U protivnom, za dužnika – nema spasa. Sagovornici portala N1 – advokat Svetlana Pavlović iz Beograda i Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjavaju kako treba da postupe potrošači kada izvršitelj krene u prinudnu naplatu plaćenih ili zastarelih dugova.

Računi za komunalne usluge zastarevaju u roku od godinu dana. Dešava se da poverilac – neko javno komunalno preduzeće, mobilni operator, Elektroprivreda… krenu u prinudnu naplatu preko javnih izvršitelja u slučajevima kada je dug plaćen, a mnogo češće kada nije, ali je za naplatu – zastereo.

Dug je plaćen, potrošač na vreme dobija rešenje izvršitelja

Kada potrošač uredno namiruje dugove po računima, ali ipak na svoju kućnu adresu dobije rešenje izvršitelja o prinudnoj naplati, rešenje je , ističu naši sagovornici – jednostavno.

„Tu je stvar čista. Ako ga tuže za već plaćene račune, potrošač izjavljuje prigovor u roku od osam dana, i dostavlja izvršitelju dokaz o uplati“, navodi advokat Svetlana Pavlović.

Dug je zastareo, potrošač na vreme dobija rešenje izvršitelja
U slučaju utuženja za zastareo dug, kada dužnik prima rešenje o izvršenju na svoju adresu, rešenje još postoji.

„Za zastareo dug dužnik u roku izjavljuje prigovor zastarelosti, i u tom slučaju se ide na parnicu gde sud poziva obe strane. Tada dužnik treba samo da kaže da je dug zastareo i to je to. Sud će dužnika osloboditi svakog plaćanja, odnosno odbiće zahtev poverioca“, objašnjava Pavlović.

Dug je plaćen, ali potrošač nije primio rešenje o izvršenju

Ako potrošač, iz bilo kog razloga, ne primi poštom rešenje o izvršenju, već za to sazna kada izvršitelj njegovom poslodavcu pošalje rešenje o obustavi od plate (ili u Fond PIO od penzije), a dug je plaćen, i dalje može da se spreči prinudna naplata.
Svetlana Pavlović objašnjava da, ako dužnik nije primio rešenje o izvršenju – a to je najčešće zato što nije bio na adresi kada je pokusana dostava – u tom slučaju se rešenje ističe na oglasnu tablu suda, gde se posle 30 dana računa da je dužnik primio rešenje i kreće da teče rok za prigovor od osam dana.

„Ukoliko je račun plaćen, niko ne može da vam ga naplati duplo. Desi se greška kod pojedinih komunalnih preduzeća da građane tuže za plaćene račune. Tada dužnici moraju odmah, po saznanju za rešenje o izvršenju, da obaveste izvršitelja da je dug plaćen i da mu dostave dokaz o tome. Tada troškovi izvršitelja padaju na teret tog komunalnog preduzeća kao poverioca, jer je ono greškom tužilo za vec plaćene račune“, navodi Pavlović.

Međutim, u slučaju desi da je novac već skinut sa računa i prebačen na ime plaćenog duga, dužnik tu ima mogućnost da tuži poverioca – komunalno preduzeće i da mu se taj novac vrati.

Dug je zastareo, ali potrošač nije primio rešenje o izvršenju

Kada nije obavešten o rešenju o izvršenju, već to sazna kada već stigne rešenje o prinudnoj naplati, a reč je o zastarelom dugovanju, najveća je verovatnoća da će potrošač taj dug – morati da plati.

„Ovaj slučaj je čest u praksi i uglavnom nema spasa za dužnika, ako nije primio rešenje o izvršenju, i ne zna da je to rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda, da stoji tamo 30 dana i da, potom, ističe i rok od osam dana za prigovor. Kada taj rok istekne, dužnik više nema prava na prigovor. Jer, zastareo dug poverilac može da naplati ako dužnik ne izjavi prigovor u zakonskom roku“, objašnjava Pavlović.

U ovoj situaciji teško je da se dužnik „izvuče“ od plaćanja, iako je dug zastareo.

„Jedino, ako se ispostavi da je, na primer, dostava rešenja pokusana na pogrešnoj adresi dužnika. Tada dužnik može da podnese zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana prijema zaključka o na primer blokadi plate ili penzije. Može da istakne tu nepravilnost i da zahteva da mu se ponovo dostavi rešenje o izvršenju na pravu adresu , kako bi rok za izjavljivanje prigovora krenuo iz početka i kako bi on izjavio prigovor. Ako to nije slučaj, dužnik mora da plati dug iako je zastareo“, pojašnjava naša sagovornica.

