Kako objašnjava Dragić Tomić, šumarski inženjer i predsednik šumarske organizacije „Ekošum“, naša zemlja ima nemale probleme kada su u pitanju sami resursi za ogrevno drvo – šume. Srbija, naime, ima skoro najmanju šumovitost u Evropi, po stanovniku svega 0,3 hektara, najveće i skoro polovično učešće privatnih šuma u ukupnom fondu od 2,2 miliona hektara od svih zemalja u okruženju, a u šumskom fondu sa oko 65 odsto dominiraju lošije šume izdanačkog porekla.

– Austrija, na primer, ima tri puta više šume i tri puta veću ponudu, pa je duplo niža cena drveta sasvim logična. Naši građani imaju i tenziju kako ćemo se grejati ove zime, tako da oni koji se već greju na drva kupuju dodatne kubike, a oni koji imaju drugi izvoz grejanja drva kupuju kao rezervu „za nedaj bože“. Potražnja je drastično skočila, a sa njom i cena. Treba znati da je cena koštanja jednog kubika drva 25-30 evra samo za seču i iznošenje iz šume do puta, bez utroška goriva i prevoza. Konačno, ove godine imamo i elemenat da su poljoprivrednici, koji su vlasnici šuma i koriste ih kao izvor prihoda, dobro prihodovali od maline i nemaju potrebe za sečom, što je takođe dovelo do deficita ogrevnog drveta i njegove više cene – objašnjava Tomić za „Blic“.

Šume u Srbiji se sve više seku

S druge strane, zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da se šume u Srbiji sve više seku, pa je tako obim seče u 2021. godini u odnosu na prethodnu uvećan za 12 odsto. Isečeno je lane, pokazuju ti podaci RZS, 3,4 miliona kubika drveta, od čega u državnim šumama 2,6 miliona, a od ukupne količine za ogrevno drvo je iskorišćeno 1,7 miliona kubika.

– Ovde dolazimo do zanimljive matematike. Jer, po poslednjim statističkim procenama u Srbiji se više od 800.000 domaćinstava greje na drva i pelet. Ako znamo da je prosečna potrošnja ogrevnog drveta po domaćinstvu sedam kubnih metara, kada je pomnožimo sa brojem domaćinstava, dolazimo do 5,6 miliona kubika godišnje potrebnih za grejanje, što je više od 3,4 miliona kubika ukupno posečenog drveta, kamoli od 1,7 miliona koji su upotrebljeni za ogrev! Jasno je da za nekoliko miliona kubika drveta iz naših šuma uopšte nemamo nikakav podatak da li su završili u pećima građana ili u izvozu, a to je posledica nekontrolisane seče pre svega u privatnim šumama gde, za razliku od državnih, nema nikakve kontrole – tvrdi predsednik organizacije “Ekošum”.

Po njegovim rečima, ako se o šumskom fondu Srbije ne povede računa, potrošače i u budućnosti očekuju visoke cene ove vrste čvrstog ogreva. Država, napominje, sada jeste zabranila izvoz oblovine, ali ne i cepanica, što ponovo ostavlja prostor za nekontrolisanu seču.

– Neophodno je zabraniti izvoz ogrevnog drveta u svakom obliku, od oblovine do sečke. Staviti pod kontrolu bespravne seče. Takođe, urediti područje nemale površine društvenih šuma, koje posle odlaska u stečaj zemljoradničkih zadruga koje su bile njihovi vlasnici, sada su faktički ničije i takođe jedan od „izvora“ nekontrolisane seče – predlaže Tomić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji kubik drva duplo skuplji nego u Austriji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako izveštava Euronews Srbija, analiza Šumarskog fakulteta u Beogradu pokazuje da se na drva i pelet greje čak 49 odsto domaćinstava, a cena tog ogreva skoro je dvostruko skuplja u odnosu na prethodnu godinu.

Zbog nafte i gasa koji su osetno poskupeli, ali i neizvesnosti sa snabdevanjem ovim energentima, mnogi potrošači bi mogli da pređu na grejanje na struju, ukoliko procene da im je to jeftinije. S druge strane, pitanje je da li bi naš elektro-energetski sistem bio spreman za povećanu potrošnju električne energije. Uz sve to, najavljeno je i poskupljenje struje za domaćinstva u narednom periodu.

Ni cene briketa i peleta nisu povoljnije. U stovarištu u Beogradu kažu da su cene u odnosu na prošlu godinu skočile za 40 odsto. Cena peleta je prošle godine bila oko 180 do 190 evra po toni, a sada je 310 evra.

„Situacija na tržištu je jako otežana, teško se dolazi do robe. Mislim da je tu dosta uticala situacija u Rusiji i Ukrajini, jer smo većinski deo peleta nabavljali iz Ukrajine, ali sada moramo da se okrenemo našim proizvođačima ili komšiluku Hrvaskoj, BiH, Crnoj Gori. Videćemo kako će se situacija odvijati nadalje, kada ljudi budu počeli na veće količine da uzimaju“, kaže za Euronews Srbija zamenica direktora stovarište „Jakovljević“ Vanja Jakovljević.

