Od neimenovanih peščanih sprudova u močvarnim predelima Gornjeg Podunavlja do Kusjačke plaže nadomak graničnog prelaza „Đerdap 2“ sa Rumunijom, duž obale Dunava nižu se plaže: Plava ruža u Apatinu, Gradska plaža u Bačkoj Palanci, Štrand u Novom Sadu, Lido na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu, Bela stena na adi kraj Pančeva, podseća portal Klima 101.

Kako se dodaje, tu spada i rastući broj divljih kupališta koja niču širom raznolike, razuđene obale Dunava, kao što je ona na Ostrvu na Dunavu u blizini Sremskih Karlovaca, koje je u poslednje vreme zbog peščane plaže poznato i po nadimku „Ko Čang“ (po čuvenom ostrvskom letovalištu na Tajlandu).

Samo prošle godine, na plaži Plava ruža u Apatinu – gradu od kojeg se i uzvodno i nizvodno širi posebni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“, kupanje je bilo zabranjeno zbog povećanog broja fekalnih enterokoka. Sličnu sudbinu bila je doživela i plaža Bela stena u blizini Pančeva.

Beogradski Lido je posebna tema

Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu je do pre nekoliko godina bio izričito i konzistentno protiv kupanja u Dunavu na ovoj lokaciji, zbog manjka bezbednosti ali i zbog zagađenja, da bi se vremenom ta preporuka svela samo na decu i osetljivu populaciju, sve dok na kraju nije potpuno nestala.

Danas, zvanične preporuke Zavoda nam kažu: „Okrepimo um i telo… na javnim kupalištima u Beogradu”, ali uz stalnu napomenu da na beogradskim rečnim kupalištima ne treba roniti niti gutati vodu, i uz obavezno tuširanje nakon kupanja. U medijima se gotovo svake godine mogu čitati lična svedočenja o fekalijama u vodi, uključujući i oko pontonskog mosta ka Lidu.

Ovakve vesti, nažalost, počinju i završavaju svoj život u lokalnim medijima i na retko čitanim stranicama gradskih i regionalnih Zavoda za javno zdravlje.

U međuvremenu, ređaju nam se naslovi o „srpskim morima“, „plažama iz snova“ i „netaknutoj prirodi“, a šira slika nam ostaje sasvim van vidika

Zagađenje ne utiče samo na kvalitet vode za piće i kupanje, ono ugrožava ekosisteme, doprinosi širenju patogena, pa i pojačava emisije gasova staklene bašte.

Jedan zajednički sadržalac svih vidova i posledica zagađenja jeste da su one gotovo pa nevidljive. Oni žive i postoje i svakodnevno utiču na Dunav, ali se o njima možemo informisati samo sporadično, u dokumentima koji nisu namenjeni široj publici, kao što su zvanični izveštaji ili naučni članci.

Zdravstvene posledice zagađenja reka istovremeno su poznate ali i teško uhvatljive, u Srbiji ne postoji njihovo sistematsko praćenje, niti studije koje bi pratile zdravstvene posledice kao što su trovanje ili povećane incidentnosti određenih tipova raka u krajevima u kojima ljudi žive blizu zagađenih voda.

Ali neke druge posledice zagađenja su daleko lakše za praćenje.

U posebnoj publikaciji „Status površinskih voda 2017-2019”, SEPA (Agencija za zaštitu životne sredine) je merila tzv. ekološki status, odnosno potencijal vodotokova u Srbiji na istih deset lokacija na kojima se meri kvalitet vode, a gde su se za ocenu stanja naših reka koristili i parametri koji se tiču stanja rečnih ekosistema (ribe, beskičmenjaci, mikroorganizmi…).

U ovoj publikaciji, vode Dunava su po ekološkom statusu ocenjene u najboljem slučaju kao „umerene“, a ocena na stanicama Bezdan, Zemun, Tekija i Brza Palanka „slabe“, a na stanici u Radujevcu, što je poslednje naseljeno mesto na Dunavu u Srbiji, ekološki status vode je „loš“, dobio je najgoru moguću ocenu.

Najgore ocenjena kategorija je – ekološki status ribe, pa zatim vodenih makrobeskičmenjaka.

U otpadnim vodama nalaze se naši virusi i bakterije, ali i farmaceutici, antibiotici i pesticidi, koji se ne mere u tradicionalnim monitoring stanicama, a koji mogu imati raznolike posledice po ljudsko zdravlje i rečne ekosisteme. Neka novija istraživanja pokazuju da zagađenje pospešuje i (inače pozamašnu) sposobnost reka da emituju gasove staklene bašte.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Da li je i koliko Dunav dobar za kupanje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Milan Nikolić, načelnik odeljenja za poslove lučkih kapetanija, rekao je da bager „Mlava“ izvodi hidrotehičke radove na obezbeđivanju još povoljnijih uslova za plovidbu, u smislu prokopavanja i stvaranja većih dubina za sve vrste brodova.

