Desetine miliona ljudi širom zemlje suočava se sa ograničenjima, uključujući celu provinciju Đilin i tehnološki centar Šenžen, pošto vlasti izveštavaju o rekordnom broju slučajeva zaraze, prenosi BBC.

Tojota, Folksvagen i dobavljač Epla, Fokskon, spadaju među pogođene firme. Karantini su izazvali zabrinutost da bi ključni lanci snabdevanja mogli biti poremećeni, a pitanje je koliko su se uopšte i oporavili od potresa iz prethodne dve godine.

Kina je danas prijavila rekordan broj – više od 5.000 slučajeva, većinom u Đilinu. Svih 24 miliona stanovnika severoistočne pokrajine u ponedeljak je stavljeno u izolaciju.

Kina ograničila čitavu provinciju zbog korone

Ovo je prvi put da je Kina ograničila čitavu provinciju, još od zatvaranja Vuhana i Hebeja na početku pandemije. Stanovnicima je zabranjeno kretanje, a svako ko želi da napusti provinciju Đilin mora da zatraži dozvolu policije.

Vlasti u gradu Langfang, koji se graniči sa Pekingom, takođe su danas uvele hitne mere zatvaranja.
Preduzećima u mnogim pogođenim regionima rečeno je da se zatvore ili da njihovi zaposleni rade od kuće, osim ako ne pružaju osnovne usluge poput hrane, komunalnih usluga ili drugih potrepština. Fokskon, koji proizvodi Ajfon telefone za Epl, prekinuo je svoje poslovanje u Šenženu u ponedeljak.

Ali, ima nekoliko proizvodnih lokacija u Kini, i rekao je za BBC da je „prilagodio proizvodnu liniju kako bi minimizirao potencijalni uticaj“. Njegova fabrika u Džengdžou – najveća svetska fabrika ajfona – i dalje je otvorena, jer grad nije pogođen restrikcijama.

Tojota, koja je zatvorila svoju fabriku u gradu Čangčun u provinciji Đilin, nije dala vremenski okvir kada će se posao nastaviti. Japanski proizvođač automobila rekao je za britanski servis da je taj potez napravljen da bi se razmotrio „uticaj rada dobavljača“ i „bezbednost i sigurnost zaposlenih i povezanih lica“.

Nemački proizvođač automobila Folksvagen takođe je obustavio poslovanje u Čangčunu, rekavši da je proizvodnja automobila Folksvagen i Audi i njihovih komponenti „pogođena“, ali da se nada da će ponovo otvoriti svoju fabriku u četvrtak.

Analitičari: „Takva blokada su se dešavala i ranije“

Analitičari veruju da bi kompanije mogle da upravljaju poremećajima.

„Takva blokada su se dešavala i ranije, a gradovi su se ponovo otvorili u kratkom vremenskom periodu nakon što je broj slučajeva korona bio pod kontrolom“ – rekao je za Bi-Bi-Si Jeang Čeng Ling, viši investicioni strateg u singapurskoj DBS banci.

Analitičarka UBS-a Grejs Čen rekla je da Šenžen nije „glavna“ proizvodna lokacija za dobavljače, ali bi bilo zabrinjavajuće ako bi se blokada proširila na Šangaj i okolna područja, jer je region ključno proizvodno središte za prenosne računare, servere i pametne uređaje.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Kina se opet zatvara zbog korone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno je oko 60 ljudi uključeno u prvu fazu Fajzerovog ispitanjanja leka PF-07321332, a koja bi trebalo da se završi do 25. maja.

“Zasad ne postoje drugi lekovi osim vakcine koji mogu da spreče zarazu Covidom-19, ali ako se jedan otkrije, to bi moglo zauvek da zaustavi karantine i zatvaranja”, rekao je jedan stručnjak, piše britanski Daily Mail.

Fajzer, kompanija koja je proizvela jednu od najpopularnijih vakcina, počela je da ispituje svoj eksperimentalni lek na ljudima.

Antivirusni lek, nazvan PF-07321332, mogao bi da se daje osobama koje su počele da pokazuju simptome infekcije kako bi se sprečilo da dobiju teži slučaj bolesti.

