, zlostavljanja dece… Rezultat takvih snimaka nije zahvaljivanje već širenje mržnje.

Evropska unija je već otvorila istragu o načinu na koji se X bavi ovim sukobom a upozorila je i TikTok i Metu zbog iste stvari. Trenutno je najgora situacija na X-u, odnosno bivšem Twitteru , koji je postao žarište virtuelnog ratovanja budući da obe strane na njemu plasiraju svoju propagandu. S druge strane, čini se da je poverenje u Metin Threads, napravljen da bude rival Twitteru, poraslo, posebno u postovima u kojima su se ujedinili pojedini novinari sa namerom da objektivnije izveštavaju o dešavanjima na Bliskom Istoku.

Tome je verovatno kumovala i odluka Cukerbergove mreže da obeležava, ograničava ili uklanja uznemirujuć sadržaj. Meta je ograničila i mogućnost lajv-striminga za naloge koje su prethodno kršili pravila, a uvela je i oznake za komentare koji se prosleđuju odnosno za one koje nisu pisali originalni autori, sa ciljem da čitaocima bude jasno da su u pitanju informacije “iz druge ruke”. Istina, i X se trudi da obeležava određene sadržaje, ali izgleda da u ovoj trci gubi bitku. I to namerno.

Šta se piše na X-u a šta na Threads-u?

Pojedini novinari i analitičari pratili su sadržaje na ove dve društvene mreže pretražujući ključne reči vezane za konflikt u Pojasu Gaze. Došli su do otkrića da se na X-u u “Top” rezultatima pretrage nalaze objave pojedinaca bez kredencijala i sa relativno malo pratilaca, ali prilično senzacionalističkim sadržajima. Većina njih ima pogrešno napisane heštegove, verovatno kako bi se teže otkrili standardnim načinom pretrage. Među najbolje rangiranim objavama izostaju one koje su objavile medijske organizacije, poznati novinari ili političari.

Dodatno, ova društvena mreža je ukinula linkove ispod sadržaja deljenih sa sajtova tako da sada kada neki medij objavi post on izgleda kao običan komentar sa slikom ispod, jer malo ko zna da klik na sliku vodi do celog sadržaja. Medijski sadržaji na X-u dakle sada izgledaju kao obični komentari sa fotografijom ispod, što otežava dolaženje do smislenijih i detaljnijih informacija.

S druge strane, kada pretražujete te iste ključne reči na Threads-u prvo će vam izaći medijski sadržaji i objave novinara koji su na toj mreži imenom i prezimenom. Oni su često vidljivo linkovani sa analizama dešavanja o kojima izveštavaju. Tek posle skrolovanja na dole može se doći do objava pojedinaca a većina tih objava ne sadrži ekstreman i uvredljiv jezik, kao ni dezinformacije.

Izvor: Kvarc, Forbs, BBC

Foto: Mohamed Nohassi, Unsplash

Чланак Zašto je društvena mreža X prepuna dezinformacija o sukobu u Pojasu Gaze? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, korisnici Tvitera su sve nezadovoljniji načinom na koji Ilon Mask upravlja ovom društvenom mrežom, što njihovoj konkurenciji veoma odgovara budući da su tviteraši u više navrata započinjali masovnu seobu na druge mreže poput Mastodona i Gettra.

Sada im se pruža prilika za selidbu i na Treds, ali nešto drugačija. Oni naime tamo neće započinjati virtuelni život od nule budući da je ta društvena mreža vezana za Instagram. Toliko je vezana da ne mogu čak ni da ugase svoj nalog na Tredsu a da ne obrišu svoj Instagram nalog. No, iako je usko povezan sa mrežom poznatom po objavljivanju fotografija i snimaka, Treds zapravo ima najveće sličnosti sa Tviterom, uz jednu značajniju razliku – na njemu se mogu objavljivati postovi dužine do 500 karaktera.

Te sličnosti je uočio i pravni tim Tvitera pa je najavio tužbu. Doduše, povod za tužbu biće, između ostalog, i to što je kompanija Meta, u čijem vlasništvu su Tred, Instagram i Fejsbuk, zaposlila bivše radnike Tvitera za koje se sumnja da su sa Metom podelili poslovne tajne svoje bivše kompanije.

