Iako se do nedavno u Kini govorilo da zaposleni u privatnim tehnološkim kompanijama jedu iz „zlatnih tanjira“, a državni činovnici iz „gvozdenih posuda“, sada se percepcija menja. Većina mladih bi radije menjala veliku platu za veću sigurnost.

Američki san polako gubi popularnost među mladima u Kini, sedeći barem po interesovanju sveže diplomiranih stručnjaka za državni posao. Radna mesta u državnoj službi su poslednjih godina sve traženija, a na najnovijem konkursu za 37.100 otvorenih radnih mesta u državnoj službi prijavilo se čak 1,52 miliona kandidata. To znači da bi otprilike od 41 kandidata, tek jedan mogao da dobije posao, navodi kineska agencija Sinhua.

Sa najavom zvaničnog Pekinga da će smanjiti broj državnih službenika za pet odsto u narednih pet godina, u nastojanju da administraciju učini efikasnijom, borba za svako radno mesto u državnim institucijama će biti još oštrija. U Kini je tokom poslednje četiri decenije broj ministarstava smanjen sa 42 na 29, a broj radnih mesta je prepolovljen. Uprkos tome, kineski ekonomisti ocenjuju da je administracija i dalje preglomazna i da ima mnogo preklapanja u nadležnostima.

To postaje sve veće finansijsko opterećenje za savezni budžet, naročito u aktuelnoj krizi i imajući u vidu ekonomske posledice koje proizilaze iz sve oštrijeg sukoba između Kine i SAD.

Zlatni i gvozdeni tanjiri

U isto vreme, Kina je već pod velikim pritiskom da otvori dovoljno radnih mesta, budući da na tržište rada ove godine ulazi rekordnih 11,58 miliona tek diplomiranih, visokoobrazovanih stručnjaka. Stopa nezaposlenosti u kineskim gradovima je u februaru ove godine iznosila 5,6 odsto, što je blagi porast u odnosu na 5,5 odsto u decembru prošle godine, ali je zato stopa nezaposlenosti za starosnu populaciju od 16 do 24 godine dostigla 18,1 odsto.

Kinezi su decenijama smatrali da je posao u javnoj upravi i državnim preduzećima vrhunac stabilnosti i uspeha u karijeri. Zatim je nagli uspon preduzetništva, posebno u tehnološkom sektoru, promenio ovakvo viđenje. Usled ogromne razlike u primanjima, za zaposlene u privatnim tehnološkim kompanijama se govorilo da jedu iz „zlatnog tanjira“, nasuprot državnim činovnicima koji svoju platu mogu da „pokusaju“ samo iz „gvozdenih posuda“.

Nije zlato sve što sija

Ali posle mera koje je preduzela kineska vlada sa obrazloženjem da se mora zaustaviti sve veći rast nejednakosti u društvu i sa sve dubljim posledicama aktuelne krize, tehnološke kompanije su otpustile na desetine hiljada ljudi, a one najveće, poput Tencenta i Alibabe oko 10% zaposlenih. Iako je ovog meseca ukinuto devetomesečno zamrzavanje licenci za onlajn klađenje, tokom tog perioda zatvorilo se 14.000 firmi u ovoj industriji.

Kineske tehnološke kompanije se sada, ako uopšte zapošljavaju nove radnike, mnogo više opredeljuju za iskusnije kandidate, nego za početnike. Istovremeno, jako su zaoštrile kriterijume za prijem tek diplomiranih kadrova, pa tako Tencent zapošljava samo nekoliko najboljih od oko 50.000 mladih, koliko u proseku doktorira godišnje u takozvanim STEM naukama.

Poslednjih godina, sa tolikim nestabilnostima u privredi, interes da se zaradi redovna plata u državnoj firmi – čak i ako je znatno manja od one u privatnoj – ponovno je porastao među mladim ljudima koji pridaju veću važnost sigurnosti posla, nego bilo čemu drugom u planiranju karijere. Prednost činovničke službe mnogi vide i u tome što im ona omogućava privatni život, koji zaposleni u privatnom tehnološkom sektoru praktično više nemaju.

Чланак Rekordan broj mladih Kineza traži državni posao се појављује прво на Biznis i Finansije.