Ne odbijati prijem pošte

Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ukazuje da je za potrošače upravo iz ovih razloga važno da ne odbijaju prijem pošte koja stiže iz kancelarija javnih izvršitelja – kako bi na vreme mogli da ulože prigovor i ostvare svoja prava.

On ukazuje da je nedavno više potrošača kontaktiralo ovo udruženje zbog podnesaka pojedinih advokatskih kancelarija iz Novog Sada, u kojima se (potrošači) pozivaju na plaćanje dugovanja za telekomunikacione usluge, starih više od godinu dana.

Pokušaj naplate negiranjem zastare

U tim podnescima se, dodaje naš sagovornik, navodi da potraživanja za internet, usluge mobilne telefonije i pakete usluga ne zastarevaju za godinu dana već se navodi opšti rok od 10 godina uz obrazloženje da se radi o “neimenovanim ugovorima” koji se ne mogu okvalifikovati kao “potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka“ kao što to predviđa Zakon o obligacionim odnosima.

Sagovornik N1 ističe da ovakvo tumačenje nema uporište u sudskoj praksi.

Naime, potraživanja za telekomunikacione usluge pružene građanima, koja dospevaju u jednakim mesečnim intervalima – zastarevaju za jednu godinu. To, objašnjava, znači da dug ne može naplatiti prinudno, putem suda ili izvršitelja. Dužnik u ovakvoj situaciji mora uložiti prigovor na odluku izvršitelja i pozvati se na zastaru, o kojoj odlučuje sud.

Alfirović savetuje da potrošači ne uzimaju za ozbiljno pravna tumačenja i obrazloženja koja ovih dana stižu sa adresa “poznatih” advokatskih kancelarija, jer zakon, sudska praksa i stav Vrhovnog kasacionog suda jednogodišnji rok zastare za ovu vrstu potraživanja ne dovodi u pitanje.

“Razlozi za ovakva tumačenja mogu biti isključivo materijalne prirode, u želji da se za pojedine telekomunikacione operatore kao klijente, obezbedi naplata zastarelih potraživanja pokušajem dovođenja u zabludu potrošača kao ekonomski slabijih i pravno neukih stranaka”, ukazala su i udruženja za zaštitu potrošača.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Šta činiti kada izvršitelj krene u prinudnu naplatu plaćenih ili zastarelih dugova се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banka se osigurava kod NKOSK, pa kada klijent prestane da plaća rate, onda uskače državna korporacija da plati umesto njega, ali samo dok banka ne proda stan i ne naplati se. Jedino što klijent ima sa tim je da plati tu premiju.

Elem, poslednjih godinu dana počele su da se gomilaju pravosnažne presude viših sudova po kojima su banke dužne da vrate klijentima naplaćenu proviziju za osiguranje kod NKOSK (pored brojnih presuda za vraćanje nezakonito naplaćenih troškova za obradu kredita).

Pre nekoliko dana udruženje Efektiva je objavilo i rešenje Vrhovnog kasacionog suda po kome se odbija zahtev banke za reviziju odluke višeg suda po kom mora da isplati klijentu između ostalog i „na ime neosnovane naplate provizije na ime premije osiguranja kod NKOSK“ oko 260.000 dinara. Efektiva je pozvala klijente da masovno pokrenu tužbe protiv banaka.

Efektiva je pozvala klijente da masovno pokrenu tužbe protiv banaka

Juče je saopštenjem reagovalo Udruženje banaka Srbije skrećući pažnju na „novu kampanju koja je iz određenih interesnih grupa pokrenuta protiv banaka, odnosno protiv NKOSK, a povod je osiguranje stambenih kredita kod NKOSK“.

Oni podsećaju da je osiguranje stambenih kredita u skladu sa zakonom o NKOSK iz 2004. godine i da je potvrđeno odlukama NBS. Takođe i da je država uvela ovo osiguranje s namerom da olakša dobijanje kredita građanima Srbije, kao i da su krediti osigurani kod NKOSK za klijenta jeftiniji nego krediti bez ovog osiguranja.
Recimo na primeru stambenog kredita od 50.000 evra odobrenog na 25 godina (300 meseci) razlika u kamatnoj stopi pravi razliku od oko 20 evra mesečno, što je na ceo kredit 6.020 evra, dok se za osiguranje kredita kod NKOSK-a plaća 875 evra, naveli su u Udruženju banaka.