Izvor: Forbes, BBC

Foto: Joshua Hoehne, Unsplash

Чланак Nova društvena mreža preti da ugrozi popularnost Tvitera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sunovrat SVB banke ostaće upamćen i po tome da su njeni klijenti povukli 42 milijarde dolara samo u jednom danu, nakon uzbune koju su preko društvenih mreža podigli pojedini investitori rizičnog kapitala, što je jedan američki kongresmen opisao kao „prvi bankrot podstaknut Tviterom“. Sada mnogi mediji u svetu raspravljaju o pretnji koju društvene mreže mogu predstavljati za poslovanje banaka, pre svega zbog moći ovog kanala komunikacije da proširi paniku za svega nekoliko sati.

Mnogo pre ovog događaja, jedna druga američka banka našla se u veoma teškoj situaciji zbog negativnih reakcija na društvenim mrežama, koje su, međutim, izazvali potpuno drugačiji razlozi. Problem nije bio u lošem poslovanju banke, već u ličnim stavovima koje je obnarodovala jedna njena službenica. Banka Amerike je 2016. godine pokrenula humanitarni projekat za pomoć siromašnim stanovnicima Afrike. Jedna od zaposlenih u ovoj banci je tim povodom na svom nalogu na Fejsbuku objavila mnoštvo izrazito uvredljivih i rasističkih komentara o žiteljima afričkog kontinenta, ozlojeđena saznanjem da će se od njene plate odbijati iznos koji je bio predviđen da se uplati u humanitarne svrhe.

Njeni stavovi su izazvali ogroman revolt među mnogim korisnicima Fejsbuka, uključujući i brojne pozive građanima i preduzećima da bojkotuju Banku Amerike i da svoje račune i ušteđevinu prebace kod drugih. Rukovodstvo banke je moralo da uloži veliki napor da bi zaustavilo optužbe za rasizam, vratilo klijente i poslovnu reputaciju. Službenica koja je objavila negativne komentare na Fejsbuku je posle interne istrage okrivljena za narušavanje poslovnog ugleda banke i vrlo brzo je otpuštena.

Raskorak u očekivanjima

Pomenuti i mnogi drugi negativni primeri svedoče da revizija naloga na društvenim mrežama postaje sve važnija za preduzeća i organizacije, iako ona ne predstavlja zakonsku obavezu kao neki drugi vidovi revizije. Prisustvo na društvenim mrežama je postalo nezaobilazna karika u širenju poslovanja, pa danas nema ozbiljne firme u kojoj bar trećina zaposlenih nema naloge za ovaj vid komunikacije sa klijentima i širom zajednicom, navodi Nemanja Jakovljević, doktorant Ekonomskog fakulteta u Beogradu u svom istraživanju o značaju revizije u eri društvenih mreža.

Autor napominje da nalozi koji beleže veliki broj pratilaca zahtevaju da se njima veoma posvećeno upravlja. To podrazumeva planiranje aktivnosti, pripremu sadržaja za objavljivanje, uređivanje sadržaja, komunikaciju sa pratiocima, brigu o realizaciji marketinških zahteva i praćenje komentara, radi brzog odgovora na eventualne primedbe i negativne ocene.

Tako se razvila čitava profesija koja se bavi upravljanjem nalozima na društvenim mrežama za tuđe ime i za tuđ račun. Ali kada firma angažuje spoljne stručnjake, često dolazi do razlike u procenama šta bi ovaj posao trebalo da podrazumeva i da donese svakoj od strana koja je potpisala ugovor. Vlasnici naloga pre svega očekuju da im profesionalci koje su angažovali obezbede bolju vidljivost na društvenim mrežama a koja neće ugroziti bezbednost poslovanja, veći broj pratilaca i ono što je najvažnije – rast prodaje i prihoda zahvaljujući ovakvoj vrsti promocije. Ali neretko ciljevi koje zacrta vlasnik naloga mogu biti nerealni, pa izvršioci ponekad pribegavaju manipulacijama kako bi se traženi rezultati prividno ispunili i uvećala sopstvena zarada.

Raskorak u očekivanjima je po pravilu veći kada više osoba deli jedan nalog na određenoj društvenoj mreži, a koje se nalaze na udaljenim lokacijama i žele da znaju da li su tačni izveštaji koje dobijaju od onoga ko upravlja nalogom. To stvara međusobno nepoverenje i atmosferu u kojoj se dovodi u pitanje da li osoba koja je odgovorna za upravljanje nalozima ispravno radi svoj posao.

