„Ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE) nisu izbegle globalno usporavanje ekonomskog rasta, ali i dalje pokazuju da su otporne. Uvereni smo da priča o konvergenciji CIE ostaje aktuelna i da će se region od 2024. godine ponovo istaći po rastu u Evropi“, rekao je generalni direktor Erste Grupe, Vili Černko. „Osim toga, imamo i veoma jasnu viziju u pogledu digitalizacije. To smo već pokazali kroz uspeh George platforme za naše klijente iz sektora stanovništva na šest tržišta. Pokrenuli smo George Business za korporativne klijente u Austriji i proširićemo ovu inovativnu platformu i na naša druga tržišta. Nastavićemo da podstičemo digitalne inovacije kao ključno sredstvo da svojim klijentima obezbedimo podatke, alate i znanje koji su im potrebni da unaprede svoje finansijsko blagostanje.”

„Rast kreditne aktivnosti je bio usporeniji u prvom kvartalu, što je odraz umerenijeg opšteg makro okruženja. Međutim, neto prihod od kamata je znatno porastao, zahvaljujući povoljnim ciklusima kamatnih stopa na većini tržišta i većim obimima kredita koji su odobreni klijentima na svim tržištima, i tako ostao ključni faktor prihoda. Na naš neto rezultat u prva tri meseca 2023. godine takođe su se pozitivno odrazili operativni troškovi, koji su bili u skladu s očekivanjima, kao i okruženje koje je u pogledu rizika ostalo povoljno“, rekao je Štefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe. „Poslednjih meseci beležimo priliv depozita kojim možemo biti zadovoljni. To je znak poverenja koje nam klijenti ukazuju kao pouzdanom lideru u regionu CIE. Solidni operativni i neto rezultati koje smo objavili u prvom kvartalu daju nam osnova da verujemo da smo na dobrom putu da ispunimo svoje projekcije za celu godinu.”

Viši operativni prihodi su odraz povećanja neto prihoda od kamata i boljeg neto rezultata od trgovanja

Neto prihod od kamata se povećao na 1.769,0 miliona EUR (+27,1%; 1.392,1 milion EUR) na bazi viših kamatnih stopa na tržištu – uglavnom u Austriji, Mađarskoj i Rumuniji – kao i većeg obima kredita odobrenih klijentima na svim tržištima. Neto prihod od naknada i provizija je porastao na 642,7 miliona EUR (+4,4%; 615,3 miliona EUR). Rast je zabeležen na gotovo svim ključnim tržištima, najviše u uslugama platnog prometa, ali i upravljanju aktivom. Neto rezultat od trgovanja se poboljšao i iznosi 116,7 miliona EUR (-256,6 miliona EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha je opala na -81,4 miliona EUR (239,7 miliona EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se pripisuje efektima valuacije. Operativni prihodi su se povećali na 2.498,7 miliona EUR (+22,7%; 2.036,2 miliona EUR).

Operativni rezultat zabeležio veliki porast na 1,25 milijardi evra

Opšti administrativni rashodi bili su gotovo nepromenjeni na nivou od 1.242,0 miliona EUR (+0,6%; 1.235,2 miliona EUR). Rashodi za zaposlene bili su viši na nivou od 697,5 miliona EUR (+10,6%; 630,7 miliona EUR). Pad ostalih administrativnih rashoda na 408,6 miliona EUR (-12,7%; 468,1 milion EUR) uglavnom je bio posledica smanjenja uplata u sisteme za osiguranje depozita na 113,5 miliona EUR (199,2 miliona EUR). Većina uplata koje se očekuju za 2023. godinu već je proknjižena unapred. U prvom kvartalu 2022. godine, spor u vezi s osiguranjem depozita Sberbank Europe imao je za posledicu više rashode. Amortizacija i depresijacija iznosile su 135,9 miliona EUR (-0,4%; 136,4 miliona EUR). Opšte uzev, operativni rezultat se značajno povećao i iznosio 1.256,7 miliona EUR (+56,9%; 801,0 miliona EUR). Odnos troškova i prihoda se poboljšao i iznosio 49,7% (60,7%).

Okruženje u pogledu rizika i dalje povoljno

Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su 20,7 miliona EUR neto ukidanja ili 4 bazna poena prosečnih bruto kredita klijentima (-59,1 milion EUR ili 13 baznih poena). Zabeleženi su pozitivni doprinosi neto ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija u gotovo svim segmentima, kao i prihoda od naplate već otpisanih kredita, najviše u Austriji i Češkoj Republici. U prvom kvartalu nije bilo promena u pogledu projektovanih pokazatelja, niti primene dodatnih faktora. Opšte uzev, rezervisanja za rizike prouzrokovane krizom bila su nepromenjena na nivou od oko 900 miliona EUR na kraju marta. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na osnovu bruto kredita klijentima bio je gotovo nepromenjen na nivou od 2,1% (2,0%). Koeficijent pokrivenosti NPL (isključujući sredstva obezbeđenja) zadržao se na 94,3% (94,6%).

Neto dobit beleži porast na bazi snažnog operativnog rezultata i neto ukidanja rezervisanja za rizike

Ostali operativni rezultat je iznosio -274,3 miliona EUR (-132,7 miliona EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku već za celu 2023. godinu, zabeležili su porast – najviše u Austriji – na 138,1 milion EUR (123,1 milion EUR). Dažbine na bankarsko poslovanje – koje se trenutno plaćaju na dva ključna tržišta – povećale su se na 99,1 milion EUR (40,2 miliona EUR). Od toga, 89,5 miliona EUR je naplaćeno u Mađarskoj: pored redovnog poreza na bankarsko poslovanje od 18,8 miliona EUR (18,0 miliona EUR), zabeležen je porez na ekstra profit od 53,3 miliona EUR na osnovu neto prihoda za prethodnu godinu (oba su takođe unapred proknjižena za celu 2023. godinu). Porez na ekstra profit za prethodnu godinu (49,9 miliona EUR) prethodno je zabeležen jedino u drugom kvartalu 2022. godine. Mađarski porez na finansijske transakcije za prvi kvartal iznosio je 17,4 miliona EUR (14,1 milion EUR). U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 9,6 miliona EUR (8,1 milion EUR). Pored toga, na ostali operativni rezultat su negativno uticali efekti valuacije.

