Takva odluka je bila očekivana, nakon što je predsednica ECB Kristin Lagard nagovestila pauzu posle prošlomesečnog povećanja kamatnih stopa. Od tada su i ekonomska aktivnost i inflacija nastavili da usporavaju, prenosi Politiko.

Današnja odluka znači da ključna, referentna kamatna stopa na depozite ostaje na rekordna četiri procenta, sa glavnim kamatnim stopama za refinansiranje i marginalnim kamatnim stopama od 4,50, odnosno 4,75 procenta.

Prema saopštenju ECB, i dalje se očekuje da će inflacija još dugo ostati previsoka, a domaći pritisci na cene snažni, ali u isto vreme inflacija je u septembru značajno opala.

Centralna banka je navela da je ostavila otvorena vrata za dalje povećanje kamatnih stopa, rekavši da će „obezbediti da njene referentne stope budu postavljene na dovoljno restriktivnim nivoima onoliko dugo koliko bude potrebno“.

Većina analitičara, međutim, misli da su kamatne stope dostigle vrhunac i već spekulišu o vremenu prvog smanjenja.

Prema nedavnom istraživanju Rojtersa, većina ekonomista sada očekuje da će se to desiti do trećeg kvartala sledeće godine, uz pad kamatne stope na 3,5 odsto do kraja septembra.

Godišnja inflacija je u septembru smanjena na 4,3, sa maksimuma od 10,6 odsto pre godinu dana, ali ostaje više nego dvostruko veća od cilja ECB od dva odsto.

U međuvremenu, podaci sugerišu da je privreda evrozone verovatno pala u trećem ovogodišnjem kvartalu.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

Чланак Posle 15 meseci prvi put Evropska centralna banka nije podigla kamatne stope се појављује прво на Biznis i Finansije.

ECB je podigla kamate za dodatnih 25 baznih poena, pa sada depozitna stopa iznosi 4,0 odsto, dok je stopa refinansiranja povećana na 4,5 procenata.

Ova odluka u saglasnosti je sa novim procenama o kretanju inflacije u evrozoni koje su revidirane naviše. ECB sada očekuje prosečnu inflaciju u tekućoj godini od 5,6 odsto u odnosu na 5,4 odsto ranije, te 3,2 odsto u 2024. godini u odnosu na raniju procenu od 3,0 odsto. Istina, srednjoročna prognoza je smanjena sa 2,2 na 2,1 odsto.

Kada je u pitanju stopa privrednog rasta evrozone, ECB je takođe revidirala prognozu. Ove godine se očekuje rast od 0,7 odsto u odnosu na prethodno prognoziranih 0,9 odsto, 1,0 odsto u 2024. (ranije 1,5 odsto) i 1,5 odsto u 2025. godini (ranije 1,6 odsto).

I dok su očekivanja tržišta bila prilično podeljena kada je u pitanju odluka o povećanju kamate, kao malo iznenađenje su došli konkretni nagoveštaji ECB-a da bi do daljeg mogla biti isključena nova povećanja kamata.

Izvor: CNBC, Momentum

Foto: Edar, Pixabay

Чланак ECB podigla kamatu za 25 baznih poena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema rezultatima aprilskog istraživanja ECB o zajmovima banaka u evrozoni (BLS), objavljenom danas, banke u evrozoni su u prvom kvartalu uvele znatno strožije interne propise za odobravanje kredita.

Uslovi odobravanja kredita za firme i kupovinu nekretnine su strožiji nego što su same banke očekivale u prethodnom kvartalu, navodi se u izveštaju ECB.

Više od četvrtine anketiranih banka, njih 27 odsto, saopštilo je da je pooštrilo uslove pozajmice za firme, 19 odsto banaka teže odobrava kredite za kupovinu nekretnine, dok je 10 odsto banaka uvelo dodatne prepreke za potrošačke i druge kredite vezane za domaćinstva.

Manje zaduživanje

Sa druge strane, kompanije i domaćinstva se sve manje zadužuju kod banaka zbog visokih kamatnih stopa i drugih faktora.
Interesovanje firmi za zaduživanje kod banaka je u strmoglavom padu, značajno je smanjeno interesovanje za kredit za kupovinu nekretnine, a manje je i interesovanje za potrošačke kredite.