Posebno osetljiv revizorski angažman

Zato je poželjno da se objektivno utvrdi kako funkcionišu kompanijski nalozi na društvenim mrežama, odnosno da se angažuje revizor, navodi Jakovljević. Ova vrsta revizije na prvi pogled nema mnogo dodirnih tačaka sa tradicionalnom revizijom, poput revizije finansijskih izveštaja ili pravilnosti poslovanja, ali je svrha revizorskog posla ista – da pruži nezavisno i objektivno mišljenje, ovog puta o statusu konkretnih naloga na određenim društvenim mrežama.

Da bi to uradio, potrebno je da revizor analizira strategiju preduzeća i aktivnosti na društvenim mrežama, da li se one sprovode u skladu sa internim procedurama i pravilima, da li su ispunjeni promotivni ciljevi koje je kompanija postavila i koliko je upravljanje nalogom bezbedno, odnosno zaštićeno od mogućih zloupotreba. Revizor je dužan da utvrdi eventualne probleme i proceni moguće rizike i da u skladu sa tim predloži odgovarajuće aktivnosti za poboljšanja. To može da uključi i analizu alata, tehnika i kompetencija kojima raspolaže kompanija, kako bi se ustanovilo da li su oni odgovarajući za sprovođenje predloženih mera.

S druge strane, sklapanje ugovora za ovu vrstu revizorskog angažmana je posebno osetljivo, ističe Jakovljević, imajući u vidu poverljivost podataka koji su predmet revizije i bezbednosni status parametara za logovanje na nalog koji je u vlasništvu preduzeća. Iz tog razloga, pisani ugovor mora da bude veoma detaljan, prava i dužnosti svake strane jasno definisani, kako bi se rizici od proizvoljnih i dvosmislenih tumačenja sveli na najmanju moguću meru.

Ovakav dokument predstavlja pravni okvir za prikupljanje revizorske dokumentacije i sprovođenje revizorskih procedura i obezbeđuje da budu precizno utvrđeni odnosi između vlasnika naloga na društvenim mrežama, osoba koje su angažovane da upravljaju nalogom i članova revizorskog tima.

Nestašica kvalifikovanih internih revizora

Neke kompanije, međutim, rađe formiraju sopstvena odeljenja za upravljanje nalozima na društvenim mrežama i sprovode internu reviziju o postignutim rezultatima i eventualnim propustima. Imajući u vidu da je reč o novoj i vrlo specifičnoj oblasti, nameće se pitanje da li firme mogu da obezbede stručnjake koji su sposobni da kvalitetno obave ovakav vid interne revizije?

Istraživanje koje je Jakovljević sproveo među predstavnicima 110 kompanija u Srbiji pokazuje da se ni u jednoj od njih ne vrši interna revizija naloga na društvenim mrežama, iako većina anketiranih smatra da bi to bilo jako korisno. Više od četiri petine ispitanika ocenjuje da je nezavisno stručno mišljenje posebno važno u proceni da li je upravljanje nalozima na društvenim mrežama u skladu sa internim procedurama i pravilima u firmi, kao i u pogledu kontrole informacione bezbednosti. Anketirani su među prioritetne ciljeve revizije uvrstili i potrebu da se utvrdi koliko je upravljanje ovim nalozima efikasno i šta bi od aktivnosti moglo da obezbedi bolju promociju preduzeća na društvenim mrežama.

Međutim, manje od polovine ispitanika (42%) procenjuje da su njihove kolege koje rade u internoj reviziji dovoljno osposobljene za takav posao.

Branko Bogavac

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: BiljaST, Pixabay

Чланак Revizija naloga na društvenim mrežama: Ako nije obavezno, ne znači da je nepotrebno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, influenseri su osobe koje imaju veliki broj pratilaca na društvenim mrežama i često tu svoju slavu koriste kako bi zarađivali promovišući određene proizvode.

Indija će uskoro postati najmnogoljudnija zemlja na planeti te ne čudi što je njeno influensersko tržište veliko – ono je u 2022. godini dostiglo vrednost od 155,6 miliona dolara. Međutim, u toj zemlji je istovremeno rastao i broj prijava protiv influensera za različite prevare, najčešće u oblastima kao što su saveti gde ulagati svoj novac.

No, ni broj onih koji samouverno dele savete o zdravlju, gubljenju telesne težine i vežbanju nije mali. Budući da ovo može predstavljati zdravstveni rizik za korisnike interneta, indijske vlasti su odlučile da obavežu influensere koji se bave ovim oblastima da istaknu svoje kvalifikacije za bavljenje njima. Tačnije, ovi influenseri će ubuduće morati veoma jasno da istaknu da li su dovoljno stručni da daju takve savete i da preporučuju određene proizvode, kao i da, ukoliko to rade za novac, to napišu.

