Jedna obveznica emitovana je u iznosu 750 miliona dolara na pet godina uz kuponsku stopu od 6,25 odsto, a druga u iznosu od jedne milijarde dolara na deset godina uz stopu od 6,50 odsto, dodaje se u saopštenju.

„Kombinovana tražnja investitora za ovim hartijama premašila je tokom dana iznos od 11 milijardi dolara, što predstavlja jasnu potvrdu poverenja međunarodnih investitora u dugoročno zdrave i održive ekonomske pokazatelje naše zemlje“, naveli su iz NBS.

Dodali su da je interesovanje za državne evroobveznice pokazalo oko 500 investitora iz SAD, Velike Britanije, Evrope i Azije, kao i da su kamatne stope tokom aukcije smanjene za 45 baznih poena (0,45 procentnih poena).

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković kazala je da su u razgovoru sa investitorima prethodnih dana isticali da srpsku ekonomiju karakterišu stabilnost i pripremljenost, odnosno „stabilnost domaćih prilika u ambijentu globalnih neizvesnosti i pripremljenost unapred za potencijalne šokove iz međunarodnog okruženja“.

„Ovakvo mišljenje dele i međunarodni investitori, s obzirom da su oni danas pristali na stope prinosa na srpske hartije koje su povoljnije ili na nivou onih koje su u prethodnim danima prihvatali u slučaju pojedinih zemalja iz regiona, investicionog ranga i članica Evropske unije“, rekla je Tabaković.

Kako se dodaje u saopštenju, Srbija je dolarske evroobveznice odmah konvertovala u obaveze u evrima, čime je „pored smanjenja izloženosti deviznom riziku kretanja dolara prema evru, smanjen i faktički trošak zaduživanja Srbije“.

„Deo prikupljenih sredstava biće iskorišćen za otplatu postojećih dugova, dok bi drugi deo služio za obezbeđenje nastavka rasta srpske ekonomije, pri čemu ni u jednom trenutku neće biti dovedena u pitanje održivost javnog duga“, navodi se u saopštenju.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Srbija emitovala evroobveznice ukupne vrednosti 1,75 milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Država će 12. jula emitovati dvogodišnje dinarske obveznice sa planiranim obimom prodaje od 4,03 milijarde dinara i sa kuponskom stopom od 2,75 odsto.

Ovde se radi o reotvaranju emisije od 18. januara ove godine.

Druga emisija planirana je za 6. septembar kada će biti emitovane desetogodišnje državne obveznice sa planiranim obimom prodaje od 10 milijardi dinara.

Ove obveznice dospevaju 8. februara 2028. godine a nose kuponsku kamatnu stopu od 5,875 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Priprema se prodaja dvogodišnjih i desetogodišnjih obveznica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupan iznos obeštećenja oduzete imovine za emisije obveznica koje se emituju u 2022. godini utvrđen je na osnovu Rešenja o obeštećenju, koje je donela Agencija za restituciju, a postala su pravnosnažna u periodu od 1. jula 2020. do 30. juna 2021. godine i iznosi EUR 69.452.452,20 a biće isplaćen emitovanjem obveznica ročnosti pet, 10 i 12 godina, navedeno je na sajtu Ministartsva finansija.

Obeštećenje po osnovu emitovanih obveznica isplaćivaće se od 14. januara 2023. godine jednom godišnje, sve do dospeća obveznice zavisno od njene ročnosti:

– petogodišnje obveznice (serije od RES05A2023 do RES05A2027), datum dospeća 14. januar 2027. godine;

– desetogodišnjih obveznice (serije od RES10A2023 do RES10A2032), datum dospeća 14. januar 2032. godine;

– dvanaestogodišnjih obveznice (serije od RES12A2023 do RES12A2034), datum dospeća 14. januar 2034. godine.

Ukoliko datum dospeća serije ili datum dospeća obveznice padne u neradan dan, isplata će se obaviti prvog narednog radnog dana, navedeno je.