Istraživanje BLS, koje se sprovodi četiri puta godišnje, kreirao je Evrosistem da bi bolje shvatio ponašanje banaka u evrozoni prilikom odobravanja kredita.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак I firme i građani se nerado zadužuju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uporedo sa odlukom FED-a na svojoj redovnoj sednici, devetoj po redu, da se ključna kamata podigne manje nego do sada (za 0,25 odsto) i da se sa ovom odlukom završava hajka na inflaicju, iz Evropske centralne banke u poslednjih nedelju i više dana došlo je više signala da će se sa podizanjem kamata u Evropi nastaviti.

Kako objašnjavaju stručnjaci, sa poslednjim povećanjem kamatnih stope, one u SAD iznose 5 odsto, i stav FED-a je da će one biti dovoljne da adekvatno utiču na smanjenje inflacije.

„Američki FED je odlučio da deveti put za redom poveća kamatne stope, ovoga puta za 0,25, kao jedan od načina obuzdavanja inflacije. Sa ovim poslednjim povećanjem kamatna stopa američke banke iznosi 5 odsto. Ovo je učinjeno u cilju smirivanja inflacije, ekonomske aktivnosti i zapošljavanja. To znači potencijalno veće troškove pozajmljivanja novca za sve, od zajmova za stanove i automobile, do kamatnih stopa za korišćenje kreditnih kartica. S druge strane, prekomerno smanjenje inflacije, ekonomske aktivnosti i zapošljavanja bio bi pogodan uvod u recesiju, te se i sa tim aktivnostima mora voditi računa“, objašnjava za Blic Veljko Mijušković, ekonomista.

Kako on ponavlja, očekuje se da će aktuelno učinjeno povećanje biti dovoljno da smanji inflaciju.

„Zato je FED i najavio okončanje politike podizanja kamatnih stopa. Sa druge strane, Lagard iz ECB i dalje ne vidi dogledno smanjenje inflatornih pritisaka u Evrozoni, te se zbog toga na teritoriji Evrope nastavlja sa oštrom monetarnom politikom i daljim podizanjem kamata, u cilju vraćanja inflacije evrozone na nivo od 2 odsto, sa 8,5 odsto prethodnog meseca. Očekuje se da će na prostoru evrozone do ozbiljnijeg smirivanja, te smanjenja inflacije doći tek tokom sledeće, 2024. godine“, kaže on.

Šta kažu iz FED-a?

Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel rekao je u sredu da bi stres u bankarskoj industriji mogao da izazove kreditnu krizu sa „značajnim“ implikacijama na ekonomiju za koju su zvaničnici američke centralne banke predvideli da će ove godine usporiti još više nego što se ranije mislilo.

Banke su ili pogođene iznenadnim odlivom depozita ili zabrinute za njih, mogle bi postati sve nespremnije da daju kredite preduzećima i domaćinstvima, što je rizik koji je podstakao američku centralnu banku da resetuje sopstvena očekivanja u vezi sa monetarnom politikom dok čeka da vidi dokle je bilo kakvo smanjenje kredita može da se proširi i koliko dugo može trajati.

„Tražićemo da vidimo… koliko je ovo ozbiljno i da li izgleda da će se održati. To bi lako moglo da ima značajan makroekonomski efekat i mi bismo to uključili u našu politiku“, rekao je Pauel na konferenciji za novinare nakon završetka poslednjeg sastanka FED-a.

Fed-ov komitet za utvrđivanje politike povećao je kamatne stope za još jednu četvrtinu procentnog poena jednoglasnom odlukom u sredu, podižući referentnu prekonoćnu kamatnu stopu na raspon od 4,75%-5,00%.

Šta kažu iz ECB-a?

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard, istakla je na zasedanju evropskog parlamenta da je inflacija u evrozoni i dalje previsoka, sugerišući da će se hajka na inflaciju i podizanje kamatna samo nastaviti.

