Podsećanja radi, kompanija sa sedištem u Slovačkoj Inobat, objavila je krajem septembra da će u Srbiji graditi takozvanu giga-fabriku za proizvodnju i reciklažu električnih baterija za automobile, nakon što je potpisan Memorandum o razumevanju između te kompanije, IFC (Međunarodne finansijske korporacije, koja je deo Svetske banke), grada Ćuprije i Ministarstva finansija.

Država će podržati gradnju fabrike

U objavi Inobata navodi se da će država podržati gradnju fabrike sa 419 miliona evra podsticaja. Ne računajući Fijatovu fabriku u Kragujevcu koja je zajedničko preduzeće države i italijanske kompanije, to bi bila najveća subvencija za neku investiciju u našoj zemlji.

Reč je inače o fabrici sa godišnjom proizvodnjom baterija ukupnog kapaciteta do 32 gigavatsata. U prvoj fazi planirana je izgradnja postrojenja kapaciteta četiri gigavatsata do 2025. godine a prema pisanju Rojtersa svaka faza koštaće po 350 miliona evra.

Vrednost ulaganja je veća od 2,3 milijarde evra, a u fabrici bi trebalo da bude zaposleno više od 2.100 radnika.

Inobat je mlada kompanija, osnovana u septembru 2019. godine, ali je doživela meteorski uspon za kratko vreme. Još dok je bila startap u nju su uložili novac veliki fondovi poput IPM grupe iz Sjedinjenih Američkih Država.

Jedan od ranih investitora u Inobat je i britansko-australijska kompanija Rio Tinto koja je htela u Srbiji da otvori rudnik litijuma, ali je zbog pritiska javnosti Vlada Srbije morala da otkaže taj aranžman.

Iako struktura vlasništva Inobata nije javno dostupna, poznato je da je pored ranih investitora, jedan od najvećih akcionara od 1. septembra kineska kompanija Gotion hajtek.

95 odsto litijumskih baterija se proizvodi u Aziji

Ovaj kineski proizvođač baterija je ušao u strateško partnerstvo sa Inobatom kako bi izgradili giga-fabriku u Evropi. Zanimljivo je da je ta firma ekskluzivni snabdevač baterijama Folksvagena, koji je vlasnik blizu 25 odsto Gotiona.

Inače, u ovom trenutku 95 odsto litijumskih baterija se proizvodi u Aziji, najviše u Kini, čije kompanije kontrolišu 56 odsto tržišta, na drugom mestu je Južna Koreja sa 26 odsto dok japanske kompanije imaju 10 odsto.

Evropski proizvođači nisu rangirani u prvih deset kompanija koje se bave tim biznisom ali, zbog toga što su baterije za električne automobile sve traženije, postoje ambiciozni planovi o izgradnji fabrika u većem broju zemalja u Evropi.

Među kompanijama koje već imaju svoja postrojenja za proizvodnju litijumskih baterija nalaze se švedski Nortvolt u gradu Skelefteo, Dojče akumotiv, podružnica Mercedes Benca, u Kamencu, dok matična kompanija proizvodi baterije za električna vozila u fabrici u nemačkom gradu Hedelfingenu i poljskom Javoru.

BMW pak ima svoje postrojenje u Lajpcigu, kineski CATL u Arnštatu a švajcarski Leklanše u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg.

U Evropi je u planu izgradnja kapaciteta od 1,2 teravatsati baterija i nove fabrike bi trebalo da niknu u Nemačkoj, Poljskoj, Španiji, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Mađarskoj.

Koje su najveće fabrike u Evropi

Najveća fabrika baterija za električne automobile u Evropi trebalo je da bude ona koju je planirala američka kompanija Tesla kod Berlina sa kapacitetom baterija 105 gigavatsati. Međutim, Tesla je čini se odložila završetak punog kapaciteta te fabrike da bi gradila novo postrojenje u Nevadi za koju je od države dobila podsticaje od 1,3 milijardi dolara.

