„Er Srbija je najveća avio-kompanija u regionu. Od kompanije koja je bila u bankrotu napravili smo lidera koji sada leti na četiri kontinenta, u velikom broju zemalja i postali smo primer na koji način, kroz jednu avio-kompaniju koja je uspešna, možete dalje da doprinesete ekonomskom razvoju vaše zemlje“, rekao je Mali.

Dodao je da će država posvetiti punu pažnju daljem razvoju „naše Er Srbije“ i naveo da sledi nabavka velikih aviona, otvaranje novih destinacija.

„Želim da zahvalim ljudima iz Etihad ervejza koji su od 2013. naši partneri i suvlasnici Er Srbije. Oni iz Er Srbije izlaze zbog njihovih poslovnih odluka, a na nama je da razvijamo našu kompaniju“, rekao je Mali.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Država postala 100 odsto vlasnik Er Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, novinari su iz Dohe, gde se predsednik nalazi na konferenciji u organizaciji Ujedinjenih nacija, preneli da je Er Srbija 100% u našem vlasništvu. Prema Vučićevim rečima, kompanija dobro posluje ali će se on, kako bi izbegao potencijalne rizike za poslovanje, potruditi da Katar Ervejs postane strateški partner Srbije.

Da podsetimo, prema poslednjim podacima koji su dostupni javnosti, Etihad Ervejs i dalje ima 16,48% udela u Er Srbiji. Prethodno je udeo kompanije iz UAE iznosio 49% ali ga je Republika Srbija otkupljivala u nekoliko navrata. U međuvremenu se Etihad Ervejz postepeno povlačio iz Evrope ali i iz poslovanja u nekim drugim delovima sveta.

Na rezultate njegovog poslovanja znatno je uticala pandemija korona virusa koja je redukovala vazdušni saobraćaj širom planete. No, sada se situacija polako normalizuje što se vidi i po rezultatima Er Srbije koja je u 2022. godini, po prvi put od izbijanja pandemije, imala pozitivan neto i operativni rezultat i ostvarila profit od 21 miliona evra, bez državnih subvencija. Prošlog meseca je prevezla 200.743 putnika, što je najbolji februarski rezultat srpske nacionalne avio-kompanije od kada posluje pod tim imenom.

Foto: Ondrej Bocek, Unsplash

Чланак Koliki udeo u Er Srbiji ima naša zemlja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Republika Srbija će posle druge dokapitalizacije „Er Srbije“, koja je u toku, povećati svoj vlasnički udeo u srpsko-emiratskom avioprevozniku sa dosadašnjih 82 na 83,6 odsto, dok će udeo „Etihad ervejza“ biti umanjen sa 18 na 16,4 odsto, objavila je danas „Er Srbija“.

– Ipak, to ni na koji način ne dokazuje paušalnu tvrdnju o povlačenju iz vlasništva strateškog partnera sa manjinskim udelom – saopštila je Er Srbija reagujući na tvrdnje pojedinih medija da je u toku „prinudno sletanje“ „Er Srbije“ pod okrilje države.

U „Er Srbiji“ tvrde da nisu tačni ni medijski natpisi da je iz „našeg (državnog) budžeta upumpano više od 200 miliona evra“ u srpsko-emiratskog avioprevoznika.

U srpskoj aviokompaniji podsećaju da je od marta 2020. godine, sa različitim intenzitetom, globalnu avioindustriju pogodila najveća kriza u njenoj istoriji, usled pandemije korona virusa.

Dodaju da je tako, kada je reč o Er Srbiji, u decembru 2020. godine sprovedena dokapitalizacija kojom je uvećan osnovni kapital kompanije, što je bila mera otklanjanja poremećaja nastalih u poslovanju tokom 2020. godine, a kao posledica pandemije kovid 19.

– Upravo je u toku proces druge dokapitalizacije, koja se odnosi na poremećaje nastale u poslovanju tokom 2021. godine, a takođe u cilju otklanjanja posledica pandemije. Oba postupka su sprovedena na osnovu Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti kovid – 19, te ugovora zaključenog između Ministarstva privrede Srbije i Er Srbije – navodi se u saopštenju.

