„Usluga eFaktoringa je unapređenje naše ponude i odraz stalnog nastojanja da odgovorimo na potrebe naših klijenata i pružimo im efikasna rešenja koja podržavaju njihov rast i uspeh. Potrudili smo se da im omogućimo jednostavno aktiviranje ove usluge. Nakon što sa Bankom potpišu ugovor o faktoring limitu, mogu da aktiviraju uslugu eFaktoringa putem aplikacije ePismonoša, koja pruža intuitivan i siguran način za komunikaciju sa našim timom. Korisnici zatim mogu da pošalju zahtev za otkup potraživanja Banci, uz digitalnu razmenu potrebne dokumentacije, a kada faktoring bude realizovan, dokumentacija se arhivira u okviru aplikacije na siguran način,“ objasnila je Jasmina Šarić, direktorka Sektora za upravljanje korporativnim proizvodima i poslovima Erste Banke. „Benefiti su brojni i za korisnike i za Banku – za realizaciju nije potreban nijedan papir i ceo proces se odvija potpuno digitalno, a u skladu sa zakonskom regulativom. Ovakvim pristupom drastično smanjujemo vreme za realizaciju, značajno štedimo novac i doprinosimo poboljšanju finansijskog zdravlja naših klijenata,“ istakla je ona i dodala da je ova usluga dostupna kako za korisnike koji žele da Banci ustupe svoja potraživanja, tako i za klijente koji sa Bankom imaju zaključen ugovor o limitu za obrnuti faktoring.

Prelazak sa papirnih na elektronske fakture ima brojne prednosti, poput značajne uštede na vremenu i resursima, dok se rizik od grešaka svodi na minimum. Jedna od posebnih pogodnosti je upravo i mogućnost eFaktoringa, gde elektronske fakture postaju osnova za efikasnu i sigurnu realizaciju otkupa potraživanja.

Banka je odlučila da uslugu eFaktoringa omogući preko platforme ePismonoša koja dovodi do bržeg i jednostavnijeg pristupa obrtnim sredstvima, uklanjajući potrebu za razmenom dokumenata u papirnom obliku, što utiče na smanjenje troškova klijenata. Korišćenje aplikacije je jednostavno.

Nije potrebna instalacija – dovoljno je da korisnici imaju stabilnu internet konekciju i da se uloguju koristeći svoje kredencijale. Sve ove pogodnosti čine ePismonošu odličnim rešenjem za sigurno i ekonomično upravljanje dokumentima u poslovanju, kao i za komunikaciju sa Bankom prilikom realizacije zahteva za otkup potraživanja.

Чланак Erste Banka omogućila uslugu eFaktoringa za svoje klijente се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. PODELA GLOBALNOG SELA NA FINANSIJSKE ZASEOKE: Novac s političkim stavom
U toku je resetovanje finansijskog sistema u svetu koje monetarni poredak deli prema ideološkoj pripadnosti, uključujući i revoluciju za obaranje dolara s vlasti.

12. MISTERIJA NESTALIH RUSKIH DEVIZNIH REZERVI: U potrazi za 300 milijardi eura
Gotovo godinu i po nakon početka rata u Ukrajini i odluke EU da zamrzne i devizne rezerve ruske centralne banke u bankama EU, niko ne zna gdje se tačno nalazi tih 300 milijardi eura, a još manje šta da se radi sa njima, ako ih jednog dana eventualno i pronađu.

14. RASTE BROJ NESOLVENTNIH PREDUZEĆA U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI: Srbija neslavni rekorder
Zbog posledica rata u Ukrajini i činjenice da države nisu bile spremne da „odreše kesu“ kao u vreme pandemije korona virusa, broj nesolventnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi je lane porastao za 39,3% u poređenju sa 2021. godinom, sa procenama da će se negativni trend nastaviti. Ipak, situacija se bitno razlikuje od zemlje do zemlje, što ukazuje da pored zajedničkih teškoća koje je uzrokovao rat u Ukrajini, na rast nesolventnosti utiču i ekonomske prilike na lokalu, kao i različiti nacionalni propisi. Najveći godišnji rast broja nesolventnih preduzeća od 105,8% zabeležen je u Srbiji, čemu je doprinelo i pokretanje skraćenog postupka likvidacije firmi, navodi se u analizi kompanije Coface.