Ako nemački projekat Ilona Maska ne bude doveden do punog kapacitet, najveća fabrika baterija za električne automobile u Evropi biće ona koju gradi kineska kompanija CATL u Debrecinu u Mađarskoj kapaciteta 100 gigavatsati i vrednosti oko sedam milijardi evra. Od Mađarske će dobiti podsticaje, što poreske, što infrastrukturne u vrednosti od 800 miliona evra.

Ako se uzme u obzir da se najveći broj litijumskih baterija proizvodi u Aziji, gde je radna snaga jeftinija nego na Starom kontinentu, kao i da je u planu izgradnja velikog broja novih fabrika baterija za električne automobile u Evropi postavlja se pitanje koliko je investicija slovačke kompanije u Srbiju sigurna odnosno da li će fabrika u Ćupriji moći da izdrži oštru konkurenciju fabrika na teritoriji drugih država koje proizvode istu robu.

Dovoljno prostora za sve proizvođače baterija

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je veoma teško prognozirati šta će se desiti u ovom konkretnom slučaju.

– Jedino što pouzdano znamo u vezi ovog angažmana je da će Vlada odobriti ogromna sredstva slovačkom investitoru. Ta suma je svakako prevelika te je odluka da mu se isplate sredstva u tom iznosu ako otvori fabriku u Ćupriji pogrešna. Očito je da slovački investitor nije siguran da će njegov poslovni projekat usled konkurencije biti uspešan i održiv te je iz tog razloga tražio da i Vlada Srbije finansijski podrži njegov poduhvat – ističe Kovačević.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović navodi za Danas da bi u slučaju da Evropska unija nastavi da insistira da od 2035. godine u Evropi mogu da se proizvode samo električni automobili bilo dovoljno prostora za sve proizvođače baterija da opstanu na tržištu.

– Ipak, s obzirom da je reč o poslovnom poduhvatu na koji može da utiče konkurencija apsolutno je pogrešno i neprihvatljivo da u takvim uslovima finansijski rizik snosi bilo ko sem investitora. To znači da za ovakav projekat nikako nije trebalo odobriti državne subvencije već trošak posla a na taj način i finansijski rizik u slučaju neuspeha i eventualnog povlačenja iz njega treba da snosi isključivo investitor. Vlada Srbije nije trebalo da subvencioniše poslovni aranžman sa slovačkim investitorom. Jedina opcija u kojoj bi finansijski rizik trebalo podeliti je onaj u kojoj bi država Srbija dobila suvlasništvo nad projektom što konkretno nije slučaj – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Srbija uskoro dobija gigafabriku baterija za električne automobile се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čačanska Fabrika reznog alata u stečaju prodata je na trećoj licitaciji po početnoj ceni od 58,8 miliona dinara, konzorcijumu koji čine Unipromet iz Čačka i beogradski DSD-Eurolajn.

Cena postignuta na trećem javnom nadmetanju niža je od 50 odsto od procenjene vrednosti imovine stečajnog dužnika, kobnstatovala je Komisija za sprovodjenje prodaje, te će se stečajni upravnik obratiti Odboru poverilaca stečajnog dužnika da se o datoj ponudi izjasni.

Fabrika reznog alata bila je u stečaju od početka prošle godine. U cenu od 58,8 miliona dinara ulaze 22 objekta koja se nalaze na gradskom građevinskom zemljištu u Beogradskoj ulici u Čačku, čija je ukupna površina 30.628 kvadratnih metara i objekat na istoj lokaciji, koji se nalazi na zemljištu čija je površina 3.526 metara kvadratnih.

U ponudu ulaze i dve zgrade u Hajduk Veljkovoj ulici u Čačku na zemljištu površine 1.293 kvadratna metra, ali i pokretna imovina u koju spada oprema i zalihe. Prethodna prodaja po ceni od 560 miliona dinara proglašena je neuspešnom od Agencije za licenciranje stečajnih upranika, jer je cena bila manja od 50 odsto procenje vrednosti. I tada je ponuđač bio isti konzorcijum, ali Odbor poverilaca fabrike u stečaju nije dao saglasnost za prodaju po datoj ceni.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Čačanska Fabrika reznog alata prodata po početnoj ceni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija Life Biotech, koja je osnovana da bi proizvodia Sinofarm vakcine u Srbiji, tokom prošle godine nije imala ni prihode ni troškove koje se odnose na proizvodnju ili investiciona ulaganja. Finansijski izveštaji ukazuju da je najveći deo troškova kompanije lane otišao na plate zaposlenih, skoro 12 miliona dinara (oko 101.000 evra).

