Sve navedeno je drastičan pad u odnosu na novembar 2022. kada su cene u monetarnoj uniji rasle po stopi od 11,5 procenata.

Međutim, uprkos ovako upadljivom usporavanju inflacije zvaničnici Evropske centralne banke kažu da je prerano za proglašavanje pobede nad njom, jer postoje pritisci na cene s drugih strana.

Izvor: CNBC

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак Inflacija u evrozoni pala na 2,4 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, ekonomisti koji za Rojters redovno prognoziraju kretanje inflacije predviđali su da će inflacija u maju pasti na 6,3 odsto.

Oni nisu očekivali ni da će bazna inflacija, ona iz koje su isključene cene energije i hrane, toliko biti smanjena. Naime, bazna inflacija se sa aprilskih 5,6 u maju spustila na 5,3 odsto.

Posle ovih vesti sve oči biće uprte u Evropsku centralnu banku (ECB) čije rukovodstvo će na sastanku koji će biti održan 15. juna odlučiti da li će nastaviti da podiže referentnu kamatnu stopu. Da podsetimo, kamatna stopa je za godinu dana podignuta sa -0,5 odsto na 3,25 odsto, što je njena najviša vrednost od novembra 2008. godine.

Iz ECB-a nema naznaka šta bi moglo biti odlučeno na tom sastanku, osim izjave da su pritisci na cene i dalje veoma veliki.

Izvor: CNBC

Foto: Tabrez Syed, Unsplash

Чланак Inflacija u evrozoni pala više nego što je prognozirano се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošlog meseca je inflacija u 20 zemalja monetarne unije iznosila 6,9 odsto, što je vidljiv pad u odnosu na februarskih 8,5 procenata. Glavni razlog za smanjenje inflacije je snižavanje cena energije za 1,6 procentni poen. Međutim, troškovi domaćinstava su nastavili da rastu, a njihova potrošnja da se smanjuje.

Hrana, alkohol i duvanski proizvodi su zabeležili najveći rast (15,4 odsto), ali je i bazna inflacija – u koju se ne računaju proizvodi i usluge čije cene su volatilne, poput hrane, energije i alkoholnih pića – neznatno porasla, na 5,7 odsto, oborivši tako rekord iz februara od 5,6 procenata. Ipak, budući da su cene energije imale veliki udeo u potrošnji, očigledno je njihov pad pogurao na dole i ukupnu inflaciju.

Međutim, uprkos usporavanju inflacije stručnjaci ne očekuju da će Evropska centralna banka odustati od svoje politike podizanja referentne kamatne stope.

Izvor: Eurostat

Foto: Markus Winkler, Unsplash

Чланак Inflacija u evrozoni usporila na 6,9 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na drugo tromesečje 2022, javni dug je smanjen i u evrozoni i u Evropskoj uniji, kada je iznosio 94,2 , odnosno 86,4 odsto.

Javni dug smanjen je i u odnosu na isti kvartal 2021. godine, kada je u evrozoni iznosio 97,3 odsto, a u Evropskoj uniji 89,7 odsto.

Najzaduženije zemlje EU na kraju trećeg kvartala 2022. bila je Grčka sa dugom od 178,2 odsto BDP-a.

Javni dug Italije iznosio je 147,3 odsto BDP-a, a Portugala 120,1 odsto BDP-a.

Visok javni dug imala je i Španija( 115,6 odsto), Francuska (113,4 odsto) i Belgija (106,3 odsto).

Najmanji javni dug na kraju trećeg kvartala imale su Estonija (15,8 odsto), Bugarska (23,1 odsto) i Luksemburg (24,6 odsto).

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Javni dug evrozone 93 odsto, Evropske unije 85,1 odsto BDP-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, u septembru je u monetarnoj uniji stopa inflacije iznosila 9,9%, što se smatralo veoma velikim rastom cena. Međutim, prošlog meseca one su još brže rasle, pre svega zahvaljujući poskupljenju energije, ali i hrane i uvozne industrijske robe. Cena energije je u odnosu na isti mesec prošle godine porasla čak za 41,9%, hrana, alkohol i duvan su poskupeli za 13,1% a industrijska roba šest procenata.

U odnosu na septembarske, oktobarske cene su bile 1,5% više, što je najveći međumesečni rast u poslednjih sedam meseci.

Evropska centralna banka je u prethodna tri meseca povećala referentnu kamatnu stopu za ukupno 200 baznih pena, ali posle izveštaja o visini inflacije ne preostaje joj ništa drugo nego da dodatno pooštri monetarnu politiku. Novi rast kamatne stope zato se očekuje već u decembru ove godine.

Foto: Pixabay

Чланак Inflacija u evrozoni obara rekorde се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle objave da je Nemačka zabeležila najveći rast cena u poslednjih skoro pola veka, stigle su vesti i o njihovom rastu u celoj evrozoni. Prema preliminarnim rezultatima Evropske kancelarije za statistiku, inflacija se sa aprilskog rekorda od 7,4 odsto u maju popela na čak 8,1 odsto. To je više od onoga što su analitičari prognozirali (7,8 procenata).

