Paket od pet mera predložen je predsednici Vlade Ani Brnabić, dok je set predloga za izmenu Zakona o radu poslat na adresu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića.

Unija poslodavaca predlaže, između ostalog:

• smanjenje PDV-a u najteže pogođenoj oblasti turizma i ugostiteljstva na 10%
• plaćanje PDV-a po realizovanoj fakturi, počev od 1. januara 2021.
• ukidanje obaveze dokumentovanja neoporezovanih troškova naknada prevoza za dolazak i odlazak zaposlenih sa radnog mesta
• smanjenje iznosa lokalnih komunalnih taksi za 30%, kao što su naprimer nadoknade za isticanje firme
• odlaganje plaćanja novouvedene eko takse do 1. aprila 2021. godine

Uz navedeni paket, Unija smatra veoma bitnim i da javni sektor blagovremeno ispunjava sve dospele novčane obaveze iz ugovora i komercijalnih transakcija sa privatnim sektorom.

„Dosadašnje mere Vlade Srbije predstavljale su veliku pomoć privredi Srbije, tu pre svega mislim na isplatu minimalne zarade i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za januar 2021. godine. Međutim, te mere nisu dovoljne za dubinu krize u kojoj se ceo svet, pa i naša zemlja nalazi. Što pre to razumemo i što ranije primenimo nove mere, to će posledice biti manje. A posledice samo u prvom koraku prete preduzećima, jer ukoliko padnu prometi smanjiće se i uplate u budžet, dok bi nova otpuštanja dodatno opteretila socijalni deo budžeta“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca.

Predlozi za Ministarstvo rada

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upućeni su sledeći predlozi:

• Zaposlenima omogućiti korišćenje prošlogodišnjeg godišnjeg odmora i nakon 30. juna tekuće godine, kao i da ukoliko se isti koristi iz delova ne postoji ograničenje da prvi deo ne sme biti kraći od 2 nedelje;
• Da naknada zarade zbog privremene sprečenosti na rad u trajanju od 30 dana ide o trošku Fonda za zdravstvo RS, a ne o trošku poslodavca;
• Da se pojednostavi procedura davanja saglasnosti nadležnog ministra u slučaju da poslodavac ima, usled prekida rada ili smanjenog obima posla, potrebu da uputi zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade od 60%

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Unija poslodavaca predložila Paket 5+3 mere za revitalizaciju privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomija EU će, prema predviđanjima Evropske komisije, doživeti pad od oko 7,7 odsto u 2020. godini usled pandemije koronavirusa. Tokom istog perioda, nezaposlenost u Uniji će, u proseku, biti oko 9 odsto. Grčka, iako udar epidemije nije bio izražen u ovoj zemlji, verovatno će najlošije proći. Prema predviđanjima, nezaposlenost u ovoj zemlji bi mogla da bude 19,9 odsto.

EK predviđa da će rast ekonomije biti oko 6,3 odsto u 2021. godini.

U SAD poslodavci otpuštaju radnike. Otpušteni radnici potom podnose zahtev za dobijanje naknade za nezaposlenost od države. Sa druge strane, vlade zemalja EU trenutno finansiraju plate gotovo 39 miliona onih ljudi koji rade skraćeno ili ne rade uopšte. Ovo predstavlja rekordan nivo podrške i pokazuje velike napore starog kontinenta da se izvuče iz duboke recesije izazvane pandemijom koronavirusa.

Kao nikada do sada, evropske zemlje se oslanjaju na programe koji ohrabruju pogođene kompanije da zadrže zaposlene uz skraćenje radnog vremena. U tom slučaju, država subvencioniše deo njihovih plata. U nekim zemljama ta pomoć ide čak do 80 odsto prosečne zarade.