Cene ogreva u Srbiji visoke su već sada, a kada dođe poslednji trenutak da se kupi ogrev pred početak grejne sezone, trgovci procenjuju da bi cene mogle da budu još više.

Građani kupuju peći na drva da zamene gas

Kada je Marko Jakovljev iz Sremskih Karlovaca 2013. gradio kuću, ujedno je i izgradio odžak koji nikada nije koristio. Međutim, sada će mu trebati.

„Ne smemo da prepustimo stvari slučaju. Biće sve skupo – struja, gasa ne znam da li će biti, a drva su najsigurnija opcija. Vraćamo se jedan vek unazad“, kaže Marko Jakovljev iz Sremskih Karlovaca.

Grejanje na gas mu nikada nije predstavljalo problem. Račune za grejanje je po sezoni plaćao oko 50.000 dinara, a kada se sve to podeli na 12 meseci, kako kaže Jakovljev, isplativije je nego centralno grejanje. Sada su se stvari na tržištu energenata promenile, pa i on ramišlja o alternativi za grejanje.

„Kupiću neku polovnu pećku dok još ima i toga i bar jedno dva do tri kubika drva. Nek stoji, pravićemo roštilj ako ostane“, kaže Jakovljev.

Miroslav Dimitrijević iz Niša greje se na drva već dugi niz godina. Ogrev svake godine kupuje u ovom periodu, ali su ove sezone cene znatno skočile.

„Grejem se na drva već godinama, ranije i drugim izvorima energije po ceni od 6.900 ove godine, ranije je bilo nešto jeftinije oko 4.800 do 4.900 dinara“, priča Dimitrijević.

Poskupljuje i struja

Urednik ekonomije u dnevnom listu Danas Aleksandar Milošević, za Euronews Srbija kaže da narednih meseci i tokom sledeće grejne sezone ne možemo očekivati bolju situaciju, naročito kada se radi o peletu, jer je dobar deo količina dolazio u Srbiju i iz Ukrajine, a da je taj dotok sada presečen.

„Ukoliko bi veliki broj ljudi zaista prešao na grejanje na struju, to bi bio problem. Znamo da je naš elektro-energetski sistem prošle zime bio u problemima koje je sam sebi stvorio, zbog havarija u TENT-u i Kolubari, i zbog čega sada mora da uvozi struju po rekordnim cenama na berzi, zbog čega je gubitak EPS dostigao pola milijarde evra. Ukoliko bi ljudi prelazili na grejanje na struju, to bi bilo dodatno opterećenje za EPS, to bi pravilo dodatnu rupu u njihovom budžetu. Bilo bi skupo grejanje i za građane, jer će i električna energija poskupeti i trenutno je isplativo samo grejanje na TA peći“, rekao je Milošević.

On smatra da nije realno da struja za građane poskupi 30, a za privredu 70 odsto, kao što je bilo objavljeno u medijima, ali procenjuje da bi moglo doći do korekcije cene za domaćinstva od 10 do 15 odsto.

Podsetimo i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da struja u jednom trenutku mora da poskupi, ali da to nije sada.

„Ne možemo da pustimo sad, to ljudi ne mogu da podnesu. A mi to ne možemo sada izvedemo, jer ako struja poskupi 30 odsto, imaćemo inflaciju 20 odsto. Ne može to ni država da podnese“, rekao je on.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Povratak grejanja na drva се појављује прво на Biznis i Finansije.

U tom slučaju domaćinstvima će za kupovinu goriva za grejanje prosečno izolovanog stana od 60 kvadrata biti potrebno 38,3 hiljada dinara za sezonu.

Značajno veće troškove, oko 62 hiljade dinara, imaće domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo, čija je cena 6.350 dinara po kubiku, i imaju manje efikasne peći.

Po prosečnoj ceni prirodnog gasa u Srbiji, za grejanje tokom cele zimske sezone domaćinstva treba da za to gorivo izdvoje 42 hiljade dinara, dok su troškovi grejanja na ugalj od 48 hiljada do 52 hiljade dinara.

Onima koji se greju na „pelet“, godišnji troškovi iznose oko 59 hiljada dinara, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za to gorivo.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći, imaće sezonski trošak od 50 hiljada dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna tarifa električne energije.

Najveće troškove imaće domaćinstva koja za grejanje koriste električnu energiju

Dopunjavanje termoakumulacione peći tokom dana, korišćenjem skuplje električne energije i samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 44 odsto, tako da oni iznose oko 72 hiljade dinara, što je skuplje od većine alternativnih goriva, navela je Agencija.

Najveće troškove imaće domaćinstva koja za grejanje koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.

Njihovi troškovi su 133 hiljada dinara za električnu energiju, 122 hiljade dinara za propan butan gas, odnosno 85 hiljada dinara za lož ulje.

U odnosu na prethodnu godinu niže su cene lož ulja za 29 odsto, i propan butan gasa za četiri odsto, dok cene ostalih energenata nisu značajnije promenjene.

Izvor: Beta

Чланак Najjeftinije grejanje je na drva a najskuplje na struju се појављује прво на Biznis i Finansije.