On je za Demostat precizirao da su projekti locirani u Španiji, Portugalu, Finskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i drugim zemljama.

Po navodima Demostata, cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je reč o ključnoj sirovini za baterije.

Da bi se to postiglo, Evropa mora da eksploatiše i sopstvena nalazišta litijuma, kojih ima u više država. Kandidati su, između ostalih, Nemačka, Češka, Francuska, Portugal, ali EU računa i na Srbiju, piše Demostan.

Evropa ima potencijal da izvuče i preradi deo potrebnog litijuma, ali je, po navodima Demostata, EU svesna da je, da bi se to dogodilo, potrebno prevazići prepreke, pre svega proteste lokalnog stanovništva i duge procedure odobravanja projekata, ali i ispuniti visoke ekološke standarde.

Šmit je naveo da Evropa ima potencijal da se u 2030. u značajnoj meri snadbeva litijumom iz svojih nalazišta – čak do 40 pretpostavljene potražnje.

Kada je reč o Nemačkoj, Šmit je kazao da najveći potencijal za iskopavanje litijuma vidi u ležištima tvrdih stena na granici između te zemlje i Češke, u oblasti Rudnih planina, kao i u dolini Gornje Rajne, gde se litijum nalazi u slanoj vodi.

On je naveo da je, zbog mnogih nepoznatih aspekata, teško govoriti o godini kada bi mogla da počne eksploatacija litijuma u Nemačkoj.

Govoreći o Srbiji, Šmit je kazao da ona ima jedinstvena i velika nalazišta litijuma i bora.

„Litijum potreban za zelenu tranziciju“

Dodao je da je projekat Jadar, koji je, kako je kazao, ranije razvijala kompanija Rio Tinto, među najvećim nalazištima tvrdih stena u Evropi.

– Ovaj projekat i proizvodi koji se tamo generišu mogli bi biti od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine – istakao je Šmit.

Dodao je i da bi taj projekat mogao da podstakne razvoj industrije za preradu u širem području oko nalazišta.

– To važi i za projekat Euro litijuma kod Valjeva – naveo je on.

Upitan da li postoji ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit je rekao da postoji mnogo načina za implementaciju održivog rudarstva i rudarskih operacija. To je, kako je naveo, „mega-trend“ kad je reč o mnogim projektima i lokacijama na kojima se eksploatiše sirovina širom sveta.

Da bi se to osiguralo, dodaje, postavljaju se regulatorni okviri, kao i rudarski standardi.

Kazao je da je „litijum potreban za zelenu tranziciju“, te je, kako je naveo, stoga od suštinskog značaja da rudarstvo ovih materijala bude što je moguće održivije.

– To zahtevaju i kupci, kao i industrija. Ekološko i socijalno licenciranje postaje sve važnije – kazao je on.

Dodao je i da se mora shvatiti da će rudarstvo uvek imati uticaj na životnu sredinu.

– Dakle, moraju postojati strogi regulatorni i ekološki okviri da bi se to osiguralo – istakao je Šmit.

Na pitanje kada se može očekivati ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit je rekao da je taj proces otpočeo i da će se sve više sprovoditi.

– To će biti obaveza za vlade, za industrije, kao i za krajnje kupce – naveo je Šmit.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Šmit: Eksploatacija litijuma u Srbiji od velikog značaja za nezavisnost Evrope od Kine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pitanje je samo kompromisa između litijuma kao strateški važnog za ekonomiju jedne države, spremnosti investitora na visoka ulaganja u tehnologiju eksploatacije i mogućnosti da ga država kontroliše i druge strane čuvanja srpskih njiva, reka i životne sredine,  piše Blic Biznis

U ukupnoj prodaji e-automobila u prošloj godini, prednjače Kina sa polovinom udela (3,3 miliona vozila), sledi Evropa sa 2,3 miliona prodatih modela, pokazuje izveštaj Međunarodne agencije za energiju. Broj e-automobila raste i u regionu i u Srbiji. Srbija raspolaže i zalihama litijuma neophodnog u auto industriji. Javnost je pritom podeljena: litijum kao razvojna šansa, put u ekološki haos ili je moguće pomirirenje uz izuzetno visoka tehnološka ulaganja u eksploataciju koja bi ekonomiji zemlje donela benefit.