Iako će većina ljudi da se vakciniše, kako pišu mediji vakcine nisu 100 odsto efikasne, a neki ljudi ne mogu ni da ih prime što znači da će se koronavirus i dalje širiti.

Pilula bi mogla da pomogne u prevenciji teških oblika bolesti kod ljudi kod kojih vakcine ne rade dobro, ili bi mogle da budu druga linija obrane u slučaju da se pojavi novi imunootporni soj virusa.

Trenutno je oko 60 ljudi uključeno u prvu fazu ispitivanja, a nakon toga, ako se pokaže da je lek siguran, napraviće se šire ispitivanje.

Izvor: BIZlife

Foto: Pixabay

Чланак Fajzer napravio antikovid pilulu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za razliku od prvog talasa epidemije kovida-19 kada su potrošači hrlili u velike markete i kupovali na veliko prehrambene proizvode, posebno ulje, brašno, kvasac, šećer… u drugom naletu epidemije njihove navike su se promenile.

Nigde nije bilo gužve, izostala je i kupovine zaliha prehrambenih proizvoda, a nisu zabeležene ni nestašice, kojih je bilo tokom prvog talasa epidemije, kada su se mogli videti prazni rafovi predviđeni za osnovne namirnice.

Povećana potrošnja samo sezonskih proizvoda

Prema rečima predsednika Društva trgovaca Novog Sada Mlađana Šumića, sada potrošači kupuju samo ono što im je potrebno i ne pazare namirnice u količinama koje znače punjenje zamzivača i ostava.

Iako mnogi zaposleni već nekoliko meseci rade od kuće, kako je dodao, nije registrovana promena u kupovini kafe, sokova, čajeva i slatkiša –uobičajenih osveženja na radnim mestima u kancelarijama.

„Primećena je veća kupovina vode i sladoleda, ali je to razumljivo za ovo doba godine, jer se leti ta dva proizvoda uvek prodaju više nego u ostalim delovima godine“, rekao je Šumić.

Onlajn trgovina i dalje raste

U kompaniji „Univereksport” navode da drugi talas koronavirusa potrošačima nije doneo brigu za namirnice, da se kupuje racionalno i da u prodavnicama ima svega. S druge strane, onlajn kupovina beleži visoke trendove rasta, rekli su u „Univereksportu”, mada su kupci i dalje okrenuti tradicionaloj kupovini, barem kada je reč o robi široke potrošnje

I u kompaniji „Lidl Srbija” kažu da drugi talas epidemije nije promenio navike kupaca u odnosu na period pre marta i pandemije kovid-19.

Sada potrošači kupuju samo ono šta im je potrebno i ne kupuje se, kao što je to bio slučaj za vreme prvog naleta virusa kovid-19, po nekoliko kilograma osnovnih namirnica. Doduše, u tom prvom naletu bila je na snazi vanredna situacija, a tada su se najviše kupovali brašno, ulje, trajno mleko i zamrznuto povrće, naveli su za „Dnevnik” iz kompanije „Lidl Srbija”.

Maske se najviše kupuju

Mlađan Šumić naglašava da su sada trgovine mnogo bolje snabdevene dezinfekcionim sredstvima, maskama i rukavicama za jednokratnu i višekratnu upotrebu nego u prethodnom periodu.

„U prvom talasu koronavirusa nedostajale su maske, koje sada mogu da se kupe u gotovo svakoj prodavnici“, kaže Šimić. „Maske se kupuju daleko najviše u odnosu na dezinfekciona sredstva i rukavice, a svakako svih tih artikala sada ima znatno više u ponudi nego u prvom talasu koronavirusa“.

Čeka se zvanična statistika

Još nema podataka o tome kakav je promet u maloprodaji bio u junu, kada nije bilo epidemije i vanrednog stanja, i u julu, mesecu na čijem je već početku virus počeo da se širi. Zvanična statistika kaže da su u maju, u mesecu u kojem je, u prvom delu, još bilo na snazi vanredno stanje – građani u maloprodaji kupovali 4,7 odsto više nego u maju 2019. godine.