Porezi na dobit iznosili su 185,6 miliona EUR (115,6 miliona EUR). Porast dela neto dobiti koji pripada manjinskim udelima na 224,0 miliona EUR (45,7 miliona EUR) bio je posledica znatno boljih rezultata poslovanja štedionica – uglavnom zbog višeg neto prihoda od kamata. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća je porastao na 593,6 miliona EUR (448,8 miliona EUR) na bazi snažnog operativnog rezultata i neto ukidanja rezervisanja za rizike.

Porast depozita klijenata brži od rasta obima kreditiranja

Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 24,2 milijarde EUR (23,1 milijardu EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu s Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) porastao je na 20,5 milijardi EUR (20,4 milijarde EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) iznosila su 26,4 milijarde EUR (26,2 milijarde EUR). Periodična dobit za prvi kvartal godine nije uključena u gore navedene rezultate. Ukupni rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – porastao je na 146,2 milijarde EUR (143,9 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 14,0% (14,2%), a koeficijent ukupnog kapitala 18,0% (18,2%).

Bilansna suma se povećala na 342,9 milijardi EUR (+5,9%; 323,9 milijardi EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda porasli su na 43,3 milijarde EUR (35,7 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 27,3 milijarde EUR (18,4 milijarde EUR), najviše u Austriji i Češkoj Republici. Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su tek neznatno od početka godine, na 202,7 milijardi EUR (+0,3%; 202,1 milijardu EUR), budući da je tražnja za kreditima za pravna lica – veliki pokretač rasta u većem delu prošle godine – ostala umerena. Na strani pasive, depoziti banaka zabeležili su porast na 29,9 milijardi EUR (28,8 milijardi EUR). Depoziti klijenata su porasli na gotovo svim ključnim tržištima – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 238,1 milijardu EUR (+6,3%; 224,0 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 85,1% (90,2%).

Prognoza

Ekonomisti očekuju da ključna tržišta Erste Grupe izbegnu recesiju 2023. godine i da čak zabeleže realni rast BDP-a. Očekuje se da će inflatorni pritisci opasti 2023. godine, nakon dvocifrenog nivoa u 2022. godini kao rezultat izuzetno visokih cena energenata. Kontinuirano snažna tržišta rada trebalo bi da podrže ekonomske rezultate na svim tržištima Erste Grupe. Očekuje se da će se salda bilansa tekućih transakcija, koja su bila pod znatnim pritiskom tokom 2022. godine zbog izuzetno visokih cena energenata, ponovo poboljšati u 2023. godini zahvaljujući preokretu cena energenata. Fiskalni bilansi bi takođe trebalo da se ponovo konsoliduju nakon znatnih budžetskih deficita u 2022. godini. Projektuje se da će udeo javnog duga u BDP-u na svim tržištima Erste Grupe biti uglavnom stabilan, i time ostati znatno ispod proseka evrozone.

U tim uslovima, Erste Grupa očekuje rast neto kredita od oko 5%. Rast kredita i povoljni efekti kamatnih stopa, kao što je gore navedeno, trebalo bi da dovedu do povećanja neto prihoda od kamata od oko 15%. Na osnovu gore opisane vrlo pozitivne makro prognoze, troškovi rizika bi trebalo da ostanu na niskom nivou u 2023. godini. Na osnovu aktuelnih projekcija, Erste Grupa očekuje da će troškovi rizika u 2023. godini biti ispod 25 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima.

Erste Grupa ima za cilj da postigne ROTE u rasponu od 13 do 15%. Očekuje se da će koeficijent CET1 Erste Grupe ostati na visokom nivou. Shodno tome, Erste Grupa će predložiti dividendu od 1,90 evra po akciji za fiskalnu 2022. godinu na Godišnjoj skupštini akcionara u maju 2023. godine. Pored toga, Erste Grupa je podnela zahtev za regulatorno odobrenje otkupa sopstvenih akcija u iznosu do 300 miliona EUR u 2023. godini.

Чланак Erste Group Bank AG zabeležila solidan rast prihoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Depozite stanovništva i mikro klijenata uvećala je za 7,7% na 132,18 milijardi dinara.

Njeni krediti pravnim licima porasli su za 9,1% u odnosu na kraj 2021. godine i iznosili 111,55 milijardi dinara, a depoziti pravnih lica bili su viši za 13,3% i iznosili 94,84 milijarde dinara.

Dobit od kamata porasla je za 13,8% u odnosu na isti period prethodne godine na 10,20 milijardi dinara, dok je dobit od naknada i provizija bila viša za 22,0% i iznosila je 3,35 milijardi dinara.

Neto dobit na kraju 2022. godine bila je 2,34 milijarde dinara.

Bilansna suma je uvećana za 10,3%, sa 320 milijardi dinara na kraju 2021. godine na 352 milijarde dinara.

Istovremeno, koeficijent nenaplativih kredita na kraju 2022. godine iznosio 2,5%.

„Ponosna sam što smo i ove godine zabeležili rast u najvažnijim segmentima poslovanja. Solidan rast kredita u svim kategorijama i dvocifren rast depozita pravnih lica potvrđuju da klijenti u nama prepoznaju sigurnog partnera na kojeg uvek mogu da se oslone. Ovo ne bi bilo moguće da svi zaposleni ne ulažu ogroman trud kako bi izašli u susret potrebama klijenata. Posebno me raduje činjenica što smo tokom sva četiri kvartala 2022. godine bili na prvoj poziciji na tržištu kada je reč o korisničkom iskustvu fizičkih lica. Nastavićemo da budemo oslonac našim klijentima, pružajući im, pored personalizovanih bankarskih proizvoda, i višeslojnu podršku kroz različite edukativne i savetodavne programe, po kojima smo prepoznatljivi na tržištu“, izjavila je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Banke a.d. Novi Sad.

Erste Grupa takođe zabeležila snažan operativni rezultat

Erste Grupa, u okviru koje posluje i Erste Bank u Srbiji, takođe je zabeležila rast kreditiranja, i to od 12%. Vrednost njenih kredita u 2022. godini bila je 202 milijarde evra. To znači da joj je porastao i neto prihod od kamata i to za 19,6%, pre svega zbog povećanja kamatnih stopa i rasta broja kredita. Neto prihod od naknada i provizija takođe je porastao na 2.452,4 miliona evra, odnosno za 6,5%. Operativni rezultat ove grupa porastao je za 16,3% na 4 milijarde evra.

Koeficijent njenih problematičnih kredita u 2022. godini bio je na rekordno niskom nivou od 2,0%.