Na taj način će se, kažu indijski zvaničnici, obezbediti transparentnost bez mnogo mešanja u poslovni model influensera. Cilj svega ovoga je da se spreči dovođenje njihovih pratilaca u zabludu da oni određene proizvode preporučuju kao stručnjaci ili zato što su zadovoljni njihovim delovanjem.

Ovo nije prvi takav slučaj u svetu, i Francuska je nedavno najavila da će regulisati rad influensera.

Foto: vireshstudio, Pixabay

Чланак Indijske vlasti regulišu rad influensera koji se na društvenim mrežama bave zdravljem i fitnesom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema tim podacima, 5,4 milijarde ljudi koristi mobilne telefone, a 5,1 milijardi ili 64,4 odsto ukupne populacije je onlajn. Broj korisnika interneta se u poslednjoj godini povećao za 1,9 odsto , a više je i korisnika društvenih mreža i sada iznosi 4,7 milijardi. Najviše vremena, prema ovom istraživanju na internetu i društvenim mrežama provedu Rumuni – čak 2.32 sata što je za jedan minut duže od svetskog proseka.

Interesantno je da 26 odsto korisnika društvene mreže koristi da bi pronašlo neki proizvod koji želi da kupi. Korisnici interneta generalno provedu 38 odsto vremena upravo na društvenim mrežama. Od svih evropskih zemalja  najmanje to čine Nemci – 1,41 sat, Holanđani 1,39, a korisnici u Austriji i Belgiji 1.34 sata.

Inače kada je reč o vremenu koje provode onlajn Rusi to čine najmanje -28 odsto svog vremena , otprilike kao i korisnici u Belgiji. Razlozi su uglavnom ujednačeni , pa tako najviše njih društvene mreže koristi da bi bilo u kontaktu sa prijateljima(47,1 odsto), dok je na drugom mestu pronalaženje inspiracije za stvari koje treba učiniti i kupiti (27,3 posto). Četvrtina korisnika na ovaj način pronađe te proizvode.

Izvor: Politika/Kamatica

Foto: Pixabay

Чланак Mobilne telefone koristi 5,4 milijardi ljudi, a 5,1 milijardi ukupne populacije je onlajn се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Na Mastodonu predstavljamo viziju društvene mreže koja ne može biti kupljena od strane bilo kojeg milijardera. Vaša mogućnost da komunicirate onlajn ne bi trebalo da udovoljava volji neke komercijalne kompanije“. Ovo je objava Mastodona istaknuta upravo na njegovom profilu upravo na društvenoj mreži Tviter. Namera je jasna – preteča slona cilja da preuzme deo korisnika od cvrkutave ptičice.

Na ovoj društvenoj mreži se, isto kao i na Tviteru, objavljuju kratki postovi ali njihov redosled ne određuje algoritam već su poređani hronološki. To je inače bila jedna od čestih kritika upućenih Tviteru u poslednje vreme – da mnogima prikazuje tvitove koje su oni već više puta videli a ne prikazuje one koje nisu.

Budući da se finansira iz crowdfundinga, Mastodon je besplatan za korišćenje i ne sadrži reklame. Razvila ga je neprofitna organizacija koju vodi tvorac Mastodona Judžin Roko.

Kako kreirati nalog i pronaći druge korisnike?

Na Tviteru se uveliko priča o masovnom preseljnju na pomenutu mikrobloging platformu koja podseća na Tviter, ali ima i neke značajne razlike. Najvažnija razlika je što nije u pitanju kohezivna platforma već mikrobloging servis koji funkcioniše kao kolekcija različitih, nezavisnih i samofinansirajućih servera, odnosno odeljaka Mastodona. Ima ih mnoštvo i oni su tematski – raspoređeni po zemlji, gradu ili interesovanjima.

Korisnici Mastodona mogu odabrati preko kojeg servera će komunicirati ali i kreirati sopstveni server i tu postaviti svoja pravila diskusije. No, to ne znači da će im biti uskraćena mogućnost da prate i ostale teme. Odabir nekog servera im samo pruža mogućnost da u početku pronađu zajednicu sa sličnim interesovanjima, ali slobodno mogu pratiti i sve ostale korisnike, pa i nekadašnje „kolege“ sa Tvitera.