Ovu firmu su u decembru 2021. osnovali arapsko-kineska kompanija Hayat Biotech i Srbija. Kompanija je tokom 2022. godine imala 12,2 miliona dinara poslovnih rashoda. Ukupni rashodi preduzeća su istovremeno iznosili 13,5 miliona dinara.

Pošto nije bilo prihoda, gubitak je jednak zbiru poslovnih rashoda (troškovi za plate i nematerijalni troškovi) i finansijskih rashoda od 1,3 miliona dinara koji obuhvataju rashode kamata i negativne kursne razlike.

Od ove sume 11,9 miliona dinara bilo je potrošeno na troškove zarada, a 315.000 dinara na nematerijalne troškove (računovodstvene usluge, troškovi platnog prometa i ostale plaćene naknade).

Na kraju 2022. godine, Life Biotech je imao četvoro zaposlenih, vidi se iz finansijskog izveštaja.

Plate isplaćivane iz osnivačkog kapitala

Pod pretpostavkom da su svo četvoro zaposlenih radili tokom cele 2022. godine i da je to bio najveći broj zaposlenih u toku godine, znači da je firma mesečno po zaposlenom izdvajala 247.500 dinara.

U pitanju je bruto iznos zarade, a neto plata je u tom slučaju bila oko 152.000 dinara po zaposlenom.

Plate su bile isplaćene iz osnivačkog kapitala, odnosno iz novca koje su uplatili Hayat Biotech i Srbija.

Hayat Biotech je u decembru 2022. godine uplatio 111,5 miliona dinara (948.700 evra). Srbija je u maju i septembru prošle godine uplatila ukupno oko 11,4 miliona dinara (97.400 evra).

To je pet odsto od ukupno ulaganja na koje su se arapska kompanija i Srbija obavezali. Naime, prilikom osnivanja firme, upisan je osnovni kapital više od 2,5 milijardi dinara (21,6 miliona evra).

Hipotetička fabrika

Ova kompanija je u većinskom vlasništvu arapske kompanije Hayat Biotech (67 odsto), dok je Srbija vlasnik 33 odsto. Life Biotech ima tri direktora, to su Naser Ali Hamis Al Jamahi (Naser Ali Khameis Alyammahi) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Li Li iz Kine i Nikola Rudović iz Srbije.

Life Biotech je registrovan na adresi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Rudović je u februaru prošle godine rekao da je razlog tome što još uvek nemaju svoje prostorije i što se radi o „firmi u nastajanju“. Međutim, adresa do danas nije promenjena.

Rudović je tada, upitan za rad firme, rekao da je u pitanju „državni projekat i državna fabrika“, te da rade prema onome što je već dogovoreno između tri države (Srbije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kine).

Podsetimo, kako je Nova ekonomija pisala, Srbija je do sada potpisala ugovore vredne najmanje 5,6 milijardi dinara (47,7 miliona evra) koji se odnose na izgradnju fabrike vakcine i prateće infrastrukture.

Izgradnjom je rukovodilo Ministarstvo odbrane, dok je za opremanje lokacije bio zadužen Beograd.

Iako je direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić krajem prošle godine rekla da će prva faza, koja podrazumeva pakovanje uvezene supstance, početi u martu i aprilu 2022. godine, i dalje nema informacija o tome da li je fabrika i počela sa radom, a predstavnici vlasti se više ne oglašavaju u vezi sa radom fabrike.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: ds_30, Pixabay

Чланак Fabrika Sinofarm vakcina ništa ne proizvodi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rasprodaja imovine propalih firmi u Srbiji ne posustaje. Samo ovih dana stečajni upravnici oglasili su nekoliko aukcija.