Prema prognozama ekonomista Erste Grupa bi ove godine trebalo da izbegne recesiju, pošto će je izbeći njena ključna tržišta.

„Ekonomije u Centralnoj i Istočnoj Evropi pokazale su se otpornijima nego što se očekivalo tokom prošle godine: zabeležile su solidan rast BDP-a uprkos izazovima koje je doneo rat u Ukrajini. Kao i veći deo sveta, region CIE se ove godine suočava sa naglim padom ekonomskog rasta. Međutim, ne očekujemo da će region pasti u recesiju i uvereni smo da će nastaviti svojim putem rasta. To uverenje se takođe odražava u snažnoj finansijskoj prognozi koju smo upravo potvrdili, a koja uključuje solidan cilj rasta kredita. Nastavićemo da podržavamo ljude i privrede našeg regiona u poboljšanju finansijskog blagostanja, kako kroz naše prakse kreditiranja, tako i kroz našu posvećenost inovacijama usmerenim na klijente“, objašnjava Vili Černko, generalni direktor Erste Grupe.

Foto: Micheile Dot-com, Unsplash

Чланак Erste Bank zabeležila pozitivne rezultate u 2022. zahvaljujući rastu kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Ovo je rezultat poverenja naših klijenata i izuzetne posvećenosti naših zaposlenih, bez obzira na sve izazove sa kojima se suočava čitav svet. Primetan je značajan rast kredita i dvocifren rast depozita pravnih lica, što je potvrda da Erste Banku prepoznaju kao sigurnog partnera. Posebno me raduje činjenica što smo prema podacima za prva tri kvartala trenutno na prvom mestu na tržištu prema korisničkom iskustvu klijenata fizičkih lica i na tome sam izuzetno zahvalna svim svojim koleginicama i kolegama. Personalizovana usluga i savetodavni pristup koji negujemo je nešto što naši klijenti prepoznaju. Mi želimo da ih podržimo na putu da postanu finansijski zdravi, što će im omogućiti da budu još uspešniji, a samim tim i zadovoljniji. Finansijsko zdravlje prepoznajemo kao jednu od ključnih komponenti društva u kojem svi možemo da rastemo i stvaramo bolji i kvalitetniji život za sve,“ izjavila je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Banke a.d. Novi Sad.

Podaci pokazuju sledeće:

• Krediti stanovništvu i mikro klijentima ove banke nastavili su da rastu i to za 5,5% u odnosu na kraj 2021. godine i iznose 110,92 milijarde dinara; depoziti stanovništva i mikro klijenata su uvećani za 1,2% i iznose 124,30 milijardi dinara.
• Krediti pravnim licima su porasli za 7,8% u odnosu na kraj 2021. godine i iznose 110,23 milijarde dinara; depoziti pravnih lica su zabeležili rast od 11,3% i iznose 93,15 milijardi dinara.
• Operativni rezultat Banke beleži rast od 12,4% u odnosu na isti period prošle godine i iznosi 3,47 milijardi dinara na kraju trećeg kvartala.
  Bilansna suma je uvećana za 7,7%, sa 320 milijardi dinara na kraju 2021. godine na 344 milijarde dinara.
• NPL koeficijent na kraju trećeg kvartala 2022. godine iznosi 2,5%.

Rezultati Erste Grupe za prvih devet meseci 2022. godine

„Opšte okruženje u narednoj godini biće puno izazova, kako u našem regionu tako i u celom svetu. Ipak, naša tržišta pokazuju znake koji obećavaju da će ona zabeležiti bolje rezultate od Zapadne Evrope na bazi visokih stopa zaposlenosti i dobrih javnih finansija,“ objasnio je Vili Černko, generalni direktor Erste Grupe. „Inflacija će i dalje biti glavni izazov za naše klijente u sektoru privrede i stanovništva, a mi možemo i spremni smo da podržimo privrede i ljude u našem regionu da prebrode ova vremena puna izazova.“

Podaci pokazuju sledeće:

• Dobar rast ukupnih kredita (+10,3% od početka godine), s porastom kako u segmentu poslovanja s privredom, tako i sa stanovništvom
• Snažno povećanje neto prihoda od kamata podstaklo rast operativnog rezultata
• Koeficijent problematičnih kredita (NPL) zabeležio pad na 2,0%, najniži nivo u periodu nakon inicijalne javne ponude
• Predviđa se niži rast BDP-a u 2023. godini, očekuje se da će stope inflacije opasti, ali i da će ostati povišene

Foto: Micheile Dot, Unsplash

Чланак Erste Bank a.d. Novi Sad i Erste Grupa: Nastavak pozitivnih trendova poslovanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najnovije istraživanje Erste Grupe o štednim navikama i stavovima pokazalo je da prosečna mesečna ušteđena ili uložena suma ove godine iznosi 5.668 dinara, što je blizu 1.500 dinara više nego 2015. godine. Čini se da je pandemija uticala da ovaj iznos raste većom stopom nego ranije. Ove i prošle godine odvajalo se oko 450 dinara više nego prethodne, dok je pre globalne krize to povećanje iznosilo oko 200 dinara godišnje.

Opšta neizvesnost je bila jedan od glavnih motiva za štednju i ove godine, a pandemija se, sudeći po rezultatima ovog istraživanja, nije previše odrazila na lične finansije građana: veoma negativno je pogodila manje od petine anketiranih (18 procenata), trećina njih je neznatno pogođena (35%) dok je 43 procenta odgovorilo da uopšte nisu pogođeni.

Najpopularniji životno osiguranje i štednja po viđenju

U poređenju sa prethodnim godišnjim istraživanjima, od 2017. godine do sad, najviše je porasla popularnost životnog osiguranja (sa 7 na 14 procenata) i štednje po viđenju (sa 9 na 12 procenata). S druge strane, sve je manje onih koji štede u kući ili sefu (pad sa 30 na 25 procenata), kao i onih koji uopšte ne štede (pad sa 50 na 45 procenata).

Iako prosečni mesečni iznos ušteđevine raste, samo 27 odsto građana je zadovoljno sumom koju trenutno može da izdvoji. Stvaranje finansijskih rezervi za porodicu (53 procenta) i fonda za teška vremena i hitne slučajeve (45 procenata) i dalje su najčešći motivi da se deo prihoda ostavi sa strane. Rezervu za starost pravi 26 odsto anketiranih, a za obrazovanje 7 odsto. Štediše motiviše i čuvanje novca za odmor, kupovinu telefona ili televizora i za veće nabavke poput stana ili auta.

