Ovo su zaključci sa ovogodišnje konferencije Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS) pod nazivom „Održiva mobilnost, podrška lizinga zelenoj tranziciji i digitalizacija“, održane danas u Privrednoj komori Srbije.

Bojan Vračević, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije, ističe da, prema podacima evropske lizing asocijacije Leaseurope, električna vozila iznose 14 odsto svih vozila finansiranih putem lizinga: „Od kad se traže alternative za fosilna goriva i dostizanje cilja prvog klimatski neutralnog kontinenta do 2050. godine, potražnja za električnim vozilima neprestano raste i taj trend se odražava i na lizing industriju. Evropski trend pratiće i Srbija i od lizinga se očekuje da odigra značajnu ulogu u finansiranju novih vozila, a što se potencijala tržišta tiče, u nekoliko narednih godina možemo očekivati da će udeo finansiranja električnih vozila iznositi 25 do 30 miliona evra.“

Osim finansiranja nabavke električnih vozila, lizing će zelenu tranziciju podržati i na polju finansiranja izgradnje proizvodnih pogona za obnovljive izvore energije, među kojima će posebno mesto zauzimati finansiranje izgradnje solarnih elektrana: „U narednim godinama očekujemo da obim finansiranja solarnih panela putem lizinga značajno poraste i na ovom polju primećujemo značajno interesovanje domaće privrede“, objašnjava Vračević i dodaje: „U skladu sa Evropskim zelenim dogovorom i svime što ga prati, privrednici moraju da pronađu način da učine poslovanje održivim, a lizing se tu našao kao rešenje. Predmet finansiranja putem lizinga je ujedno i sredstvo obezbeđenja zbog čega ne utiče na likvidnost i omogućava dalje investiranje u razvoj poslovanja.“

Naredne godine vrednost lizing ugovora dostiže milijardu evra

Generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije, Teodora Milenković, ističe da podaci ukazuju na to da će lizing industrija 2024. godine dostići vrednost ugovora od milijardu evra.

„U prethodnih 20 godina, koliko postoji na tržištu Srbije, lizing industriju prati konstantan rast. To se potvrdilo i u ovoj, veoma izazovnoj, godini. Finansijski lizing beleži rast uprkos usporavanju rasta društvenog proizvoda na globalnom nivou i otežanim lancima trgovine čiji se uticaji iz Evrope i sveta prelivaju na Srbiju. Tokom drugog kvartala 2023. godine vrednost novozaključenih ugovora porasla je za 19 odsto, a projekcije su da će se isti trend nastaviti do kraja godine.“
Milenković dodaje da je lizing postao prepoznat kao najefikasniji kada je u pitanju finansiranje osnovnih sredstava: „Tokom 20 godina potpisano je više od 250000 ugovora. Privreda konstantno obnavlja ugovore o lizingu, pa imamo subjekte koji se već četvrti, peti put opredeljuju da svoje poslovanje finansiraju putem lizinga.“

Jedna trećina svih ugovora biće potpisana digitalno

Asocijacija lizing kompanija Srbije, zajedno sa lizing kompanijama, konstantno radi na unapređenju procedura i pokušava da odgovore na potrebe privrednika. Lizing kompanije su veoma napredne u pogledu digitalizacije, pa već imaju razvijene modele automatizovanog odobrenja zahteva, digitalizovane poslovne procese i slično.

„Očekuje se da će, u naredne dve do tri godine, čak jedna trećina ugovora biti delimično ili u potpunosti digitalna. Cilj lizing industrije je da se postojeće stanje još više unapredi i da se još bolje odgovori na potrebe privrede koja svakako zahteva veliku efikasnost. Ono ka čemu težimo su odobrenja putem mobilnih aplikacija, na sajtu lizing kompanija ili u, na primer, salonu vozila“, zaključuju iz Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Чланак 25 do 30 miliona evra očekivana vrednost finansiranja električnih vozila putem lizinga се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je ovom prilikom istakao da je jedan od razloga što električnih automobila nema više na drumovima Srbije je zbog toga što su oni za nekih 30 do 40 odsto skuplji od konvencionalnih automobila.

– Nabavka električnih automobila jeste skuplja u startu, ali ljudi treba da znaju da tokom životnog veka električnih automobila vi nemate neke veće troškove.Troškovi održavanja su izuzetno niski, jer nemate svih onih delova koje ima automobil na konvencionalno gorivo. Znači održavanje je skoro nula – kazao je on.