Ministar trgovine Rasim Ljajić to je objasnio time da su potrošači putovanja, izlaske i kupovinu obuće zamenili kupovinom u velikim trgovinskim lancima. „To je i razlog što je zabeležen rast prodaje osnovnih proizvoda, ali je, istovremeno, prodaja odeće i nameštaja znatno opala“, kazao je Ljajić.

Biće zato zanimljivo videti koliko će se statistički podaci o prometu tokom juna i jula podudariti sa zapažanjima koje su izneli trgovci.

Izvor: Dnevnik.rs

Чланак U drugom naletu epidemije kupuje se samo neophodno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Krajem marta predstavnici devet najvećih evropskih teleoperatera (Dojče telekom. Oranž, Telefonika, Telekom Italija, Telenor, Telia, A1, Telekom Austrija i Vodafon) održali su sastanak sa zvaničnicima Evropske komisije. Na sastanku je dogovoreno da podatke o lokacijama svojih korsinika dele sa zdravstvenim institucijama radi efikasnijeg suzbijanja koronavirusa, piše portal „Novosti“.

Vlada Slovačke, države koja je u tom trenutku službeno imala 216 potvrđenih slučajeva, tih dana je uvela vanredno stanje. Odmah je donela zakon kojim se zdravstvenim institucijama omogućava pristup lokacijama, imenima i prezimenima ljudi kojima je zbog moguće infekcije određena samoizolacija. Zakon će biti na snazi do kraja 2020. godine.

Na upozorenja kritičara da zbog ovakve vrste kontrole Evropa i zakonski postaje društvo nadzora, evropski zvaničnici su odgovorili da će svi prikupljeni podaci biti čuvani u anonimnosti. Kad prođe pandemija, tvrde da će podaci „biti uništeni i neće se koristiti za potrebe represivnih organa“.

Globalna mapa gde se kreću građani

Nešto kasnije, stigla je vest da američka vlada takođe pregovara s tehnološkim kompanijama o pojačanom praćenju građana. Korporacija Alfabet, vlasnik Gugla, objavila je podatke o kretanju milijardi ljudi koje je prikupljala u periodu od 16. februara do 29. marta. U nameri da preduhitri „kontroverze“ o neovlašćenom dijeljenju podatka u tajnosti, kompanija je objavila lokacijske podatke o kretanju državljana 131 zemlje po prodavnicama, mestima za rekreaciju, radnim mestima, železničkim i autobuskim stanicama.

Objavljeni grafikoni pokazuju, na primer, da su Italija i Španija u tom periodu imale 94% manje odlazaka građana u prodavnice, restorane i bioskope. U isto vreme, u Australiji i Americi izlasci su smanjeni za 50%, jer su one kasnije uvele zabrane okupljanja. U Japanu i Švedskoj, zemljama koje imaju najblaže restrikcije, izlasci su se smanjili za otprilike 25%.
Podaci se prikupljaju uz pomoć opcije „istorija lokacija“ na pametnim telefonima, ukoliko je ona aktivirana.

U Guglu tvrde da su uveli nužne tehničke mere kojima se onemogućava identifikacija praćenih osoba, te da ne dele informacije kao što su starosna ili polna struktura. Za razliku od Gugla, najpoznatija društvena mreža Fejsbuk nije se oglasila o eventualnom ustupanju podataka zdravstvenim ustanovama ili vlastima.

Životinje slobodne, ljudi u kavezu

U vreme kada je Gugl objavljivao podatke o kretanju ljudi, pola zemaljske kugle već je bilo podvrgnuto karantinskim merama. Neke države se nisu se čak ni deklarativno zamarale demokratskim procedurama, a neke su već ranije imale spremnu tehnologiju za masovni nadzor, samo im je trebao dobar povod da počnu da je primenjuju bez otpora.

Singapur je, recimo, svojim građanima naložio da na mobilne telefone instaliraju aplikaciju koja uz pomoć Blutut signala određuje jesu li potencijalni nosioci koronavirusa bili u kontaktu s drugim ljudima i tako ih možda zarazili.

Stanovnici Hong Konga, kojima je određena samoizolacija, moraju da nose narukvice koje obaveštavaju vlasti o nedozvoljenom kretanju. Južna Koreja za praćenje koristi podatke dobijene putem nadzornih kamera, pametnih telefona i transakcija koje se objavljaju bankarskim karticama.