„Uprkos jasnoj činjenici da je osiguranje kod NKOSK donelo veliku korist samim klijentima, interesna grupa koja ima značajnu materijalnu korist od pokretanja sudskih postupaka protiv banaka, javno poziva na masovno podizanje tužbi. Udruženje banaka Srbije dužno je da upozori da takvo ponašanje može da ima ozbiljne posledice na ekonomiju, ali i na život mnogih u Srbiji“, kažu u UBS.

U NKOSK je na kraju 2019. godine (poslednji dostupan finansijski izveštaj) bilo osigurano 100.220 stambenih kredita u ukupnom iznosu od preko 3,6 milijardi evra. Ova institucija preuzima deo rizika nenaplativosti stambenih kredita banaka, što u praksi znači da 75 odsto neto gubitka banke po osnovu nenaplaćenog kredita snosi NKOSK. Preuzimanjem dela rizika, Nacionalna korporacija snižava ukupan rizik banke, što utiče na smanjenje kamatne stope koju banka naplaćuje svom klijentu.

Da li je taj trošak trebalo da plati dužnik ili banka

Utisak je da i dužnici preuveličavaju rešenje VKS, kao i što banke preuveličavaju eventualne efekte tužbi.

Jelisaveta Vasilić, nekadašnji sudija u Višem privrednom sudu koja se upravo bavila bankarskim poslovima, ističe da su banke stalno pokušavale da prebace na klijente svoje troškove.

„Ali takav trošak mora da ispuni dva uslova da bi banka mogla da ga naplati klijentu. Prvo da je ugovoren, a drugo čak i ako je ugovoren banka mora da dokaže da je trošak postojao i da je u korist klijenta, a ne banke“, napominje ona.

Pravnici ističu i da sam ugovor između banaka i NKOSK nije sporan, već da je cilj ovih tužbi i sudskih presuda da se utvrdi da li je taj trošak trebalo da plati dužnik ili banka.

Ako je sredinom prve decenije 21. veka kada su kamatne stope bile dvocifrene i postojao razlog da država preuzima rizik od banaka, danas kada su kamate rekordno niske, taj razlog ne postoji, smatra advokat Vojin Biljić.

„Ovo što imamo nije osiguranje kredita nego je NKOSK jemac za banke. Znači, ako klijent ne može da vrati kredit, NKOSK plati umesto njega dok banka ne realizuje hipoteku i naplati se. Nijedan drugi biznis u Srbiji nema tu mogućnost. Banke već imaju obezbeđenje u vidu hipoteke, stambeni krediti su osigurani od kursnog rizika jer su vezani za evro i jedini rizik koji banka ima, od nenaplaćivanja im pokriva država. I onda su otišli i korak dalje i prevalili taj trošak na klijenta“, ocenjuje Biljić.

Krediti osigurani kod NKOSK-a trenutno imaju nižu kamatnu stopu za oko 0,5 procentnih poena. Kredit bez osiguranja košta oko 3,5 odsto, a sa osiguranjem oko tri odsto.

Bankari treba da dokažu da su klijentu ponudili oba kredita

Upravo to je i argument banaka koje tvrde da klijenti jesu dobili nešto za to osiguranje, a to je jeftiniji kredit. Ipak, kako kažu upućeni pravnici razlog zašto banke gube je to što bankari treba da dokažu da su klijentu ponudili oba kredita i to napismeno i da su klijenti bili svesni da je kredit sa osiguranjem jeftiniji. To izgleda nije puno banaka radilo. Samo postojanje te informacije na veb-sajtu banaka u to vreme, kažu pravnici, nije dovoljno.

Ono što dodatno muči banke je i to što su iznosi za osiguranje kod NKOSK-a poprilično visoki, od 2,5 do 3,5 odsto iznosa kredita. S obzirom na različite iznose kredita premije osiguranja iznose od 700 do 5.000 evra. Ako je prosečan stambeni kredit u Srbiji oko 40.000 evra, sa prosečnom provizijom za osiguranje kod NKOSK-a od 2,75 odsto i sa oko 100.000 kredita osiguranih kod NKOSK, to znači da bi dužnici mogli da potražuju od banaka oko 110 miliona evra ako bi svi krenuli u tužbe.