Prema rečima Petrovića, električni automobili su skuplji i zbog baterije koju koriste.

– Ta baterija osim što je skupa, ona je i opasna zbog kasnije reciklaže. Nju treba negde skladištiti kada vozilo završi svoj životni vek i tu se javlja problem. Bateriju treba dati nekom ko se bavi reciklažom, a to je izuzetno skupo – kazao je sagovornik Tanjuga.

Petrović je podsetio da je država pre par godina pokrenula pomoć države i subvencije na električna i hibridna vozila koja je išla do 5.000 evra.

– Sada je dva miliona evra opredeljeno za te subvencije, a to je 300 do 600 vozila koja mogu da se subvencionišu – kazao je Petrović.

Međutim, Petrović ukazuje i na jedan problem kada su ovi automobili u pitanju, a to je što u Srbiji nije definisana regulativa za prodaju električne energije koju koriste ova vozila.

– Vi kao korisnik električnog vozila treba tu struju za punjenje koju koristite negde da plaćate, ali ustanove koje poseduju punjače sada nemaju pravo da vam naplate tu energiju, zato što nisu registrovane za prodaju električne energije – kazao je Petrović.

Mladi ljudi vole da čuju zvuk motora

Prema njegovim rečima, u novoj zakonskoj regulativi postoji odredba da će sve novoizgrađene benzinske pumpe, kao i sve zgrade koje poseduju garaže u budućnosti morati da imaju električne punjače.
Na naše pitanje ko najčešće koristi električne automobile u Srbiji, Petrović kaže da su to uglavnom ljudi koji se bave naprednim tehnologijama i oni koji imaju svest o zagađenju i žele da voze automobile koji najmanje emituju štetno zagađenje.

– Mladi ljudi, ipak, više vole da čuju zvuk motora, tako da oni još uvek nisu zainteresovani za električne automobile, ali oni stariji i koji dugo voze automobile sve više vole da voze električne, jer su oni bešumni, ekonomični i ne zagađuju okolinu – kazao je on.

Petrović je najavio i da bi, prema informacijama kojima raspolaže, u Srbiji u junu 2024. trebalo da počne da se proizvodi električna „panda“ koja će biti najverovatnije gradski automobil prilagođen uslovima tržišta.

– Time što će se proizvoditi električni automobili u Srbiji, mislim da će se svest o potrebi za električnim vozilima značajno promeniti. Nadam se da imamo godinu dana dovoljno do tada da pripremimo mrežu punjača i da napokon definišemo naplatu struje za sve one koji žele da imaju punjač i da to plaćaju“, kazao je on.

Naš sagovornik je dodao i da mnoge zemlje kako bi povećale upotrebu električnih vozila, vozačima tih automobila nude i nefinansijsku podršku, kroz mogućnost parkiranja bez naplate parkinga, a i ne naplaćuju putarinu tim vozilima.

On se osvrnuo i na odluku evropskih parlamentaraca da neće moći da se proda ili proizvede niti jedan auto posle 2030. koji nije na električni pogon, naglašavajući da se ta odluka sada preispituje i pomera, jer se uvidelo da ima još stvari koje treba da se urede i reše.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Koji su razlozi slabije prodaje električnih automobila i pored subvencija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedavno istraživanje Hartford Steam Boiler-a (HSB), kompanije Minhen Re, pokazalo je da je 15% malih i srednjih preduzeća (SMB) iznajmilo ili kupilo električna vozila (EV) za komercijalnu upotrebu. Iako bi električna vozila sigurno mogla da pomognu kompanijama da nadoknade rizik od promenljivih cena gasa, ni ona nisu bez rizika.

Više od tri četvrtine (76%) reklo je da su zabrinuti zbog sajber bezbednosti električnih vozila i mogućnosti da javne stanice za punjenje električnih vozila budu na meti hakera, ransomvare-a i drugih sajber napada.

„Kada govorimo o vozilima bilo koje vrste, postoji nekoliko načina na koje bi haker mogao da uđe“, rekao je Timoti Zeilman, potpredsednik HSB-a. „Jedan je preko Bluetooth-a ili Wi-Fi-ja, drugi je preko nečega što se uključuje u vozila preko dijagnostičkih portova, a treći način je ulazak na servere proizvođača koji komuniciraju sa vozilima i obezbeđuju ažuriranja za vozila.

