“Građani mogu biti potpuno mirni i svoje depozite držati u bankama, jer su one najsigurnije mesto za čuvanje gotovog novca u bilo kojoj valuti”, kazala je ona Tanjugu.

Papadakis je podsetila i da je nivo osiguranja depozita i dalje 50.000 evra, što znači da su sva novčana sredstva u bankama do tog iznosa apsolutno sigurna.

Ona je dodala i da kamatna politika banaka stimuliše štednju, navodeći da su prosečne godišnje kamatne stope za građane na štednju u dinarima 4,8 odsto, a u evrima 2,8 odsto.

“Građani koji imaju višak sredstava, sami neka procene da li će da štede u dinarima ili u evrima, ali tržišni pokazatelji upućuju da je bolje štedeti u dinarima”, kazala je ona.

Kod privrede, kako je dodala, situacija je malo drugačija, jer njihovi bilansi opredeljuju da li će oni višak sredstava čuvati u evrima ili u dinarima i tu su kamatne stope u martu iznosile 2,3 odsto na depozite u evrima, dok je godišnja kamatna stopa na dinarske depozite bila šest odsto, što takođe potvrđuje prednost štednje u dinarima.

Štednja u prvom kvartalu povećana za sedam milijardi dinara

Papadakis je navela i podatak da je štednja stanovništva u Srbiji u prvom kvartalu ove godine povećana za sedam milijardi dinara i iznosila 120,7 milijardi dinara, dok je štednja stanovništva u evrima veća za oko 62,5 miliona evra i trenutno iznosi 12,9 milijardi evra.

Sličan trend je, kako naglašava, i kod privrede, a povećana količina depozita u evrima je zbog većeg izvoza, priliva stranih direktnih investicija, ali i zaduživanja koja su preduzeća vršila u inostranstvu.

Papadakis je navela za Tanjug da je najbolji podatak koji potvrđuje da je bankarski sektor Srbije stabilan to što smo na kraju prvog kvartala 2023. imali situaciju da je pokazatelj adekvatnost kapitala 20,52 odsto, što je znatno više nego od onoga što propisuje Narodna banka Srbije (NBS).

“Regulatorni minimum koji propisuje NBS je osam odsto, a i evropski standard je znatno niži. To praktično znači da je nivo adekvatnosti kapitala dovoljan da pokrije sve rizike koji mogu da se dese u poslovanju jedne banke, čak i u slučajevima najpesimističnijeg scenarija prilikom izvođenja stres testova. Znači postoji apsolutno adekvatna pokrivenost svih obaveza kapitalom”, naglasila je ona.

Dodala je i da je godinama unazad i likvidnost bankarskog sektora u Srbiji na visokom nivou i kako tvrdi i “leveridž pokazatelj” uveden u junu 2017. koji pokazuje pokrivenost obaveza banke likvidnom aktivom je u regulatornom okviru, preciznije i on je znatno viši od regulatornog minimuma i iznosi 10,3 odsto.

“Kada govorimo o kapitalizovanosti bankarskog sektora, tu nije bitna samo visina, već i struktura kapitala, a ta struktura je dobra i oko 95 odsto strukture kapitala čini najkvalitetniji akcijski kapital, što samo za sebe sve govori”, zaključila je sagovornica Tanjuga.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Da li štedeti u dinarima ili u evrima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon privremene promene u valutnoj strukturi u korist devizne štednje usled neizvesnosti izazvane sukobom u Ukrajini zabeležene u prvoj polovini godine, dinarska štednja od juna 2022. raste iz meseca u mesec, što je, kako se navodi u saopštenju NBS, pokazatelj očuvanog poverenja u domaću valutu i domaći finansijski sistem.

Prema polugodišnjoj analizi isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2022. godine i dalje je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima. Za to su zaslužni makroekonomska stabilnost, relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje dinarske štednje, dok se na kamatu po osnovu devizne štednje plaća porez u iznosu od 15 odsto.

Dinarska štednja povećana preko pet puta

U poslednjih deset godina dinarska štednja je povećana preko pet puta i krajem 2022. godine iznosila je 96,3 milijarde dinara (oko 820 miliona evra).

Nakon izbijanja krize u Ukrajini početkom 2022. godine došlo je do privremenog smanjenja dinarske štednje, pri čemu se pozitivan trend njenog rasta nastavlja ponovo od juna prošle godine. U pomenutom desetogodišnjem periodu i devizna štednja raste, sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. godine na 13,7 milijardi evra krajem 2022. godine.

Analiza isplativosti štednje NBS pokazuje da bi štediša u domaćoj valuti na ulog od 100.000 dinara oročen na godinu dana i zanavljan godišnje u periodu od deset godina, na kraju perioda oročenja u decembru 2022. godine, dobio preko 38.000 dinara (gotovo 330 evra) više od štediše koji je u istom periodu dao na štednju istu vrednost u evrima.

I nezanavljana dinarska štednja oročena na godinu dana, u prošlih deset godina je čak u 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda bila isplativija od štednje u evrima.

Štediša koji je od decembra 2021. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2022. preko 1.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima.
Kada su u pitanju depoziti oročeni na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 89 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine u svih 97 posmatranih potperioda.

