U junu je Evropom odjeknula vest da je Nemačka, koja u najnovijoj Vladi ima veliki broj ministara iz Zelene partije, ipak odlučila da se vrati uglju. Naravno, ne za stalno, nego privremeno, zbog smanjenja isporuka ruskog gasa koji je koristila za proizvodnju struje.

Međutim, Nemačka nije jedina koja će ove zime morati da proizvodi električnu energiju pomoću prljavih tehnologija. Grčka je pre rata u Ukrajini planirala da do 2023. godine u potpunosti izbaci ugalj iz upotrebe, međutim sada ga vraća na velika vrata. Naime, ona je objavila da će povećati upotrebu lignita kako bi popunila rupu u energetskom sistemu koja će nastati smanjenjem uvoza prirodnog gasa. Ta zemlja je prošle godine za proizvodnju ukupne količine električne energije koristila samo pet odsto lignita, a ove godine očekuje da taj udeo poraste na 17 – 20 odsto. Grčka je inače deseti svetski proizvođač lignita, tako da neće morati da poseže za uvozom, bar ne u velikoj meri.

I neke druge evropske zemlje će ove zime slediti njen primer. Tako će Mađarska povećati sopstvenu proizvodnju prirodnog gasa ali i iskopavanje lignita, te će ponovo vratiti u život ugašene termoelektrane na ugalj.

Lignit je inače ugalj lošijeg kvaliteta, koji poprilično zagađuje okolinu, ali očigledno je da se Stari kontinent nalazi u situaciji u kojoj mora na jedno oko zažmuriti kada su u pitanju ekološki ciljevi.

Foto: Pixabay

Чланак Sve više evropskih zemalja se vraća uglju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedostatak i poskupljenje uglja, sirovine od koje Kina dobija skoro 60% električne energije, primorao je vlasti druge najveće svetske ekonomije da uvedu restrikcije i mnogobrojna ograničenja. Velika energetska kriza koja proteklih nedelja potresa ovu zemlju dodatno je doprinela nastavku nestabilnih prilika u svetskoj trgovini, produbljujući nestašice u različitim kategorijama sirovina i robe. Novi događaji ponovo u žižu stavljaju traženje alternativnih tržišta.

Istorijski rast cena transporta, kao i neizvesnost rokova isporuke, naveli su mnoge kompanije da tokom 2021. godine temeljno preispitaju svoje lance snabdevanja.

“Činjenica da se situacija u Kini ne smiruje dodatni je podsticaj za uvoznike, trgovce i nas logističare u Srbiji i drugim zemljama Jugoistočne Evrope, da dalje analiziramo sve mogućnosti koje se nude na Starom kontinentu. Iako je jasno da evropska uvozna tržišta ne mogu da pariraju kineskom, u određenim kategorijama roba i po cenama, u ovom momentu ona mogu biti i te kako važna. Informacije o vrsti robe koja je u ponudi, kapacitetima, ali i različitim opcijama transporta od određenih zemalja do Srbije, od velikog su značaja za planiranje narednih koraka” – izjavio je Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja logističke kompanije cargo-partner u Srbiji.

Neke od evropskih zemalja su se posebno izdvojile kao moguća alternativna tržišta za nabavku robe što zbog blizine, što zbog širokog spektra proizvoda koje imaju u ponudi.

Robna razmena Srbije i Poljske poslednjih godina je u stalnom porastu

Od početka prošle decenije spoljnotrgovinski promet Poljske je porastao skoro deset puta. Vodeći izvozni proizvodi ove zemlje su mašine, elektronska oprema, vozila i delovi za vozila, nameštaj, plastika i proizvodi od plastike. Električne mašine i oprema zabeležile su veliki rast u 2020. pa je skok ino-prodaje, u odnosu na period pre korona krize, iznosio više od 30%. Rastao je i izvoz drveta, koje nije na listi top 5, ali beleži sve veći doprinos, kao i izvoz plastike.

Robna razmena Srbije i Poljske poslednjih godina je u stalnom porastu, iako ekonomisti ističu da kapaciteti i dalje nisu dovoljno iskorišćeni. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je u 2020. razmena dostigla 1,327 milijardi evra, što je blagi rast od oko 3%, u odnosu na godinu ranije.

Najpoznatija po trgovini hranom, pićem i duvanom, Španija je jedna od vodećih zemalja na svetu po površinama pod plastenicima, a osim toga veoma konkurentna i u oblasti proizvodnje poljoprivredne opreme i tehnologije. Takođe, Španija je važan evropski izvoznik u automobilskom sektoru, kao i u oblasti hemijskih proizvoda i robe široke potrošnje. Robna razmena sa Srbijom je lani bila na nivou od oko 600 miliona evra.

Od 1. januara 2021. Bregzit je i formalno stupio na snagu, a Ujedinjeno Kraljevstvo je i zvanično prestalo da bude članica Evropske unije. Iako su novi propisi dodatno izazvali mnogobrojne probleme za kompanije iz EU koje posluju sa Ujedinjenim Kraljevstvom, uslovi za kompanije iz Srbije ostali su isti. UK je značajan evropski izvoznik, a proizvodi koji su dominirali u 2020. bili su mašine (uključujući računare), plemeniti metali i dragulji, vozila, mineralna goriva, električne mašine i oprema, farmaceutski proizvodi, tehnički i medicinski aparati, avioni, organski, hemijski proizvodi i plastika.

U situaciji kada je drumski transport robe pod velikim pritiskom nedostatka vozača kamiona i tovarnih kapaciteta, novih COVID propisa i ograničenja, značajnu ulogu imaju ekonomični, alternativni načini prevoza, poput short-sea transporta.

Short-sea shipping ima za cilj smanjenje zagušenja na putu i ​​povećanje održivosti

Short-sea transport, odnosno servis kratke pomorske rute koristi obalne i unutrašnje plovne puteve za transport robe do luka unutar iste ili susednih zemalja – objašnjava Đekić i dodaje da to nije nov koncept, ali da zbog novonastale situacije i svakodnevnih izazova sa kojima se logistika suočava, sve više dobija na važnosti širom sveta.

Logistička kompanija cargo-parner, prilagođavajući se zahtevima tržišta, kreirala je short-sea servise sa tranzitnim vremenom koje od Španije, Ujedinjenog Kraljevstva ili Poljske, do jadranskih luka, iznosi oko 15 dana. Short-sea servisi, sa redovnim polascima, pružaju pouzdanu alternativu drumskom transportu, koji se trenutno suočava sa poteškoćama usled nedostatka dozvola za pojedine destinacije. Na ovaj način, moguće je ponuditi adekvatno zamensko rešenje za robu koja cirkuliše između ovog dela regije i Centralne i Istočne Evrope.

Suštinski Short-sea shipping ima za cilj smanjenje zagušenja na putu i ​​povećanje održivosti. Neke od prednosti, koje nikako ne treba zanemariti uključuju povećanje efikasnosti iskorišćenja goriva i ukupno smanjenje emisije štetnih gasova, ostalih zagađivača i efekta staklene bašte, kao i zagušenja saobraćaja i buke povezane sa transportom.

Чланак Energetska kriza u Kini još jedan razlog za okretanje alternativnim tržištima се појављује прво на Biznis i Finansije.