„Ove vrste izloženosti postoje u osnovi za sva moderna vozila. Ali za EV, imate tu dodatnu upotrebu javnih stanica za punjenje, gde se razmenjuje ne samo struja, već i podaci. Ovo u osnovi pruža dodatni potencijalni put za hakere,“ rekao je on.

Izvor: Sveonovcu.rs
Foto: Pixabay

Чланак Javne stanice za punjenje električnih atomobila na meti hakera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovogodišnji izveštaj, „Globalno istraživanje o stavovima kupaca automobila u 2022. godini“, ispituje različite stavove kupaca koji se odražavaju na globalni automobilski sektor, uključujući razvoj naprednih tehnologija, održivost, očekivanja cena novih vozila, virtuelnu kupovinu i usluge mobilnosti. Izveštaj je zasnovan na ispitivanju stavova više od 26.000 potrošača iz 25 zemalja koje je sprovedeno između septembra i oktobra 2021.

Budućnost električnih vozila

Dok globalni proizvođači automobila pokušavaju da ispune svoja obećanja o električnoj budućnosti, potrošači su zainteresovani za održivi (električni) pogon samo ako će smanjiti troškove za gorivo, imati bolje iskustvo vožnje i osećaj doprinosa životnoj sredini. Međutim, zbog određenih ograničenja sa kojima se vozači električnih vozila i dalje suočavaju, mnogi kupci se i dalje okreću proverenim, dobro poznatim vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem, pa je samo mali deo potrošača spreman da plati za napredne tehnologije.

• Uprkos rastućem društvenom interesovanju za ekologiju i održivost, većina potrošača još uvek nije spremna da plati više od 500 dolara za napredne tehnologije kao što su motori na alternativne izvore energije. Štaviše, potrošači nerado plaćaju druge vrste napredne opreme, uključujući autonomnu vožnju, povećanu bezbednost i povezanost.
• Shodno tome, vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem će i dalje imati prioritet, i biće budući izbor američkih kupaca (69%). Kada je reč o alternativnim motorima, interesovanje potrošača za električna vozila na baterije najveće je u Republici Koreji (23%), Kini (17%) i Nemačkoj (15%), dok su japanski kupci (48%) skloniji hibridim električnim vozilima.
• Iako interesovanje za električna vozila ne raste u skladu sa pređašnjim prognozama, istraživanja ukazuju na dva glavna motiva za njihovu kupovinu među globalnim potrošačima u SAD, Nemačkoj, Japanu, Republici Koreji, Indiji i jugoistočnoj Aziji, a to su: sve veća zabrinutost zbog klimatskih promena i želja za smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte.
• Većina budućih kupaca električnih vozila namerava da svoja vozila puni kod kuće, posebno u Japanu (76%), Indiji (76%), SAD (75%) i Nemačkoj (70%). Potražnja za javnim punionicama najveća je u Republici Koreji (38%) i jugoistočnoj Aziji (29%).
• Među onima koji nameravaju da pune svoja vozila kod kuće, dve trećine (66%) Amerikanaca namerava da koristi tradicionalne javne mreže. Međutim, potrošači u Indiji, Kini i jugoistočnoj Aziji nameravaju da koriste javnu mrežu i obnovljive izvore energije.
• Potrošače u Nemačkoj (24%), Kini (22%) i SAD (20%) najviše brine domet (kilometraža po punjenju) električnih vozila, dok potrošači u Aziji (Jugoistočna Azija 28%, Republika Koreja 26%, Indija 23% i Japan 19%) najviše brine nedostatak javne infrastrukture za punjenje.
• Potrošači u SAD očekuju da će potpuno napunjeno električno vozilo imati domet do 500 milja, dok potrošači u Kini,

Japanu i Indiji očekuju domet od približno 250 milja.

Automobilska industrija ostaje otporna uprkos pandemiji koja utiče na skoro svaki aspekt njenog poslovanja. Uprkos izazovima sa kojima se suočava, automobilska industrija ostaje posvećena električnoj mobilnosti. Svest potrošača o potrebi zaštite životne sredine i održivosti, u kombinaciji sa rastućom cenom fosilnih goriva, su trendovi kojima svi proizvođači vozila moraju da se pozabave. Štaviše, oni koji svoju budućnost zasnivaju na proizvodnji električnih vozila, u komunikaciji sa kupcima, posebnu pažnju treba da posvete predstavljanju planova i saradnji na unapređenju neophodne infrastrukture za punjenje.

