Profesorka Magdalena Žernicka-Gec, sa univerziteta Kembridž i kalifornijskog Instituta za tehnologiju, govorila je o negovanju embriona do faze koja je nešto veća od 14 dana razvoja prirodnog embriona na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija u Bostonu.

„Možemo da stvorimo embrione ‘reprogramirajući’ matične ćelije“, rekla je ona na simpozijumu, preneo je „Gardijan“.

Zasad nema planova da se sintetički embrioni koriste klinički, jer bi bilo protivzakonito da se ubace u ljudsku matericu, a još nije jasno da li ove strukture imaju potencijal da nastave da se razvijaju dalje od početnog stadijuma.

Robin Lovel-Bedž, šef odseka za matične ćelije i razvojnu genetiku na Fransis Krik institutu u Londonu, rekao je da „ako stvarno modelirate normalan ljudski embrionalni razvoj koristeći matične ćelije, možete dobiti mnogo informacija o tome kako počinjemo razvoj, šta može poći naopako, a da ne morate da koristite rane embrione za istraživanje“.

Prethodno, Žernicka-Gec i njen tim, kao i rivalska grupa na Vajcman institutu u Izraelu pokazali su da bi matične ćelije miševa mogle da same sebe sastavljaju u rane strukture nalik embrionima sa crevnim traktom, počecima mozga i srcem koji kuca.
Od tada, počela je trka da se ovaj rad prebaci na ljudski model, a nekoliko timova je uspelo da replicira najranije faze razvoja.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Iz matičnih ćelija stvoreni veštački ljudski embrioni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pionirski poduhvat britanskih lekara, poznat kao tretman doniranja mitohondrija, koristi delove jajnih ćelija zdravih ženskih donora za začeće embriona postupkom veštačke oplodnje bez štetnih mutacija koje nose biološke majke i koje bi verovatno bile prenete na njihovo potomstvo, piše Gardijan.

Embrion se formira kombinovanjem sperme i jajnih ćelija bioloških roditelja sa mikro-strukturama zvanim mitohondrije iz jajne ćelije donora, a novorođena beba kao i nakon prirodne oplodnje ima DNK od majke i oca, plus malu količinu genetskog materijala, oko 37 gena, od donora.
Ovaj metod je nazvan „bebe sa tri roditelja“, iako više od 99,8 odsto bebine DNK potiče od biološke majke i oca.

Ljudi nasleđuju sve svoje mitohondrije od majke, tako da štetne mutacije u mitohondrijskim baterijama mogu uticati na svu rođenu decu.

Za žene kod kojih postoji problem sa mitohondrijama prirodno začeće je često lutrija, navodi Gardijan.

Neke bebe mogu biti rođene zdrave jer će naslediti samo mali deo mutiranih mitohondrija, ali druge mogu da razviju teške, progresivne i često fatalne bolesti,dodaje londonski dnevnik.

Istraživanja su pokazala da je otprilike jedna od 6.000 beba pogođena mitohondrijalnim poremećajima.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Rođena prva beba koja ima DNK tri osobe се појављује прво на Biznis i Finansije.