Lagard je, na komitetu Evropskog parlamenta za ekonomska i monetarna pitanja, kazala da je godišnja inflacija u evrozoni u februaru pala na 8,5 odsto, zahvaljujući oštrom padu cena energenata.

Ona je upozorila da se ECB suočava sa povišenim nivoom neizvesnosti, pa će zauzeti pristup zavisan od podataka pri određivanju kamatnih stopa, preneo je britanski Gardijan.

„Uvećane kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) tek počinju da utiču na ekonomiju i njihov efekat bi mogao da se pojača usled previranja u bankarskom sektoru“, izjavila je predsednica ECB Kristin Lagard.

Šta to znači za Srbiju?

Kako kaže ekonomista, Veljko Mijušković, aktivnosti NBS i poslovnih banaka na domaćem tržištu opredeljene su kretanjem euribora i poslovni modlukama ECB-a, pre nego FED-a.

„Srbija ne bi trebalo da ima nikakvih makroposledica od ovakvog razmimoilaženja. Eventualno, posledice se mogu javiti na mikro nivou. Ako neko preduzeće iz Srbije posluje sa SAD, a usled pomenute politike sa kamatnim stopama dođe do aprecijacije evra, tj. njegovoj jačanja u odnosu na dolar, smanjuje se izvozna konkurentnost evropskih preduzeća u odnosu na američka. Svakako, takvi slučajevi nemaju šire, negativne posledice po ekonomiju naše zemlje kao celine“, zaključuje Mijušković.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Zašto FED i ECB po prvi put ne misle isto? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je u junu ECB najavila podizanje stopa za 0,25 odsto, pre nekoliko dana spekulisalo se da će taj iznos ipak biti veći, kao što se i ispostavilo. U saopštenju ECB, koje je objavljeno juče tačno u 14.15 časova, navodi se da je Savet guvernera ECB „preduzeo dalje ključne korake kako bi osigurao da se inflacija vrati na cilj od dva odsto u srednjem roku“.

– Savet guvernera je odlučio da podigne tri ključne kamatne stope ECB za 50 baznih poena. Savet je ocenio da je primereno preduzeti veći prvi korak na putu normalizacije referentne kamatne stope u odnosu na ono što je nagovešteno na prethodnom sastanku – ističe se u saopštenju ECB.

Ova odluka je, kako se dodaje, zasnovana na ažuriranoj proceni inflacionih rizika od strane Saveta guvernera, kao i pojačanoj podršci koju pruža program, koji je takođe danas usvojen (TPI), s ciljem efikasne primene monetarne politike
– On će podržati povratak inflacije na srednjoročni cilj ECB jačanjem ukorenjenosti inflatornih očekivanja i obezbeđivanjem da se uslovi tražnje prilagode kako bi se postigao cilj inflacije u srednjem roku – obrazlaže ECB.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Posle 11 godina ECB podigla referentnu kamatnu stopu za 0,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njenim rečima podizanje referentne kamate sa negativne na neutralnu vrednost bi se moglo desiti do septembra ove godine. Ukoliko se inflacija bude stabilizovala na dva odsto, Evropska centralna banka bi dodatno mogla dići kamatnu stopu.

Da podsetimo, ECB-ova kamatna stopa je trenutno -0,5 odsto, što znači da se bankama praktično naplaćuje da “parkiraju” keš u ovoj instituciji.

Podizanje evropske referentne kamatne stope bi, osim ispunjenja glavnog cilja – usporavanja inflacije, moglo da dovede i do rasta cene evra, koji je u prethodnom periodu značajno oslabio u odnosu na dolar.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Чланак Lagardova najavila podizanje evropske referentne kamatne stope се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, ranije ove godine ECB je kreirala Program otkupa javnog i privatnog duga (PEPP), koji će sada, sa ovih 500 milijardi evra, dostići vrednost od 1,85 biliona evra. Ovaj program prvobitno je trebalo da traje do juna 2021. ali je taj datum pomeren na mart 2022. godine.

U izjavi za štampu predstavnici ove institucije rekli su da će ECB vršiti otkup duga dok ne proceni da je krizi uzrokovanoj korona virusom došao kraj.