I dalje oprez pri investiranju

Akcije, hartije od vrednosti, obveznice i ostali investicioni proizvodi koji nose određeni rizik i dalje su za veliku većinu nepoznanica – 84 procenta anketiranih je o njima slabo informisano ili potpuno neinformisano. S druge strane, raste pozitivno mišljenje o ulaganju novca u navedene proizvode. Pozitivne stavove ima trećina anketiranih, a u odnosu na pre četiri godine duplo je veći broj onih koji su spremni na ovu vrstu rizika (10 odsto prema 5 odsto 2017. godine).

Kad je reč o poverenju u različite kompanije u vezi sa finansijskim uslugama i transakcijama, nastavljen je trend rasta poverenja građana u banke, kojima puno poverenje poklanja 54 odsto ispitanika, 14 procentnih poena više nego prošle godine. Za njima slede pružaoci onlajn finansijskih usluga sa 38 procenata, internet prodavnice takođe sa 38, onlajn banke sa 33 i društvene mreže sa 30 procenata.

Štednja u Erste banci

Prosečni štedni ulog u Erste Banci, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi oko 21.950 evra. Kod štednje u dinarima, prosečni oročeni depozit je oko 633.000 dinara. Prosečan štediša u Erste Banci u evrima ima oročen iznos od 15.500 evra na 12 meseci i 1 dan, a u dinarima oko 1.325.000 dinara, takođe na 12 meseci i jedan dan.

„Može se reći da je i u našoj zemlji, kao i širom Evrope, neizvesnost bila jedan od važnih pokretača štednje, imajući na umu da situacija sa pandemijom i dalje traje. Ono što je posebno interesantno je to da dinarska štednja beleži značajno brži rast što dokazuje da se vratilo poverenje u domaću valutu čemu su svakako doprinele pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike s ciljem da se ublaže negativni efekti krize na građane i ekonomiju u celini“, navodi Milan Todorović, direktor Direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste Banci.

Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom u ovoj banci, sa skoro 60 odsto i taj procenat je približno isti kao i prošle godine.

Foto: Pixabay

Чланак Tokom pandemije građani više štedeli се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako broj zaraženih virusom korona ponovo raste usled širenja delta soja, porast vakcinisanog stanovništva pruža razlog za optimizam u pogledu trenutnog ekonomskog oporavka. Ekonomija u Evropi ponovo raste, a Fond za oporavak EU obezbeđuje dodatni podstrek za pozitivne prognoze.

„Ekonomije u Centralnoj i Istočnoj Evropi su se dobro držale tokom krize. Ekonomski indikatori sada jasno ukazuju na privredni oporavak koji je u istočnom delu EU još dinamičniji nego u Zapadnoj Evropi. Uveren sam da će Fond za oporavak EU pružiti dodatni podsticaj rastu u narednim godinama“, kaže Bernd Špalt, generalni direktor Erste Grupe. „Naravno, ostaje da se vidi šta će se dešavati sa pandemijom.“

Prva polovina godine u plusu

Ključna tržišta Erste Grupe dokazala su svoju otpornost tokom krizne 2020. godine. Ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE) i Austrije pokazale su se i tokom prvog kvartala 2021. godine kao otporne na uticaj ograničenja povezanih sa virusom korona. Iako je zatvaranje uticalo na sektore usluga i maloprodaje, prerađivački sektor, koji tradicionalno igra ključnu ulogu u regionu CIE, generalno je bio mnogo manje pogođen. Poverenje u region odražava se i na rezultate njegovih berzi: tokom prve polovine godine tržišna kapitalizacija vodećih indeksa Centralne i Istočne Evrope porasla je za 17,6% na osnovu ponderisanog proseka.

Tokom drugog kvartala ove godine, Erste Grupa povisila je prognoze za rast BDP-a na nivou cele godine na svim svojim tržištima. Stručnjaci Grupe za makro istraživanja sada očekuju da će većina ekonomija u regionu CIE zabeležiti rast iznad proseka evrozone (+4,4%) u 2021. godini.

Dodatni podsticaj oporavku

Paketi ekonomskih podsticaja Fonda za oporavak EU trebalo bi da obezbede dodatni podstrek aktuelnom oporavku značajnim povećanjem rasta, posebno počev od 2022. godine. Ovi paketi uključuju isplate zemljama CIE u iznosu od 3,3% (Češka Republika) do 13,4% (Rumunija) nivoa BDP-a zemalja za 2020. godinu.

Korišćenje ovih sredstava prate jasna očekivanja u pogledu rasta: aktuelne procene ukazuju na to da grantovi koje će Fond za oporavak EU obezbediti ekonomijama CIE mogu dodatno da povećaju njihove nivoe BDP-a u 2026. godini između 1,2% (Češka) i 2,9% (Rumunija). Budući da države članice EU istovremeno sprovode svoje planove Fonda za oporavak EU, prekogranični „efekti prelivanja“ daju dodatni doprinos ukupnom pozitivnom efektu fondova na nivoe BDP-a ili na njih čak može da se odnosi značajan deo tog efekta.

Velika sredstva izdvojena za digitalizaciju

Ove prognoze još uvek ne uzimaju u obzir dodatne pozitivne doprinose potencijalnih strukturnih reformi, posebno u oblastima održivosti i digitalizacije, dugoročnim ekonomskim rezultatima. Određena sredstva Fonda za oporavak EU eksplicitno su povezana sa uslovima i faznim rezultatima u ovim oblastima.

U narednim godinama će se generalno povećavati ulaganja u digitalizaciju i održivost. Pozamašni iznosi namenjeni za obe ove oblasti će stoga verovatno doprineti snažnoj i stabilnoj potražnji, podstičući dodatna privatna ulaganja i sufinansiranje na nivou preduzeća. Osim toga, strukturne reforme daju nadu za povećanje konkurentnosti i produktivnosti, pružajući ekonomijama regiona priliku da napreduju na lestvici dodate vrednosti.

Prognoza za celokupnu 2021. godinu

Erste Grupa očekuje da troškovi rizika na nivou cele godine neće premašiti 30 baznih poena, da će neto stopa rasta kredita iznositi oko 5 procenata i da će njen operativni prihod nastaviti da raste. Uprkos negativnim kamatnim stopama u evrozoni, banka očekuje blagi rast neto prihoda od kamata, a postoje naznake da će druga važna komponenta prihoda, neto prihod od naknada i provizija, porasti do skoro 10 procenata. Pozitivni podsticaji trebalo bi da nastave da dolaze iz upravljanja fondovima, poslovanja sa hartijama od vrednosti, posredovanja u osiguranju i aktuelnog oporavka platnog prometa.

