Čak i kada izbegavamo industrijski prerađenu hranu i kupujemo namirnice za koje verujemo da su zdrave, to često nije slučaj, jer se poslednjih godina u namirnicama nalazi sve manje hrane, a sve više hemikalija koje vešto oponašaju hranu, piše Telegraf Biznis.

Tako se na tržištu sve češće otkrivaju ozbiljno organizovani falsifikatori hrane koji zarađuju veliki novac poturajući po visokim cenama proizvode lošeg kvaliteta.

Ovo su namirnice koje se najčešće falsifikuju:

Med

Svi već znamo da su rafovi prepuni lažnog meda koji se pravi od raznih šećernih sirupa, pa umesto da jedemo zdrav proizvod, mi jedemo čist šećer i t najnezdraviju njegovu varijantu. Lažni med je teško otkriti i može sa sigurnošću da se otkrije samo uz pomoć laboratorijskih analiza.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje je jedno od skupljih na tržištu, pa mnogi to pokušavaju da iskoriste prodajući falsifikate. Tako se dešava da falsifikatori zapakuju obično suncokretovo ulje, koje ne košta više od evra po litru, uz dodatak hlorofila, beta karotena i sojinog ulja, kako bi se postigla boja i prodaju ga kao višestruko skuplje maslinovo.

Riba

Možda najviše prevara ima među morskim plodovima. Tako se oslić prodaje kao bakalar, a vijetnamski som umesto škarpine. Tačnije, škarpin glumi čak 66 različitih riba. Možda je najgora situacija kada su u pitanju takozvani repovi raka, surimi. Surimi štapići se najvećim djelom sastoje od vode, raznih vrsta škroba, a jedina tri sastojka koja ih povezuje s morem su malo mlevene ribe, aroma i ekstrakt rakovice.

Sir

Veliki broj sireva na tržištu u sebi ima manje od 50 odsto pravog sira, dok je ostatak baziran na glutenskom brašnu, pojačivačima ukusa i bojama. Ovo se najčešće odnosi na sireve poput mocarele i čedra.

Grašak

Kada se uzmu stočni grašak i soja, doda se zelena boja i natrijum-metasulfit koji se koristi se kao izbjeljivač ili konzervans, dobija se lažni grašak koji je mnogo jeftiniji od klasičnog koji je pogodan za kljudsku upotrebu.

Pirinač

Ogromne količine „plastičnog“ pirinča otkrivene su u Kini. U pitanju je pirinač napravljen od krompira i sintetičke smole, a u smesu se dodaje aroma kako bi imala ukus pravog pirinča.

Slanina

Iako zvuči nemoguće, ali i slanina se falsifikuje. Umesto da se za pravljenje ovog dimljenog specijaliteta koristi jedan komad mesa, sve češće se koriste različiti komadi, pa i mesni otpad koji se posebnim mesnim lepkom lepi i spaja u ono što prpoznajemo kao slaninu.

Borovnice

Jedna od čestih varki u prehrambenoj industriji jeste i falsifikovanje borovnica. Ukoliko se u nekom proizvodu sa birovnicama, na spisku sastojaka nalazi indigo karmin (E132), to znači da u njemu nema borovnice, već samo boja i aroma koji je oponašaju.

Cimet

I cimet ima svoju kopiju koja se zove „cassia“. Ova vrsta cimeta ima malo drugačiji miris i opasan je po zdravlje. Razlikujte ih po nazivu, pravi cimet se zove Cinnamomum verum, dok se cassia zove Cinnamomum aromaticum.

Čaj

U razne skupe čajeve koji dolaze iz najudaljenijih delova sveta, dodaju se obične travke. Najveći problem je sa čajevima u kesicama, čiji je kvalitet neujednačen i u koje se pakuje i prah koji ostane nakon branja i sušenja čajeva.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Sve više falsifikovane hrane, slanina, riba, sir, pirinač, grašak,…. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srpski carinici su krajem septembra na graničnom prelazu Gradina zaplenili 18 falsifikovanih sertifikata i bar kodova marki „Armani“ i „Guči“. U torbici koju je nosio Piroćanac, jedan od putnika u autobusu koji je dolazio iz Turske, pronađeni su sertifikati, nalepnice i bar kodovi za razne modne detalje koji su poticali od prodate originalne robe, čija je vrednost od 75 do 475 evra.

Da prevara nije otkrivena te oznake našle bi se na kopijama proizvoda čija vrednost jedva da je i do deset evra, a koji bi bili prodati na nekoj pijaci ili butiku po ceni originalne robe. Zaradu bi podelili flasifikatori, dobavljači i prodavci, a prevareni kupac verovatno nikad ne bi otkrio da nosi lažni „Armani“ kaiš ili „Guči“ nakit.