U Subotici imovina „Medoprodukta“ u stečaju ponuđena je po ukupnoj početnoj ceni od 218 miliona dinara (1,9 miliona evra), objavio je stečajni upravnik.

Za 187 miliona dinara u prvoj prodajnoj celini ponuđeno je devet objekata na zemljištu od pet hektara i 2,5 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Početna cena za drugu celinu u kojoj je devet objekata i tri hektara zemljišta je 32 miliona dinara.
Prodaja nepokretnosti „Medoprodukta“ u stečaju biće na javnom nadmetanju koje je zakazano za 28. april.

U Subotici, prodaje se i zemljište i objekti farme „Gakovo“ u stečaju, po početnoj ceni od 144 miliona dinara (1,2 miliona evra).

U prodajnom paketu je više od 35 hektara zemljišta i 14,5 hiljada kvadratnih metara prostora u 37 objekata.

Javno nadmetanje zakazano je za 27. april.

Polsovni prostor na Novom Beogradu

Rasprodaje ima i u Beogradu, gde se na licitaciju iznosi nekretnina firme „Sam Son kompani“ u stečaju. Poslovni prostor se nalazi na Novom Beogradu a ponuđen je po početnoj ceni od 328 miliona dinara (2,8 miliona evra).

Na više etaža objekata u ulici Jurija Gagarina je oko 2.300 kvadratnih metara prostora a u prodajnom paketu koji je oglasio stečajnih upravnik je i osam garaža.

Javno nadmetanje za tu nepokretnu imovinu zakazano je za 25. april.

Banja upola cene

Na kraju, u ponudi je i jedna banja. Firma „Romulijana – Gamzigradska banja“ u stečaju, posle više neuspešnih prodaja, ponovo se nudi i to za 41 miliona dinara (350.000 evra) umesto dosadašnjih 73 miliona.

Stečajni upravnik je objavio da će nova prodaja javnim nadmetanjem biti 24. aprila.

Najvažnija imovina je 12 objekata čija je ukupna površina preko 5,1 hiljada kvadratnih metara, kao i sporna prava na dve katastarske parcele.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ne posustaje rasprodaja imovine propalih firmi u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora umesto prirodnog gasa, nova tehnologija ima potencijal da smanji emisiju ugljen-dioksida jednog od energetski najintenzivnijih proizvodnih procesa u hemijskoj industriji za najmanje 90% u poređenju sa tehnologijama koje se uglavnom koriste danas.

Peći za krekovanje parom igraju glavnu ulogu u proizvodnji osnovnih hemikalija i zahtevaju upotrebu značajne količine energije kako bi se hidrougljenici razbili na alkene i benzene. Ova reakcija se najčešće odvija u pećima pri temperaturi od 850 stepeni celzijusa. Danas se ove temperature postižu sagorevanjem fosilnih goriva kao što je gas. Ovaj projekat ima za cilj da smanji emisiju ugljen-dioksida napajanjem procesa električnom energijom.

Pilot fabrika će biti sastavni deo već postojećih postrojenja peći za krekovanje parom u okviru Verbunda kompanije BASF u Ludvigshafenu u Nemačkoj.

Ukoliko sve bude išlo po planu, ova fabrika će dokazati da je moguća kontinuirana proizvodnja alkena koristeći električnu energiju kao izvor toplote. Ona je projektovana tako da se paralelno mogu testirati dva koncepta zagrevanja: direktno zagrevanje sprovodi električnu struju direktno kroz proizvodne cevi unutar reaktora; indirektno zagrevanje koristi radioaktivnu toplotu elemenata za zagrevanje postavljenih oko cevi. Testiranjem ova dva koncepta omogućava se fleksibilan pristup različitim kupcima i prostornim uslovima.

Početak rada pilot fabrike planiran je za 2023. godinu.

