Ipak, Rusija je saopštila da ne prihvata to ograničenje ni po cenu smanjenja proizvodnje.

EU, G7 i Australija uvele su embargo na rusku naftu koja stiže preko mora, u nastojanju da smanje finansijsku dobit Moskve i njenu sposobnost da finansira rat protiv Ukrajine.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić,izjavila je juče, povodom stupanja na snagu ovog embarga, da će to imati uticaj na našu ekonomiju, ali da je Srbija energetski stabilna zemlja.

Veliki proizvođači čekaju da vide kakav će biti uticaj embarga

Istovremeno, cene tzv. crnog zlata su porasle noćas za 2,0 odsto nakon odluke grupe OPEK+ da nastavi „pumpanje“, uoči ograničenja cena i zabrane uvoza ruske nafte morskim putem u Evropsku uniju.

Pojavili su se i pozitivni signali u pogledu potražnje za gorivom, jer je više kineskih gradova tokom vikenda ublažilo kovid ograničenja, ali je popuštanje tih mera – od grada do grada – unelo i konfuziju širom zemlje.

Analitičari kažu da je odluka OPEK+ očekivana jer veliki proizvođači čekaju da vide kakav će biti uticaj embarga EU na uvoz i odluke Grupe sedam (G7) o ograničenju cene ruske nafte na 60 dolara po barelu, pri čemu Rusija preti da će smanjiti isporuke bilo kojoj zemlji koja prihvati odluku G7.

EU će morati da zameni rusku naftu snabdevanjem sa Bliskog istoka, iz zapadne Afrike i SAD.

Nafta Brent za isporuku u narednom mesecu (fjučers ugovori) nastavila je uspon i trgovala se jutros u 4:30 časova na azijskim berzama u porastu za 72 centa ili 0,8 posto – na 86,29 dolara po barelu, izveštava Rojters. Cena fjučersa američke sirove nafte WTI porasla je za 70 centi ili 0,9 procenata, na 80,68 dolara po barelu.

Oglasio se i Japan

Ova zemlja je danas primenila ograničenje cene za rusku sirovu naftu, ali je od te odluke izuzeta nafta koja se uvozi sa polja Sahalin-2, saopštila je vlada u Tokiju. Odluka je usledila nakon dogovora G7 i Australije.

Odluka o izuzimanju od limitirane cene sirove nafte iz ruskog dalekoistočnog polja Sahalin-2, u kojem japanski energetski operatori imaju udeo nakon odlaska Šela, doneta je „u svetlu energetske bezbednosti Japana“, navodi se u saopštenju vlade.

Dalje mere u vezi sa ruskim naftnim derivatima, koje bi trebalo da startuju 5. februara 2023, biće objavljene kasnije.

Izvor: Telegraf

Foto: Zbynek Burival, Unsplash

Чланак Krenuo embargo EU, cena nafte skočila, a Japan podržao ostatak sveta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, na terenu se dešavaju zanimljiivi preokreti, pa je Italija toliko povećala uvoz ruske sirove nafte da je psostala najveći evropski pomorski „hab“ za dopremanje ruske nafte tankerima, pretekavši na toj poziciji Holandiju.

Podaci koje je objavila kompanija Kpler, a prenosi ih Financial Times, pokazuju da je Rusija ovog meseca dnevno izvozila u Italiju 450.000 barela, što je četiri puta više nego u februaru, te najviše još od 2013. godine, a uglavnom je nafta stizala preko sicilijanske luke Augusta, ali i Trsta.

O čemu se radi? U blizini luke Augusta je rafinerija ISAB koja je u vlasništvu Lukoila te, budući da Lukoil nije pod evropskim sankcijama, sada joj doprema povećane količine nafte na preradu. Naime, ta je rafinerija inače dopremala naftu iz različitih izvora, koristeći za finansiranje tih transakcija kredite evropskih banaka, ali otkako su ti krediti usled nametnutih finansijskih sankcija zbog rata u Ukrajini postali nedostupni, rafinerija se okrenula ruskoj nafti, prenosi Jutarnji list.

Tako se dogodio paradoks da je, umesto smanjivanja uvoza nafte iz Rusije, u Italiji njen uvoz povećan, kako za britanski dnevnik kaže lokalni sindikalni poverenik, koji iznosi i podatak da je pre nametanja sankcija samo 30 odsto sirove nafte u rafineriju ISAB dolazilo iz Rusije, a sada je to 100 odsto.

Uvoz ruske nafte je skočio

ISAB obrađuje do 22 odsto sirove nafte u Italiji i izvozi u desetak zemalja, a u tom delu Sicilije je jedan od najvećih poslodavaca, te sindikati i lokalni političari upozoravaju da bi embargo na rusku naftu doveo do zatvaranja te rafinerije jer ne bi imala šta da prerađuje.

Istovremeno, italijanski premijer Mario Dragi nastoji da smanji zavisnost Italije od ruskog gasa, a zalaže se i za to da EU uvede embargo na rusku naftu, ali nije jasno šta bi vlada u Rimu bila spremna da učini da ne dođe do zatvaranja sicilijanske rafinerije. Iako neki pominju mogućnost nacionalizacije ISAB-a, u italijanskom Ministarstvu privrede kažu da ta opcija trenutno nije na stolu.

Inače, uvoz ruske nafte je skočio i u tršćanskoj luci koja je pak povezana preko naftovoda sa dve rafinerije u Nemačkoj koje su u delimičnom vlasništvu Rosnjefta. Većina sirove nafte se doprema u Evropu tankerima, ali do rafinerija u Belorusiji, Poljskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj, dolazi i iz Rusije preko naftovoda Družba.