„Oporavak u našem regionu i snaga našeg poslovnog modela uveravaju me da ćemo uspeti da ostvarimo neto dobit predviđenu za celu 2021. godinu koja je znatno iznad nivoa 2020. godine,“ kaže generalni direktor Erste Grupe, Bernd Špalt.

Nastavak ili dodatno pooštravanje mera vlada za suzbijanje posledica pandemije Kovid-19, kao i potencijalni politički, regulatorni i ekonomski rizici, koje trenutno nije moguće kvantifikovati, mogli bi da otežaju postizanje ovog cilja.

Foto: Pixabay

Чланак Erste Grupa: Region CIE će beležiti veći rast nego Zapadna Evropa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na početku godine bi moglo da dođe do još jednog smanjenja, zbog nastavka pandemije, ali bi rast mogao da dostigne dvocifrene procente u drugom kvartalu, zahvaljujući novom fiskalnom paketu u iznosu od 2,1 milijarde EUR i baznog efekta. Uprkos dinamici vakcinacije u Srbiji koja je bolja od očekivane, broj novozaraženih je ponovo počeo da raste, zbog čega je Vlada uvela strože mere. U isto vreme, većina ključnih trgovinskih partnera u EU se suočava sa poteškoćama u nabavci dovoljnog broja doza vakcina, te su stoga eksterni rizici pretežno na negativnoj strani. Oni očekuju oporavak domaće potražnje na nivo pre pandemije u drugoj polovini 2021. godine.

Investicije, kako privatne tako i javne, uz oporavak potrošnje domaćinstava, verovatno će biti glavni pokretači rasta u drugom delu godine. Očekuju i da će ukupna inflacija zabeležiti umereni porast ove godine, na bazi kretanja na svetskom tržištu primarnih proizvoda i administrativnog povećanja cena električne energije.

Rast deficita

Nakon jednog od najvećih fiskalnih paketa u 2020. godini, Srbija najavljuje dalju podršku. Novi paket čija realizacija kreće od aprila iznosi oko 2,1 milijardu EUR i predstavlja kombinaciju „novca iz helikoptera“, podrške za MSP i dodatnih državnih garancija za kreditne linije. Erste Grupa predviđa da će konsolidovani budžetski deficit neznatno premašiti cilj postavljen u budžetu (3% BDP-a) i iznositi oko 3,5% BDP-a, ali nivo javnog duga ipak bi trebalo da ostane znatno ispod nivoa propisanog Mastrihtskim ugovorom. Deo potreba za finansiranjem za ovu godinu već je zadovoljen, budući da je Srbija izašla na međunarodna tržišta i izdala 12- ogodišnje obveznice u iznosu od 1 milijarde EUR krajem februara.

Projekcija inflacije revidirana naviše

Oni su povećali projekciju indeksa potrošačkih cena za 2021. godinu za 0,3pp na 2%. Očekuje se ubrzanje inflacije kada nagli pad cena primarnih proizvoda u ranoj fazi pandemije bude izašao iz godišnjeg poređenja, kada počnu da se osećaju efekti nedavnog povećanja cena nafte, uz povećanje regulisanih cena električne energije. Ipak, potencijal za brži rast deluje ograničeno, jer bi inflatorni pritisci na strani potražnje trebalo da ostanu niski. Inflatorna očekivanja finansijskog i korporativnog sektora i dalje se kreću ispod sredine ciljanog koridora, zbog čega se takođe očekuje tek postepeno povećanje inflatornih pritisaka. Kao i obično, u kratkoročnom periodu neizvesnosti su uglavnom povezane sa kretanjem cena nafte i hrane.

Prinosi obveznica

Nakon novembarske emisije 10-ogodišnjih USD obveznica u iznosu od 1,2 milijardi krajem februara, Srbija je ponovo izašla na međunarodna tržišta sa emisijom 12-ogodišnjih EUR obveznica u iznosu od 1 milijarde, čime je pokriveno 20% ukupnih bruto potreba za finansiranjem, dok je prinos iznosio +180bp iznad MS, što je odraz bid-to-cover racija od 3,5.

Učinak dinarskih obveznica je od početka godine izuzetan, s obzirom na to da su prinosi u proseku opali za 35bp duž cele krive. Pretpostavljaju da su ekonomska otpornost Srbije na COVID krizu, pristojan porast realnog prinosa i potencijalni investicioni privukli pažnju investitora. Uključivanje nekoliko RSD obveznica u indeks GBI-EM JP Morgana počev od sredine godine trebalo bi da deluje kao katalizator, šireći krug međunarodnih investitora zainteresovanih za lokalno tržište. Učinak u kratkoročnom periodu verovatno će zavisiti od globalnih faktora, tj. strahova od reflacije i narativa centralnih banaka.

Kreditni rejting

Još jedan dokaz ekonomske otpornosti Srbije prema pandemiji stigao je u petak, pošto je Moody’s podigao kreditni rejting zemlje na Ba2, dok je izglede procenio kao stabilne. Kreditna agencija je istakla dva razloga za podizanje rejtinga, osim pomenute otpornosti – dobre srednjoročne izglede za rast u zemlji i očekivanja da će fiskalni pokazatelji nastaviti da nadmašuju pokazatelje za ostale zemlje sa rejtingom Ba u narednom periodu.

Moody’s očekuje da će ekonomija ove godine zabeležiti rast od 4,7%, što je neznatno ispod Ersteove procene od 5%, istovremeno ističući trend oporavka u EU kao ključni (spoljni) rizik. Ključni faktor koji utiče na kretanje rejtinga u narednom periodu je tempo fiskalne konsolidacije u periodu nakon pandemije.

Iako je podizanje rejtinga svakako pozitivan razvoj događaja, posebno s obzirom na to da je postignuto u periodu globalne krize, ne očekuje se da bi u većoj meri moglo da utiče na tržište.

Prema metrici agencije Moody’s, zemlja ostaje dva stepena ispod investicionog rejtinga i jedan stepen iza procena agencija S&P i Fitch. Sve u svemu, ove vesti bi trebalo da dodatno podstaknu vlasti u Srbiji da intenziviraju napore kako bi postigli dugo očekivani investicioni status.