UBS: Šteta za sve

U Udruženju banaka ističu da se zalažu za ujednačavanje sudske prakse i da bi masovne tužbe napravile štetu za celo tržište i za nacionalnu ekonomiju Srbije.

„Ako se investitori osete ugroženim, ako se bankama osporavaju ugovori potpisani pre 10 ili 15 godina, to je nešto što izaziva bitne promene na tržištu. To smanjuje sigurnost investicije, a veći rizik automatski znači i skuplji novac i veće kamate na tržištu. To je šteta koju ćemo osetiti svi, a ne samo banke“, navode u odgovoru Danasu.

Izvor: Danas

Foto Piabay

Чланак Osiguranje kredita kod NKOSK u stvari je osiguranje banke od rizika, a ne dužnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je čak oko 90 odsto dužnika prihvatilo mogućnost da naredna tri meseca ne plaćaju rate svojih kreditnih zaduženja, dok je tek oko 10 odsto njih ili nešto manje od toga izrazilo želju da nastavi da uredno otplaćuje svoje obaveze.

Stručnjaci za Bankar.rs poručuju da ih ova situacija nimalo ne iznenađuje, imajući u vidu generalno nezavidnu materijalnu situaciju naših građana i činjenicu da većina živi od plate do plate.

Naime, kako su za Bankar.rs naveli u Komercijalnoj banci, tek oko 12 odsto njihovih klijenata ne želi moratorijum.

“Klijenti su imali rok da se izjasne za ili protiv uvođenja moratorijuma za kredite koji dospevaju pre 30. marta. Onima koji se nisu izjasnili, automatski je, po Uredbi, prihvaćen moratorijum. Od ukupno 122.000 klijenata iz kategorije fizička lica i poljoprivreda, 15.171 klijent se opredelio da neće moratorijum, što je oko 12,4 %, a 958 je tražilo primenu ranijeg moratorijuma”, naveli su za naš portal u Komercijalnoj banci.

Banka prihvatati i sva naknadna izjašnjenja klijenata

Istakli su da će ta banka prihvatati i sva naknadna izjašnjenja klijenata o neprihvatanju moratorijuma.

“Takvi zahtevi i dalje pristižu, pošto je određeni broj klijenata odreagovao tek kada je primetio da im nije skinuta rata kredita. Takođe, klijent ima mogućnost da prihvati moratorijum i naknadno, sve dok traje vanredno stanje”, napomenuli su u Komercijalnoj banci.

U Erste banci su naveli za Bankar.rs da je ponudu za zastoj u otplati kreditnih zaduženja prihvatilo oko 90 odsto njihovih klijenata.

“Klijenti koji su fizička lica najčešće su odlagali otplatu gotovinskih kredita, zatim dozvoljenih prekoračenja i kreditnih kartica, a u najmanjoj meri stambenih kredita”, precizirali su u Erste banci.

Ekonomista Miroslav Zdravković ocenjuje da je ovakvo stanje bilo sasvim očekivano.

“Bilo je očekivano da većina prihvati zastoj u otplati dugovanja jer oko 10 odsto građana ima platu više od 100.000 dinara mesečno i ne brine za svoj posao (menadžeri, bankari, radnici u velikim preduzećima poput Telekoma, EPS-a… Ostalih 90 odsto pak ima strah od ostanka bez posla, smanjivanja tekućih primanja, uopšte od neizvesnosti”, smatra Zdravković.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku, ekonomista Miladin Kovačević, takođe smatra da je reakcija klijenata apsolutno očekivana.

“Razlog je taj što većina ljudi na taj način olakšava sebi u ovom vanrednom periodu, obezbeđuju određenu likvidnost kako bi očuvali poslovanje firme, odnosno kućni budžet. Onih drugih 10 odsto su pak verovatno situirani i, po pitanju privrede, u pitanju su veće firme sa velikim rezervama pa ne žele da odlažu sebi otplatu duga jer su u komotnoj situaciji. Taj odnos je sasvim očekivan, iako verujem da je veća proporcija onih koji bi mogli da ispunjavaju obaveze, ali tu su očekivanja koja su sada povezana sa strahom. Da je manje straha, bilo bi i više onih koji bi nastavili sa otplatom dugovanja”, objasnio je Kovačević za Bankar.rs.

Izvor: Bankar.rs

Чланак 90 odsto dužnika prihvatilo da tri meseca ne plaćaju rate kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.