„Očekujem da ćemo radove na sektoru Čortanovci završiti u narednih mesec dana, kod Futoga za sedam do deset dana, a na Savi kod Bariča za dve do tri nedelje“, kazao je Momirović prilikom oblaska radova kod Čortanovaca, saopštilo je ministarstvo.

Momirović je objasnio da Srbija interveniše samo na te tri lokacije kada je reč o Savi i Dunavu i da su ostali delovi tih reka plovni, iako je vodostaj nizak.

„Praktično od Bugarske do Nemačke svuda postoje problemi zbog niskog vodostaja, i mi smo bili prinuđeni da brzo reagujemo i obezbedimo takozvanu minimalnu plovnost rečnih puteva u Srbiji“, naveo je ministar.

On je objasnio da je cilj tih radova da se obezbedi propisana dubina plovnog puta, kako bi se omogućilo snabdevanje ugljem sa reka, naglašavajući da je za to potrebno da plovni put bude regulisan i u Bugarskoj, ali da očekuje da će se i to desiti u skorije vreme.

Načelnik odeljenja za poslove lučkih kapetanija Milan Nikolić kazao je da je sektor kod Čortanovaca na tom delu plovnog puta najkritičniji i da je minimalna dubina u tom delu oko 2,2 metra.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Na Dunavu se prokopava dno zbog niskog vodostaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju „Mali Dunav“ je deo Oglednog dobra „Radmilovac“, koje pripada Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nekada je ovaj kraj grada bio daleko od zelenog, bar u ekološkom smislu, a još dalje od oaze, u svakom smislu.

Tuda je tekao potok „Ševarice“, koji je lokalno stanovništvo toliko zagadilo da ga je narod preimenovao u „Šugavac“. Okolne deponije su širile neprijatan miris, a koritom potoka tekla je kanalizaciona voda koju su nastanjivali pacovi i zmije.

Onda je 2006. godine grupa entuzijasta i istraživača koji se bave ribarstvom i hidrobiologijom, na čelu sa dr Zoranom Markovićem, profesorom ribarstva i akvakulture na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, „zavrnula rukave“ i upustila se u projekat oporavka jednog dela ovog imanja.

Korito je očišćeno i popunjeno čistom vodom koja je doticala iz izdani, sa preko 120 metara dubine. Tako stvorena živa maketa druge po veličini evropske reke nazvana je „Mali Dunav“.

Uporedo sa sređivanjem toka, na njegovom donjem delu izgrađen je Centar za posetioce koji je trenutno jedini deo „Malog Dunava“ koji je otvoren za javnost. Za razliku od drugih, sličnih centara koji su finansirani sredstvima države ili fakulteta, „Mali Dunav“ je građen i gradi se isključivo zahvaljujući entuzijazmu profesora Markovića i njegovih saradnika. Novac za njegovu izgradnju, koja još traje, pribavljaju konkurišući za različite projekte, prihodima od pružanja naučnih i stručnih usluga, od organizacije obrazovnih radionica, od poseta Centru…

Šta se sve može videti u „Malom Dunavu“?

Centar za posetioce, koji zauzima 5,5 hektara, trenutno je najpopularniji deo celog Oglednog dobra, bar među običnim građanima, koji žele da uživaju u prirodi ili da vide nešto novo.

Pre šest godina otvorio je svoja vrata za organizovane posete dece školskog uzrasta, a potom, u leto 2020. godine, i za porodične i individualne posete.

„Centar ’priča’ priču o Dunavu, biljkama i životinjama koje žive u njemu i oko njega, o alasima, mostovima, značaju vode za našu planetu, nastanku prvih naselja i prvih kultura uz Dunav tokom praistorije, ostrvima…“, objašnjava za „B&F“ profesor Marković. Prema njegovim rečima, sadržaji su osmišljeni tako da služe unapređenju obrazovanja, nauke i kulture, zdravijeg života, humanijeg odnosa između ljudi i ljudi prema prirodi, ali i upoznavanju sa svim aspektima Dunava.