Bivšim vlasnicima akontaciju u novcu

Korisnicima obeštećenja, po rešenjima Agencije za restituciju koja su postala pravnosnažna do 30. juna 2021. godine, a koji su dostavili dokumentaciju o otvorenim računima, obveznice su upisane na vlasnički račun kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (CRHoV), tako da stanje i raspored obveznica po serijama odgovarajuće emisije, mogu da dobiju preko člana (ovlašćene banke ili investicionog društva), koji je otvorio navedeni račun kod CRHoV.

Korisnicima obeštećenja, koji nisu dostavili dokumentaciju o otvorenim računima, obveznice su upisane na privremeni račun kod CRHoV, pa je neophodno da u što kraćem roku otvore odgovarajuće račune preko člana CRHoV (ovlašćene banke ili investicionog društva), preuzmu i popune Obrazac sa sajta Agencije za restituciju http://www.restitucija.gov.rs/ i dostave tražene podatke, kako bi bili isplaćeni.

Takođe, Ministarstvo finansija Republike Srbije će 31. marta 2022. godine isplatiti bivšim vlasnicima akontaciju u novcu, na osnovu rešenja o obeštećenju koja su postala pravnosnažna do 30. juna 2021. godine, u iznosu od 10% od utvrđenog iznosa obeštećenja po svim osnovama bivšeg vlasnika, zaključuje se.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Emitovane državne obveznice zbog obeštećenja za oduzetu imovinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njena “Strategija mobilnosti” zasniva se na principima Green Deal-a, a cilj joj je ozelenjivanje industrije transporta, bez gubitka konkurentnosti i efikasnosti.

Kako bi u tome uspela dala je sebi zadatak da bi do 2030. godine na evropskim putevima trebalo da se nađe bar 30 milliona vozila koja uopšte ne zagađuju, 100 evropskih gradova bi dotle trebalo da postane klimatski neutralno, saobraćanje brzih vozova bi trebalo da se udvostruči, kolektivna putovanja na daljinu do 500 kilometara trebalo bi da se realizuju na način koji garantuje karbonsku neutralnost, a i od pomorskog saobraćaja se očekuje da smanji stepen zagađenja.

Potom, do 2035. godine, trebalo bi na tržištu da se nađu i komercijalni avioni koji ne zagađuju, a kojima će se omogućiti i “zelena” putovanja duža od 500 km.

Do 2050. pak svi automobili, kombiji, autobusi, kamioni i druga vozila trebalo bi da imaju nultu emisiju gasova. Dakle, da budu na električni ili vodonični pogon. Tome bi mogao doprineti i plan da se instalira više od tri miliona stanica za punjenje vozila u narednih 10 godina.

Takođe, očekuje se unapređenje biciklističke infrastrukture, a samim tim i povećanje onih koji kao prevozno sredstvo koriste ove dvotočkaše.

Izvor: Evropska komisija

Foto: Joenomias, Pixabay

Чланак EU planira da do 2050. smanji emisiju štetnih gasova iz saobraćaja za 90 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako saopštavaju Ujedinjene nacije, koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi u 2019. iznosila je 410 ppm, što je rast za 3,2 ppm u odnosu na 2018. Taj rast je nastavljen i u ovoj godini.

Svetska meteorološka organizacija (SMO) pak objavljuje da je redukcija saobraćaja donekle uticala na smanjenje emisije štetnih gasova, ali ne u dovoljnoj meri da bi se moglo govoriti o padu zagađenja. Tokom karantinskih mera, kada je dobar deo sveta radio od kuće i kada je bilo ograničeno kretanje, emisija ugljen-dioksida je ukupno smanjena za 17 odsto. Međutim, po završetku mera, situacija se brzo “normalizovala”.

Emisiji štetnih gasova između ostalih doprinosi i industrija, koja je spora u prihvatanju novih, održivih rešenja, navodi se u saopštenju.

Foto: JuergenPM, Pixabay

Чланак Emisije štetnih gasova i dalje u porastu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obim aukcije iznosio je 61,2 milijarde dinara, sa kuponskom stopom od 4,50 odsto.

