Danas će građani Srbije sa stambenim kreditima u elektronsko sanduče dobiti redovno obaveštenje o povećanju mesečne rate. Kamate na stambene kredite se usklađuju sa aktuelnim vrednostima euribora. Sa ovim usklađivanjem, rate za stambene kredite će u proseku biti veće od dvadesetak do 80 evra u odnosu na januar.

Broj građana kojima će se povećati rate je oko 150.000, to su ljudi koji imaju kredit sa promenljivom kamatnom stopom.

Miodrag Radivojević iz Efektive rekao je za N1 da su u udruženju napravili jednu kalkulaciju za prosečan kredit od 100.000 evra, koji je uzet na 240 meseci i sa maržom od tri odsto.

„Za kredit koji je odobren prošle godine u junu kada je euribor bio nula, rata je bila 554 evra, a na današnji dan, kada je 3,9 rata je 775 evra, što je porast od 240 evra. Za ceo period otplate, sa 33.100 evra kamata je porasla na 86.071 evro. To je veliki udar na budžet svih korisnika koji imaju promenljive kamatne stope, a oni su u većini“, tvrdi on.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Efektiva napravila kalkulaciju koliko će poskupeti stambeni krediti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vrednost šestomesečnog euribora sada je 0,009 odsto. Za dužnike u Srbiji, čiji su krediti vezani za evro, ova informacija je značajna jer je euribor sastavni deo kamatne stope po kojoj i oni otplaćuju svoj dug.

Promenljive kamatne stope po kojoj se u Srbiji obračunavaju krediti čija je otplata vezana za evro, sastoji se od dva dela: jedan je šestomesečni (6M) euribor i njegova vrednost je promenljiva, a drugi je fiksni deo – takozvana marža banke u procentualnom iznosu.

Na porast euribora ukazalo je i Udruženje bankarskih klijenata Efektiva

„Početkom godine, vrednost 6M Euribora iznosila je -0,55, pre dva meseca je iznosio – 0,36, a sada je njegova vrednost 0,009“, navela je Efektiva.

Poslednji put, podsetimo, pozitivna vrednost 6M Euribora je bila 9. novembra 2015. godine, kada je iznosila 0,001 odsto.

U Efektivi ukazuju da, kada se vrednost euribora „preračuna“ na rate kredita, ako je na primer marža banke 3,5 odsto, a inicijalna kamatna stopa pri odobravanju kredita 2,95 odsto, uz najnoviju računicu to izgleda ovako:

„Na primeru kredita od 50.000 evra na 20 godina, rata je početkom godine bila 276 evra, a sada je 290, što je povećanje od 14 evra. Ako Euribor uskoro bude jedan odsto, rata će biti 316 evra, što je povećanje od 40 evra, a ako se poveća do dva procenta, rata bi bila 344 evra, što je povećanje od 68 evra, u odnosu na početak godine“, ukazuju u Efektivi.

Na primeru kredita od 80.000 evra na 25 godina, rata je, po računici Efektive, početkom godine bila 377 evra, a sada je 400, što je povećanje od 23 evra.

„Ako Euribor bude jedan odsto, rata će biti 445 evra, što je povećanje od 68 evra, a ako se poveća na dva odsto, rata bi bila 491 evra, što je povećanje od 114 evra, u odnosu na početak godine“, navela je Efektiva.
U ovom udruženju podsećaju da se vrednost euribora tokom 2008. kretala i više od četiri, pet odsto.

„Ako bi se te vrednosti kojim slučajem ponovo vratile, korisnici stambenih kredita bi doživeli potop, jer bi im se rate kredita drastično povećale! Na sve ovo, banke povećavaju u cene naknada, poput održavanja računa, e-banking transakcija itd, što za korisnike kredita, uz rast euribora, predstavlja dupli udarac na kućni budžet“, ukazuje Efektiva.