Njen drugi, stariji program, nazvan kvantitativno ublažavanje, zadržava se na sadašnjem nivou od 20 milijardi evra mesečno, bez određivanja krajnjeg datuma.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Чланак Evropska centralna banka povećava svoj program pomoći za 500 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovim rečima on zapravo komentariše rezultate studije koju je objavila ECB, a u kojima piše da bi digitalni evro mogao biti od velike koristi građanima kojima je potreban brži i jednostavniji pristup novcu.

Osim za plaćanje, digitalna valuta mogla bi se upotrebljavati i u situacijama kada se ne preporučuje upotreba papirnog novca (kao sada zbog pandemije), ukoliko su iz nekog drugog razloga ostali vidovi bezgotovinskog plaćanja onemogućeni (u Srbiji poznato kao “nije prošla transakcija, pao sistem”) isl.

Prošle nedelje je i Kristin Lagard, predsednica centralne banke, izjavila da bi digitalni evro mogao da posluži i kao alternativa “privatnim digitalnim valutama”.

Međutim, ECB još nije ni blizu uvođenja ove valute. Naime, tek sredinom naredne godine ovaj predlog trebalo bi da se nađe na razmatranju. A sudeći po tome šta nam je donela prethodna polovina godine, do tada može da se desi mnogo toga.

Foto: jorono, Pixabay

Чланак ECB će naredne godine razmotriti uvođenje digitalnog evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovim trogodišnjim zajmovima cilj je da osiguraju da banke i dalje kreditiraju kompanije, da im ne nestane novca i da ne ostanu bez posla tokom krize. Jer, to bi uzrokovalo kaskadni gubitak radnih mesta i prihoda i naštetilo dugoročnom oporavku od već teškog prekida poslovanja zbog mera za ograničavanje širenja virusa.

Mogućnost negativne kamatne stope

ECB je danas saopštila da su kreditne ponude preuzele 742 banke iz 19 zemalja koje koriste evro, a kamatna stopa može biti negativna minus 1,0 odsto sve dok banke nastavljaju da daju kredite preduzećima. To znači da centralna banka plaća bankama da bi pozajmile novac, što je ponuda koju mnogi teško mogu odbiti.

Slične mere za olakšavanje kreditiranja imaju i američke Federalne rezerve i druge centralne banke širom sveta. Banka Engleske povećala je danas stimulaciju za kupovinu obveznica za dodatnih 100 milijardi funti.

Izvor: Beta

Foto: klimkin, Pixabay

Чланак ECB daje 1.310 miljardi evra kredita bankama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Postavlja se pitanje kakve će i koliko dugotrajne će biti posledice očajničke borbe centralnih bankara da se duboka recesija inicirana COVID-19 pandemijom ne pretvori u najtežu ekonomsku depresiju svih vremena, piše Jutarnji list.

U situaciji kad su Sjedinjene države već dobile više od 20,5 miliona novih nezaposlenih, što je desetak puta više nego za Velike Depresije (treba voditi računa da je sada broj radnih mesta danas daleko veći pa je postotno gledano Velika Depresija u jednom trenutku ipak bila strašnija s 24,9-postotnom nezaposlenošću, prema sadašnjih 14,7 posto nezaposlenih), Federalne rezerve ušle su u ekstravagantnu akciju kupovine korporativnog duga bez investicionog rejtinga.

Donedavno bilo je potpuno nezamislivo da ozbiljne centralne banke kupuju obveznice kompanija sa statusom „smeća“, no to je ovih dana postala praksa Federalnih rezervi. Zbog brige o razmerama nove distorzije tržišta, analitičar Robin Viglsvort, u FT-u postavio je pitanje da li je novi potez Federalnih rezervi monetarni ekvivalent odluci Džona F. Kenedija da 1961. pošalje američke vojnike u Vijetnam.

Viglsvort upozorava da je istorija pokazala da je izlazak iz vojne akcije u Vijetnamu bio mnogo teži te su Amerikanci ostali angažovani u sukobu mnogo duže nego što je to, verovatno, Kenedi zamišljao u trenutku donošenja odluke.