„Lufthanza“ vratila 3,8 milijardi državi

Po istom propisu EU na koji se poziva „Er Srbija“ podršku za oporavak od kovid-krize imala je nemačka „Lufthanza“. Njoj je država odobrila devet milijardi evra a zauzvrat je preuzela deo akcija kompanije: Iako je država bila „tihi partner“, nije se mešala u vođenje posla, samo je nadzirala situaciju, generalni direktor „Lufthanze“ Karsten Spor je rekao da i radije da firma bankrotira nego da postane „državna imovina“.

Zbog toga je „Lufthanza“ povukla samo 3,8 milijardi od odobrenog novca i sve to vratila već u novembru 2021. godine. Država sada treba da, do oktobra ove godine, proda akcije koje je preuzela (oko 14 odsto kompanije).

Dokapitalizacija srpske nacionalne aviokompanije preduzeta je, napominje se u saopštenju, na zahtev Er Srbije, u skladu sa pomenutom uredbom Vlade Srbije kojom se predviđa mera dokapitalizacije privrednih subjekata pogođenih pandemijom.

Dokapitalizacija

U Er Srbiji ističu da je regulatorni okvir Srbije u potpunosti usklađen sa Privremenim pravnim okvirom Evropske komisije, kojim se uređuju mere državne pomoći za podršku privredi u toku trenutne pandemije kovida 19, uključujući i dokapitalizaciju.

– Dokapitalizacijom je kompaniji omogućeno da prevaziđe poteškoće u poslovanju uzrokovane pandemijom korona virusa koje su nastupile tokom 2020. i 2021. godine. Takođe, na ovaj način stvorene su osnove za dalje nesmetano poslovanje i prevazilaženje teškoća izazvane pandemijom, a kompanija će raditi na daljem osnaživanju svoje pozicije regionalnog lidera i nastaviće da pruža direktan i indirektan doprinos srpskoj ekonomiji – navodi se u saopštenju.

Kako je objašnjeno, imajući u vidu da je u postupku dokapitalizacije učestvovao samo većinski akcionar (država), udeo manjinskog akcionara („Etihada“) u vlasništvu se prirodno smanjivao u određenoj meri.

– „Etihad“ je strateški partner Er Srbije, ne treba nikada zaboraviti da je ta kompanija svojim “knowhow-om“, znanjem i iskustvom, suštinski uticala na transformaciju Jat ervejza u modernu evropsku kompaniju, kakva je „Er Srbija“ danas. Partneri iz „Etihada“ su partnerski i profesionalno sa „Er Srbijom“ delili znanje i resurse u funkciji razvoja zajedničkog projekta. I dan-danas, predstavnici „Etihada“ aktivno učestvuju u radu našeg Nadzornog odbora, te svakodnevno sarađuju sa menadžmentom kompanije“, navode iz „Er Srbije“.

Prvom dokapitalizacijom udeo državu u vlasništvu „Er Srbije“ povećan je sa 51 na 82 odsto, odnosno sa oko 100 miliona evra.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Nakon druge dokapitalizacije udeo „Etihad ervejza“ 16,4 odsto u „Er Srbije“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo će biti sprovedeno kroz dokapitalizaciju Er Srbije, u kojoj će Republika Srbija postati vlasnik još 1,8 miliona akcija domaćeg avio-prevoznika, plaćajući hiljadu dinara po komadu. Sve navedeno proizilazi iz odluke koju je usvojila Skupština akcionara ovog avio-prevoznika. Zajedno sa prošlom dokapitalizacijom, iz decembra 2020. godine, država će svoj ulog u kapital Er Srbije povećati za – ukupno 115,47 miliona evra.

Reč je o zatvorenoj emisiji akcija, za koju nije obavezna objava prospekta. Etihad, kao manjinski akcionar, na njoj nema pravo preče kupovine ovih akcija.

Da podsetimo, prvu dokapitalizaciju Er Srbije država je obavila u decembru 2020. godine novčanim ulogom od 100 milona evra. Zatim je u junu ove godine Vlada Srbije donela novi zaključak, kojim se, kako se navodi u dokumentima, „prihvata Izveštaj o proceni vrednosti štete i objektivnog gubitka koje je kompanija Er Srbija pretrpela zbog pandemije kovida-19 u periodu od 19. marta 2020. do 31. decembra 2021“ Vlada Srbije saglasila na osnovu nalaza iz tog izveštaja da pored dokapitalizacije sprovedene u decembru 2020. izvrši upis novog novčanog uloga u iznosu od 15,47 miliona evra, što po srednjem kursu iznosi 1.818.820.276 dinara.