No, prvo ih moraju pronaći a to nije baš jednostavno, što je zbunilo mnoge korisnike Tvitera koji su u poslednjih nekoliko dana pokušali da kreiraju profil na Mastodonu i da se ponovo povežu sa starim znancima.

Zato krenimo od početka, od otvaranja svog naloga na Mastodonu. Prilikom njega morate odabrati određeni server. Pretpostavljamo da ćete, ukoliko ste tviteraš u selidbi, pokušati i da pronađete sve one ljude koje ste na Tviteru pratili. Upravo to je bio kamen spoticanja za mnoge bivše tviteraše.

Naime, server koji odaberete će postati deo vašeg imena na Mastodonu. Naš časopis je, primera radi, na Tviteru samo @Bifonline, na Mastodonu će biti bifonline@mastodonapp.rs, naravno, ako izaberemo Srbiju kao našu lokaciju. Ukoliko su naši pratioci na istom serveru oni će nas naći samo ukucavanjem „bifonline“, ali ako se nalaze na drugom serveru biće potrebno da ukucaju čitavu adresu.

Foto: ArtisticOperations, Pixabay

Чланак Zašto tviteraši prelaze na Mastodon i kako se on koristi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neke od ovih kompanija na ovaj potez su se odlučile kako bi povećale priliv novca, u pokušaju da nadomeste ostvarene gubitke, kao što je Snep, dok druge kao što su Tik Tok i Instagram, ističu da je to učinjeno kako bi autori na platformama imali i takvu mogućnost zarade. Među njima jedino se izdvaja Telegram, koji je saopštio da na ovaj način kompanija želi da smanji zavisnost od ostvarivanja prihoda isključivo putem saradnje sa oglašivačima.

Snepčetov plan pretplate

Snepčetov plan pretplate, nazvan Snepčet+, koštaće 3,99 dolara mesečno i korisnicima će omogućiti pristup onome što kompanija naziva ekskluzivnim, eksperimentalnim funkcijama i funkcijama pre zvaničnog objavljivanja istih, kao što je indikator koji pokazuje koliko je prijatelja zainteresovano za objavljene priče.

Snep je rekao da će se funkcije vremenom razvijati i da će neke na kraju postati dostupne široj korisničkoj bazi.

– Radujemo se prilici da istražimo apetit korisinika za Snepčet+, i da istražimo nove mogućnosti monetizacije, saopštila je kompanija.

Kao i druge kompanije za društvene medije, i Snep se bori sa brojnim problemima kao što su promene politike privatnosti kompanije Epl Inc. što čini prodaju ciljanog oglašavanja još kompikovanijom, i rat u Ukrajini koji je doveo do toga da neki oglašivači privremeno pauziraju svoje kampanje. Takođe Snep je prošlog meseca izdao upozorenje da će njegovi prihodi i profit u drugom kvartalu biti manji od ranijih zbog makroekonomskih prepreka.

Tviter je uveo opciju za pretplatu

Polovinom prošle godine Tviter je uveo opciju za pretplatu nazvanu Tviter Blu. Cena pretplate varira od regiona do regiona. Na primer u SAD je 2,99 dolara mesečno.

Kako iz kompanije na svom sajtu navode, Tviter Blu nudi premium funkcije, načine za personalizaciju interfejsa i rani pristup funkcijama na kojima kompanija rada. Takođe, lansiranjem ove opcije u SAD omogućen je i pristup novinskim člancima bez oglasa sa više od 300 sajtova sa vestima sa sedištem u SAD kao što su Vošington Post, Roling Stoun, Atlantik i Insajder.

Tokom čitave polemike oko Maskovog preuzimanja ove platforme, bilo je reči i o pretplati. Naime direktor Tesle je izneo nekoliko predloga: da se pretplatnicima uklone reklame, da se smanji cena pretplate, kao i da se na vidljivom mestu istakne da je neko pretplatnik.

TikTok je najavio pokretanje svoje mesečne pretplat

Polovinom maja, TikTok je najavio pokretanje svoje mesečne pretplate koja korisnicima omogućava veći pristup njihovim omiljenim kreatorima. Pretplata je počela istog meseca, na upit, dok se očekuje da će postati opšte dostupna širom sveta u narednim mesecima.