Kako se kretao Euribor

Prema podacima sajta Euribor-rates.eu, 6M euribor se „u plus“ vratio 6. juna.
Primetno je da su najviše vrednosti ove kamatne stope dostizale tokom 2008. godine.

Tačnije, 9. oktobra 2008. vrednost 6M euribora bila je 5,448 odsto.

Najnižu vrednost, 6M euribor imao je 20. decembra 2021. godine, kada je iznosio -0,554 odsto.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U porastu kamatna stopa euribor za koju su vezani krediti u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ta stopa je već nekoliko dana u padu i ovih dana se kreće između -0,3 i -0,5%, u zavisnosti od vremenskog okvira pozajmljivanja. Ovo je znak da tržišta očekuju pad cena, odnosno deflaciju, uprkos politici nezapamćene emisije svežeg novca koje je Evropska centralna banka (ECB) sprovela od početka krize uzrokovane virusom korona, stoji u analizi Marka Obradovića, saradnika Centra za evropske politike koju prenosimo u celini.

Pad evropske kamate utiče i na cenu kredita i u Srbiji. Razlog je jer smanjenje Euribora generalno pozitivno deluje na dužnike, naročito ako su, kao što je slučaj sa većinom dužnika u Srbiji, zaključili kreditne ugovore sa bankama u kojima je kamatna stopa na pozajmljena sredstva izražena kao zbir marže banke i Euribora.

Što je manja marža ili Euribor, kamata koju plaća dužnik je manja. Kada Euribor “sklizne” u negativnu zonu, kamata koju dužnik plaća postaje niža čak i od osnovne marže banke. Direktna posledica pada Euribora je da će većina dužnika u narednom periodu mesečno plaćati niže rate.

U teoriji je moguće da Euribor toliko padne da bude ispod nivoa marže banke, što znači da bi vam banka svakog meseca plaćala za kredit koji ste uzeli.

U ekonomskim tokovima nešto ozbiljno nije u redu

Međutim, iako na kraće staze povoljnije za dužnike, odlazak Euribora u negativnu zonu znači da sa ekonomskim tokovima nešto ozbiljno nije u redu.

Deflacija uobičajeno motiviše učesnike na tržištu da odlažu kupovine, u očekivanju da će robe ili usluge još više pojeftiniti. Takvo ponašanje dalje deluje na smanjenje privredne aktivnosti i investicija, a potom i na smanjenje zaposlenosti, što dalje uzrokuje spiralu negativnih efekata na ekonomiju.Dobra strana smanjenja Euribora bi trebalo da bude motivisanje novih pozajmljivanja i investicija koje pri višim kamatnim stopama ne bi bile isplative i ekonomski opravdane.

Dakle, i oni projekti sa nižim očekivanim profitima u uslovima niže kamate, postaju ekonomski mogući. Na žalost, razlozi odlaganja investiranja danas nisu uzrokovani ekonomskim, već zdravstvenim faktorima koji ograničavaju poslovanje.

To je i razlog zašto je Euribor “pao” uprkos trudu ECB da se to ne desi – tržište je pod snažnim uticajem neekonomskih faktora. Vrlo je verovatno da će u narednom periodu ECB nastaviti sa politikom monetarne ekspanzije kako bi nekako podstakla ekonomsku aktivnost.

Negativna cena novca, dakle, iako u kratkom roku deluje da olakšava poslovanje i smanjuje teret dužnika, nije poželjna pojava već je posledica velikih problema sa kojima se suočavaju ekonomije Evrope i sveta.

Dugoročno, ostanak Euribora u negativnoj zoni bi značio ekstremno duboku krizu sa dubokim i razarajućim socijalnim posledicama. Ostaje nada da ekonomska kriza izazvana virusom korona neće trajati dugo i da će oporavak privredne i investicione aktivnosti u zoni evra i njenim trgovinskim partnerima biti snažan i brz.

Izvor:Nova S-Kamatica.com

Чланак Što je manja marža ili Euribor, kamata koju plaća dužnik je manja се појављује прво на Biznis i Finansije.