18. FINANSIJSKI SISTEM U SRBIJI POD CUNAMIJEM SVE DUŽIH ROKOVA NAPLATE: Godine prolaze, stečaj i blokada ostaju
Iako je zbog nesolventnosti koja je zabeležila rast od 105,8 odsto u prošloj godini, sa više od 9.000 preduzeća u tom statusu, Srbija svrstana na prvo mesto u Evropi, to nije jedini „crni podatak“ koji govori o stanju domaće privrede. Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000. To ukazuje da postoji sistemski problem i da zastoje u plaćanjima nije izazvala samo kriza zbog kovida i nadovezujući rat u Ukrajini.

20. PO ČEMU SE INFLACIJA U SRBIJI RAZLIKUJE OD INFLACIJE U EVROZONI: Greške stigle na naplatu
Inflacija u Srbiji u martu ove godine je bila rekordnih 16,2 odsto, dok je u zemljama evrozone iznosila 6,9 odsto. Za potrošače u Srbiji nimalo nije utešno što je u aprilu inflacija smanjena na 15,1 odsto, dok je u zemljama zajedničke evropske valute uvećana na sedam odsto, jer je neizvesno šta će se dalje dešavati pošto nisu otklonjeni osnovni uzroci zbog kojih je rast potrošačkih cena u Srbiji znatno veći nego u EU.

24. KRVNA SLIKA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Sektor koji raste dvostruko brže od ostatka ekonomije
U 2022. godini finansijski sektor je ostvario rast od 5,8% u odnosu na 2021. Tom rastu najviše su doprineli najdominantniji igrači na finansijskom tržištu – banke i osiguravajuće kuće. Iako podaci o poslovanju svih aktera na ovom tržištu još nisu objavljeni, procenjuje se da će ukupan prihod celokupnog sektora za prošlu godinu dostići 450 milijardi dinara.

26. KORPA VALUTA SE STABILNO LJULJA, ALI NE ZBOG PROMENA U PRIVREDI SRBIJE: Blago opada udeo evra i dolara
Iako je od prošle godine nešto drugačiji odnos snaga unutar korpe valuta koje se koriste u spoljnotrgovinskoj razmeni i kreditiranju, to ne ukazuje da je došlo do strukturnih promena u privredi Srbije, niti je signal da se uključujemo u svetski trend smanjenja zavisnosti od dolara kao rezervnog sredstva plaćanja, saglasni su stručnjaci. Domaća privreda uglavnom je okrenuta evropskom tržištu, pa je valuta Unije tradicionalno najprisutnija, a trenutna kolebanja u odnosu udela dolara i evra više su posledica izmenjenih okolnosti na globalnom tržištu, nego što ukazuju na suštinske promene u međunarodnoj i domaćoj podeli rada.

30. CBAM I ESG KAO POKRETAČI POSLOVNE TRANSFORMACIJE U SRBIJI: Nema više vremena za čekanje
Početkom oktobra ove godine stupa na snagu EU Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji ima za cilj da izjednači cenu ugljenika koja se plaća na proizvode nastale u EU i cene koja se plaća na uvezene proizvode iz zemalja van EU. To znači da će naša preduzeća koja izvoze u EU proizvode obuhvaćene novom regulativom, morati od jeseni da počnu sa izveštavanjem o emisijama koje su sadržane u izvezenim proizvodima. Nakon tri godine biće neophodna i nezavisna verifikacija izveštaja od strane akreditovanog tela, jer za uvoznike počinje obaveza plaćanja poreza. Ovo zahteva strateški pristup i što hitniju primenu ESG standarda u poslovanju, jer u suprotnom domaći privrednici rizikuju da budu isključeni iz tržišne utakmice.

32. POSLEDICE STALNIH IZMENA U KONTROLAMA ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Muke po SEF-u
Uvođenje sistema elektronskog fakturisanja (SEF), nesumnjivo donosi višestruke koristi, ali praksa ukazuje na niz teškoća u primeni. Novi sistem je do sada imao toliko izmena da ih je teško i pobrojati, a stalna tehnička prilagođavanja promenama nametnula su privredi značajne troškove. Podjednako veliki problem za privrednike je nesigurnost prilikom korišćenja SEF-a u pogledu toga da li su ispunili svoje zakonske obaveze, naročito jer su postojale situacije u kojima se nešto što je do juče bilo prihvaćeno kao praksa, promeni i zahteva se drugačiji pristup za istu vrstu transakcije.