Foto: nattanan23, Pixabay

Чланак Analitičari Erste Grupe zadržali prognozu rasta srpske ekonomije na 5% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oporavak u trećem kvartalu, nagovešten indikatorima visoke frekvencije, potvrđen je kroz preliminarni BDP. Preliminarna procena iznosi -1,4% u odnosu na isti period prošle godine, sa rastom od oko 7,4% međukvartalno (desezonirano).

Ekspanzivna monetarna politika stvorila je obilnu likvidnost, smanjila prinose i omogućila snažan rast kreditne aktivnosti (10,4% od početka godine do oktobra). Zajedno sa pozamašnim Vladinim fiskalnim paketom (~12% BDP-a), vlasti su ograničile pad u privatnom sektoru. Radna mesta su sačuvana, a rast zarada, iako blago usporen, uglavnom je nastavljen. Velike investicije javnog sektora u infrastrukturu sprovodile su se stabilnom dinamikom, dok je natprosečna poljoprivredna sezona takođe podržala rast.

U međuvremenu, nakon mirnih letnjih meseci, epidemiološka situacija se pogoršala u oktobru, što ukazuje na negativne rizike po prognozu.

Ipak, analitičari Erste Grupe neće menjati prognozu od -1% rasta za ovu godinu. Kako kažu, inflacija je i dalje stabilna i u proseku iznosi 1,6% nakon 10 meseci 2020, u odnosu na isti period prethodne godine. Sa strane ponude, pritisci troškova u pravcu povećanja inflacije su slabi, zahvaljujući niskim globalnim cenama nafte, dok su pritisci na strani potražnje ograničeni nespremnošću na veće kupovine. Veliki fiskalni paket donosi značajno jednokratno pogoršanje pokazatelja javnog duga ove godine – očekuje se da će budžetski deficit iznositi 9,0% BDP-a, ali bi trebalo da počne da se smanjuje već 2021. godine.

Kurs EUR/RSD je tokom cele godine ostao stabilan na 117,6, s tim što je potreba za intervencijama NBS postepeno opadala u drugoj polovini 2020. godine. Tržišta duga stabilizovala su se nakon početne panike, ohrabrena nepromenjenim kreditnim rejtingom, koji je nadomak investicionog nivoa.

Foto: Pixabay

Чланак Erste Grupa prognozira pad srpskog BDP-a u 2020. godini od 1% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Štednja je važna ili veoma važna za više od dve trećine naših sugrađana (69 odsto), te je broj onih koji prepoznaju njen značaj u porastu u protekle tri godine. Nešto više od polovine ispitanika (56 procenata) zaista i praktikuje neki vid štednje, i ovaj broj se takođe povećava iz godine u godinu.

Iako prosečni mesečni iznos ušteđevine u ovoj godini beleži nešto veći rast nego ranije, zadovoljstvo građana sumom koju trenutno mogu da izdvoje za štednju ove godine je po prvi put od 2015. u blagom padu, pa je tako 27 procenata građana zadovoljno ušteđevinom, u odnosu na 31 odsto prošle godine.

Zbog čega štedimo?

Stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve je i dalje najčešći motiv, koji je pokrenuo tri četvrtine ispitanika na štednju, dva odsto više nego prethodne godine. Zatim, štedimo za manje i veće nabavke i renoviranje (35 odsto građana), kao i za penziju i putovanje.

Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija veća je za 14 procenata nego 2019. godine – prednjače štednja po viđenju, oročena štednja i životno osiguranje kao vrsta štednog proizvoda. Interesovanje za ovim proizvodima konstantno raste u proteklih četiri godine.

U skladu s tim, udeo onih koji gotovinu čuvaju kod kuće ili u sefu nastavio je da opada. Na najnižem je nivou u proteklih osam godina, pa sada nešto više od petina (22 odsto) naših sugrađana čuva novac na taj način, što je, na primer, duplo manje nego 2013. godine.

Kako građani procenjuju svoju finansijsku situaciju?

Četvrtina njih smatra da se poboljšala u poslednje dve do tri godine, a gotovo polovina (47 odsto) da je nepromenjena. Četvrtina ispitanika kaže da se pogoršala, njih pet procenata manje no prošle godine i čak duplo manje nego 2016.

Približno 70 odsto anketiranih građana izjavilo je da je suma koju su uspeli da uštede u protekle dve do tri godine ista ili viša nego ranije, dok njih 28 procenata kažu da su uštedeli manje. Kao glavne razloge za manji iznos štednje, navode niže ukupne prihode domaćinstva praćene višim životnim troškovima, ali i smanjenje prihoda usled aktuelne pandemije.

Poboljšava se mišljenje građana o ulaganjima

Trećina građana ima pozitivno mišljenje o investicionim proizvodima, odnosno o ulaganju novca u akcije, hartije od vrednosti, obveznice ili investicione fondove. Pozitivan stav prema ovoj vrsti proizvoda je u konstantnom, blagom porastu u proteklih pet godina, a gotovo je duplo izraženiji nego 2015. godine. O investicionim proizvodima najbolje mišljenje imaju građani do 30 godina starosti, njih 45 odsto.

Ipak, i dalje preovladava opreznost – 77 procenata ispitanika bilo bi oprezno u vezi sa investiranjem i opredelilo bi se za manje rizična ulaganja, iako bi im ona donela i manje prinose. S druge strane, 11 odsto građana bi zaista bilo i spremno na rizičnije investicije kako bi ostvarilo veću potencijalnu zaradu.

Za snalaženje u svetu finansija i donošenje dobrih finansijskih odluka važna je finansijska pismenost. Mišljenje građana o sopstvenom finansijskom znanju je u blagom padu, te 55 odsto njih misli da je dobro, vrlo dobro ili odlično, pet procenata manje no prošle godine. Oko četvrtine anketiranih misli da uopšte nije informisano o ovoj temi, dok su svoje finansijsko znanje najbolje ocenili građani od 30 do 49 godina starosti, od kojih njih 62 odsto smatra da je ono dobro, vrlo dobro ili odlično.

Poverenje u banke nastavlja da raste

Kad je reč o finansijskim uslugama i transakcijama, nastavljen je trend rasta poverenja građana u banke, kojima puno poverenje poklanja 40 odsto ispitanika. Za njima slede internet prodavnice sa 22 i pružaoci onlajn finansijskih usluga i internet banke sa 19 procenata.