Izvor: N1

Foto: Ondrej Bocek, Unsplash

Чланак Država povećava udeo u Er Srbiji na 83,58 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od ukupnog broja putnika, njih 74.797 je prevezeno čarter letovima, što je najveći broj putnika u čarter saobraćaju od avgusta 2019. godine, dok je 206.161 putnik prevezen u redovnom saobraćaju sa aerodroma u Beogradu, Nišu i Kraljevu, navedeno je u saopštenju.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Er Srbija u julu prevezla 63 odsto više putnika nego u junu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kinezi žele da kupovinom paketa od 49 odsto akcija nekadašnjeg JAT-a učvrste svoju poziciju velikog investitora u Srbiji (nakon akvizicije Železare Smederevo i RTB Bor) i tako na „mala vrata“ uđu na evropsko avio-tržište.

U tom cilju zvanični Peking je već obavestio Vladu Srbije da je spreman da jedna od kompanija u vlasništvu kineske države preuzme paket akcija koji kontroliše Etihad, koji je već dugo u problemima, zbog čega se spekuliše da želi da izađe iz vlasništva u Er Srbiji, kompaniji koja posluje negativno.

– Državi Srbiji bi svakako odgovaralo da jedna velika kineska avio- kompanija postane vlasnik i time faktički preuzme upravljanje Er Srbijom. Shodno tome Vlada Srbije ne bi imala nikakve primedbe na to da Etihad proda svoje akcije kineskoj kompaniji. Međutim, u Vladi postoji dilema da li da kao većinski vlasnik Er Srbije da svoju saglasnost na takvu odluku, odnosno da prihvati kinesku kompaniju kao novog partnera, jer postoji bojazan da bi Brisel negativno reagovao na to – navodi naš sagovornik.

 Eventualni odlazak Etihada iz Er Srbije

Poznato je da je Evropska unija veoma skeptična prema bilo kakvim kineskim ulaganjima u zemlje „starog kontinenta“ jer u tome vidi ekspanzionističku politiku Pekinga a kompanije iz te zemlje smatra sklonim nelojalnoj konkurenciji i kršenju tržišnih pravila po kojima funkcioniše ekonomija u zemljama članicama Unije.
Brisel takvu politiku prema kineskim investicijama očekuje i od svojih partnera, poput Srbije koja želi da postane član EU.

Upravo je to razlog zbog koga, kako Danas saznaje, Vlada Srbije nije niti dala pozitivan odgovor na predlog Pekinga niti je sa tom informacijom izašla u javnost.

S druge strane, vlastima u Srbiji kao „mač nad glavom“ visi eventualni odlazak Etihada iz Er Srbije.

U tom slučaju Vlada bi ostala bez partnera u Er Srbiji a aktuelna vlast nije spremna da upravlja tom kompanijom kao državnim preduzećem.

Er Srbija naime za državu predstavlja balast koga se bar delimično oslobodila ulaskom u odnose sa Etihadom.

Ali u slučaju da kompanija iz Emirata ode država će se naći pred teškim izborom, da prihvati ponudu Pekinga i zameri se Briselu ili da Er Srbija ostane bez poslovnog partnera što bi predstavljalo verovatno kraj za tu kompaniju ali i veliki minus u očima javnosti za Vladu Srbije.

Pokušali smo juče da komentar dobijemo u Vladi Srbije, resornim ministarstvima privrede, finansija i saobraćaja kao i Er Srbiji, ali do zaključenja ovog izdanja niko nije odgovorio na postavljena pitanja.

Kontaktirali smo i Etihad kao i nadležne u kineskim vlastima ali smo takođe, bar zasad, ostali bez odgovora.

Inače, Kina u svom vlasništvu ima tri moćne avio-kompanije. To su Er Čajna, Čajna sautern erlajns i Čajna istern erlajns.

Sve tri kompanije ostvaruju međunarodne letove i spadaju u red najvećih avio preduzeća u svetu.