– Litijum je strateški materijal potreban za najveće svetske kompanije. Kako sada stvari stoje, do 2035. praktično neće biti automobila sa unutrašnjim sagorevanjem nego će biti uglavnom električni automobili. U tom smislu u svetu skoro da postoji pomama za rudnicima litijuma, i rekao bih da je i kod nas to interesantno godinama. Ono što je važno jeste da postoje tehnologije koje mogu da budu apsolutno čiste, samo je stvar države sa kim će pregovarati i koliko će imati autoritet da može da očekuje od kompanije da će ispoštovati ono što se dogovori“ – kaže za „Blic Biznis“ Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Profesor napominje da proizvodnja litijuma nije ni malo jednostavna. Tehnološki postupak je, kaže, takav da on pripada onoj kategoriji rudarskih proizvoda koji mogu imati veliko zagađenje, ali različitog tipa.

Rudnik kod koga se puca dinamitom

– U razgovoru sa jednim kolegom rudarskim inženjerom koji je ranije radio za Rio Tinto došao sam do nekih objašnjenja o tome šta je osnovni problem rudnika litijuma u Srbiji. To je rudnik sa podzemnom eksploatacijom, rudnik kod koga se bukvalno puca dinamitom i neka količina rude se napravi i onda se ona iznosi na površinu kroz rudarsko okno i tamo se prerađuje. Za to prerađivanje manje-više znamo da se koristi velika količina sumporne kiseline, velika količina vode i pitanje je šta sa tom sumpornom kiselinom i vodom koje mogu kontaminirati okolni prostor – kaže Savić.

Moj sagovornik mi je skrenuo pažnju na još jedan problem.

– Pošto u Jadru na nekoj lokaciji postoji velika količina zdrave, pijaće vode, dakle ceo teren je pod podzemnom vodom koja nije daleko ispod površine. I moglo bi doći do zagađenja kod vađenja rude. Međutim, objašnjenja su da postoje tehnička rešenja zamrzavanja tih jama, da se štetni sastojci rude litijuma ne bi rastvarali u okolnoj vodi, a to je postupak koji nije nimalo jednostavan i koji košta, i koji verovatno Rio Tinto ne bi primenjivao u Srbiji – kaže Savić.

Prorektor Univerziteta u Beogradu (UB) Ratko Ristić više puta je ukazao na nekoliko činjenica koji govore o eksploataciji, ali po strogim uslovima i pravilima.

– Litijum se trenutno eksploatiše u nekim zemljama sveta ali po pravilu u pustinjama i nenaseljenim oblastima. Nemci eksploatišu litijum ali iz podzemnih voda kao i Britanci. I izdvajaju ga sa rubidijumom i cezijumom na filtrima. Nema uništenja šuma, nema raseljavanja stanovništva, kao u Jadru, nema uništavanja plodnog zemljišta – ocenio je Ristić.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Da li postoji kompromis između ekspoltacije litijuma i čuvanja njiva i reka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovu Uredbu Vlada Srbije usvojila je na sednici u četvrtak.

Prethodnim propisima, za sirovinu eksploatisanu bez potrebnih odobrenja, postojala je obaveza plaćanja naknade štete u istom iznosu kao i kad se eksploatacija obavlja legalno.

Na primer, za eksploataciju kamena kao tehničkog građevinskog materijala nelegalnom eksploatacijom po novoj uredbi plaća se naknada štete u 60 puta većem iznosu.

Ako je ranije za nelegalno eksploataciju 80.000 tona kamena, sa naknadom od 24 dinara po toni, plaćana naknada štete od 1,9 miliona dinara ili oko 16.000 evra, prema novoj Uredbi, na tržišnu vrednost sirovine od 475 dinara po toni u trostrukom iznosu, naknada štete se uvećava na 114 miliona dinara, odnosno skoro milion evra.

Kod mineralnih sirovina veće vrednosti, iznos naknade štete uvećava se i do 300 puta u odnosu na ranije propise.

Pored uvećane naknade štete, za nelegalnu eksploataciju predviđene su zabrana rada i kazna za privredni prestup u iznosu do tri miliona dinara, koje se izriču na osnovu obavljenog inspekcijskog nadzora.

Uredba je doneta kako bi se sprečila i sankcionisala nelegalna eksploatacija mineralnih sirovina i obeshrabrilo izvođenje eksploatacionih radova bez odobrenja, uz ostvarivanje većeg finansijskog efekta za budžet u slučajevima kršenja zakona.

Izvor: Fonet

Pixabay

Чланак Uredbom veće kazne za nelegalne eksploatacije mineralnih sirovina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zadatak države je da stvori uslove za razvoj rudarstva, te da država i građani moraju imati korist od toga – kroz zdravu životnu sredinu, veće prihode, zaposlenost i kvalitetne investicije.