Banke

35. DA LI ĆE BANKE U SENCI ZARAZITI FINANSIJSKO TRŽIŠTE: Nulti pacijent
Evropska centralna banka, Banka Engleske, Banka Amerike, MMF i najveći globalni ulagači upozoravaju da banke u senci predstavljaju izvor nove finansijske pometnje.

38. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Plima visokih kamata je stigla, šta je sledeće?
Ako su poslednjih desetak godina bankari čeznuli za povećanjem kamata, svakako nisu priželjkivali da do toga dođe usled potresa koji su započeli pandemijom, a prošle godine su ih začinili rat u Ukrajini i visoka inflacija. Stoga rast profitabilnosti banaka koji je usledio sa zamahom neto prihoda od kamata nije doneo previše optimizma u sektoru, s obzirom na spoznaju da negativne posledice plime visokih kamata obično imaju odloženo dejstvo.

42. KONCENTRACIJA BANKARSKOG TRŽIŠTA I KONKURENCIJA: Da li su Srbiji potrebne manje, specijalizovane banke?
Kako to da za celu privredu važi pravilo „što veća konkurencija, to bolje za potrošače“, dok se za bankarsko tržište kod nas tvrdi potpuno suprotno – da je sve veće ukrupnjavanje i dominantan položaj velikih banaka pravi raj za klijente? Da li banke koje posluju na domaćem tržištu kopiraju jedna drugu, ili konkurišu jedna drugoj tako što se ipak donekle specijalizuju za određene ciljne grupe? Da li su Srbiji potrebne manje banke koje bi zaista bile profilisane za pojedine sektore ili segment klijenata, ili je naše tržište „plitko“ za takva ulaganja? Stručnjaci sa kojima smo razgovarali imaju o tome vrlo različita mišljenja.

44. ANALIZA EFEKTIVNIH STOPA POREZA NA DOBIT: Da li je Srbija poreski raj za banke?
Poresko opterećenje banaka u Srbiji je značajno niže od ukupnog opterećenja globalnih igrača, pa čak i onih koji za poresku optimizaciju koriste blagodeti poreskih rajeva. Šta je to što bankama na našem tržištu obezbeđuje ovako povoljnu poresku poziciju?

48. DOSTUPNOST BANKARSKIH USLUGA NA JUGU I ISTOKU SRBIJE: Banke otišle, ljudi ostali
Bankari su tu gde su ljudi i novac, a i ljudi i para na jugu i istoku Srbije je malo. Davno su prošla vremena kada su banke imale svoje ekspoziture i u manjim mestima, poput Žitkovca, Donjeg Dušnika, Svrljiga, Babušnice, Gadžinog Hana… Sada, mnogi stanovnici i privrednici iz ovog dela zemlje za sve što treba da obave u banci, moraju da idu u Niš ili druge gradove, pri čemu ni karte za javni prevoz niti gorivo nisu nimalo jeftini.

50. UPOTREBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U BANKARSTVU: Neumorni pomoćnik
Nijedna od dosadašnjih novina nije toliko podelila javnost kao primena veštačke inteligencije u poslovanju, niti pobudila takve strahove od masovnih otpuštanja. No, iskustva banaka u Srbiji koje su uvele usluge zasnovane na ovoj tehnologiji su potpuno suprotna. Zahvaljujući četbotovima koji odgovaraju na najčešća pitanja, klijenti mogu da dobiju potrebne informacije u bilo kom trenutku, a zaposleni u bankama imaju više vremena da se posvete složenijim zadacima, kao što je finansijsko savetovanje.

52. ANKETA B&F (NLB Komercijalna banka, Unicredit Bank, AIK Banka, Banca Intesa)

56. Tabele: Lista banka po aktivi i kapitalu, Lista banaka po dobiti, Matrica ranga

Osiguranje

65. KUDA PLOVI SEKTOR OSIGURANJA: Kroz neizvesnost do promena
Nekoliko poslednjih godina donelo je brojne neizvesnosti i izazove za osiguravače, ali i nove trendove. Da bi mogli da isprate sve tehnološke inovacije, buduće zahteve regulatora, da razumeju potrebe kupaca, prepoznaju nove rizike koji će tek nastupiti sa razvojem virtuelnih iskustava i da održivo posluju, osiguravači moraju da promene način razmišljanja i pristup poslovanju. Oni koji budu iskoristili nove prilike, tako što će prednjačiti u transformaciji i prilagođavanju tržištu i potrebama klijenata, osvojiće prostor za brži razvoj i rast od konkurencije.