Odlični odnosi Kine i UAE

Početkom ove godine je zvanično objavljeno da osim prodajom 38 aviona, finansijske probleme u kojima se nalazi, Etihad namerava da reši i smanjenjem ili potpunim otkazivanjem saradnje sa avio-kompanijama u kojima je partner. Inače, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kina imaju odlične diplomatske odnose a dokaz za to je da je pre nekoliko dana ministarstvo zdravlja te zemlje odobrilo za upotrebu vakcinu protiv korona virusa kineske kompanije Sinofarm. Shodno tome postoji realna mogućnost da bi se Etihad ako prodaje svoj udeo u Er Srbiji opredelio da kupac bude upravo kineska avio-kompanija.
Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Kineska državna avio-kompanija zainteresovana da kupi paket akcija Etihada u Er Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, država ima dozvolu EU da pomogne nacionalnoj kompaniji za pokriće gubitaka nastalih usled pandemije, a kompanija, kako tvrdi, nije imala gubitke u prethodnom periodu.

Odgovor na ovo bi bilo lako naći u finansijskim izveštajima kompanije da nije jedne stavke koja se provlači kroz bilanse Er Srbije već godinama.

Naime, nominalno Er Srbija zaista beleži neto dobit poslednjih pet godina.

Međutim, u svakoj od dosadašnjih godina od 2013. od kada je od JAT-a nastala ova kompanija udruživanjem Republike Srbije i Etihada iz UAE u njenim bilansima uspeha nalaze se subvencije države.

Subvencije su se poslednje tri godine ustalile na 2,5 milijarde dinara, a prethodno su iznosile i po pet, odnosno šest milijardi dinara.

Prema tvrdnjama predstavnika države tu se radi o starim dugovima JAT-a koje država preuzela na sebe.

Ipak, oni se računovodstveno knjiže na prihodnoj strani bilansa uspeha i to u poslovne prihode.

Dakle, taj novac kompanija ni ne vidi, ali on svake godine pumpa njene prihode.

Tek sa tom subvencijom Er Srbija je u svakoj od tih „uspešnih“ godina pravila dobit.

Pa je recimo u 2015. godini neto dobit iznosila oko 500 miliona dinara, a državna pomoć 5,9 milijardi dinara.

Kompanija ne može iz poslovanja da pokrije svoje rashode

Prethodne tri godine imali smo prilike da čujemo pohvale kompaniji za finansijske uspehe, pa je tako 2017. dobit iznosila dve milijarde, 2018. 1,3 milijarde, a 2019. 1,4 milijarde dinara.

Istovremeno, u svakoj godini pomoć države napumpala je prihode sa po 2,5 milijarde dinara.

Bez toga, kompanija bi bila u minusu, u 2018. i 2019. za oko 1,1 milijardu dinara, a u 2017. za pola milijarde.

Drugim rečima kompanija ne može iz poslovanja da pokrije svoje rashode.

Analiza poslovanja Er Srbije od strane Fiskalnog saveta u kojoj se primećuje da postoji gubitak iznad visine kapitala, stavka koja je inače prilično nepoznata u zapadnim ekonomijama pošto kompanije uglavnom ne dočekaju da im kumulirani gubici postanu veći od kapitala, isprovocirala je ministra finansija koji je i sam učestvovao i rukovodio projektom stvaranja Er Srbije da proglasi opsednutost Fiskalnog saveta ovom kompanijom „koja ne predstavlja fiskalni rizik“.

Ukupan akumulirani gubitak na kraju prošle godine iznosio je 23,2 milijarde dinara, dok je gubitak iznad visine kapitala iznosio 15,2 milijarde dinara.

Ipak, ministar se na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnog novca složio sa predsednikom Fiskalnog saveta Pavlom Petrovićem, da je kompaniji potrebno restrukturiranje te da se u njega već krenulo.

„Program restrukturiranja Er Srbije biće usvojen do kraja godine, a onda ga šaljemo na odobrenje Evropskoj komisiji, a onda će biti jasno i koliko novca dajemo i zašto se daje“, rekao je Mali.

Osim toga što je upitno čemu restrukturiranje, kako tvrdi ministar, uspešne kompanije, koja pati samo zbog pandemije, dok je prethodno poslovanje pozitivno, problem je što je donet rebalans budžeta za 2020. godinu, a u Skupštini se nalazi i predlog budžeta za 2021. godinu, a ne zna se koliko je novca za ovu kompaniju do sada izdvojeno iz državne kase, niti koliko će poreske obveznike koštati sledeće godine.