Potrošnja država kako bi zaštitile radna mesta i zdravlje stanovništva doprineli su rastu globalnog duga. U Svetskom ekonomskom forumu (WEF) smatraju da je reč o iznosu duga koji predstavlja opasnost, prenosi Klix.
Prošle godine dosegao je 303 biliona dolara, dok je godinu dana ranije iznosio 226 biliona dolara. To je najviši rast od Drugog svetskog rata.

Napad Rusije na Ukrajinu podstiče nastavak rasta globalnog duga. Ako zemlje ne mogu da plate dugove, onda to za posledicu ima stvaranje panike na finansijskom tržištu i usporavanje ekonomskog razvoja. Moguća je i recesija.
Nedostatak novca za javne usluge, poput zdravstvene zaštite i obrazovanja, najviše pogađa siromašne.

U Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj banci smatraju da je 60 odsto siromašnih država blizu toga da neće moći da finansira javne usluge. Kako bi se problem rešio, iz MMF-a su pozvali na restrukturiranje državnih dugova.

Izvor:Blic

Foto; Pixabay

Чланак Globalni dug podrazumeva dug država, kompanija i svakog pojedinca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre 2012. godine, ovaj datum se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine.

U Srbiji, ali i mnogim zemljama širom sveta, 11. novembar slavi se kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu, čijim su potpisivanjem, u 11 sati u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u šumi Kompjenj u Francuskoj, sile Antante i Nemačka okončale sukob pre tačno 100 godina. Nakon toga pregovori o uslovima mira su nastavljeni, a potom i dogovoreni, ali tek Versajskim mirom 28. juna 1919. godine, čime je Prvi svetski rat i zvanično okončan.

Dokument koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš u osnovi je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.

Dan primirja se obeležava u svim zemljama-potpisnicama sporazuma, a u srpskoj javnosti vlada mišljenje da je dobro i važno da slavimo 11. novembar, kao i ostale zemlje, a ne 13. kad je potpisano beogradsko primirje jer time Srbija staje u red zemalja koje su se pre 100 godina borile za slobodu i bolju budućnost.

Natalijina ramonda

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, koja se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena zakonom kao prirodna retkost. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks jer i kad se potpuno osuši, ukoliko se zalije, može da oživi. Otuda i simbolika „ponovonog rađanja“ Srbije koja je uspela da se oporavi nakon stradanja.

Biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća. Zajedno sa Josifom Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po kraljici Nataliji. Osim u Srbiji, Natalijina ramonda raste još samo u Grčkoj i Makedoniji, odn. na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište najžešćih borbi na Solunskom frontu tokom Prvog svetskog rata.

Osim ramonde, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.

Tokom utakmice Lige šampiona između Crvene zvezde i Liverpula 2018. godine, nemački trener Jirgen Klop i fudbaleri Liverpula izašli su na teren stadiona „Rajko Mitić“ noseći ovaj simbol na svojoj opremi, čime su odali počast žrtvama Prvog svetskog rata, ali i stekli simpatije domaćih navijača.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se širom sveta, 11. novembar slavi se kao Dan primirja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi put je emitovana 28. januara 2020. godine.

Obim aukcije iznosio je 86.867.950.000 dinara sa kuponskom stopom od 3,00 odsto.

Ukupan obim tražnje iznosio je 15.475.100.000 dinara, a realizovano je 954.433 državnih obveznica, nominalne vrednosti 9.544.330.000 dinara.

Odlukom o izmeni i dopuni odluke o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti povećan je obim emisije za dodatnih 50 milijardi dinara, tako da ukupan obim emisije iznosi 150 milijardi dinara.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 2,23 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 30. jula 2025. godine.

Isplata kupona u iznosu od 3,00 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 30. januara i 30. jula do datuma dospeća.

Foto: Pixabay

Чланак Nova aukcija petogodišnjih državnih obveznica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od 1. januara 2016. godine, svi organi državne uprave u obavezi su da Visokom službeničkom savetu dostavljaju izveštaje o poštovanju Kodeksa. On razrađuje principe koji su utvrđeni zakonom o državnim službenicima, kao što je, na primer, zaštita dostojanstva korisnika usluga, ali i državnih službenika.