68. TRŽIŠTE OSIGURANJA U SRBIJI: Obavezno osiguranje i dalje dominira
Domaći osiguravači su prethodne godine ostvarili ukupnu premiju od 133,9 milijardi dinara, pri čemu prva četiri društva imaju udeo od skoro 70%. U Srbiji i dalje ubedljivo dominira obavezno osiguranje od autoodgovornosti sa premijom od blizu 39 milijardi dinara, a sledi životno osiguranje sa premijom od 28,7 milijarde dinara. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da bi bankoosiguranje moglo da postane naročito interesantno u budućnosti.

70. DA LI SE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU OSIGURANJA OČEKUJU NOVE AKVIZICIJE: Globalna kriza nameće oprez
Imajući u vidu strukturu vlasništva, planove i strategije društava za osiguranje koja posluju u Srbiji, a posebno visoke finansijske, profesionalne i etičke standarde koje ispunjavaju, na srednji rok se ne očekuje značajnije ukrupnjavanje domaćeg tržišta. U prilog tome idu i kretanja na ostalim tržištima osiguranja, koja pokazuju da akvizicije znatno usporavaju od druge polovine prošle godine, jer se osiguravači vrlo retko odlučuju na ovako zahtevne procese i ulaganja u vreme krize. Okidači za buduća značajnija spajanja i pripajanja na srpskom tržištu mogu biti predstojeće izmene regulative u skladu sa zakonskim rešenjima u EU, uključujući i liberalizaciju tržišta osiguranja od autoodgovornosti.

72. OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE NANETE ŽIVOTNOJ SREDINI: Vruć krompir
U našoj regulativi i dalje nije precizno definisano ko mi mogao biti korisnik osiguranja od odgovornosti za štete nanete životnoj sredini, a drugi ključan razlog za retku ponudu ovakve polise u Srbiji su teškoće da se precizno i sveobuhvatno definiše osigurani rizik. Kod nas, pokriće po osnovu osiguranja za štete nastale ugrožavanjem čovekove okoline postoji samo ako je ono izazvano iznenadnim i neočekivanim događajem, što je većinom slučaj i u Evropskoj uniji. Ipak, jedan broj tamošnjih osiguravača je radi sticanja konkurentske prednosti uveo novu, specijalnu polisu koja pokriva odgovornost za takozvano „postepeno zagađenje”.

74. ANKETA B&F (Wiener Städtische, DDOR, Globos osiguranje)

78. Tabele: Pregled broja osiguranja i premije po društvima za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije društava za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije po vrstama osiguranja drustava za osiguranje, Struktura društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Bilansna suma društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Struktura aktive, Ukupna premija prema vrstama osiguranja

Lizing

83. ANALIZA LIZING TRŽIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Rast se nastavlja i u ovoj godini
Tržište finansijskog lizinga je u 2022. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 38% u poređenju sa istim periodom lane. Putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 40% u ukupnom finansiranju. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2022. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, i koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 172,5 miliona evra.

86. PRETPLATA NA AUTOMOBIL: Prolazna moda ili rešenje za sve veći rast cena vozila?
Usluga pretplate na vozila je novi trend koji ima potencijal da transformiše automobilsku industriju. Predviđa se da bi za desetak godina ova usluga mogla da dostigne tržišnu vrednost od 30 do 40 milijardi dolara u Evropi i Sjedinjenim Državama, što je oko 15% prodaje novih automobila.