U bilansu uspeha vidi se manjak kada se isključe državne dotacije

Ni Fiskalni savet nije mogao doći do konkretnih informacija, ali na bazi dostupnih državnih dokumenata i finansijskih izveštaja kompanije, manjak za ovu i narednu godinu je oko 200 miliona evra, a manje od polovine je gubitak nastao pandemijom.

Ne samo što se u bilansu uspeha vidi manjak kada se isključe državne dotacije, nego se i iz novčanih tokova vidi da svake godine kompaniji fali oko 10 miliona evra iz poslovnih aktivnosti, ne računajući (očekivani) minus od oko 20 miliona evra iz investiranja.
Taj manjak kompanija je nadoknađivala zaduživanjem i upravo dospeće tih kredita je ove i sledeće godine znatno otežalo poziciju preduzeća.

Naime, tokom 2015. i 2016. godine kompanija je od kompanije EA Partners uzela dva kredita od ukupno 120 miliona dolara, od kojih je prvi dospeo u spetembru ove godine, koji je volšebno kompanija sama isplatila, a drugi, veći deo, dospeva u junu naredne godine.

Osim toga firma se u decembru 2019. zadužila za 20 miliona evra kod Komercijalne banke a kredit dospeva sada, u decembru.

Procena Fiskalnog saveta je da bi manjak novca u Er Srbiji, uzevši u obzir kredite, u 2020. godini i bez pandemije iznosio oko 60 miliona evra, dok su efekti same pandemije oko 40 miliona evra.

Dakle manjak u ovoj godini iznosi oko 100 miliona evra.

Koliko će država platiti

Kada tome dodamo manjak u sledećoj godini koji je delom strukturne prirode (imanentan poslovanju Er Srbije), pa manjak od 20 do 40 miliona evra zbog odloženog oporavka industrije od korone koji svetske kompanije procenjuju na 2023. ili čak 2024. godinu kao i dospeće kredita od 63 miliona dolara, što bi sve ukupno prema računici Fiskalnog saveta iznosilo još najmanje 100 miliona evra, Er Srbiji fali najmanje 200 miliona evra.

Ostaje pitanje, koliko će država platiti (i na koji način) ovoj kompaniji.

Odgovor na ovo pitanje juče nismo dobili iz Ministarstva finansija, a sudeći prema izjavi ministra da se očekuje dozvola EK, pitanje je da li i oni znaju.

Ovo je posebno interesantno jer u zavisnosti od stanja kompanije pre krize zavisi i kakvu pomoć može da dobije od države i pod kojim uslovima prema pravilima EU.

Jedni, mnogo lakši, uslovi su za slučaj solventne kompanije, a drugi ako je ona bila u problemima i pre krize.

U tom slučaju EK zahteva da se napravi plan restrukturiranja upravo onaj koji će biti poslat do kraja godine.

Čime se zapravo vraćamo na početak i priznanje da je Er Srbija imala problematično poslovanje i pre krize.

Izvor: Danas

Чланак Er Srbija je imala problematično poslovanje i pre pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Poseban problem s platama je to što one nisu sistemski uređene i njihov rast nije povezan sa objektivnim ekonomskim parametrima. A ako plate u javnom sektoru relativno snažno rastu čak i u vremenu krize, teško je očekivati da će se takva praksa lako napustiti tokom privrednog oporavka“, rekao je Petrović za novi broj nedeljnika NIN.

Kako je naveo, uvođenje sveobuhvatnog sistema platnih razreda ponovo je odloženo za 2022, iako je prvobitno bilo najavljeno još za 2015. godinu.

Govoreći o Er Srbiji, on je rekao da ta kompanija i pre krize nije poslovala održivo.

„Ako iz bilansa isključimo državne dotacije za otplatu starog duga JAT-a, preduzeće je od 2015. do 2019. umesto iskazanog dobitka imalo prosečan godišnji gubitak veći od 20 miliona evra“, rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, „tu su i prikriveni likvidnosni problemi budući da preduzeće nije uspevalo da prilivima iz redovnog poslovanja pokriva dospele obaveze, što je manjak koji se nadomešćivao zaduživanjem.