Najdalje je, ipak, otišla Kina. U jeku epidemije kineske vlasti su na ulaze u železničke stanice instalirale termalne kamere za merenje temperature. Za obaveštavanje ljudi da ne smeju da napuštaju svoje domove koristile su bespilotne letelice. Osobama u samoizolaciji oko kuća su instalirane nadzorne kamere, kojih je pre izbijanja epidemije već bilo oko 200 miliona širom zemlje.

Kineske vlasti nedavno su predstavile i „detektor bliskih kontakata“’, kod koji se skenira putem aplikacije instalirane na mobilni telefon, a čija aktivacija zahteva prethodnu registraciju imenom, prezimenom i ličnim identifikacionim brojem.

QR kod pojedince obaveštava da li su bili u blizini nekoga kome je potvrđena infekcija virusom ili se na nju sumnja, a ukoliko jesu, nalaže im se da o tome obaveste vlasti i da ostanu u kući. Aplikacija je razvijena u saradnji sa državnom korporacijom za elektronsku tehnologiju CETG, a vlada „bliske kontakte“ definiše kao članove rodbine, kolege na poslu i u školi, medicinsko osoblje i putnike u javnom prevozu.

Kontrola kretanja uz pomoć tehnologije

Vlasti su, ocenjuju mediji, procenile da kineski građani neće doživeti tu meru kao naročito spornu s obzirom na razmere epidemije. „Njujork tajms“ je, međutim, nedavno objavio da je njihova istraga pokazala da sistem, koji u više od 200 gradova održava multinacionalna tehnološka korporacija Alibaba, podatke o imenima i lokacijama šalje na server koji pripada policiji. Iako je za tehnološke kompanije u Kini, piše američki dnevnik, uobičajeno da podatke dele s vlastima, „ovakva direktna metoda predstavlja presedan“.

Kineska tehnološka kompanija Baidu, koja se bavi veštačkom inteligencijom, u martu je ustupila državi svoj model za detektovanje ljudi koji ne nose maske. U februaru je, pak, kineska kompanija SenseTime, koja se takođe bavi razvojem veštačke inteligencije, objavila da je razvila softver za prepoznavanje lica i kada osobe nose maske, navodno s 90-postotnom preciznošću.

Tehnologija se koristi za kontrolu kretanja ljudi u zajednicama koje su pod karantinom, odnosno za brzu identifikaciju rezidenata bez potrebe skidanja maske.

Tajnim službama svanulo

Vlada Rusije, države koja raspolaže sa sa 180 hiljada nadzornih kamera, od kojih je većina povezana sa sistemima za prepoznavanje lica, epidemiju koronavirusa takođe je iskoristila za jačanje kontrole građana.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je, uz pratnju novinara, obišao moskovski centar za praćenje koronavirusa, gde se osim identifikcije građana koji krše pravila samoizolacije, nadzire i širenje „lažnih vesti“.

Vlada Izraela je nedavno odobrila svojim bezbednosnim službama da korisite podatke dobijene s pametnih telefona, no u ovom slučaju se radi o podacima koji su se već ranije prikupljali u sklopu antiterorističkih operacija. Iako je bilo predviđeno, izraelski parlament nije glasao o ovoj mjeri, već je ona uvedena u formi vladinog dekreta, formalno na period od 30 dana, uz odobrenje državnog tužilaštva.

Kako izveštavaju lokalni mediji, izraelska tajna služba Šin Bet je počela tajno da prikuplja podatke s mobilnih telefona još 2002. godine, ali nikada nije otkrila detalje o tome koje informacije prikuplja, kako ih čuva, ko ima pristup tim podacima i hoće li i kada biti uništeni.

Koliko je nadozor zaista delotvoran protiv virusa?

Komentarišući sve ove mere, Electronic Frontier Foundation (EFF), neprofitna organizacija koja se bavi zaštitom privatnosti na internetu, objavila je da nema dokaza koliko je prikupljanje podataka o lokacijama zaista delotvorno u sprečavanju širenja virusa. Čak ni sistem globalnog pozicioniranja na pametnim telefonima (GPS) nije precizan na udaljenosti manjoj od šest metara, dok zdravstvene agencije tvrde da se virus prenosi na udaljenosti do dva metra.