Kako to radi Evropa

Nemački program Kurcarbajt (Kurzarbeit – skraćeno radno vreme) čuva odnos između poslodavaca i zaposlenih. Primenjivan je i tokom recesije koja je usledila nakon finansijske krize 2008. godine. “Zaposlenost u Nemačkoj je tada pala za samo 1 odsto, iako je ekonomska proizvodnja potonula za čak 7 procenata”, kaže Florijan Hense, ekonomista Berenberg banke.

Ekonomisti se slažu da nemački sistem – prema kojem vlada pokriva između 60 i 67 odsto plate za neradne sate – uglavnom služi svojoj svrsi. Aleksandar Hijzen, ekonomista za tržište radne snage u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), kaže da je u Nemačkoj možda čak svaki četvrti zaposleni na programu rada sa skraćenim radnim vremenom.

U Francuskoj i Italiji taj broj raste i obuhvata svakog trećeg ili drugog radnika. Programi poput Kurcarbajta i francuskog Šomaž parsijel (Chômage partiel – delimična nezaposlenost), dobro su prilagođeni za korona krizu, barem na kratak rok. Osmišljeni da reše kratkotrajni ekonomski šok, oni služe preduzećima i radnicima kao sredstvo da premoste težak period, dok vlade ne počnu da ukidaju restriktivne mere.

Velika Britanija je usvojila sopstvenu verziju ovakvog programa za prevazilaženje trenutne krize. Čak 6,3 miliona britanskih radnika uključeno je u ovaj tromesečni program. Ovakvi programi mogli bi da podupru oporavak Evrope i da omoguće brzo i efikasno pokretanje ekonomija, uz oporavak potražnje.

Mogu li programi izdržati dužu krizu?

Ipak, problem bi mogao da nastane ako kriza potraje duže nego što se očekivalo, jer će ogroman broj ljudi koji koriste ove programe napregnnuti državne finansije do krajnjih granica.

Privremeni programi, poput britanske varijante, mogli bi čak da dovedu do prelaska ljudi koju su na prinudnom odmoru u kategoriju nezaposlenih, ako se privredna aktivnost uskoro ne pokrene.

Nemačka vlada trenutno subvencioniše zarade oko 10,1 miliona ljudi, u odnosu na 1,4 miliona u jeku globalne finansijske krize. Kurzarbajt program koristi 99 odsto restorana, 97 procenata hotela i 94 odsto kompanija u automobilskom sektoru.

U Francuskoj, 11,3 miliona ljudi koristi program Šomaž parcijel. Programima skraćenog radnog vremena pokrivaju se takođe zarade 7,7 miliona Italijana i 3,4 miliona Španaca.

Izvor: Penzin

Foto: JESHOOTS-com, Pixabay

Чланак EU: Programi skraćenog radnog vremena се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Iako nismo računali da će privrednici i tokom vikenda početi da se prijavljuju, oni su to ipak činili. Tako, za manje od 24 sata imamo 15.000 privrednika koji su otvorili namenski račun, i na taj način se prijavili za mere. Putem samo dva klika, oni mogu da odlože poreske obaveze i omoguće uplatu novčanog iznosa u visini minimalne zarade za svoje radnike – kaže Mali.

Prema rečima ministra, namera države je bila da sve bude pojednostavljeno i da se iskoriste elektronski servisi Poreske uprave i napredak u njenoj digitalizaciji.

Izvor: eKapija

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Tokom vikenda za mere pomoći prijavilo se 15.000 privrednika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Privatne firme moći će da koriste pomoć pod uslovom da od 15. marta 2020. godine, pa do dana stupanja na snagu uredbe, nisu smanjivale broj zaposlenih za više od 10 odsto.

Ne računaju se zaposleni koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre tog datuma za period koji se završava od 15. marta 2020. godine, pa do stupanja na snagu te uredbe.

Pomoć će moći da koriste i preduzetnici koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije 15. marta 2020. godine, odnosno na dan proglašenja vanrednog stanja. Isto važi i za udruženja i druge neprofitne organizacije, ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava.