Drugim rečima, u periodu od deset godina bilo je isplativije štedeti u dinarima bez obzira na koji je rok štednja oročena.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U poslednjih deset godina isplativija štednja u dinaraima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tabaković je rekla da su bruto devizne rezerve NBS bile na kraju septembra na rekordno visokom nivou od kada se prate i iznosile su 16,8 milijardi evra.

„U prethodnih pet godina, od kada se, kao rezultat poboljšanih makroekonomskih performansi naše zemlje, beleže strukturni apresijacijski pritisci, glavni izvor povećanja deviznih rezervi bile su intervencije NBS neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu. To je najzdraviji način povećanja rezervi, jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje, niti druge obaveze“, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, u tom periodu putem intervencija kupljeno 4,7 milijardi evra u neto iznosu.

Rezerve su, prema njenim rečima, najvećim delom korišćene na neto razduživanje države po osnovu kredita i hartija od vrednosti.

„Zlatno doba“

Što se tiče rezervi zlata, Jorgovanka Tabaković kaže da Srbija raspolaže sa 36,9 tona zlata, što je skoro dva i po puta više nego krajem 2012. godine kada smo imali 15,3 tone zlata.

„Srbija ima više zlata od svih republika bivše SFRJ, a neke zemlje, poput Hrvatske, su tokom prethodnog perioda prodale sve svoje rezerve zlata“, rekla je ona dodajući da zlato služi kao garancija poverenja, kao oblik zaštite od inflacije na duži rok, ali i za upravljanje deviznim rezervama, jer se zlato kupuje radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi, čime se ojačava finansijska stabilnost zemlje.

Izvor: Capital.ba

Foto: Pixabay

Чланак Guvernerka NBS: Srbija ima više zlata od svih republika bivše SFRJ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nikola Tanasijević iz Narodne banke Srbije rekao je za RTS da je reč o dosad najuspešnije izrađenom falsifikatu novčanice od 500 evra.

„Karakteristično je da je ovaj apoen prvi put falsifikovan tehnikom duboke štampe, koja je jedna od karakteristika originalnih novčanica“, rekao je Nikola Tanasijević gostujući u Jutarnjem programu.

Naveo je da je veoma bitno da su imitirani skriveni elementi koji se čitaju mašinama i da oni zbunjuju mašine koje čitaju autentičnost novca, što najveći broj mašina navodi da ne prepoznaju novčanicu kao falsifikovanu.

Falsifikat se prvi put na teritoriji Srbije, kako je rekao Tanasijević, pojavio u „Mobi banci“ u Beogradu tako što je mašina za brojanje novca zaustavila rad.

„Ovo je najnoviji tip falsifikata, pojavio se pre tri meseca, to je informacija od Evropske centralne banke“, kazao je Tanasijević i dodao da najveći broj falsifikata nosi isti broj ploče koji karakteriše falsifikate.

Falsifikovana novčanica je zbunila mašine zbog toga što je, kako je istakao Tanasijević, izuzetno kvalitetno imitirana zaštita koja se ne može videti golim okom i koja ima mogućnost da zbuni senzore u softverima mašima.

Falsifikat dobio najvišu ocenu

Naveo je da je Narodna banka Srbije falsifikatu dala ocenu pet, što znači da je falsifikat opasan i da je veoma sličan pravom novcu.

Policija je oduzela dve falsifikovane novčanice u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, a menjačnicama i bankama su dostavljeni detalji koji upućuju na falsifikat.

Borislav Brujuć iz Udruženja menjača je naveo za RTS da je prilikom provere novčanica važno videti kvalitet hartije, da li novčanica ima nit, kvalitet holograma, kao i vodeni žig.

Preporuka je da se novčanice visokih apoena menjaju na ovlašćenim mestima.

Provera novčanica samo putem policije ili banaka

Građani ne mogu lično da provere ispravnost novčanice u Narodnoj banci, ali je Nikola Tanasijević objasnio proceduru putem koje mogu to da urade.

„Građanin ima mogućnost da ode do najbliže policijske stanice i da preda novčanicu službeniku policijske uprave da se novčanica dostavi Narodnoj banci Srbije na ekspertizu“, kazao je Tanasijević.

Dodao je da je druga mogućnost da se odnese novčanica u poslovnu banku i na isti način preda službeniku banke.

Kada je reč o dinarima, Tanasijević je naveo da se dinar često falsifikuje, ali ne zbog toga što nije dobro zaštićen, već zbog toga što građani ne kontrolišu elemente zaštite novčanica prilikom njihovog prijema.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji se pojavile lažne novčanice od 500 evra koje se teško otkrivaju i pod UV lampom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Samo protekle godine, otkriveno je 770.000 lažnih banknota evra, rekla je portparolka Evropola Ina Mihajlova.

S obzirom na to da su u januaru u opticaju bile 24 milijarde novčanica evra, Evropol smatra da je broj falsifikovanih banknota veoma nizak.

“Za prošlu godinu, na milion pravih bilo je 30 falsifikovanih novčanica”, rekla je Mihajlova za internet portal RTS.

Među falsifikatorima najpopularnija je novčanica od 50 evra, kojih među otkrivenim falsifikatima ima 37 odsto, a sledi banknota od 20 evra kojih je bilo 26 odsto.

Od ukupnog broja falsifikata, oko 12 odsto su lažne novčanice od 100 evra.

Izvor: Blic

Чланак Falsifikatorima najpopularnija je novčanica od 50 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.