Kupovina preko interneta blago je porasla u svim segmentima istraživanja i nastavila višegodišnji stalan rast. I dalje se onlajn najviše kupuju odeća, obuća i modni detalji, a procenat kupaca ovih proizvoda neznatno je porastao, sa prošlogodišnjih 35 na 36 odsto. Slede troškovi u vezi sa putovanjem, poput plaćanja smeštaja onlajn, sa 31 procentom. Na trećem mestu proizvoda koje građani kupuju onlajn putem su knjige sa 26 procenata.

Rast štednje i u Erste banci

Prosečni štedni ulog u Erste Banci, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi oko 18.300 evra. Kod štednje u dinarima, prosečni oročeni depozit je oko 433.000 dinara. Prosečan štediša u Erste Banci u evrima ima oročen iznos od 13.000 evra na 12 meseci i 1 dan, a u dinarima oko 453.000 dinara, takođe na 12 meseci i jedan dan.

„Može se reći da je i u našoj zemlji, kao i širom Evrope, neizvesnost bila jedan od važnih pokretača štednje, imajući na umu da je situacija koju je donela pandemija nešto s čime se niko od nas nije ranije susreo. Građani su u neizvesnoj situaciji odlagali potrošnju i sredstva oročavali ili stavljali na štednju po viđenju, pri čemu im je bitna bila sigurnost uloga, ali i da svoja sredstva sačuvaju i uvećaju“, navodi Milan Todorović, direktor Direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste Banci.

Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom u ovoj banci, oko 60 procenata. Zanimljivo je da je porastao udeo štediša od 20 do 40 godina starosti, koji imaju više od 18 odsto učešća u štednji naspram približno 12 procenata iz prošle godine, što govori u prilog tome da mlađi odrasli ljudi sve više prepoznaju značaj štednje.

Foto: QuinceCreative, Pixabay

Чланак Istraživanje Erste Grupe: Mesečno u proseku uštedimo 5.210 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Početak sponzorstva ova bankarska grupa obeležava upečatljivim videom koji prikazuje kako mladi gejmer prevazilazi svoja početnа oklevanja i postaje uspešan u esports takmičenjima: https://bit.ly/LOLRoadToGlory

Letnja sezona plejofa LEC-a biće održana krajem avgusta. Plejof je ujedno i prelazna etapa u napredovanju takmičarskih timova do nivoa „Svetovi” – svetskog prvenstva za „League of Legends”, koje predstavlja najvišu titulu u esports sektoru, sa više od 100 miliona igrača mesečno.

Podrška esports igračima i fanovima da veruju u sebe

Erste Grupa je jedan od prvih velikih brendova fokusiranih na region CIE koji je prepoznao da esports beleži sve veću popularnost. Svojom posvećenošću da ojača esports položaj u CIE kroz ulogu glavnog partnera plejofa LEC-a, bankarska grupa želi da pomogne da se potencijal novog sporta približi ljudima širom regiona.

„Na esports gledamo kao na ekosistem koji povezuje novu generaciju i cilj nam je da na održiv način podržimo njegov rast. Erste želi da podstakne ovu mladu, rastuću zajednicu da veruje u sebe i pomogne joj da svoja uverenja i samopouzdanje podeli sa širom javnošću. Na taj način nastojimo da iskoristimo esports potencijal, koji prevazilazi regionalni nivo, pomognemo njegovim zajednicama u još snažnijem prekograničnom umrežavanju, posebno u ovim izazovnim vremenima, kao i u jačanju okvira u kojem ovaj novi pokret može da nastavi da raste“, objašnjava Peter Bosek, član Upravnog odbora Erste Grupe zadužen za poslove sa stanovništvom.

Ova bankarska grupa sa sedištem u Beču, koja posluje širom regiona CIE, nastoji da stvori veliki broj aktivacija putem svih kanala kroz svoju ulogu sponzora plejofa LEC-a. Polazna tačka je emotivni video koji slogan Erste Grupe #verujusebe uvodi u esports sferu na način koji je prilagođen brendu. Video upoznaje gledaoce sa skepticima i kritičarima sa kojima se esports susreće kao mlada disciplina, kao i emocionalnim preprekama sa kojima se suočavaju mladi profesionalci u ovoj oblasti. Istovremeno, naglašava veru Erste Grupe u esports i podstiče novu generaciju gejmera da veruju u sebe.

Erste Grupa će takođe ponuditi dodatne edukativne i zabavne sadržaje na društvenim mrežama, usmerene prvenstveno ka esports ljubiteljima, ali i ka široj javnosti, sa ciljem predstavljanja ovog novog sporta. Agencija za sportski marketing „Jung von Matt/SPORTS“ pruža Erste Grupi strateške savetodavne usluge u esports oblasti i zadužena je za osmišljavanje i sprovođenje svih aktivacija koje se tiču uloge bankarske grupe kao glavnog partnera finala plejofa LEC-a.

Partnerstvo Erste Grupe i „Riot Games“ zapravo je već pokrenuto u prolećnoj sezoni plejofa LEC-а, ali je izbijanje pandemije korona virusa dovelo do premeštanja sponzorskih komunikacija i aktivnosti na predstojeći plejof.

„Naravno, prvobitno smo zamislili sasvim drugačiji početak našeg sponzorstva. Esports za nas ne predstavlja samo dodatan reklamni prostor, već ga vidimo kao platformu za prava partnerstva. Zato nam je bilo jasno da ćemo ostati pri sponzorisanju plejofa LEC-а i utoliko smo zadovoljniji što sada možemo da pređemo sa ograničenog na zaista vidljivo predstavljanje ove aktivnosti,” ističe Martin Radžabi-Raset, direktor strategije i komunikacija brenda u Erste Grupi.

„Saradnjom sa Erste Grupom kao najinovativnijom bankarskom grupom u Austriji i regionu CIE, stekli smo odličnog partnera koji želi da ojača i učvrsti esports položaj u regionu zajedno sa nama – ne samo putem oglašavanja, već i kao snažan infrastrukturni partner,“ navodi Alban Dešelot, direktor za partnerstva i poslovni razvoj u EMEA regionu u „Riot Games“.

Erste Grupa se pridružuje vodećim esports globalnim brendovima

Popularnost esports zabeležila je ogroman porast proteklih godina i dovela do formiranja profesionalnih timova, liga, struktura, medija i sasvim novih ekonomskih sektora. Esports takmičenja sada prati više od 490 miliona ljubitelja širom sveta (uz stopu rasta od 11,7 procenata međugodišnje u 2020. godini), od čega je više od 50 miliona samo u Evropi.