Pretplatnici dobijaju posebne bedževe na platformi, posebne emotikone kao i ekskluzivni čet gde mogu da stupe u kontakt sa omiljenim autorima na platformi.
Kako je iz kompanije saopšteno ovaj potez je povučen kako bi se diverzifikovale mogućnosti zarade kreatora na platformi. Početkom maja, TikTok je najavio i da će kreirati poseban program deljenja zarade od oglašavanja sa autorima na platformi, javnim ličnostima i izdavačima koji imaju više od 100.000 pratilaca.

Instagram i Fejsbuk

Nešto pre nego što je TikTok objavio svoj plan za program pretplate, isto je učinio i Instagram, navodeći da na taj način pomažu autorima da zarade od sadržaja koji kače na njihovoj platformi. Ova opcija na mreži, kako je kompanija saopštila, omogućuje autorima da dobiju „novčanu podršku“ od svoje publike, da lakše uđu u partnerstva sa brendovima, kao i a ostvare direktnu zaradu od oglašavanja i dobiju bonuse direktno od Fejsbuka i Instagrama.

Fejsbuk je isti program pretplate uveo još 2020. godine, i taj model se pokazao efektivnim što se kako kažu iz Mete može zaključiti između ostalog i zbog „snažnog fidbeka kreatora“.
– Sa Instagram Pretplatom, kreatori mogu da stvore dublji odnos sa svojim najangažovanijim pratiocima i da povećavaju svoje mesečne prihode tako što će pretplatnicima da omoguće pristup ekskluzivnim sadržajima, objasnili su tada iz Instagrama, dodajući da ima i drugih benefita za pretplatnike kao što su ekskluzivni lajvovi, eksluzivni storiji, bedževi na profilima i sl.

Telegram

Telegram je polovinom juna saopštila da je krenula u realizaciju plana uvođenja plaćene pretplate za svoje korisnike.

– Korisnici koji se odluče za Telegram Premium dobiće veći limit za četovanje, deljenje sadržaja i otpremanje datoteka, rekao je direktor kompanije Pavel Durov.

On je i istakao da je to jedini način da omoguće njihovim korisnicima da dobiju više, a da postojeće funkcije ostanu besplate, kao i da očekuje da će ovaj potez osigurati da platforma ostane finansirana prvestveno od strane svojih korisnika, a ne oglašivača.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Giganti društvenih mreža uvode pretplate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radoslav Adamović je svestrani poljoprivrednik iz Krčedina. Pored toga što obrađuje svojih 80 hektara zemlje, on poseduje i poljoprivrednu mehanizaciju koju uslužno nudi preduzećima u okolini. No, osim u „oflajn“ svetu, poznat je i na internetu kao jedan od najvećih poljoprivrednih influensera, premda nije ljubitelj te rogobatne titule.

„Sve je počelo kada sam kupio traktor koji nije imao uputstvo ni na srpskom ni na engleskom jeziku, već samo na turskom. Tada su me zvali mnogi ljudi, koji znaju da se razumem u poljoprivrednu mehanizaciju, da pitaju za njegove karakteristike. Zato sam odlučio da za Youtube snimim video o ovom traktoru, kako ne bih svakome ponaosob objašnjavao iste stvari”, počinje Adamović priču o svojoj „influenserskoj“ karijeri. Od tada nije prošlo ni dve godine a on već ima više od 23.000 redovnih pratilaca na Youtube kanalu, na kojem objavljuje recenzije poljoprivrednih mašina ali i korisne poljoprivredne savete.

U međuvremenu je naučio da montira video snimke, a njegova supruga je usavršila svoje snimateljske veštine. U video produkciji mu pomaže i Sava, mladić iz komšiluka, koji je kod njega na obuci za traktoristu.

Adamović se trudi da publici ponudi raznovrsne sadržaje – oko 75 odsto njih čine prilozi o poljoprivrednim tehnikama i savetima, a ostatak su prikazi poljoprivredne mehanizacije. Često anketira pratioce da glasaju koju mašinu žele da on istestira. Kada izaberu favorita, Adamović kontaktira kompanije koje prodaju poljoprivrednu mehanizaciju sa zahtevom da ih isproba. Taj zahtev mnoge odobre, međutim ima i nekih koje to ne žele, budući da za Adamovića važi da je iskren u svojim recenzijama, što nije uvek pozitivno za trgovce.