88. Tabele: Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema bilansnoj aktivi, Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema potraživanjima

Fondovi

91. KAKO POSLUJU DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI U SRBIJI: Ima li nade za pristojnu starost?
Kada su dobrovoljni penzioni fondovi počeli sa radom, verovalo se da će državni sistem biti značajno rasterećen, a akumulirana štednja mnogima omogućiti bezbrižnu starost. Međutim, od tog entuzijazma nije se daleko odmaklo. Prikupljena sredstva uglavnom se ulažu u državne obveznice, što ne obezbeđuje stimulativan prinos, koji je dodatno umanjen visokim naknadama za upravljanje imovinom fondova. A ta imovina, relativno skromna, prvi put je 2022. zabeležila pad, dok su prinosi „u crvenom“ već treću godinu zaredom, što se nastavilo, istina sporije, i u prvom kvartalu 2023. Tek oko deset odsto zaposlenih odlučuje se za ugovor, ali je samo trećina njih aktivna.

94. INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJI: Čekajući bolje dane
U Komisiji za hartije od vrednosti ističu da iako je u 2022. godini otpočelo sa radom nekoliko novih fondova, njihova imovina je značajno manja zbog toga što su članovi fondova povlačili sredstva, na šta je verovatno uticala i kriza u Ukrajini. Na kraju 2022. godine neto imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je približno 63 milijarde dinara (534 milione evra) i manja je za 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

96. Tabele: Registrovana društva za upravljanje i investicioni fondovi, Učešće u ukupnoj vrednosti neto imovine po kategorijama UCITS-a, Struktura ulaganja investicionih fondova, Uporedni pregled kretanja broja investicionih jedinica i neto imovine fondova, Neto vrednost imovne (RSD), Učesnici na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova, Struktura ukupne imovine fondova, Kretanje vrednosti neto imovine, FONDex-a i ključnih pokazatelja DPF, Broj ugovora i broj korisnika, Raspodela korisnika i akumuliranih sredstava po godinama života, Prosečan iznos akumuliranih sredstava na kraju perioda

Revizija

103. REVIZIJA NALOGA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Ako nije obavezno, ne znači da je nepotrebno
Prisustvo na društvenim mrežama je postalo nezaobilazna karika u širenju poslovanja, pa se razvila čitava profesija koja se bavi upravljanjem nalozima na društvenim mrežama za tuđe ime i za tuđ račun. Ali kada preduzeće angažuje spoljne stručnjake za ovaj vid komunikacije, često se dešava da vlasnik naloga i onaj koji njime upravlja različito vide kako bi taj posao trebalo da se radi i šta su ostvarljivi ciljevi. Zato revizija naloga na društvenim mrežama postaje sve važnija za preduzeća i organizacije, iako ona nije zakonski obavezna kao neki drugi vidovi revizije.

106. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berza

109. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Godina kada se sve preokrenulo
Uprkos preokretima u svetu koji su veoma narušili sigurnost investitora, ukupan broj realizovanih transakcija na Beogradskoj berzi u 2022. godini je porastao za preko 21% u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja prvi rast broja transakcija na godišnjem nivou još od 2011. godine. Posledice globalnih ekonomsko političkih turbulencija su odložile energičniji pristup u sprovođenju inicijalnih javnih ponuda akcija kod kompanija velike tržišne kapitalizacije, danas u vlasništvu Republike.

112. TRGOVINA AKCIJAMA U REGIONU: Tako blizu, a tako daleko
Investitori iz bivših jugoslovenskih republika su pre izbijanja prethodne finansijske krize bili veoma zainteresovani za ulaganja na berzama u regionu. Danas je to interesovanje zanemarljivo iz više razloga. Zbog različitih propisa i procedura, ugrabiti priliku na regionalnim tržištima nije ni jeftino, ni jednostavno. To odbija ulagače, posebno u situaciji kada je trgovina na zapadnim berzama postala mnogo dostupnija. Ipak, najveći problem je nedostatak kvalitetnih kompanija, usled zanemarivanja tržišta kapitala u celom regionu. Izuzetak je donekle Slovenija, ali je i tamo situacija daleko od sjajne, piše „Poslovni dnevnik“.

114. Tabele: Izveštaj o najtrgovanijim hartijama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju obveznicama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju akcijama

Faktoring

121. PROMET FAKTORINGA U 2022. GODINI: I naplata potraživanja može dobro da se naplati
Uprkos brojnim ograničenjima koja koče razvoj faktoringa u Srbiji, njegov promet je prošle godine porastao za preko 53% u odnosu na 2021. i za skoro 68% u poređenju sa predpandemijskom 2019. godinom. Domaći faktoring čini gotovo 92% ukupnog prometa, a najdominantniji igrači na ovom tržištu su banke, sa udelom većim od 91% u ukupnom prometu. Prošle godine, ovu finansijsku uslugu najviše su koristila preduzeća iz sektora trgovine, prerađivačke i IT industrije.