„Akumulirani gubici su ‘pojeli’ kapital preduzeća, što u formalnom smislu znači da su ispunjeni uslovi za stečaj“, rekao je Petrović.

Pandemija nije direktni uzrok tih problema

On je naveo da pandemija nije direktni uzrok tih problema, ali ih je ogolila, pa preduzeće umesto redovnog manjka gotovine od 30 miliona evra u 2020. godini ima manjak od 60-70 miliona evra.

„Kada na to dodamo obaveze koje dospevaju ove i naredne godine, dolazimo do zaključka da će preduzeću do kraja 2021. godine faliti najmanje 200 miliona evra da preživi“, rekao je Petrović.

„Za održivo poslovanje biće nužna temeljna reforma, zbog čega bi subvencije trebalo usloviti obavezom restruktuiranja. To je praksa koju evropske zemlje primenjuju u sličnim situacijama“, objasnio je Petrović.

Izvor: Beta

Чланак Akumulirani gubici su ‘pojeli’ kapital preduzeću Er Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problem nove firme su krediti pozajmljivani 2015. i naredne sezone od manjinskog suvlasnika Er Etihada po očajnim uslovima, od kojih prvi u iznosu od 56,5 miliona evra na naplatu dospeva početkom septembra, a drugi od 62 miliona juna sledeće godine.

Osnov svega je visina kamate, čak 6,97 odsto, mada se u to vreme tržištu posuđivalo uz kamaćenje od 2,5 odsto i niže. Sa pandemijom teška kriza je zahvatila ceo svetski saobraćaj i dodatno otežala situaciju u kojoj se našla nacionalna avio-kompanija.

Bolje poslovanje

No, pođimo od poslovanja. Protekle godine firma je zabeležiila 9,5 miliona evra profita. Teško da bi zarade bilo da država nije sa 20 miliona subvencionisala kompaniju u kojoj je većinski vlasnik, dok je operativno vođenje prepušteno manjinskom partneru, poznatoj kompanija Er Etihad iz Abu Dabija.

Prethodnih sezona bilo je i nešto bolje, državna subvencija od po 21 milion evra je doprinosila da lane profit bude 12,8, sezonu ranije 15,7 miliona. Podsetimo se na vreme JAT ervajz kada je, u to vreme sto odsto domaća firma, godišnje pravila između 25 i 34 miliona evra gubitaka, pa je prilikom sklapanja inopartnerstva država Srbija morala na sebe prihvatiti kompanijskih 380 miliona evra duga.

Dodajmo da je ovoliki gubitak nekadašnja firma pravila na godišnji prihod od cirka 150 miliona evra, dok je poslednjih sezona nov menadžment uspeo bezmalo udvostručiti priliv u kompanijsku kasu. I bez subvencija pravi višestruko manji, beznačajan minus.

Značaj šerovanja

Istina, prilikom sklapanja partnerstva Siniša Mali, glavni izvođač transformacije u novu avio-kompaniju, najavljivao je godišnje preko četiri miliona putnika i prihod od blizu 700 miliona dolara.

Za vreme JAT-a broj putnika nije prelazio 1,5 miliona, poslednjih sezona Er Srbija je po sezoni prevozila između 2,55 i 2,83 miliona klijenata. Mada nije dostignuto ono što se u svečarskoj atmosferi obećavalo, očito da je novi upravljač podigao poslovne parametre na uočljivo viši nivo.

Uvećanje i poboljšanje poslovanja učinjeno je povećanjem broja linija, broja letova, flote. Osnov svega je uklapanje u mrežu linija Er Etihada.

Praktično, u slučaju presedanja sa jednog na drugi let, pogotovo kada je reč o Er Etihad linijama, računa se i na avione Er Srbija. Takozvano šerovanje je u modernom aviosaobraćaju osnov poslovnosti.

Novčani troškovi

Ne može se sporiti određeni doprinos novog partnera. Problem je nastao u načinu ulaska kompanije iz Abu Dabija u nekadašnji JAT, čime je bivša kompanija transformisana u novo pravno lice. Ali, kako?

Srbija je na sebe prihvatila svih 380 miliona nasleđenih dugovanja, dok je za 51 odsto suvlasništva nove kompanije uplatila 90 miliona evra osnivačkog kapitala. Sa druge strane, Er Etihad za 49 odsto suvlasništva unosi tek 40 miliona evra i to kao kredit matične kompanije ćerka-firme.