Razbijanje medijskog mraka

„Kada sam počinjao sa snimanjem, moj cilj je bio da pomognem kolegama poljoprivrednicima, dakle ljudima iz ove struke. Međutim, vremenom, kako je rastao broj pratilaca, počeo sam da privlačim i mnogo onih koji traže razbibrigu, bez želje da saznaju nešto korisno. Tako je jedan od mojih najboljih snimaka – o uzgoju krušaka – imao znatno manju gledanost od nekih koji nisu toliko kvalitetni i ozbiljni, pa ga Youtube maltene više i ne nudi posetiocima”, rezignirano priča Adamović o zamkama sa kojima se na internetu susreće svako ko ima masovniju publiku.

Dešava se i da ga, prilikom javljanja uživo, prate stotine dece koja su zainteresovana za mašine ali ne i za poljoprivredu. Ona mu stalno postavljaju ista pitanja, pa Adamović troši mnogo vremena da im odgovori, ali i to su posledice njegove novostečene slave.

„Znao sam da će se to dešavati ali ne u ovolikom obimu. Takođe, nisam očekivao ni toliku navalu botova i političkih neistomišljenika kada sam u jednom snimku rekao da je od 2012. drastično pogoršana poljoprivredna politika. Ja bih prvi voleo da nije tako, ali nažalost jeste i o tome ne treba ćutati”, kaže Adamović koji se u ovaj projekat upustio i kako bi probio „medijski mrak“. Mišljenja je da se u medijima nedovoljno priča o problemima sa kojima se poljoprivrednici redovno suočavaju.

„Tih problema je mnogo. Naši poljoprivrednici, na primer, imaju najmanje subvencije u Evropi a Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju je omogućeno evropskim proizvođačima hrane, koje njihove države zdušno podržavaju, da bez carina učestvuju na srpskom tržištu. To je nelojalna konkurencija za nas jer mi nemamo ni jeftino gorivo, ni brojne druge povlastice koje oni imaju. Ali ljudi to ne znaju. Pa šta da vam pričam kada mi rođena majka kaže da se mi poljoprivrednici stalno nešto žalimo, iako dobijamo svakakve pogodnosti od države! Ona veruje televiziji, a ne meni koji sam se godinama unazad zaduživao da bih mogao nekako da održim proizvodnju”, žali se Adamović.

Dodaje da je jedna od najčešćih zabluda kod nas ona da se od poljoprivrede dobro živi: „Često čujem kako poljoprivrednici na protestima blokiraju ulice mašinama vrednim po 100.000 evra. Ne razumem šta ljudi očekuju, da oremo sa volovima? Da li se oni zapitaju koliko bi hrane na stolu imali da mi nemamo mehanizaciju, odnosno da sve radimo kao u 19. veku?“

Poziv na udruživanje

Na pitanje kako će na njegov posao uticati ukrajinska kriza, ali i prethodno poskupljenje đubriva i goriva, Adamović odgovara da je na to računao i da ga više brine nedostatak radne snage.

Muči ga i to što gleda svoje kolege kako propadaju zbog nespremnosti države da podrži poljoprivredu ili bar da donekle ublaži uticaj uvozničkog lobija. „Sreća moja što se bavim ratarstvom, koje je još uvek u dobrom stanju. Ranije sam uzgajao i voćke, ali sam odustao kada sam video kuda to vodi. One se uvoze po cenama koje naš seljak jednostavno ne može da prati”, tvrdi Adamović.

Primećuje i da se u njegovom okruženju ali i u celoj Vojvodini gazdinstva ukrupnjavaju, jer ih kupuju velike kompanije. Južno od Dunava i Save, međutim, ima još malih poljoprivrednika koji su u sve gorem položaju budući da ne mogu da drže korak sa velikim kompanijama, i za njih Adamović ne vidi drugo rešenje osim udruživanja.

„Youtube kanal mi je omogućio i povezivanje sa poljoprivrednicima iz inostranstva. Tako sam čuo iskustva iz jednog nemačkog sela u kojem su se svi udružili i kupili dva kombajna i tri velika traktora koje dele međusobno, a imaju čak i menadžera za mehanizaciju, koji im pomaže da što efikasnije koriste mašine. To bi nama bilo od velike pomoći da imamo drugačiji mentalitet, da nismo sujetni i ljubomorni. Evo, ja sam uspeo da dogovorim sa još dvoje, troje kolega da zajedno kupujemo mašine, ali to je maksimum udruživanja ovde kod nas“, zaključuje naš najpoznatiji poljoprivredni jutjuber.

Instagramom do mlađe publike

Instagram profil „Organska poljoprivreda Srbija“ (organska_poljoprivreda_srbija) nastao je početkom 2021. godine, sa idejom da promoviše organski pristup poljoprivredi, u najširem smislu, kao i da okuplja sve zainteresovane za tu temu na jednom mestu.