Taj slučaj je jedan od brojnih koji se svakodnevno dešavaju ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Objavljeno je da su u poslednjoj Interpolovoj akciji, nazvanoj „Opson 9“, zaplenjene velike količine falsifikovane hrane i pića. Potencijalno opasni proizvodi za potrošače bili su vredni oko 40 miliona dolara, a Interpol je saopštio kako je prilikom ove opsežne kontrole tržišta uhapšeno 406 ljudi širom sveta i razbijeno 19 organizovanih kriminalnih grupa.

Polovina lekova na intenetu je lažna

Mnogo je više slučajeva da pored carinika prođu falsikovani sertifikati i kopije modnih marki nego što budu otkriveni, tvrde u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) i savetuju građane da više paze šta kupuju. Istina, ima dosta i onih koji vole da budu pokretne reklame modnih brendova i još bolje ako se njima „okite“ što jeftinije, a to falsifikatori vešto koriste.

U NOPS-u ukazuju da najveći rizik predstavljaju falsifikovana alkoholna pića, lekovi, kozmetika, proizvodi za ličnu higijenu, električni alati, rezervni delovi za automobile, električni proizvodi i igračke za decu.

Od lekova se najčešće kopiraju citostatici, antibiotici i antidepresivi, a falsifikatori dobro zarađuju i na preparatima za potenciju ili mršavljenje. Prema podacima Ministarstva zdravlja, polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična.

„I pored svakodnevnih upozorenja kupcima da ne kupuju robu od sumnjivih prodavaca, i dalje se dešava da mnogi čak i svesno kupuju flasifikovanu robu, koja je ne samo prevara za džep već im može ugroziti zdravlje, a posebno dece“, rekao je za „Biznis i finansije“ predsednik NOPS-a Goran Papović.

On tvrdi da falsifikovane robe ima ne samo na pijacama i „trotoarima“, već i na legalnim prodajnim mestima, pogotovo u skupim buticima. Potvrdilo se da pandemija nije umanjila promet takvih proizvoda, odnosno njihovo učešće u ukupno prodatoj robi, navodi Papović i ocenjuje da neće biti ništa bolja situacija dok ne bude više novca za udruženja koja se bave zaštitom potrošača, kao i više inspektora.

„Sve dok imamo ovoliko malo inspektora, falsifikatori mogu da trljaju ruke“, kaže Papović i podseća da je pre četiri godine NOPS tražio osnivanje posebnog fonda za zaštitu potrošača i bezbednost proizoda, ali da je njihov predlog i dalje „mrtvo slovo na papiru“.

Bela i crna lista prodavaca

NOPS zbog porasta trgovine preko interneta, pogotovo u vreme pandemije, pravi „belu“ i „crnu“ listu prodavaca, kako bi potrošači bili sigurni od koga kupuju.

„Kupac će samo u slučaju da nabavlja robu od prodavca sa ’bele’ liste, gde će biti svi njegovi zvanični podaci, biti siguran da će moći da ostvari svoja prava ako dobije robu koja po kvalitetu ili ceni ne odgovara onome što je naručio“, objasnio je Papović.

Carinici su u 2020. godini zadržali 532.375 različitih artikala za koje se sumnja da povređuju neko od prava intelektualne svojine. Najčešće se radi o obući, odeći, galanterijskim proizvodima (tašne, rukavice, šalovi, kape ), kozmetičkim i parfimerijskim proizvodima, kao i prehrambenim proizvodima, podaci su Uprave carina Srbije.

Kako su za „Biznis i finansije“ rekli u toj službi, za 464.443 različita artikla potvrđeno je da povređuju neko od prava intelektualne svojine.

Кada se utvrdi da je povređeno neko od prava intelektualne svojine, dalja sudbina falsifikovanih proizvoda je da se oni unište, a ne da se, kao što je to slučaj sa originalnom robom, mogu prodati na javnim licitacijama. U slučaju da se radi o kopijama, dalja prodaja je zabranjena.

„Кada je reč o količini falsifikovane robe otkrivene od početka pandemije korona virusa, treba imati u u vidu da se smanjen priliv robe i putnika u Srbiju odrazio i na broj predmeta u kojima se roba privremeno zadržava zbog sumnje u povredu prava intelektualne svojine. Međutim, iako je broj predmeta manji, količina krivotvorene robe (ili potencijalno krivotvorene) je u odnosu na prethodni period jednako zastupljena“, navode u Upravi carina.

Pojačan nadzor tokom pandemije

Sektor tržišne inspekcije pri Ministarstvu trgovine ima ovlašćenje da kontroliše robu u prometu za koju se sumnja da povređuje prava intelektualne svojine, odnosno da je falsifikat.

„Кrivotvorena roba mora biti isključena iz trgovinskih tokova, jer povređuje pravo nosilaca intelektualne svojine i na taj način pričinjava štetu legalnim proizvođačima i distributerima, kao i zbog toga što može nositi rizike za zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika. U svakom slučaju, predstavlja obmanjujuću poslovnu praksu na štetu kupaca“, kazali su u Ministrastvu trgovine za „Biznis i finansije“.