Olakšice za preduzeća

Vladinom uredbom je odloženo plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 4. aprila 2021. godine. Izmirenje te obaveze će početi od januara sledeće godine i to na najviše 24 mesečne rate, bez kamate.

Na uplate bespovratnog novca iz budžeta, odnosno minimalne zarade u iznosu od oko 30.000 dinara, mogu da računaju preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja, precizirao je ministar.

Isplata će početi u maju i sledeće dve rate su u junu i julu.

Mali je kazao da će velika preduzeća imati pravo na bespovratna sredstva u iznosu od 50 odsto osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine. I to za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prekid rada posle uvođenja vanrednog stanja.

Krediti za privredu

Predviđeno je i izdvajanje 24 milijarde dinara za odobravanje kredita preko Fonda za razvoj. Pravo na korišćenje tih sredstava imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu, uz uslov da obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.

„Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava odobravaće se na rok otplate do 36 meseci, na grejs period do dvanaest meseci, po kamatnoj stopi od jedan odsto godišnje. Krediti će se odobravati i vraćati u dinarima“, kazao je on.

Minimalni iznos kredita koji mogu podići privredna društva je 1.000.000 dinara, a preduzetnici i zadruge 200.000 dinara.
Maksimalan iznos kredita može biti za preduzetnike i mikro pravna lica do 10.000.000 dinara, za mala pravna lica do 40.000.000 dinara i za srednja pravna lica do 120.000.000 dinara.

Osnovni uslov za realizaciju ovih kredita je zadržavanje broja zaposlenih na dan 16. marta 2020. godine, s tim da se kako do podnošenja zahteva tako i u toku korišćenja kredita prihvata odstupanje od 10 odsto od broja zaposlenih.

Izvor: Beta

Чланак Mali: Primena mera države počinje od ponedeljka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je najavio ministar finansija, prvu trećinu sredstava za isplatu tri minimalne zarade po radniku, odnosno 50 odsto plata za velike kompanije, privrednici mogu očekivati polovinom maja. Zatim, posle otprilike mesec dana, sledi druga tranša, a potom i poslednja trećina. Isplata će ići u delovima da ne bi došlo do zloupotreba, pojasnio je Siniša Mali. On je takođe najavio da će direktna pomoć svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra biti isplaćena nekoliko nedelja po završetku vanrednog stanja.

Na koji način će država uplatiti novac privredi i građanima?

Privrednici će sredstva za isplatu tri minimalne zarade dobiti preko posebnog, namenskog računa preduzeća. Taj novac bi trebalo potom da rasporede svojim zaposlenima.

Građani će po 100 evra dobiti direktno na svoje bankovne račune. Na pitanje kako će doći do brojeva računa svih punoletnih građana, ministar Siniša Mali je juče rekao da će se to verovatno raditi preko poreskih prijava i/ili poslodavaca.

Ko ima pravo na kredite za likvidnost i obrtna sredstva?

Još uvek nije precizno definisano ko će sve moći da aplicira za povoljne kredite za likvidnost i obrtna sredstva. Ali, na osnovu predstavljene prezentacije se zaključuje da će se ova mera odnositi na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lica, poljoprivredna gazdinstva i zadruge, koji obavljalju proizvodno-uslužne delatnosti.

Nezvanično, velike kompanije neće dobiti ovu mogućnost, kao ni firme koje se bave određenim delatnostima, poput igara na sreću, trgovinom, prometom naftom i naftnim derivatima i slično.

Kako je danas najavio državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, na prvoj sledećoj sednici vlade biće usvojen program po kojem će se sredstva za likvidnost stavljati na raspolaganje privredi preko Fonda za razvoj. On takođe očekuje da će se u vrlo kratkom vremenskom periodu definisati garantna šema, koju Ministarstvo finansija razrađuje sa poslovnim bankama i NBS. Koji su uslovi i ko će odobravati ove pozajmice?