Uključivanje Federalnih rezervi na problematičnom delu tržišta korporativnog duga očekuje se još od trenutka kad su najavili paket mera težak 2.300 milijardi dolara nešto pre Uskrsa. Fed nije ni u jednom trenutku rekao da će kupovati korporativni dug sa statusom „smeća“ nego obveznice kompanija koje su na 22. marta imale odgovarajući rejting. Međutim, nakon toga datuma veliki broj američkih kompanija izgubio je investicioni rejting, s čim je Fed računao.

Jedna od kompanija sa statusom „junka“ dužničkih instrumenta je veliki Ford. Fed u borbi za zaposlenost i održavanje poslovnih aktivnosti svesno prelazi granicu nezamislivog u centralnom bankarstvu, iako su finansijska tržišta još od krize 2008—2009. dramatično iskrivljena monetarnim intervencijama; ekstremno niskim kamatama i quantitative easing programima.

Fed se uključio i na tržište komercijalnih zapisa

Od juče su Federalne rezerve počele da kupuju i korporativne obveznice tzv. exchange trade fondova (ETF-ova), što je do sada neviđena monetarna akcija spašavanja sekundarnog tržišta korporativnog duga. To da će Fed kupovati ETF-ove s investicionim rejtingom ali one koji drže dug s visokim prinosima, šokiralo je tržišne učesnike. Odluka Federalnih rezervi da kupuje čak i ETF-ove koji drže „junk bondove“ zasad je osiguralo sveže finansiranje rizičnim dužnicima.

Treba podsetiti da ovakve „nuklearne“ mere američkog Feda dolaze nakon što su dali obećanje da će kupovati neograničene količine vladinog duga. Uz podršku nacionalnoj vladi u stabilizaciji finansiranja, Fed se uključio i na tržište komercijalnih zapisa, a pomaže i finansiranje lokalnih jedinica na tržištu municipalnih dugova. Monetarna politika Sjedinjenih država postala je sveprisutna.

EU propustili da iskontrolišu zakonitost programa kupovine obveznica ECB

Istovremeno, Evropska centralna banka u svojim je nekonvencionalnim merama otišla toliko daleko da se našla na udaru nemačkog vrhovnog suda koji je presudio da su vlada i najviša sudska tela EU propustili da iskontrolišu zakonitost programa kupovine obveznica ECB.

Ta odluka nemačkog suda je poput „bombe“ u monetarnom i pravnom sistemu EU. Iako se sada Evropski sud pravde pokušava pozicionirati više od nemačkog suda, malo je verovatno da će evrozona, evro i Evropska centralna banka i dalje imati smisla bez Nemačke kao članice koja zbog odluke nacionalnog suda više neće sprovoditi najznačajniji program ESB-a.

Nemci su se programu kupovine obveznica protivili i bez odluke nemačkog najvišeg suda koji je, treba naglasiti, osporio raniju presudu Evropskog suda pravde u korist ESB-a kao „nezamislivu“ i „besmislenu“. Nemački sud od ESB-a traži „procenu proporcionalnosti“ programa kupovine obveznica, kao i procenu ekonomskih te fiskalnih učinka, što se čini logičnim.

U međuvremenu, nemački sud zabranio je Bundesbanci, koja je najveći deoničar ESB-a, dalju kupovinu obveznica. Štaviše, Bundesbanka će morati da proda 500 milijardi obveznica koje je do sada kupila, ako ESB ne dostaviti adekvatno pojašnjenje svog programa.

EK i ESB čak razmišljaju o infringmentu protiv nemačke vlade, što je neobično jer je odluku donio nemački sud, koji je nezavisan. Nemačke vlasti sigurno će poštovati odluku nemačkog suda.

Kakve su šanse da evrozona, evro i ESB prežive ovu monetarno-pravnu dramu.

Izvor: Blic

Чланак Kakve su šanse da evrozona, evro i ECB prežive ovu monetarno-pravnu dramu се појављује прво на Biznis i Finansije.