Ukupan obim tražnje iznosio je milijardu i 217 miliona dinara. Realizovano je 71.700 komada državnih obveznica, nominalne vrednosti 717 miliona dinara.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,00 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 20. avgusta 2032. godine. Isplata kupona u iznosu od 4,50 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća, navodi se u saopštenju.

Izvor: Fonet

Чланак Reotvorena emisija dvanaestogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nemačko Ministarstvo finansija je saopštilo da će do kraja 2020. biti emitovane zelene obveznice u ukupnoj vrednosti od oko 11 miliona evra, a da će prva emisija obveznica sa rokom dospeća od 10 godina biti u septembru, u vrednosti od najmanje četiri milijarde evra.

Berlin je 2019. najavio da će početi da izdaje zelene obveznice u drugoj polovini 2020. u okviru borbe protiv klimatskih promena.

Nemačka je obezbedila 54 milijarde evra za period do 2023. godine u okviru klimatskog paketa koji uključuje uvođenje „ugljeničnog poreza“ da bi se emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. smanjila za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990.

Zelene ekonomske aktivnosti mogu da budu transparentne i predvidiv

Nemačka parlamentarna državna sekretarka za životnu sredinu Rita Švarcelir-Zuter izjavila je da će zelene obveznice doprineti tim naporima vlade.

„Zelene federalne obveznice predstavljaju jasan podsticaj. Na ovaj način pokazujemo kako zelene ekonomske aktivnosti mogu da budu transparentne i predvidive“, rekla je ona.

Zelene obveznice će biti „obveznice bliznakinje“, emitovane zajedno sa konvencionalnim federalnim obveznicama sa istim rokom dospeća i vrednošću, saopštilo je Ministarstvo finansija.

To znači da će investitori moći da zamene zelene za konvencionalne obveznice i obrnuto, sa ciljem da se tržište zelenih obveznica učini privlačnijim, navodi parlamentarni državni sekretar u Ministarstvu finansija Jerg Kukis.

Nemačka se relativno kasno pridružila trendu izdavanja državnih zelenih obveznica. Poljska je prva zemlja koja je emitovala zelene obveznice 2016, a 2017. je to uradila i Francuska, koja je sada vodeća zemlja u izdavanju dužničkih hartija za finansiranje projekata zaštite prirodne sredine.

Zaštita životne sredine je ipak visoko na političkoj agendi Nemačke. Kancelarka Angela Merkel je prošle sedmice razgovarala sa aktivistkinjom Gretom Tunberg i predstavnicima grupe za zaštitu životne sredine „Petkom za budućnost“.

Zelene obveznice su 2019. godine imale ukupnu vrednost od oko 205 milijardi dolara, ali su činile samo 2,85% svetskog tržišta obveznica, prema podacima Evropske centralne banke (ECB). Gotovo polovina zelenih obveznica izdatih 2019. bile su u evrima.

Predsednica ECB Kristin Lagard izjavila je u julu da je zaštita klime najviši prioritet banke. Kada je došla na čelo ECB 2019, Lagard je obećala da će težiti „zelenijoj“ monetarnoj politici, povećavajući izglede da bi banka mogla da poveća udeo svojih ekoloških investicija.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Prve Zelene obveznice u Nemačkoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija će emitovati državne zapise u iznosu od 35 milijardi dinara radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga i za obezbeđivanje sredstava za finansijsku podršku i sprovođenje ekonomskih mera za ublažavanje ekomskih efekata pandemije, navodi se u odluci.

Nominalna vrednost državnog zapisa je 10.000 dinara, a datum njihovog emitovanja je 14. april dok je za datum saldiranja određen 16. april.

Ovi zapisi glasiće na ime, a njihov datum dospeća biće 22. april 2021. godine, navodi se u odluci Vlade Srbije

Izvor: Bankar.rs

Чланак Radi finansiranja budžetskog deficita Srbija će emitovati državne zapise се појављује прво на Biznis i Finansije.