„Ove i druge tehnologije, poput Blututa, mogu da se kombinuju radi postizanja veće tačnosti, ali ni tada nema garancije da je bilo koji telefon moguće locirati s preciznošću od dva metra u bilo kojem trenutku“, poručili s iz EFF-a. „Budući da predstavljaju toliku pretnju našim digitalnim pravima, vlade ne bi trebalo da dobijaju tolika ovlašćenja za nadziranje građana, ukoliko nisu u stanju da javno dokažu da će takve mere zaista značajno pomoći u suzbijanju koronavirusa“, smatra ova organizacija.

Albert Foks Čan, izvršni direktor neprofitne organizacije Surveillance Technology Oversight Project, gostujući na televiziji SNBC podsetio je kako je američka vlada posle terorističkih napada 11. septembra 2001. donela Patriotski zakon, koji je federalnoj vladi dao široka nadzorna ovlašćenja u borbi protiv terorizma.

Iako je inicijalno ovaj zakon trebalo da važi do 2005. godine, obnavljan je nekoliko puta, poslednji put baš početkom marta ove godine. „Nemamo apsolutno nikakvog razloga da verujemo da će vladine agencije, željne proširenja sospstvenih ovlašćenja, biti voljne da povuku nadležnosti koje su stekle tokom vanrednog stanja i kada virus bude iskorenjen“, upozorio je Čan.

Nema demokratije na tanjiru

Sličnu poruku poslao je nedavno i Edvard Snouden, najpoznatiji svetski uzbunjivač, koji je radio u američkoj Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA). U intervjuu koji je krajem marta dao danskom Međunarodnom festivalu dokumentarnih filmova, Snouden je takođe upozorio da vlade obično donose zakone kojima se privremene mere uspostave kao trajne. Dodao je da se moramo zapitati „šta će se dogoditi nakon što država u periodu od jedne generacije izgradi sistem reperesije.

Oni već znaju što gledate na internetu i prate gde se kreće vaš mobilni telefon, a sada žele da znaju i koliki vam je puls, što se događa ispod kože“, rekao je Snouden. Naveo je kao primer narukvice koje se sada koriste za merenje pulsa i temperature zbog eventualne zaraze koronavirusom, a koje mogu da beleže i emocionalne reakcije i tako ukažu na psihološko stanje pojedinca, kada, recimo, gleda izjave političara na televiziji.

Snouden smatra i da je pogrešno tražiti od tehnoloških kompanija, kao što se sada radi, da preuzmu borbu protiv epidemije, jer su one već sada najmoćnije institucije na svetu. „Ako Fejsbuk bude imao takva ovlašćenje, on će ih koristiti za dobrobit Fejsbuka, a ne za dobrobit društva“, upozorava Snouden.

„Moramo da shvatimo da će se države uvek boriti za još veću moć nad građanima, pa je zato otpor kroz proteste jedini način da ih prisilimo da postanu bolje. Ako ne izražavamo svoje mišljenje i nismo spremni da se borimo za njega, nećemo imati uticaj na vladine postupke“, poručio je američki uzbunjivač.

Izvor: https://www.portalnovosti.com/

Foto: OliverKepka, Pixabay

Чланак Epidemija nadzora nad građanima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sada bi trebalo da je vrh sezone za jedan hotel sa 12 soba u blizini železničke stanice u kineskom industrijskom čvorištu Vuhanu. Kineska Nova godina obično donosi puno putnika i zaradu vlasniku od oko 3.000 dolara za mesec dana, ali hotel je sada prazan, kao i čitav grad.

Kina, svetska ekonomija „broj 2“, usporavala se i pre udara koronavirusa. A svetska ekonomija se ionako suočava i s neočekivano oštrim usporavanjem u Indiji koja je „broj 7“, što je navelo Međunarodni monetarni fond prošle nedelje da umanji svoje izglede za globalni rast ove godine.