Budućnost procesa izbora i kupovine vozila

Kupci novih vozila i dalje su skloniji tradicionalnoj kupovini uživo na licu mesta nego putem virtuelnih platformi. Međutim, virtuelna kupovina postaje sve popularnija zbog svoje pogodnosti, brzine i jednostavnosti.
Covid-19 je značajno uticao na odluku o kupovini automobila potrošača u Indiji (64%) i jugoistočnoj Aziji (63%). Nasuprot tome, više od dve trećine potrošača u SAD (69%) reklo je da pandemija nije uticala na njihove planove da kupe automobil.
• Potrošači u Indiji (45%) i jugoistočnoj Aziji (31%) kažu da žele da kupe automobil kako bi izbegli javni prevoz, dok je samo 14% američkih vozača to reklo.
• Značajan procenat potrošača širom sveta radije kupuje automobile uživo: 80% u jugoistočnoj Aziji, 78% u Nemačkoj i 75% u SAD.
• Zanimljivo je da u slučaju kupovine preko virtuelnih platformi, potrošači u većini zemalja radije kupuju direktno od ovlašćenog distributera, uključujući SAD (48%). Nasuprot tome, japanski potrošači biraju da kupuju direktno od samog proizvođača automobila (49%).
• Praktičnost je najveća prednost virtuelne prodaje vozila potrošačima u Republici Koreji (68%), Japanu (41%), Nemačkoj (40%) i SAD (39%). Jednostavnost je najvažnija prednost za potrošače u Kini (33%) i Indiji (27%) i SAD (25%).
Lična mobilnost ostaje najvažnija
Usluge zajedničke mobilnosti, uključujući pretplatu na vozila i usluge rezervisanog prevoza, polako se vraćaju na nivoe pre pandemije, dok su putnički automobili zadržali svoju poziciju najpoželjnijeg prevoznog sredstva.
• Više od tri četvrtine Amerikanaca (76%) kaže da im je lično vozilo glavno prevozno sredstvo. Međutim, veliki broj kupaca u Republici Koreji (31%) i Japanu (27%) putuje javnim prevozom.
• Usluge pretplate na vozila su popularnije na globalnim tržištima, dok interesovanje za njih u SAD i dalje raste. Skoro jedna trećina američkih potrošača zainteresovana je za usluge pretplate na vozila kako bi pristupila raznim markama i modelima automobila i polovnih automobila (32% po artiklu).
• Praktičnost, fleksibilnost u zameni vozila i dostupnost vozila su glavni razlozi za odabir usluge pretplate vozila u Sjedinjenim Državama.

Aktuelne promene u automobilskoj industriji uzrokovane su pandemijom, ponašanjem potrošača i novim proizvodima i uslugama. Agilnost ponude, koja se bavi zahtevima potrošača u kontekstu praktičnosti i lakoće korišćenja, kao što su virtuelna kupovina i aplikacije za mobilnost, može se pokazati korisnom za one proizvođače automobila koji žele da budu percipirani kao predvodnici trendova. Međutim, moramo biti svesni da su promene postojećih navika i paradigmi u automobilskom sektoru često složene, dugotrajne i skupe, te da je teško uveriti kupca da plati dodatne tehnologije i usluge u svetu u kojem je mnogo aplikacija besplatno.

Чланак Interesovanje za hibridna vozila i dalje znatno veće nego za električna се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, drastičan skok cene električne energije učinio je da je danas upotreba „dizelaša“ jeftinija i za trećinu u odnosu na moderniju konkurenciju.

Tako se kupac elektromobila našao u situaciji da novo vozilo ne samo plati dvostruko više nego što je cena automobila na dizel, već i da cena upotrebe „automobila na struju“ bude primetno viša u odnosu na troškove vožnje vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Time je ozbiljno dovedena u pitanje strategija zamene klasičnih vozila modernijim i ekološki neuporedivo prihvatljivijim četvorotočkašima. Ako bi se poredili sa „benzincima“, rezultat poređenja bi bio još nepovoljniji po elektromobile.

Noćno guranje na punionicama

Ilustrativan je primer susedne Hrvatske, gde u ponedeljak počinje naplata na javnim punionicama. ELEN, specijalizovani segment Hrvatske elektroprivrede (HEP), odredio je cene punjenja na svojim punionicama, a ima ih 31 i najviše su skoncetrisani na najvažnijim relacijama. Cene su za nijansu niže u odnosu na prosečne evropske, a zavise od snage punionice i sa njome povezane brzine punjenje baterije elektromobila. U svakoj varijanti, postoji i noćna cena koja je spram dnevne niža za gotovo 20 odsto.