Letači iz UAE su do suvlasništva došli samo na osnovu poslovne reputacije i obećanja da će poboljšati funkcionsanje nove firme. Stvar je u tome da je JAT bio u dubiozi, znanje menadžmenta zastarelo i gotovo neupotrebljivo za generisanje zarade u modernom vazdušnom saobraćaju.

Računalo se da je tim iz arapske firme mnogo agilniji. Tu je svakako i Etihadova mreža linija za šerovanje novog letača sa Balkana. I jedno i drugo su veoma vrednovali prilikom sklapanja partnerstva.

Za trećeg pola kolača

No, na svetskom nebu je izuzetna i sve žešća konkurencija, posebno kada je reč o kompanijama koje dugolinijske letove zasnivaju na gradovima sa Bliskog Istoka, gde je optimalno napraviti prizemljenje i pauzu ukoliko se iz Zapadne Evrope, SAD ili Afrike želi leteti za Juoistočnu Aziju, Kinu, Indiju ili Australiju. Ali, mesta ima za dve i po kompanije, a tri su velika rivala.

Izgleda da je poslednjih sezona upravo Er Etihad taj treći za koga je (pre)ostala tek polovina kolača. Zapao je u nevolje i sada je to kompanija opterećena sa čak pet milijardi dolara gubitaka nagomilanih u poslednjie vreme. Time i poslovna pozicija Er Srbije može doći u pitanje.

Neposredno za Er Srbija su mnogo gori krediti uzeti od Er Etihad, a koji pristižu na naplatu. I da nas nije zadesila korona zaraza pitanje je da li bi Er Srbija mogao sam otplatiti ekstremno nepovoljne aranžmane.

Sasvim je izvesno da sada neće moći, pa bi mogao otići u stečaj. U ovakvim prilikama obično suvlasnici, srazmerno udelu, plaćaju obavezu. Međutim, Etihad nema takav plan.

Ko vraća kredit

Er Srbija je tražila od poverioca, inače svog manjinskog suvlasnika, oprost 82 odsto duga, i odbijena je. Izgleda mnogo velik zahtev, ali, kada bi se izdvojila obaveza suvlasnika, predlaže se, zapravo, da Vlada Srbije plati 21,5 od 60 miliona evra duga.

I to bi bio izrazito velik oprost da situacija u vazdušnom saobraćaju nije dramatično teška, a izvesno je da u skoro vreme neće biti poboljšanja. Činjenica je da Er Srbija, kao uostalom i svi svetski vodeći letači, još skoro neće moći vratiti ovaj dug.

Kupci obveznica Er Etihad, čiji je novac zapravo pozajmljen Er Srbija, bi pristali na odlaganje isplate, ali uz uslov da država Srbija bude garant duga. Time bi obaveza Er Srbija praktično postala deo javnog duga države Srbije i dug kompanije bi se platio iz budžeta.

Nije neprihvatljivo, ali bi, ipak, moralo doći do ne malog otpisa osnovnog duga, dok bi visina suvlasništva Er Etihad morala biti znatno umanjena. U svakom slučaju, slede pregovori i mnogo toga zavisi od toga šta se postigne u trouglu država Srbija – Er Etihad – kupci obveznica.

Doprinos nacionalnog letača

Međutim, pravi ispit za menadžment Er Srbija slediće tek nakon novog dogovora i nove vlasničke strukture. Sadašnje, i nešto bolje poslovne rezultate ubuduće treba postići uz znatno manju podršku Er Etihad.

To nije lako. Subvencija države nije prevelika, uostalom država nije na gubitku. Iz poreza, akciza i drugih nameta (ne račinajući doprinose zaposlenih za socijalno i zdravstveno osiguranje) Er Srbija u budžet države godišnje uplati i duplo više od iznosa subvencija.

Pri tome, ne bi trebalo smetnuti sa uma doprinos nacionalne avio-kompanije uspešnom poslovanju aerodroma „Nikola Tesla“ (prošle godine prvi put premašio šest miliona putnika), srpskom turizmu, ugledu kod investitora, te mogućnosti ovdašnjeg stanovništva da lako i relativno jeftino ima pristup do znatnog broja destinacija, pogotovo onih koje se najčešće posećuju. Takođe, kada ne bi bilo kompanije sa Beogradom kao osnovnim polazištem, tek tada bi se videlo kolika bi bila cena karata sa ovdašnje destinacije drugih kompanija.