Koronavirus upoređuju s epidemijom SARS-a, koja je tokom nekoliko nedelja 2003. paralisala ekonomiju Kine i Hong Konga. Ali ono što se sada dešava u Kini ima mnogo veću težinu: 2003. godine, Kina je činila četiri odsto svetske proizvodnje. Prema podacima Svetske banke, njen udeo danas iznosi 16 odsto.

„Usporavanje rasta u Kini moglo bi imati znatne efekte širom Azije i drugih delova sveta, s obzirom na veličinu kineske ekonomije i njenu ulogu kao ključnog pokretača globalnog rasta posljednjih godina“, rekao je Esvar Prasad, ekonomista Univerziteta Kornel i bivši šef kineske divizije Međunarodnog monetarnog fonda.

Niko ne zna kako će se odigrati epidemija ili kakav će biti njen ekonomski uticaj. Vlasti i dalje pokušavaju da bolje shvate novi virus. On je iz porodice koronavirusa, koja može prouzrokovati samo običnu prehladu, ali i ozbiljnije bolesti kao što je SARS. Do sada je Kina potvrdila više od 4.500 slučajeva koronavirusa i više od 100 smrtnih slučajeva.

Kineska vlada je zatvorila Vuhan i 16 drugih gradova u provinciji Hubei, izolujući više od 50 miliona ljudi. Sjedinjene Države i druge zemlje pripremile su se u utorak da svoje državljane prebace iz Vuhana.

Ova epidemija je zaustavila svakodnevno poslovanje i zatvorila popularne turističke atrakcije kao što su nekadašnja carska palata u Pekingu, i šangajski i hongkonški „Diznilend“ i honkonški gradski „Oušn park“.

Značajan pad interesovanja za putovanja već je prouzrokovao da kompanija „Junajtid erlajns“ obustavi neke letove za Peking, Hong Kong i Šangaj.

„Prerano je meriti kakav će uticaj biti iz ekonomske perspektive“, rekao je Džim Berd, glavni direktor za investicije u „Plante Moran Financial Advisors“.

Iskustvo sa SARS-om daje neki razlog za ekonomski optimizam. Taj slučaj, koncentrisan na jug Kine, u početku je omeo kinesku ekonomiju. U kvartalu april-jun 2003. godine, ekonomski rast Kine smanjio se na godišnju stopu od 9,1 odsto sa 11,1 procenata u prethodnom kvartalu, primetili su ekonomisti Tomi Vu i Prianka Kišore iz „Oksford ikonomiksa“.

Kako se zdravstvena kriza tada smanjivala, rast se vratio, oporavivši se na 10 odsto godišnje stope u drugoj polovini 2003. godine.

„Iz onoga što znamo, verovatno će biti slično i ovog puta“, rekao je Endi Rotman, investicioni strateg u „Matjus Ejža“. „Ljudi ne bi trebalo da se uspaniče da će se rast naglo usporiti“ na duže vreme.

Ipak, kineska ekonomija nije onoliko moćna kao početkom i sredinom 2000-ih, kada je rast rutinski dostizao dvocifrenu cifru.

MMF očekuje da će kineski rast pasti sa 6,1 odsto 2019. godine koja je već najsporija od 1990, na 6,0 odsto ove godine i 5,8 odsto sledeće.

To usporavanje odražava tešku tranziciju Kine od brzog, ali neodrživog rasta izgrađenog često na rasipanju investicija, ka stabilnijem, ali manje upečatljivom rastu građenom na potrošačkoj potrošnji rastuće srednje klase.

Kinesku privredu je takođe omeo trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama. Te dve zemlje su početkom ovog meseca potpisale „primirje“ od kojeg se očekivalo izvesno ekonomsko olakšanje. Tada je izbila virusna epidemija.

Kao deo takozvanog „Sporazuma Faza 1“, Kina je pristala da poveća kupovinu američkih proizvoda za 200 milijardi dolara ove i sledeće godine. Taj cilj je zvučao ambiciozno i pre no što je virusna epidemija izolovala desetine miliona kineskih potrošača i udarila po potrošačkom i poslovnom poverenju.

Izvor: Beta

Чланак Novi virus zapretio i krhkoj svetskoj ekonomiji се појављује прво на Biznis i Finansije.