Nemačka inflacija je, kada se harmonizuje da bi bila uporediva sa inflacijom u ostalim članicama EU, na godišnjem nivou iznosila 8,7 odsto, francuska je dostigla 5,8 odsto, a španska 8,5 procenata.

Svuda je rast potrošačkih cena podstaklo povećanje cena energenata i cena hrane, alkohola i cigareta, koje su porasle za 39,2 i 7,5 odsto, respektivno. No, i bez poskupljenja energije i hrane, inflacija bi u monetarnoj uniji bila 3,8 odsto.

Očekuje se da će cene i dalje rasti pošto se EU u velikoj meri oslanja na ruski gas i ostale energente, a njeni lideri su juče doneli odluku da smanje potrošnju ruskih energenata za 90 odsto do kraja ove godine.

Sada su sve oči uprte u Evropsku centralnu banku iz koje su se još ranije mogle čuti najave da bi mogla podići referentnu kamatnu stopu. Sastanak ECB-a bi trebalo da se održi 9. juna.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Чланак U maju se inflacija u evrozoni popela na 8,1 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

I u evrozoni i u Evropskoj uniji inflacija je porasla u odnosu na decembar 2021. godine, kada je iznosila 5, odnosno 5,3 odsto.

U isto vreme prošle godine inflacija u evrozoni iznosila je 0,9 odsto, a u EU 1,2 odsto.

Litvanija je imala najvišu godišnju inflaciju (12,3 odsto), slede Estoniji (11 odsto) i Češka (8,8 odsto).

Najnižu godišnju inflaciju zabeležile su Francuska (3,3 odsto), Portugal (3,4 odsto) i Švedska (3,9 odsto).
U poređenju sa decembrom, godišnja inflacija je opala u osam država članica i porasla u ostalih 19.

U januaru, najveći udeo u godišnjoj inflaciji evrozone imali su energenti, usluge, hrana, alkohol i duvan, neenergetska industrijska dobra.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Godišnja inflacije u evrozoni iznosila je 5,1 odsto u januaru 2022. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Umesto da se smanji na 4,4 odsto, ona je porasla na 5,1 procenat, premašivši tako za 0,1 odsto stopu rasta cena iz poslednjeg meseca 2020. godine. Drugim rečima, toliko su troškovi života u monetarnoj uniji porasli u januru, bar prema fleš proceni evropskog zavoda za statistiku Evrostata. Ovaj rast cena predvodilo je ponajviše poskupljenje energije, hrane, alkohola i duvana.

Neočekivani porast cena stavio je pritisak na Evropsku centralnu banku koja će ove nedelje zasedati kako bi se pozabavila tim problemom. Ekonomisti podsećaju da se američkI FED u koštac sa rastom inflacije uhvatio podizanjem kamatnih stopa, te se pitaju hoće li to biti izbor i ECB-a. Međutim, iz Evropske centralne banke nema naznaka da bi u bližoj budućnosti do toga moglo doći.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Чланак Inflacija u evrozoni obara rekorde се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je bio najveći rast cena u monetarnoj uniji u polednjih četvrt veka. Doduše, inflacija nije ništa novo niti neobično, ona se u članicama EU ubrzava već mesecima. No, sada je njen rast sve intenzivniji i uočljiviji. Naime, u oktobru je inflacija u evrozoni bila 4,1 odsto a u novembru čak za 0,8 odsto veća.

Glavni uzrok rasta potrošačkih cena bilo je poskupljenje energije i energenata – prema Eurostatu cena energije u evrozoni u novembru je bila veća za 27,4 odsto u odnosu na isti period lane.

Foto: Pixabay

Чланак Evrozona beleži najveću inflaciju u poslednjih 25 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gledajući glavne komponente koje utiču na inflaciju u evrozoni, očekuje se da sektor energetike ima najveću godišnju stopu od 15,4 odsto, u poređenju sa julom kada je inflacija iznosila 14,3 odsto.

Slede neenergetski industrijski proizvodi sa godišnjom stopom od 2,7 odsto (u julu je bila 0,17 odsto), zatim alkohol, duvan i hrana sa godišnjom stopom od 2 odsto, i usluge sa stopom od 1,1 odsto.

Prema poslednjim podacima Narodne banke međugodišnja inflacija u Srbiji će tokom celog perioda projekcije ostati u granicama cilja NBS od 3 plus/minus 1,5 odsto, a do kraja tekuće i u prvom tromesečju naredne godine najverovatnije će se kretati u gornjoj polovini ciljanog raspona.

Od drugog tromesečja 2022. godine trebalo bi da usledi njen pad, pa bi inflacija od druge polovine naredne godine, pa sve do kraja perioda projekcije trebalo da se ponovo kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, tj. u rasponu od 1,5 do 3 odsto, navela je ranije NBS.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Inflacija u avgustu u evrozoni porasla na 3 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.