U svakom slučaju, subvencija nije ono što bitno oblikuje poslovanje Er Srbije. Mnogo je značajnije imati kadar koji može da uspešno vodi firmu, a do profita je teško stići bez, bar delimičnog, oslonca na mrežu letova jakog, po mogućstvu svetski relevantnog partnera.

Za budućnost nacionalne kompanije, pa i ovdašnje avioindustrije, u celini ima mnogo važnijih stvari od krajnje politizovanog pitanja državne subvencije.

Izvor: 021.rs

Чланак U trouglu država Srbija – Er Etihad – kupci obveznica се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da je taj problem sa dugom bio poznat, ali ga je „korona isterala na čistac ranije“.

Avio-kompanija Er Srbija u kojoj je država vlasnik 51 odsto kapitala zatražila je od Etihada, koji je suvlasnik 49 odsto kapitala u toj kompaniji, da joj otpiše 82 odsto duga, odnosno kredit od 120 miliona dolara koji dospeva delom u septembru, a delom u proleće sledeće godine, ali je ta kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kako je preneo N1, to odbila.

„Kada se uzme kredit mora i da se vrati i zato država mora ozbiljno da se uključi u pregovore sa Etihadom oko toga kako će se servisirati uzeti kredit i tek na kraju da zatraži otpis dela duga“, rekao je Vujović.

Dodao je da je zahtev za otpis trebalo da prati ozbiljna analiza zašto se traži otpis baš 82 odsto duga.

Vujović je rekao da „taj ko je uzimao kredit i predvideo da se deo vrati u proleće nije bio stručan jer se prihodi u avio-saobraćaju ubiraju prvih devet meseci u godini tako da se prvo moraju pokriti troškovi, a zatim obezbediti i novac za vraćanje duga“.

Er Srbija mora da se resrtrukturira

„Er Srbija nije ekonomski sposobna da posluje bez pomoći države i bez dodatnih problema ove godine zbog smanjenja saobraćaja zbog pandemije“, rekao je Vujović.

Istakao je da Er Srbija mora da se resrtrukturira, odnosno da smanji broj aviona, da smanji broj zaposlenih i saobraćaj ograniči samo na profitabilne linije.

Država Srbija, kako je rekao, ne može u nedogled da iz budžeta, svake godine pomaže Er Srbiju sa 20 ili 30 miliona evra.

„Etihad nikada nije učestvovao u pokrivaju gubitaka u zajedničkoj kompaniji sa državom Srbijom, a suvlasnik 49 odsto je postao po osnovu kredita od 40 miliona dolara“, rekao je Vujović.

Dodao je da je Etihad „kroz ugovor dobio odrešene ruke za vođenje kompanije, pa iako je manjinski vlasnik, nije logično da u ovakvoj situaciji ne snosi ni malo odgovornosti za ovako težak položaj kompanije“.

Etihad eviejšen grupa (Etihad Aviation Group) je, prema njegovim rečima, ozbiljna kompanija koja je u jednom trenutku zbog pogrešne politike direktora Džejmsa Hogana o širenju na spoljna tržišta imao problema i zato su mu propale italijanska Alitalija, nemački Er Berlin i švajcarski Darvin, a „ostala je samo Er Srbija jer ga ništa ne košta“.

Vujović je rekao da je objašnjenje vlasti kada je formirana Er Srbija u partnerstvu sa Etihadom bio „viši interes, a i danas se čuje da je potrebno da država ima nacionalnu avio-kompaniju“.

„Mađarska, Bugarska i Grčka nemaju nacionalne avio-kompanije, pa nisu propale“, rekao je Vujović.

Ocenio je da je tvrdnja vlasti da je Er Srbija kao nacionalna kompanija pomogla za vreme pandemije da se preveze medicinska oprema i ljudi bez argumentovanog objašnjenja.

„Jeftinije je bilo platiti pet aviona za te potrebe umesto neprekidno iz državne kase pomagati opstanak kompanije“, rekao je Vujović.

Izvor: Beta

Чланак Vujović: Država Srbija, ne može u nedogled da iz budžeta, svake godine pomaže Er Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.