123. Spisak privrednih društava koja imaju odobrenje za obavljanje posla faktoringa

124. Grafikoni: Kretanje faktoring prometa i Granska struktura faktoring portfolia

(Bez)osećajne finansije

126. INFLACIJA I LJUBAV: Udvaranje dvostruko skuplje
Visoka inflacija je proredila ljubavne sastanke u SAD, jer zbog rasta cena zahtevaju dvostruko više novca nego pre godinu dana. Istraživanja pokazuju da su u troškarenju za ove namene žene mnogo veće škrtice od muškaraca, kao i da su starije generacije, kojima „ističe vek trajanja“, daleko izdašnije od mlađih. Više od 40% Amerikanaca već na prvom ljubavnom sastanku prelazi direktno na stvar, ali ne na seks, već na podrobno pretresanje sa koliko novca raspolaže potencijalni partner.

Vremeplov

129. NEFORMALNA TRGOVINA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ITALIJE: Prećutni sporazum o prevarama
Jugoslavija i Italija su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka imale veliki obim trgovinske razmene, pri čemu su preduzeća s obe strane povremeno obavljala poslove u „sivoj zoni“ uz blagoslov svojih država, a ponekad i bez njihovog znanja.

Чланак Finansije top 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima APR-a, u našoj zemlji danas posluje 92.257 mikro, 11.617 malih kompanija i 114.721 preduzetnika. Prosečan rok plaćanja na domaćem tržištu pre izbijanja COVID krize iznosio je 135 dana i pokazuje tendeciju porasta. Upravo iz tog razloga napravljena je posebna online platforma koja će omogućiti malim privrednicima da održe likvidnost i posluju bez razmišljanja o naplati potraživanja. O tome razgovaramo sa Marijom Grujović, direktorkom kompanije Instant Factoring.

Kako se odvija finansiranje faktura?

Finansiranje faktura se odvija putem Instant Factoring online platforme koja je 2018. godine dobila nagradu za najbolju digitalnu fintech platformu u JI Evropi. Platforma je razvijena uz korišćenje inovativne tehnologije i jedinstvenog i patentiranog internog rejting sistema, koji koristi veštačku inteligenciju i prediktivnu analitiku u donošenju brzih odluka o finansiranju. Podaci i informacije se prikupljaju iz različitih izvora i efikasno obrađuju dok se interni algoritam neprekidno poboljšava donoseći značajnu konkurentsku prednost preduzeću. Dakle, mi otkupimo vaše nedospelo potraživanje, a Vi dobijate svoj novac u vrednosti od 100% fakture umanjen za minimalnu nadoknadu za maksimum 24 časa.

Usluga faktoringa brze naplate fakture je već 10 godina prisutna u Srbiji i do sada su je pružale banke i nekoliko faktoring kompanija. Po čemu se vi razlikujete od drugih?

Ono što nas izdvaja na tržištu je jednostavan i brz proces odlučivanja i finansiranja. Pored toga, okrenuti smo ka specifičnoj ciljnoj grupi a to su mikro i male kompanije i naš cilj je da omogućimo finansiranje upravo onim kompanijama koje još uvek nemaju snagu i potencijal za korišćenje bankarskih proizvoda. Tradicionalan faktoring podrazumeva finansiranje 80% od vrednosti fakture i različite vrste naknada i provizija koje je ponekad teško razumeti i klijentima je teško da utvrde koliki je stvarni trošak vezan za pojedinačnu transakciju. Na tržištu faktoringa u Srbiji banke imaju preko 85% tržišnog učešća i najčešće nude uslugu obrnutog faktoirnga i rade sa većim klijentima. U Instant Factoringu se ceo proces odvija online, finansiramo 100% vrednosti faktura i primenjujemo jedinstvenu naknadu. Takođe, omogućili smo klijentima da finansiraju samo jednu fakturu u onom trenutku kada su im sredstva potrebna bez ikakvih dodatnih uslovljavanja.