Чланак U Nemačkoj se gradi fabrika za krekovanje parom koja će smanjiti zavisnost hemijske industrije od prirodnog gasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vesić je tom prilikom zahvalio kompaniji jer nijednog časa nije prekidala saradnju sa „Arenom”, čak i kada je ovaj objekat bio u kovid sistemu. Zbog toga, danas nije bilo nikakve dileme da se potpiše produžetak saradnje, ocenio je Vesić.

– Кompanija je uvek uz „Arenu”, čak i kada je to bilo teško, tako da je Beogradu pouzdan i dobar partner i zahvalni smo im na tome što ulažu u našu zemlju. Nadam se da će ulagati još više. Naročito želim da se zahvalim i na tome što grade novu fabriku u Beogradu i to će biti fabrika „Smokija”. Reč je o srpskom brendu, a zahvaljujući „Atlantik grupi”, koja je moćna regionalna kompanija, Smoki je i balkanski i regionalni brend. Mi ćemo iza njih stati, kao što stajemo iza svakog investitora jer želimo da im pomognemo da što pre realizuju svoje investicije – rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je ukazao i na povezanost dva naroda, ističući da treba i nadalje da sarađujemo i da pravimo dodatnu vrednost.

– Produžetkom saradnje sa „Arenom” i izgradnjom nove fabrike kompanija pokazuje da ostaje privržena Beogradu, što je za nas najvažnije – kazao je Vesić.

Emil Tedeski je istakao da je potpis ugovora veoma važan i podsetio da je „Štark” izvorno srpski brend, a da je od 2010. u vlasništvu „Atlantik grupe”.

– Danas se „Štarkovi” proizvodi izvoze u 40 zemalja sveta, a „Smoki” će dobiti i novu fabriku u Ulici Peke Dapčevića. „Štark” je brend koji se jako dobro razvija i širi na nemačko, austrijsko i švajcarsko tržište i verujem da ćemo uz ovakvu podršku Grada Beograda i Republike Srbije završiti ovu urgentnu investiciju. Zaključno sa 2025. godinom, od 2020. godine ukupne kapitalne investicije naše kompanije iznosiće više od 80 miliona evra, a do danas smo investirali već pola te sume. Naše vezivanje za najznačajniji sportski i zabavni objekat, „Štark arenu” nije slučajno jer se najznačajniji sportski događaji dešavaju upravo u toj areni. Za vreme kovida ona je imala drugu namenu, pre svega za očuvanje zdravlja ljudi, a i nama je to na prvom mestu jer smo najveći korporativni donator sa više od pet miliona evra. Donirali smo i u zemljama regije i na to smo ponosni jer smo i u doba kovida osigurali punu zaposlenost i isplatili najveću dividendu deoničarima. Mi podržavamo lokalnu zajednicu i jedan deo profita vraćamo zajednici, što je dobra poruka i drugima, da budu društveno odgovorni. Verujem u saradnju, iste kulturne i ljudske vrednosti, mir i uvažavanje različitosti, jer imamo zajedničku budućnost i kroz biznis, sport, kulturu, zabavu, humanitarni rad možemo reći da smo ambasadori mira i stvaranja perspektiva budućim generacijama – rekao je Tedeski.

Чланак „Atlantik Štark” planira izgradnju nove fabrike „Smokija” u Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novosadska kompanija je jedan od lidera u proizvodnji i prodaji mineralne vode u Srbiji, te u Minakvi smatraju da bi u kratkom periodu mogli da rekonstruišu pogon za predtretman i preradu vode. To bi Zrenjanincima omogućilo da imaju čistu i pijaću vodu, što nije slučaj već 17 godina, navodi portal 021.rs.

Ideja Minakve jeste da Fabrika vode bude zajedničko preduzeće Grada Zrenjanina i novosadske kompanije, te se ne bi ticala vlasništva Javnog preduzeća Vodovod. Ubacivalo bi u sistem oko 300 litara ispravne vode za piće po sekundi, navodi portal.