Ministarka Zorana Mihajlović je najavila je povećanje rudne rente, koja je definisana Zakonom o utvrđivanju naknada za korišćenje javnih dobara, za koju je nadležno Ministarstvo finansija, istakavši da se rade detaljne analize, posle kojih će se obratiti tom ministarstvu da bi se pokrenula procedura izmena.

Visina rudne rente u Srbiji već dugo je ista

Inače, visina rudne rente u Srbiji već dugo je ista i iznosi od jedan do sedam odsto. Ta naknada plaća se za korišćenje različitih javnih dobara – a najmanja je za eksploataciju soli i sonih voda, kao i za nemetalične sirovine, osim nemetaličnih sirovina za dobijanje građevinskog materijala, i iznosi jedan odsto od prihoda. Za korišćenje drugih resursa i rezervi mineralnih sirovina, uglja i uljnih škriljaca, nafte i gasa, radioaktivnih sirovina, metalične sirovina, tehnogenih i nemataličnih sirovine, podzemnih voda iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine ili gasova koji se s njima javljaju naknada iznosi od tri do sedam odsto prihoda, a za one resurse koji se podvrgavaju piro, hidro ili elektrometalurškom postupku naknada se plaća od neto prihoda.

Naknade za korišćenje rudnih bogatstava plaćaju se u svim zemljama, a u Srbiji su među najnižim u Evropi. Tako je rudna renta u Hrvatskoj deset odsto, Mađarskoj i Rumuniji 12, Sloveniji 18 procenata, a u Ruskoj Federaciji – 22 odsto, piše Dnevnik.

Gde ide novac od rudne rente

Novac koji se ostvari na ime rudne rente uplaćuje se u budžet republike, pokrajine i lokalne samouprave. Najviše novca, odnosno 60 odsto, koji se ostvari od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, prihod je budžeta Srbije, dok 40 odsto pripada budžetu lokalne samouprave na čijoj se teritoriji obavlja eksploatacija. Kada se eksploatacija obavlja u AP Vojvodini, 50 odsto novca od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa pripada budžetu Srbije, 40 odsto pripada lokalnoj samouprave na čijoj se teritoriji obavlja eksploatacija, a deset odsto je prihod budžeta Pokrajine.

Od novca koji se uplati u budžet Srbije, 35 odsto se koristi u skladu s godišnjim programom radi podsticanja razvoja rudarstva i sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica nastalih eksploatacijom mineralnih sirovina. Novac od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa koji pripada lokalnim samoupravama koristi se za unapređenje uslova života u njima, a pre svega za izgradnju infrastrukturnih objekata i drugih objekata u cilju poboljšavanja uslova života, na koji saglasnost daje Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

Predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže da je veoma važno da se novac koji se ostvari od rudne rente usmeri tamo gde je to najpotrebnije i tako korist imaju svi građani Srbije – zdravstvo, školstvo, obrazovanje…

„Najbolje bi bilo kada bi država eksploatisala sva rudna bogatstva u našoj zemlji, ali mi za to nemamo snage i moramo tu mogućnost ustupamo stranim kompanijama. Rudna renta u Srbiji je niska i trebalo bi da se obezbedi da ona bude viša, ali mislim da do toga neće doći jer bi zbog toga kompanije koje istražuju rude u Srbiji bile demotivisane da ih eksploatišu i otišle bi u neku zemlju koja nudi povoljnije uslove po tom pitanju“, ističe Vuletić.

Možemo i sami

„Država treba da razmisli o tome da li u toj oblasti treba isključivo da rade strani investitori, da bi profit koji se ostvari ostao u našoj zemlji. Trebalo bi da država, kada se proceni da je eksploatacija isplativa, investira u istraživanje i kasnije eksploataciju i da, ako je potrebno, za to podigne kredite, a pre svega je neophodno da se pametno gazduje u tom sektoru i tim resursima i da odluku o tome donose stručnjaci“, kaže urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković.

Najviše novca od naknade za ugalj

Po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina, pre četiri godine u Srbiji je naplaćeno ukupno gotovo 5,2 milijrade dinara. Od toga je za njihovu eksploataciju u Vojvodini uplaćena oko 1,2 milijarda, a u centralnoj Srbiji 3,9 milijardi. Te godine najviše novca stiglo je od naplate naknade za ugalj, a potom eksploataciju metala i nafte.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Najbolje bi bilo kada bi država eksploatisala sva rudna bogatstva u našoj zemlji се појављује прво на Biznis i Finansije.