Tako je u punionicama snage do 22 kW, cena 0,36 evra po kWh, noću 0,28. Na punionicama snage od 22 do 50kW noćna cena je 0,385, na jačim od 50 kW cena je 0,58 evra. Ograničeno je vreme punjenja: 180 minuta na naslabijim, 60 minuta na srednje snažnim i na 45 na najačim. Ukoliko se prekorači, plaća se 0,14 evra za svaki dodatni minut. Naravno, pre odlaska na punionicu, potrebno je pratiti odgovarajuću aplikaciju na mobilnom kako biste odlazak tempirali tako da što manje čekate u redu.

Pre nego što će u ponedeljak početi sa naplatom, u ELEN-u su dve nedelje testirali sistem. Tako električno vozilo koje na 100 kilometara troši oko 22 kWh, što je čest slučaj, noću na najsnažnijoj punioci bateriju može da napuni za manje od pola sata, a cena je oko 13 evra. Istovremeno, pandan na dizel gorivo, poslovno vozilo sa šestocilindričnim motorom, na 100 km vožnje troši oko šest litara goriva što je trošak od 9,1 evra.

Kupac izigran

Ispada da je vožnja elektromobilom skuplja i do 50 odsto u odnosu na vožnju klasičnim automobilom, pa su se u Hrvatskoj i pre nego što je zvanično počela naplata potrošnje struje automobilom mnogi upitali zašto bi kupovali modernije vozilo. Jeste časno biti ekološki korektan i „u trendu“, ali elektromobil je otprilike dvostruko skuplji, uz to je i cena upotrebe bezmalo za 50 odsto viša. Zapravo, mnogima je upravo cena vožnje, godinama najavljivana kao tri-četiri puta niža nego „dizelašem“, nepremostiva prepreka.

Računali su da će tokom 10 godina vratiti ono što su skuplje platili pri nabavci, sada se ispostavlja ne da neće uspeti, nego će troškovi korišćenja biti i primetno viši. Sem toga, punionica je malo, pa su već i pripremna testiranja pokazala da se mora neprekidno biti na odgovarajućoj aplikaciji, pratiti zakazivanje termina za punjenje baterija i biti stalno pripravan.

Iz HEP-a su odgovorili da je struja na berzama tokom poslednjeg tromesečja naglo i višestruko poskupela, ali da se iščekuje znatnije sniženje za godinu-dve. Cene punjenja baterija su primerene aktuelnim cenama električne energije, a da su se odlučili za nešto jeftiniju varijantu, veliko je pitanje da li bi drugi operateri, motivisani cenama u drugim evropskim državama, uopšte započeli otvaranja svog lanca punionica po Lijepoj našoj.

Kućno punjenje

Ali, po stručnjacima iz HEP-a postoji rešenje za aktuelne i buduće vozače elektromobila i zasniva se na činjenici da je noćna cena električne energije iz kućnih instalacija samo 0,07 evra po kWh. Predlog je da se baterije vozila pune kući i to noću, dok bi se u javnim punionicama samo dopunjavale ako su relacije duže od 270 kilometara, koliko, u proseku, može da se pređe sa baterijom od 60kW.

Podsećaju da je iskoristivost dizel motora 33, električnog čak 90 odsto ukupnog potencijala. Kako litar dizela ima potencijala od 9 kWh, realizuje tek 3,1 kWh, naspram devet u slučaj elektromobila. S obzirom na to da je cena dizela oko 1,4 evra, proizilazi da je vožnja mobilom jeftinija čim je cena struje ispod 0,35 evra. Načelno, iz znatno veće efikasnosti motora, troškovi modernijeg automobila trebalo bi da su bar dva i po puta niži.

Međutim, jesenje drastično poskupljenje dovelo je u pitanje logiku ljudi iz hrvatskog javnog preduzeća za proizvodnju, transport i distribuciju električne energije. Cena, ipak, nije (samo) stvar tehnološke racionalnosti, već je pre svega tržišna kategorija i ponajviše zavisi od odnosa ponude i potražnje.

Izvor: 021.rs

Foto: Pxabay

Чланак Vožnja elektromobilom skuplja nego „dizelašem“ се појављује прво на Biznis i Finansije.