Od juna do novembra 2023. godine, samo 69% učesnika ispitivanja navelo je da planira putovanje, što je 4% manje u odnosu na prošlu godinu. Austrijanci, Švajcarci i Nemci ističu se kao najkolebljiviji turisti, sa 45%, 56%, odnosno 62% ispitanika koji planiraju putovanja u narednim mesecima. Nasuprot tome, Francuzi (80%), Belgijanci (79%) i Britanci (75%) su najviše željni putovanja u istom periodu.

Putovanja van sezone i pristupačnije destinacije

Iako se pad namere Evropljana za putovanja može objasniti usporavanjem nagomilane potražnje nakon Covid-19 (tzv. osvetnička putovanja), skoro četvrtina (24%) evropskih putnika zabrinuto je zbog ukupnog povećanja troškova putovanja (porast za 6% u odnosu na 2022. godine), dok je 17% zabrinuto ekonomskom situacijom i svojim finansijama.

„Evropljani su i dalje željni putovanja u narednim mesecima. Mnogi traže alternativne izbore putovanja, traže pristupačnije destinacije ili razmišljaju o putovanju van sezone kako bi povećali svoje budžete. Savetujemo destinacijama i kompanijama da iskoriste ove trendove i pomognu putnicima da skrenu sa utabanih staza i putuju u mesecima kada ima manje posla“, prokomentarisao je izveštaj predsednik ETC-a Migel Sanz.

Da bi se izborili sa rastućim putnim troškovima, Evropljani prilagođavaju ponašanje pre dolaska na odredište i po dolasku. Tako, 17% ispitanika ima za cilj da putuje van sezone kako bi dobili bolje cene, a 14% planira da ode na odmor na destinacije koje smatraju pristupačnijim. Evropski putnici takođe traže jeftinije avionske karte i 13% njih ima za cilj da rezerviše letove ranije nego obično kako bi dobili najbolju ponudu, a 12% planira da leti niskotarifnim avio-kompanijama.

U međuvremenu, evropski putnici nastavljaju da prilagođavaju svoje ponašanje na destinaciji kako bi se uklopili u raspoložive budžete. Tako će 17% će smanjiti troškove pri kupovini, 15% će tražiti jeftinije restorane, a 15% će izabrati jeftinije smeštajne objekte.

Drugi faktori koji izazivaju zabrinutost među Evropljanima su tekući rat Rusije u Ukrajini (12%), pretrpane turističke destinacije (9%), politika rezervacija i otkazivanja (9%) i mogući ekstremni vremenski uslovi (8%).

Uprkos rastućim troškovima života, evropski putnici planiraju putovanja više puta, pri čemu 33% njih ima za cilj da putuju dva puta, a 26% najmanje tri puta ovog leta i jeseni. Još 30% ispitanika razmišlja o samo jednom putovanju (4% manje nego prošle godine). Što se tiče trajanja, većina evropskih putnika (36%) odlučuje da provede manje od nedelju dana (4-6 noćenja) u svojoj destinaciji, dok 27% ima za cilj da ostane 7-9 noći.

Prijatno vreme i atraktivne ponude

Evropa je i dalje prvi izbor ispitanika, pri čemu 59% planira da krene na odmor u regionu, dok 12% ima za cilj putovanje van Evrope (porast za 3% od 2022. godine). U međuvremenu, popularnost domaćih putovanja opala je za 6%, a samo 26% putnika se odlučilo za putovanja sa smeštajem u narednim mesecima.

Španija je i dalje najpopularnija destinacija za putnike, sa 8% koji planira odmor tamo, a slede Francuska (7%), Italija (7%), Grčka (5%) i Hrvatska (5%). Ipak, mediteranske destinacije su zabeležile pad od 10% posetilaca koji žele da tamo putuju u odnosu na prošlu godinu. S druge strane, destinacije poput Češke, Bugarske, Irske i Danske doživljavaju porast popularnosti. Ovo se može pripisati putnicima koji traže manje gužve na destinacijama i blažim temperaturama.

Putovanje do destinacije radi nekog događaja raste u popularnosti, sa 10% evropskih putnika koji to planiraju da urade između juna i novembra 2023. godine, u odnosu na 4% u 2022. godine.

Pored toga, došlo je do povećanja poslovnih putovanja od 4%, sa 9 % ispitanika koji nameravaju da krenu na putovanje vezano za posao. Uprkos padu od 6% u odnosu na isti period 2022. godine, putovanja iz razonode i uživanja ostaju glavni izbor za 68% Evropljana.

Izvor: Daljine.rs

Foto: ETC

Чланак Evropljani će manje putovati ove godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najbogatiji Francuz, ujedno najbogatiji Evropljanin, je Bernard Arnault. Njegovo bogatstvo iznosi 112 milijardi dolara i on je četvrta najbogtija osoba na svetu.

On je vlasnik kompanije LVMH koj je najveći svetski proizvođač luksuzne robe. Među njegovim brendovima su Louis Vuitton, Bulgari, Moet, Hennessy, Dom Perignon šampanjac, TAG Heuer satovi.

Najbogatiji Španac je Amancio Ortega, koji je trenutno 18. najbogatij čovek na svetu sa oko 63 milijarde dolara. Vlasnik je kompanije Inditex koja uključuje modne marke poput nama dobro poznatih Zare, Pull&Bear, Massimo Dutti, Bershka, Stradivarius… Ove marke poslednjih godina dobro su poznate i prisutne i u Srbiji.

Giovanni Ferrero, sa skoro 34 milijarde dolara, najbogatiji je Italijan. Vlasnik je čuvene kompanije poznate po slatkim proizvodima, poput Nutelle, Raffaella, Ferrero Rochera… Giovanni je preuzeo uprvljanje kompanije nakon smrti svog brata 2011. godine.

Još jedno nama poznato ime je Dieter Schwarz, koji je najbogatiji Nemac. On je vlasnik maloprodajnog lanca Lidl . Njegovo bogatstvo procenjuje se na više od 27 milijardi dolara.

Najbogatiji Britanac je James Dyson sa 26 milijardi dolara. On je izumitelj, industrijski dizajner, zemljoposjednik i poduzetnik koji je osnovao firmu Dyson Ltd. Tradicionalno je najpoznatiji kao izumitelj usisivača Dual Cyclone bez vrećice koji deluje na principu ciklonskog odvajanja.

Dietrich Mateschitz, suvlasnik kompanije Red Bull, najbogatiji je Austrijanac.

On poseduje 49 posto kompanije za proizvodnju energetskih pića.

Najbogatija Holanđanka je Charlene de Carvalho-Heineken, koja stoji iz drugog najvećeg proizvođača piva na svietu – Heineken International.

Izvor: BiznisInfo.ba

Foto: Pixabay

Чланак Ko su najbogatiji Evropljani? се појављује прво на Biznis i Finansije.