Odmah po ulasku u Centar, nalazi se javni akvarijum sa izložbom riba koje žive u Dunavu i njegovim pritokama, a odatle možete krenuti na različite strane. Ljubiteljima vodenih ekosistema pažnju će verovatno privući 20 ribnjačarskih objekata. To su jezera za realizaciju istraživačkih programa, a pre svega programa ishrane i selekcije riba, zatim nekoliko jezera za pecanje, poluostrvo i ostrvo do kojeg vodi viseći most koji je posebno interesantan deci željnoj avanture, sa pratećim Muzejom ribarstva…

Centar poseduje i mrestilište riba, vodenu botaničku baštu, zoološki vrt sa vodenim pticama, stanište za kornjače, kutak „Njeno veličanstvo – voda“, ostrvo koje simbolično predstavlja evoluciju života na zemlji. Možete obići i „Naselje praistorijskog ribara“, sa prikazom nekoliko hiljada godina civilizacije, od pećinskog načina života, preko kulture Lepenskog vira, Starčevačke i Vinčanske civilizacije. Tu su i „Naučno-kulturni kutak“, sa scenom, laboratorijom i bibliotekom, kao i izložbom studentskih maketa „vodenih priča“, sojenica, letnja učionica…

Posetioci mogu da plove drvenim čamcima, odmore za stolovima u „debelom hladu“ ili na ležaljkama okačenim o drveće, ili da se osveže u „kafiću ispod lipe“. Deci je na raspolaganju i brod-pentralica sa toboganima i zidnom površinom za friklajmbing, a onima koji žele da u prirodi organizuju slavlja, poput rođendana, za određenu svotu novca dostupni su i posebni prostori sa autentičnim sedećim nameštajem.

Koliko znamo o „aorti Evrope“?

Centar radi tokom cele godine, ali za posetioce je otvoren od 15. aprila do prvih dana novembra. Ulaznica košta 300 dinara, uz doplatu ukolliko posetilac želi profesionalnog vodiča, da iznajmi čamac ili usluge profesionalnog fotografa za lične, pa i za potrebe snimanja reklama.

Profesor Marković kaže da je Centar najposećeniji vikendom, a svako ko dođe u ovaj deo Vinče ima svoje „najomiljenije“ mesto. „Za odrasle je, bez dileme, najzanimljiviji deo Centra ‘Naselje praistorijskog ribara’ u kojem mogu videti kako su izgledala naselja uz Dunav tokom praistorije. Za najmlađe posetioce to su prostori sa životinjama, brod–pentralica, jezera za plovidbu čamcima ali i delovi namenjeni za pecanje, gde mališani imaju priliku da ulove svoju prvu ribu”. Koliko su deca oduševljena „Malim Dunavom“ pokazuje i to što roditelji moraju da razvijaju neverovatne strategije kako bi ih ubedili da je vreme za polazak kući.

Međutim, deca ne dolaze samo da bi se igrala, već i da bi nešto naučila. Tokom školske godine najviše ga posećuju đaci, za koje Centar organizuje tročasovne i šestočasovne obrazovne radionice. „Moram priznati da se nekada veoma prijatno iznenadimo koliko posetioci poznaju vodene sisteme, često i oni najmlađi“, kaže profesor Marković, napominjući da to, nažalost, ne važi za prosečno znanje našeg stanovništva o Dunavu.

Srećom, sada imamo mesto na kojem možemo da naučimo sve što nas zanima o drugoj najvećoj reci u Evropi.

Ogledno dobro „Radmilovac“

Ogledno dobro „Radmilovac“, u čijem sastavu je i „Mali Dunav“, pripada beogradskom Poljoprivrednom fakultetu. Ime je dobio po Radmili, supruzi industrijalca Milana Vukičevića, koji ga je davne 1941. godine ostavio u legat studentima Poljoprivrednog fakulteta, kako bi na njemu sticali praksu. Prostire se na 85 hektara, na kojima se gaje raznovrsno voće, povrće, ratarske kulture, pčele, ribe…

Na 15 hektara ovog gazdinstva uzgaja se i vinova loza, od koje studenti i njihovi mentori prave vino i druga alkoholna pića. Od ostalog voća prave sokove, džemove i druge prehrambene proizvode, koji se mogu kupiti u „Radmilovcu“ i u prodavnici u krugu Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Profesor Zoran Marković kaže za „B&F“ da je u toku priprema prostora za degustaciju na otvorenom prostoru, kojim će biti upotpunjena ponuda degustacione sale u „Radmilovcu“. Tako će zainteresovani kupci moći da u još lepšem ambijentu isprobavaju studentsko ili rektorsko vino, pekmez od paradajza, sezonsko voće…

Marija Dukić

Biznis i finansije, broj 189, septembar 2021.

Foto: Bif

Чланак Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju „Mali Dunav“: Kada naučnici „zavrnu rukave“ се појављује прво на Biznis i Finansije.