Izvor: Jutarnji list/B92

Foto: Pixabay

Чланак Umesto smanjivanja uvoza nafte iz Rusije, u nekim zemljama EU uvoz povećan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zapadni mediji su u petak preneli nezvanična saznanja da je Evropska komisija predložila izmene u nastojanju da pridobije države koje su saopštile da ne mogu da podrže taj predlog. Najglasniji protivnici su Mađarska, Slovačka, Češka i Bugarska.

Tek kada bude poznata konačna verzija novih evropskih sankcija, znaćemo kako će one uticati na Srbiju. „Gaspromnjeft“ je većinski vlasnik NIS, a crno zlato nam stiže jadranskim naftovodom „Janaf“ koji je u vlasništvu Hrvatske, članice EU. Ukoliko bi novim merama bio obuhvaćen i ovaj ruski gigant to bi nam donelo velike probleme u snabdevanju naftom i derivatima. Stručnjaci upozoravaju da će i nezavisno od toga, Srbija biti pogođena, ukoliko evropsko tržište bude imalo teškoća sa ovim energentima, posebno Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska, odakle nam stižu određene količine goriva.

Naša zemlja ima dovoljno sirove nafte i derivata

LJubinko Savić, iz Udruženja za energetiku PKS, kaže da trenutno naša zemlja ima dovoljno sirove nafte i derivata, ali da dalji razvoj situacije zavisi od odluka Evropske unije.

– Ako EU usvoji sankcije koje će dovesti do problema u snabdevanju evropskog tržišta naftom, to će dovesti do manjka derivata, što će osetiti i drugi kupci – objašnjava Savić. – To znači da će i Srbija biti pogođena. Uvozni pravci derivata nafte su iz evropskih zemalja, jer kod nas posluju njihove kompanije, austrijski OMV, mađarski MOL, grčki „Helenik petroleum“ i drugi. Ako oni ostanu bez sirove nafte, to će se odraziti i na naše tržište.

Podsetimo, četvrti paket sankcija EU predviđao je zabranu transporta nafte za 12 ruskih kompanija, među kojima je i „Gaspromnjeft“. Time je bio doveden u pitanje naš uvoz nafte preko hrvatskog cevovoda. Srbija je ucenjena da glasa za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN i nakon toga je izuzeta iz tog paketa sankcija. Ukoliko bi se slična situacija ponovila, naša zemlja bi, verovatno, opet mogla da zatraži izuzeće. Pitanje šta bi ovoga puta za taj ustupak Brisel tražio od Srbije. Za rešavanje ovog problema aktuelna je i druga opcija koja se pominjala, a to je promena vlasništva u NIS.

Pozivajući se na izvore u Evropskoj uniji, Rojters prenosi da izmenjeni predlog, o kojem su na sastanku u petak ujutru razgovarali izaslanici zemalja članica EU, predviđa da će Mađarska i Slovačka moći da kupuju rusku naftu koja se dostavlja naftovodim do kraja 2024, dok bi Češka mogla da nastavi to da čini do juna iste godine, ukoliko ranije ne dobije crno zlato cevovodom iz južne Evrope. Bugarska je takođe zatražila izuzeće od primene naftnog embarga, ali njoj nisu ponuđeni ustupci u pogledu rokova.

Bugar spemni da ulože veto

Bugarska namerava da uloži veto na odluku EU o uvođenju embarga na uvoz ruske nafte. Ovo je u petak saopštila bugarska televizija Nova pozivajući se na neimenovane izvore, a prenose ruski mediji. Kako se navodi, Sofija će preduzeti takav korak ukoliko Bugarska ne bude uključena na listu zemalja za koje će biti odložen prekid snabdevanja crnim zlatom iz RF.

Orban: Atomska bomba za ekonomiju

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u petak da njegova zemlja ne može da podrži novi paket sankcija kojim se traži embargo na rusku naftu, jer bi to bilo jednako atomskoj bombi na ekonomiju te države.

– Ako Evropska unija bude insistirala na usvajanju njenog predloga moraće da snosi punu odgovornost za istorijski neuspeh u procesu evropskih integracija – ocenio je Orban.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Embargo na rusku naftu izazvao raskol u Evropskoj uniji се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je u intervjuu za Handelsblat rekao šef najvećeg nemačkog energetskog koncerna E.ON Leonard Birnbaum.
„Uvođenje trenutnog embarga bio bi bolan udarac za Nemačku i celu Evropu. Neke zemlje u potpunosti ili u velikoj meri se oslanjaju na ruske energente, a takav bi potez mogao dovesti i do raskola u EU“, rekao je Birnbaum.

„Mislim da bi to bilo pogrešno… Takav potez ne bi samo snažno pogodio Nemačku, Evropa bi imala ogroman problem. Na primer, Slovačka je potpuno zavisna od ruskog gasa, a zemlje poput Češke i Austrije većinu svog gasa dobijaju iz Rusije. U mnogim drugim zemljama EU ruski gas ima značajan udeo“, upozorava šef E.ON-a.

Prema njegovim rečima, o gasnim pitanjima treba razgovarati na panevropskom, a ne nacionalnom nivou, prenosi Večernji list.

„Ako mislimo da možemo da snabdevamo ​​Nemačku bez brige o drugim zemljama, onda će to dovesti do rascepa u EU“, rekao je Birnbaum.

Izvor: B92/Večernji list

Foto: Pixabay

Чланак „Embargo bi mogao da dovede do raskola u EU“ се појављује прво на Biznis i Finansije.