U 2020. godini sa tržišta je povučeno 57.151 komada razne robe kojom se povređuje pravo intelektualne svojine. Od ukupne količine 31.356 komada se odnosi na robu koja je oduzeta po službenoj dužnosti a 25.795 komada po usvojenim zahtevima nosioca prava intelektulane svojine.

Zaplenjena falsifikovana roba se ostavlja na čuvanje u magacinima koji su pod nadzorom tržišne inspekcije. Isključenje krivotvorene i piratske robe iz trgovinskih tokova, po pravilu se radi uništavanjem te robe ili ustupanjem bez naknade ukoliko za to postoje uslovi, objašnjavaju u Ministarstvu trgovine i navode da je u ovoj godini uništeno 435.484 komada razne robe koja je oduzeta prethodnih godina.

Prema njihovim podacima, u vreme pandemije je zbog zabrane kretanja, a kasnije i opreza kupaca, smanjen promet falsifikovane robe u maloprodajnim objektima.

„U tom periodu, tržišna inspekcija je pojačala nadzor nad prodajom robe preko društvenih mreža i to od strane neregistovanih lica koja se, između ostalog, bave i prodajom falsifikovane robe. Osim toga, inicijativa za pokretanje internet istrage može da potekne od potrošača koji je nezadovoljan proizvodom, prijavom nosioca prava intelektualne svojine (falsifikovani proizvodi), kao i pretragom proizvoda čiji je promet i oglašavanje zabranjen preko interneta (duvan, alkoholna pića sa sadržajem alkohola iznad 20 odsto)“, kažu u Ministarstvu trgovine. Dodaju da je inspekcija za vreme pandemije u značajnoj meri suzbila neregistrovanu i prodaju krivotvorenih proizvoda, pre svega duvanskih proizvoda, obuće, odeće, sportske opreme i kozmetike.

Marica Vuković

broj 178, oktobar 2020. 

Foto: Bif

Чланак Kako je pandemija uticala na promet falsifikovane robe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nikola Tanasijević iz Narodne banke Srbije rekao je za RTS da je reč o dosad najuspešnije izrađenom falsifikatu novčanice od 500 evra.

„Karakteristično je da je ovaj apoen prvi put falsifikovan tehnikom duboke štampe, koja je jedna od karakteristika originalnih novčanica“, rekao je Nikola Tanasijević gostujući u Jutarnjem programu.

Naveo je da je veoma bitno da su imitirani skriveni elementi koji se čitaju mašinama i da oni zbunjuju mašine koje čitaju autentičnost novca, što najveći broj mašina navodi da ne prepoznaju novčanicu kao falsifikovanu.

Falsifikat se prvi put na teritoriji Srbije, kako je rekao Tanasijević, pojavio u „Mobi banci“ u Beogradu tako što je mašina za brojanje novca zaustavila rad.

„Ovo je najnoviji tip falsifikata, pojavio se pre tri meseca, to je informacija od Evropske centralne banke“, kazao je Tanasijević i dodao da najveći broj falsifikata nosi isti broj ploče koji karakteriše falsifikate.

Falsifikovana novčanica je zbunila mašine zbog toga što je, kako je istakao Tanasijević, izuzetno kvalitetno imitirana zaštita koja se ne može videti golim okom i koja ima mogućnost da zbuni senzore u softverima mašima.

Falsifikat dobio najvišu ocenu

Naveo je da je Narodna banka Srbije falsifikatu dala ocenu pet, što znači da je falsifikat opasan i da je veoma sličan pravom novcu.

Policija je oduzela dve falsifikovane novčanice u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, a menjačnicama i bankama su dostavljeni detalji koji upućuju na falsifikat.

Borislav Brujuć iz Udruženja menjača je naveo za RTS da je prilikom provere novčanica važno videti kvalitet hartije, da li novčanica ima nit, kvalitet holograma, kao i vodeni žig.

Preporuka je da se novčanice visokih apoena menjaju na ovlašćenim mestima.

Provera novčanica samo putem policije ili banaka

Građani ne mogu lično da provere ispravnost novčanice u Narodnoj banci, ali je Nikola Tanasijević objasnio proceduru putem koje mogu to da urade.

„Građanin ima mogućnost da ode do najbliže policijske stanice i da preda novčanicu službeniku policijske uprave da se novčanica dostavi Narodnoj banci Srbije na ekspertizu“, kazao je Tanasijević.

Dodao je da je druga mogućnost da se odnese novčanica u poslovnu banku i na isti način preda službeniku banke.

Kada je reč o dinarima, Tanasijević je naveo da se dinar često falsifikuje, ali ne zbog toga što nije dobro zaštićen, već zbog toga što građani ne kontrolišu elemente zaštite novčanica prilikom njihovog prijema.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji se pojavile lažne novčanice od 500 evra koje se teško otkrivaju i pod UV lampom се појављује прво на Biznis i Finansije.