Vojislav Tomić, inženjer zaštite bilja koji vodi ovaj nalog, kaže za B&F da su posetioci veoma različiti, od studenata poljoprivrede, preko manjih, amaterskih baštovana, ljubitelja prirode i sela, do ozbiljnih poljoprivrednih proizvođača, etno gazdinstava i mnogih drugih koji jednostavno vole da prate takve sadržaje.

„Informacije koje objavljujem na ovom nalogu su rezultat stručnih znanja u kombinaciji sa ličnim afinitetom i iskustvom iz organske proizvodnje. Deo podataka pronalazim i na internetu, na primer na drugim Instagram profilima koji prate ovu oblast a voljni su za saradnju“, objašnjava Tomić.

Drago mu je što su mlađi poljoprivrednici uvideli kakve prednosti donosi prisustvo na internetu i umrežavanje sa drugim proizvođačima i kupcima.

„Mislim da poljoprivreda iz dana u dan zauzima sve više mesta na društvenim mrežama, ali da trenutno, gledajući u odnosu na neke druge oblasti, to nije mnogo. Situacija će se verovatno menjati kada ljudi uvide da društvene mreže mogu biti značajan izvor informacija, edukacije, pa i prodaje”, predviđa Tomić.

Prema njegovim rečima, vođenje takvih stranica nije mali posao, jer pored širokog znanja, zahteva i stalno prisustvo kako bi se odgovorilo na mnoštvo stručnih pitanja i komentara ljudi koji ih prate. Ipak, uveren je da će se taj napor isplatiti, jer informacije koje pruža su jako korisne ne samo za one koji se već bave poljoprivredom, već i za sve koji razmišljaju da li da se upuste u taj posao.

Marija Dukić

Biznis i finansije 195, mart 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Poljoprivrednici na društvenim mrežama: Selo u globalnom selu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Marina Nadejin iz Društva psihologa Srbije kaže za RTS da se na društvenim mrežama pojavljuju ljudi koji imaju doživljaj da nešto znaju i da mogu da se bave tom strukom.

„Ne postoje neke velike sankcije za njih. U krajnjoj liniji, oni mogu prekršajno da odgovaraju za lažno predstavljanje. Vrlo je teško dokazati njihovu nekompetenciju, dokazati da su naneli štetu klijentima, što se vrlo često dešava“, napominje Nadejin.
Kako kaže, psiholozi imaju licence, kao i lekari. Dodaje da tražiti nekom licencu nije sramota, već je neophodno.

„Ako idete kod lekara koji radi u određenoj instituciji, ta institucija garantuje za njega i njegove kompetencije. Ako se neko reklamira, što se vrlo često dešava preko društvenih mreža i interneta, vi imate pravo da tražite reference te osobe, šta je završila“, objašnjava Nadejin.

Prijave za osobe koje su nanele veliku štetu svojim klijentima

U Društvu psihologa Srbije povremeno imaju, navela je, prijave za osobe koje su nanele veliku štetu svojim klijentima.

„Ne govorimo materijalnoj šteti, koja ima svoj značaj, govorim o tome da su ti ljudi na neki način gurnuti preko ivice. Imali su vrlo ozbiljne zdravstvene probleme. Neko ko nije kompetentan, ko ne zna svoj posao, nema ni ograničenja u tom smislu, nekome može da napravi vrlo ozbiljne probleme“, upozorava Nadejin.

Mnogo je ljudi koji se reklamiraju, kao i udruženja i zvanične institucije, ali je, prema njenim rečima, važno ispitati koliko je to pouzdano.

Nadejin navodi koji su simptomi zbog kojih se pod hitno treba javiti psihologu.

„Ako postoje simptomi koji nam otežavaju život, u nekom dužem periodu utiču na kvalitet života, ako nas ometaju u efikasnosti, ako se pojavi čitav niz različitih simptoma, poremećaj spavanja, poremećaj ishrane, neraspoloženje, nedostatak energije koji počinje da utiče na nas u nekom dužem periodu – pod hitno se treba javiti nekome. To je hrabrost, a ne sramota“, istakla je Nadejin.

Upitana postoji li univerzalan savet za sve ljude, poručila je: „Pratite sebe“.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Na društvenim mrežama pojavljuju se ljudi koji se lažno predstavljaju kao psiholozi се појављује прво на Biznis i Finansije.