Kako zapravo funkcioniše ova vrsta povoljnosti za mala i mikro preduzeća?

Proizvod je u suštini vrlo jednostavan, radi se o naplati faktura pre njihovog roka dospeća čime se ubrzavaju novčani tokovi u kompanijama. Svako ko prodaje svoje proizvode i usluge uz rokove plaćanja od 30, 45, 60 dana može doći do novca ranije koristeći našu uslugu. Na osnovu validne fakture, Instant Factoring klijentu isplaćuje vrednost fakture umanjeno za našu naknadu odmah nakon podnošenja zahteva za finansiranje na našoj platformi a zatim mi čekamo kupca da izvrši plaćanje u dogovorenom roku. Bitno je napomenuti da se ne radi o naplati već postojećeg duga jer je to druga vrste usluge a predmet finansiranja mogu biti samo potraživanja koja još uvek nisu još uvek dospela. Još jedna bitna napomena je da se finansira samo B2B biznis odnosno kao kupci u transakciji moraju se pojavljivati pravna lica.

Pomažemo malim kompanijama ne samo time što im obezbedjujemo finansiranje već im nudimo i uslugu procene rizika njihovih potencijalnih kupaca i to bez ikakve naknade. Ukoliko na primer klijent pregovara sa novim kupcem, može nam se obratiti da mi izvršimo procenu kreditne sposobnosti tog kupca i odredimo potencijalni limit za njega što klijentu olakšava same pregovore. Klijent će biti u mogućnosti da ponudi duže rokove plaćanja kupcu jer unapred zna da će moći da koristi našu uslugu i obezbedi sredstva odmah nakon izvršenog fakturisanja.
Da li je ova usluga ograničena kada je reč o iznosu novca na koje može preduzetnik da računa i koliko iznosi maksimalni iznos?

S obzirom da su mikro i mala preduzeća naša ciljna grupa prosečna vrednost faktura koje finansiramo je oko 10.000 EUR. Maksimalni iznos koji je prihvatljiv za finansiranje je 100.000 EUR a bitno je napomenuti da ne postoje ni minimalni iznosi koje bismo finansirali.

Kako ti izgleda u praksi? Ako faktura iznosi 100.000 dinara, da li vi vlasnicima mikro i malih preduzeća isplaćujete kompletan novac ili će oni ipak morati da plate neki procenat da bi koristi ovakvu uslugu?

Od samog početka smo hteli da kreiramo vrlo jednostavan model kalkulacije troškova koji će svima biti jasan Tradicionalne faktoring kompanije naplaćuju različite vrste naknada, za administraciju, obradu zahteva, naplatu i kamatu dok smo mi odlučili da koristimo jedinstvenu naknadu koja u sebi sadrži sve gore navedeno. Naša naknada se u proseku kreće do 0,1% dnevno i obračunava se od dana finansiranja do datuma dospeća fakture. Ukoliko na primer finansiramo fakturu vrednosti 100.000 dinara čiji je rok plaćanja 30 dana faktoring naknada iznosi 3.000 dinara dok klijent dobija sredstva u vrednosti od 97.000 dinara. Naravno, ovo je samo primer i tek nakon izvršene analize zahteva ćemo biti u mogućnosti da definišemo procenat faktoring naknade koji će se primenjivati.

Šta se dešava kada faktura dođe na realnu naplatu? Kome se taj novac onda uplaćuje? Preduzetnicima ili vama?

Samim otkupom faktura Instant Factoring postaje vlasnik potraživanja i kada dodje dogovoreni rok plaćanja, kupac je u obavezi da uplatu izvrši na račun Instant Factoringa a ne svog dobavljača. Pre samog finansiranja, kupac dobija od nas Obaveštenje o ustupanju potraživanja koje sadrži informaciju o fakturi koja je predmet finansiranja kao i nove instrukcije za plaćanje odnosno broj tekućeg računa Instant Factoringa na koji uplata treba da se izvrši. U slučaju da dodje do greške i kupac ipak uplatu izvrši na račun dobavljača, odnosno našeg klijenta, klijent je u obavezi da nam prosledi primljena sredstva.

Poverenje između preduzetnika i klijenta predstavlja osnovu poslovanja. Ako preduzetnik reši da koristi ovu uslugu, da li će to onda narušiti to poverenje?