Namera širenja kompanije Minakva na Zrenjanin

Namera širenja kompanije Minakva na Zrenjanin, kako se ističe, podudara se njihovim već započetim projektima. U Zrenjaninu će 8. oktobra ove godine biti otvoren spa i welness centar Aqua Fit, gde će, kako poručuju u kompaniji, „građanima biti omogućeno da u mineralnoj vodi, bogatoj jodom, sa izvora u Novom Sadu, uživaju u čarima plivanja, aquaerobika, blagodetima saune i parnog kupatila“.

Portal podseća da je nedavno objavljeno da je Erste banka, kao glavni kreditor postrojenja za prečišćavanje vode u Zrenjaninu, pokrenula založno pravo nad Fabrikom vode zbog neizmirivanja duga. Tom prilikom je i najavljeno da banka planira da dospelo potraživanje od Fabrike vode namiri njenom prodajom.

„Kako bismo zaštitili svoju investiciju, na kraju smo morali da, u skladu sa Zakonom o založnom pravu nad pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar, otpočnemo postupak namirenja dužnika Fabrike vode Zrenjanin, o čemu je poslat i zvaničan dopis 20. jula 2021. godine. Dospelo potraživanje, želimo da namirimo prodajom fabrike kao celine, poštujući važeće propise koji definišu naplatu dospelih potraživanja. I tokom sprovođenja ovog postupka, nadamo se da će se pojaviti kupac koji će fabriku pokrenuti i omogućiti isporuku hemijski i bakteriološki ispravne vode svim Zrenjanincima“, naveli su u Erste banci, preneo je Danas.

Između Fabrike vode Zrenjanin i tamošnjih vlasti već duže vreme traju nesporazumi.

Чланак Minakva zainteresovana je za ulaganje u Fabriku vode Zrenjanin се појављује прво на Biznis i Finansije.

Investicija u proizvodni pogon, namenjena dodatnoj modernizaciji fabrike i nabavci novih mašina za proizvodnju i pakovanje, ima za cilj da isprati višegodišnji, stabilni trend rasta izvoza iz fabrike u Nišu, koji se nastavlja uprkos globalnoj ekonomskoj krizi izazvanoj pandemijomvirusa COVID-19.

Otvaranjem novih izvoznih tržišta za proizvode kompanije Filip Moris, izvoz iz ove fabrike u Srbiji je uvećan 20 puta u odnosu na period od pre 10 godina.

Generalni direktor kompanije Filip Moris za Jugoistočnu Evropu Aleksandar Jakovljević izjavio je da je niška fabrika od pogona namenjenog proizvodnji za tržište Srbije prerasla u veliki regionalni i svetski proizvodni centar, odakle se izvoze proizvodi u više od 50 zemalja sveta.

„Pozicija koju smo izgradili za 17 godina od privatizacije do danas uvrstila nas je ne samo na listu najvećih izvoznika, već smo postali i drugi najveći uplatilac poreza u državni budžet, kao i centar kompanije Filip Moris za jugoistočnu Evropu iz kog koordiniramo rad većeg broja tržišta.Imamo ambiciozne planove za budućnost, u čemu će nam, siguran sam, kao i do sada, pomoći stabilno poslovno okruženje i predvidivost regulatorne i fiskalne politike“ – rekao je Jakovljević.

Чланак Filip Moris uložio 20 miliona dolara u modernizaciju fabrike u Nišu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Generalni direktor Vorwerk & Sohn grupe, Jurgen Moeller, naglasio je da fabrika u Čačku predstavlja najnoviju investiciju Vorwerk & Sohn Grupe te je jedna od najvećih fabrika ove kompanije. Sagrađena je u skladu sa najsavremenijim standardima grupe, a svi zaposleni radnici će imati priliku da rade sa najsavremenijom tehnologijom koja ispunjava najviše standarde za preciznost i efikasnost proizvodnje.