Fond za razvoj će na raspolaganju imati 200 miliona evra za povoljne namenske kredite, a trajanje ovog programa vezivalo bi se za period do kraja 2020. godine.

Kamata jedan odsto

Prema nezvaničnim najavama, rok otplate ovih kredita bio bi 36 meseci, uključujući grejs period do 12 meseci. Bili bi propisani i maksimalni iznosi pojedinačnih kredita. Za preduzetnike i mikro pravna lica oni bi iznosili do 5 miliona dinara; za mala pravna lica – do 25 miliona dinara, a za srednja pravna lica – do 50 miliona dinara. Kamata bi trebalo da bude jedan odsto.

Takođe, država namerava da pruži podršku komercijalnim bankama tako što će učestovati u riziku otplate kredita koje će banke odobravati i isplaćivati određenim subjektima. Reč je o svojevrsnom garantnom fondu.

Očekuje se da bi uvođenjem ove mere komercijalne banke imale donekle fleksibilniji pristup prilikom odobravanja kredita. Ukupan iznos kredita biće 2 milijarde evra za kredite odobrene do kraja 2020. godine. Rok otplate ovh kredita bio bi 36 meseci, uključujući grejs period do 12 meseci, pri čemu bi bio propisan i maksimalni limit pojedinačnih kredita. On bi iznosio 25 odsto prihoda konkretnog klijenta iz 2019. godine, a najviše do 3 miliona evra. Banke će u narednih sedam do deset dana razraditi i definisati kako će odobravati novac. Jedan od uslova je i da su u periodu pre pandemije firme redovno izmirivale obaveze prema državi, bankama i poslovnim partnerima.

Da li moraju sada da se plaćaju porezi?

Prvi set ekonomskih mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Reč je o odlaganju plaćanja poreza i doprinosa za najmanje tri meseca, odlaganju plaćanja akontacije poreza na dobit za drugi kvartal ove godine i oslobađanju plaćanja poreza na dobit za donacije. Ukupna vrednost ovih mera je 160 milijardi dinara.

„Ne morate sada da plaćate poreze i doprinose, država će da plati“, tvrdi ministar Siniša Mali.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja ima za cilj povećanje likvidnosti. Ova mera se takođe odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Svi poslodavci koji se opredele na nju mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine. Nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate, na zahtev poreskog obveznika.

Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a znači da će donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19, biti oslobođeni PDV-a.

Izvor: Blic Biznis

Чланак Ukoliko imate dileme oko ekonomskih mera evo pojašnjenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Smanjenje potražnje za svojim proizvodima i uslugama tokom i nakon trajanja pandemije očekuje 80 odsto anketiranih. Oko 30 odsto njih smatra da će posledica pandemije biti i smanjenje broja zaposlenih.

Više od 70 odsto preduzeća očekuje da ekonomske posledice pandemije na svoje poslovanje šest meseci i duže, pokazalo je istraživanje, sprovedeno od 25. do 29. marta.

Više od 48 odsto preduzeća procenjuje da ove izazove neće moći da prevaziđe bez dodatne podrške.

Kakvu pomoć očekuju mali privrednici

Preduzetnici su, pored državnih mera koje su najavljene, dali i neke svoje predloge kako bi im se moglo olakšati poslovanje. Među tim predlozima je i davanje prednosti robi malih domaćih proizvođača u odnosu na uvoznu robu. Takođe, smatraju oni, potrebna im je i podrška u promociji i marketingu. Ne bi škodilo ni skraćenje valuta plaćanja, uključivanje u prodajne lance i „besplatno ulistavanje“ mikro i malih preduzeća iz Srbije. Oni predlažu i odlaganje rokova plaćanja računa i mogućnost plaćanja na rate.

Malim i mikro preduzećima potrebni su i finansijsko savetovanje i pomoć u pronalaženju novih klijenata.

Чланак I mala i mikro preduzeća predlažu ekonomske mere се појављује прво на Biznis i Finansije.