„Zatim, tu su ona klasična pravila, odnosno principi rada u svim javnim službama kakvi su efikasnost u ostvarivanju prava građana, ekonomičnost kada je u pitanju način trošenja odnosno raspolaganja državnim sredstvima bez obzira da li su ona novčana ili su u pitanju materijalna sredstva kojima državni službenik raspolaže. Zatim, to je javnost u radu, to su principi vezani za političku neutralnost, zaštitu od korupcije i tome slično“, navela je Ranka Vujović, predsedavajuća Visokim službeničkim savetom.

I službenici koji rade u lokalnim samoupravama imaju svoj kodeks ponašanja. Model Kodeksa na lokalnom nivou postavila je i prati Stalna konferencija gradova i opština. On gradjanima, izmedju ostalog, daje pravo da ukoliko smatraju da je došlo do povrede propisa – izjave prigovor.

Disciplinska sankcija jeste, kod lakših povreda, opomena

„Bitno je navesti da su rukovodioci organa i lokalna samouprava odgovorni za obaveštavanje stranaka o postojanju kodeksa i njegovoj sadržini. Kada se kodeks jednom usvoji, on se objavljuje na internet stranici opštine ili grada, na oglasnoj tabli, a takođe rukovodioci organa službi organizacije su dužni da ga učine dostupnim građanima na odgovarajućim mestima u lokalnoj upravi kao što su mesne kancelarije, šalterske službe i slično“, kaže Maja Stojanović Kerić iz SKGO-a.

Pravila ponašanja zaposlenih, njihov odnos prema radu, kolegama, poštovanje dostojanstva korisnika, odnos prema gradjanima, politička neutralnost, neka su od propisanih principa. Nepoštovanje Kodeksa povlači posledice, objašnjava čelnica Visokog službeničkog saveta.

„Ono što se može izreći kao disciplinska sankcija jeste, kod lakših povreda, opomena. Nemamo podataka da se ona izriče. Najčešće je u pitanju novčana kazna bude između 10 i 20 posto od plate državnog službenika u jednom mesecu. Ako je u pitanju teža povreda dužnosti iz radnog odnosa koja je utvrđena u disciplinskom postupku onda su to sankcije od 20 do 30 procenata koja mogu ići i do šest meseci. To može biti i gubljenje zvanja, spuštanje na niže zvanje ili na niži platni razred, to može biti zabrana napredovanja u trajanju do četiri godine i konačno može biti kao posledica izrečena mera prestanka radnog odnosa“, rekla je Vujović.

Možemo li imati dobru upravu bez rada u javnom interesu? Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija smatra da je obaveza javnih funkcionera da poštuju zakon, a da je Kodeksu tom smislu jedan “korak dalje”.

Nedovoljno pažnje posvećeno obaveštavanju građana

„Da bi korist postojala i da bi bila veća, građani za početak moraju da znaju šta je to što jedan službenik sme a šta ne sme da radi, i pored toga da znaju kome da ukažu ukoliko se ispostavi u nekom konkretnom slučaju da je službenik prekršio pravila. Prema nalazima Transparentnosti Srbije, na veb sajtovima državnih organa, organa lokalne vlasti, i svih dugi koji imaju dužnosti iz zakona ili kodeksa, nedovoljno pažnje posvećeno obaveštavanju građana o tome na koji način mogu da prijave neke nepravilnosti i bez obzira na to što je još 2014. usvojen Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji obavezuje organe da ustroje taj interni mehanizam prijavljivanja nepravilnosti, veoma je mali broj organa koji imaju neke obrasce na internetu ili neke objavljene kontakt telefone sa jasno naznačenim adresama ljudi ili službi koji treba da ispitaju nepravilnosti“, kaže Nenadić.

Prema preporukama Saveta radi se i na unapređenju načina prijema pritužbi građana i načina merenja zadovoljstva pruženim uslugama putem veb-sajta, kroz anketiranje korisnika i sl. Kodeks je jedan od rezultata reforme javne uprave, koja se u Srbiji sprovodi uz podršku Evropske unije.

Izvor: N1

Чланак Šta sve građani mogu da prijave ukoliko vide da državni službenik ne radi po propisu? се појављује прво на Biznis i Finansije.