Sa jedne strane, početak proizvodnje je uvek razlog za radost, jer ste puno toga već odradili, dok, sa druge strane, počinje novo poglavlje u istoriji rada vašeg preduzeća. U julu 2018. godine proslavili smo na ovom mestu postavljanje kamena temeljca, imajući itekako sumnja i briga da ćemo uspeti da na vreme uspostavimo proizvodnju i isporuku robe klijentima. Ipak, uspeli smo, a odluka što smo se opredelili baš za Srbiju i Čačak pokazala se kao dobra. Sa puno energije i pozitivnosti gledamo u budućnost, jer budućnost je ono što stvaramo, a ne ono što nam se događa – dodao je gospodin Moeller.

Kompanije Vorwerk Autotec Srbija d.o.o, Vorwerk Drivetec Srbija d.o.o. i Eldisy Srbija d.o.o, će u fabrici u Čačku proizvoditi širok dijapazon proizvoda za globalno tržište. Eldisy proizvodi sisteme zaptivanja karoserije vozila, Vorwerk Drivetec komponente ogibljenja i osovine za putničke automobile i sektor komercijalnih vozila, dok je Vorwerk Autotec započeo proizvodnju najkvalitetnijih spona i ramena za automobilsku industriju.

Očekuje se da će fabrika zaposliti više od 1000 radnika, dok će potražnja dobavljača doprineti stvaranju dodatnih 600 radnih mesta i rastu lokalnih dobavljača.

Чланак Otvorena fabrika Vorwerk & Sohn grupe u Čačku, u koju je uloženo 60 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

To će uraditi dve godine posle donošenja strateške odluke da se poslovanje fokusira na snažno razvijanje osnovne delatnosti – proizvodnju kućnih aparata i postepeni izlazak iz ostalih proizvodnih delatnosti.

Kako piše u saopštenju ove kompanije, njen menadžment vodi intenzivne pregovore sa dva potencijalna partnera koji bi iznajmili ili kupili prostor i kapacitete za proizvodnju i omogućili ponovno zapošljavanje radnika u zaječarskoj fabrici. Direktor Gorenja Home Zaječar Vlado Krebs očekuje da bi ti pregovori mogli da budu okončani veoma brzo. Prema njegovim rečima, oba zainteresovana partnera imaju nameru da šire delatnost, „pa bi u ovoj fabrici posao moglo da nađe i više radnika nego što ih mi u ovom trenutku imamo“.

Krebs je napomenuo da „odluka o obustavljanju proizvodnje nema veze sa aktuelnom pandemijom“, već je rezultat „značajnih gubitaka koje ova fabrika ima“.

U saopštenju se navodi i da je, „u razgovoru sa predstavnicima reprezentativnog sindikata, postignut dogovor o svim bitnim elementima okončanja ugovora o radu i otpremninama za 102 zaposlena u zaječarskoj fabrici“.

Ostaje fabrika u Valjevu

Gorenje Home u Zaječaru počelo je da radi 2011. godine, kupovinom likvidirane kompanije Porcelan. Glavni portfolio u protekle dve godine činili su proizvodnja sudopera, umivaonika i sanitarne opreme.

„I pored investicija od preko 10 miliona evra uloženih u opremu i infrastrukturu u prethodnih devet godina, ova fabrika nije uspela da obezbedi održivost poslovanja“, ukazuje se u saopštenju.

U protekle dve godine, tokom sprovođenja strateškog plana o postepenom izlasku iz sporednih delatnosti, matična kompanija u Sloveniji prodala je mariborsko preduzeće za preradu otpada „Gorenje Surovina“ i njegove ogranke firmi „Eko Surovina“, kao i fabriku bojlera „Gorenje Tiki“ iz Stare Pazove.

Hisense Gorenje „ostaje snažno posvećeno planovima o jačanju tržišnih pozicija u oblasti osnovne delatnosti – proizvodnje kućnih aparata“. „Fabrika u Valjevu ostaje centar proizvodnje rashladnih uređaja Hisense Gorenje za Evropu, i u njoj je u narednom periodu planirano povećanje obima proizvodnje i proširivanje kapaciteta“, ističe se na kraju saopštenja.

Foto: Daretobemad, Pixabay

Чланак Gorenje zatvara fabriku u Zaječaru се појављује прво на Biznis i Finansije.