Mnogo ljudi ne razmišljaju na taj način, ali faktoring može u stvari da poboljša odnose i sa kupcima i sa dobavljačima. Dobavljači će biti zadovolji jer klijenti plaćaju svoje obaveze na vreme, zbog čega će lakše ispregovarati popuste i druge bolje uslove. Kupcima će biti drago što više nisu pod pritiskom da plate što pre. Biće sigurni da klijenti vode ozbiljan posao i da mogu bez problema dobiti finansiranje.

Spomenuli ste da prilikom korišćenja ove usluge vi vršite i proveru klijenata kome je namenjena faktura. Na koji način? I šta zapravo znači ta vrsta provere?

Naša odluka o finansiranju se pre svega bazira na analizi kreditnog potencijala kupca a celokupnu analizu radimo na bazi javno dostupnih podataka. Ni u jednom trenutku ne kontaktiramo kupca da bismo zahtevali bilo kakvu dokumentaciju.Ovaj model omogućava i onim malim kompanijama koje još uvek nisu dovoljno ojačale i nemaju dovoljno kreditnog potencijala a saradjuju sa kvalitetnim kupcima, da dodju do potrebnih finansijskih sredstava.

Da li paušalne radnje mogu koristiti ovu uslugu i na koji način?

Našu uslugu mogu koristiti i paušalci i start up kompanije. Prilikom kreiranja našeg modela poslovanja imali smo u vidu upravo ovakve kompanije jer je naša misija da pomognemo onim kompanijama koje nisu u mogućnosti da koriste bankarske usluge iz raznih razloga. Recimo, za odobravanje kredita u većini banaka je potrebno da kompanija posluje minimum dve godine da mogla da koristi kreditne usluge banke. Našu odluku o finansiranju u Instant Factoringu zasnivamo pre svega na kvalitetu samih potraživanja i na kreditnoj sposobnosti kupca tako da ukoliko paušalci prodaju svoje proizvode ili nude usluge kvalitetnim kupcima, biće u mogućnosti da koriste naše usluge.

Чланак Srpska mala i mikro preduzeća od sada mogu da naplate svoje fakture za manje od 24 časa се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Promet u faktoringu u okviru Sberbank Srbija, tokom 2019. godine porastao je za čak 119 odsto, uz istovremeni značajan rast portfolija od 84 odsto. Navedeno postignuće rezutat je uspešnog angažovanja, u cilju potpunog prilagođavanja ovih procesa i usluga, potrebama naših klijenata, kao i činjenice da je na našem tržištu prepoznat značaj faktoringa u efikasnom upravljanju i prikupljanju likvidnih sredstava.

Mi u Sberbank želimo da u Srbiji primenimo iskustva i praksu sa razvijenih tržišta na kojima posluje Sberbank Grupa, te da domaćim kompanijama omogućimo da dodatno unaprede svoje poslovanje i efikasnost u izazovnom poslovnom okruženju. Faktoring je posebno popularan u segmentu malih i srednjih preduzeća, kojima ovaj proizvod pruža neophodnu konkurentsku prednost u prodaji sopstvenih proizvoda i usluga. Baš iz ovog segmenta proističe većinski rast ostvaren u prethodnom periodu“, izjavio je Vladimir Bošković, član Izvršnog odbora Sberbank Srbija, nadležan za poslove s privredom i globalna tržišta.

Važnost i potencijal u razvoju tržišta faktoringa je nemerljiva za sve grane privrede bez obzira na veličinu kompanije. Osnovne prednosti ovog finansijskog alata, u odnosu na konvencionalne oblike finansiranja, su fleksibilnost i činjenica da se odobrena sredstva ne tretiraju kao kreditna zaduženost.

Da podsetimo, korišćenjem faktoringa Sberbank klijentima se omogućava prostor za druga, najčešće investiciona zaduženja, što je posebno korisno kompanijama koje pripadaju segmentu male privrede. Važno je istaći da su kamate na ovaj proizvod stabilne i prilagođene kretanju stopa na tržištu. Praksa pokazuje da korisnici ovog proizvoda razumeju sve njegove prednosti, s obzirom na to da skoro 90 odsto klijenata produžava ugovore i nastavlja korišćenje ove usluge.

Чланак Faktoring kao moćan finansijski alat za sve grane privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.