Javnost često nije upoznata sa činjenicom da najveću pojedinačnu starosnu grupu među esports ljubiteljima čine ljudi starosti od 21 do 35 godina – 38 odsto ukupne esports publike. Pored toga, žene čine gotovo 40 procenata esports publike.

Raznovrsne i privlačne demografske karakteristike miliona fanova koji prate esports putem prenosa uživo i na stadionima dovele su do toga da međunarodni brendovi kao što su „McDonald’s“, „BMW“, „Mercedes-Benz“ ili „Louis Vuitton“ sve više pokazuju interesovanje za sponzorstva.

Чланак Erste Grupa veruje u esports i podstiče mlade gejmere da veruju u sebe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedavno izbijanje epidemije koronavirusa (nCov-2019) dovelo je do veće neizvesnosti i zabrinutosti na tržištima u pogledu ekonomskog razvoja, zbog prilično dramatičnog porasta broja zaraženih lica. Neizvesnost kad je reč o posledicama raste zato što tržišta deluju manje stabilno nego u vreme početka epidemije SARS-a krajem 2002. godine. Tada je udeo kineske ekonomije u globalnom BDP-u bio znatno niži (8,7% nasuprot 19,3% 2019. godine, prema MMF-u), i samim tim je svet bio otporniji na slabljenje potražnje u Kini. Pored toga, globalna ekonomija bila je na stabilnom putu oporavka. SARS je snizio rast kineske ekonomije samo između prvog i drugog kvartala 2003. (sa 11% na 9%), i nije uticao na godišnju dinamiku rasta. Neke studije, međutim, ukazuju na to da bi bez SARS-a kineski BDP mogao biti viši za 1%.

Potpun uticaj koronavirusa tek treba da se sagleda. Dalje širenje virusa pre svega pogađa sektor usluga u Kini i slabi domaću potražnju. Uticaj na ekonomije zemalja CIE trebalo bi da ostane zanemarljiv ukoliko se širenje virusa uskoro obuzda. Negativni efekti će verovatno doći indirektno kroz niži globalni rast zbog usporavanja rasta u Kini i povećanog nivoa neizvesnosti. Veća je verovatnoća da će određeni sektori kao što su proizvodnja primarnih proizvoda (posebno bakra i čelika) ili globalni lanci vrednosti koji se isključivo oslanjaju na inpute iz Kine zabeležiti prekide u proizvodnji. Turizam će se takođe verovatno suočiti sa usporavanjem. S druge strane, na zemlje CIE, kao neto uvoznice primarnih proizvoda, mogle bi se pozitivno odraziti niže cene, smatraju analitičari Erste Grupe.

Uticaj po sektorima

Razvoj događaja tokom epidemije SARS-a pokazuje da je najveći deo negativnog uticaja na kinesku ekonomiju došao iz turističkog sektora. Kineske vlasti su uvele mere zabrane putovanja i ograničenja će verovatno uslediti i sa strane drugih zemalja. Avio-kompanije su se već odlučile za prekid letova za Kinu ili ga razmatraju. Iako zemlje CIE beleže sve veći broj turista iz Kine, njihov udeo u ukupnom broju stranih posetilaca i dalje je uglavnom na nivou nižih jednocifrenih procenata. Stoga uticaj čak i značajnog pada broja kineskih gostiju ne bi ugrozio turistički sektor u CIE. Pored toga, kineski turisti koji posećuju npr. Prag, obično beleže manje noćenja (1,7) od prosečnog stranog turiste.

Zbog mera suzbijanja epidemije koje je Kina usvojila, situacija u Kini mogla bi se razlikovati od epidemije SARS-a, kada se industrijska proizvodnja u velikoj meri neometano odvijala. Uticaj na kinesku ekonomiju mogao bi prevazići sektor usluga. Srećom, vrednost izvoza CIE u Kinu je zanemarljiva (oko 1% ukupnog izvoza CIE), što CIE čini prilično otpornom na eventualno usporavanje kineske potražnje.

S druge strane, udeo uvoza iz Kine mnogo je veći u CIE (dvocifren u Češkoj i Poljskoj). Više od trećine uvoza su finalni proizvodi, tako da bi njihovo smanjenje imalo prilično neutralan uticaj na ekonomski rast u CIE. Potencijalni poremećaj uvoza poluproizvoda je relevantniji za ekonomije CIE, gde bi velike zavisnosti i nedostatak zamena mogli potencijalno da dovedu do izvesnih prekida ili odlaganja u proizvodnji. Najveći deo uvoza poluproizvoda se odnosi na računare i elektroniku.

Prema Financial Times-u, u regionu Vuhan su locirane važne operacije za Nissan, PSA Peugeot-Citroen, Hondu i GM. Njihova proizvodnja je prvenstveno fokusirana na snabdevanje lokalnog tržišta; stoga bi prelivanje efekata potencijalnog poremećaja u CIE trebalo da bude ograničeno. Zahvaljujući visokoj optimizaciji logistike, automobili sastavljeni u CIE oslanjaju se na komponente prvenstveno proizvedene u Evropi. Ipak, veoma mali procenat delova (2,5-3,5% dodate vrednosti automobila) potiče iz Kine. Pretežno se sastoje od gume, tekstila, hemijskih proizvoda i elektronike.

Na region CIE mogle bi se pozitivno odraziti niže cene primarnih proizvoda. Zaustavljanje proizvodnje u Kini zbog mera u cilju obuzdavanja širenja virusa može prouzrokovati vidljive prekide u potrošnji bakra i sirove nafte, kao i u potrošnji čelika. Kretanje cena globalnih primarnih proizvoda ukazuje na to da se na tržištima strahuje od prekida proizvodnje. Kretanje cena bakra trebalo bi uglavnom biti negativno po kompaniju KGHM kao velikog svetskog proizvođača, dok bi uticaj na cenu čelika mogao biti kombinovan. S druge strane, efekti potražnje na sirovu naftu trebalo bi da budu uglavnom pozitivni po CIE, jer su sva tržišta zapravo uvoznici primarnih proizvoda.

Ukoliko se širenje virusa u nekom trenutku obuzda, industrijska proizvodnja bi se mogla oporaviti od mogućeg pada u prvom kvartalu, poručuju analitičari Erstea.

Чланак Erste grupa: Region Centralne i Istočne Evrope otporan na koronavirus се појављује прво на Biznis i Finansije.