Vrednost trgovine plagijatima iznosi između dva i tri odsto svetske trgovine, podaci su Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, piše Euronews Srbija.

Na osnovu analiza, obrt novca na falsifikatima poznatih brendova u svetu danas iznosi blizu 500 milijardi evra što je na nivou BDP-a Austrije. A, falsifikuje se sve, od garderobe, mobilnih telefona, do automobila. Najviše odeća i obuća.

„Danas se, nažalost, falsifikuje sve na globalnom nivou. Verovali ili ne, falsifikuje se Majbah automobil, falsifikovali su se mobilni telefoni, tehnika. A onda u skladu sa tim mnogo je lakše falsifikovati odevne predmete, nakit ili satove“, kaže Ivana Laković, stručnjak za tržište luksuznih brendova.

Najviše se falsifikuju odeća i obuća. Lažni komadi odeće najčešće se kupuju preko interneta, ali i u pojedinim buticima i na pijacama.

Stručnjaci tvrde da je neke kopije gotovo nemoguće prepoznati.

„Kod svakog ozbiljnijeg proizvoda postoji niz stvari na koje treba obratiti pažnju, a to su unutrašnje etikete, unutrašnja zaštita, čime se brend štiti od tog falsifikata. S druge strane kad pogledate brendiranu duksericu deluje relativno lako da se falsifikujete jer samo skinete logo i nalepite ga na nešto“, priča Ašok Murti, stilista.

Ko su najveći proizvođači falsifikata i kakvo je stanje u Srbiji

Kina je najveći proizvođač falsifikata, koji snabdeva polovinu svetskog tržišta. Sledi Hongkong koji sam obezbeđuje četvrtinu „lažnjaka“. Ipak u najvećem usponu je Turska koja je za samo nekoliko godina svoj svetski tržišni udeo povećala sa 4 na 12 odsto.

Iako je falsifikata više, stiče se utisak da oni ne ugrožavaju prodaju originala.

„Postojanje fejk tržišta zaista na izvestan način omogućava podizanje vrednosti određenih brendova. Ukoliko posedujemo fejk proizvod, mi možemo prevariti javnost, okolinu, ali mi i dalje znamo gde i šta smo kupili i koliko smo platili. Kao takvi, sa željom da posedujemo određeni brend, onog momenta ukoliko nam standard to omogući – mi ćemo sutra biti kupci tog originlnog brenda. Tako da definitivno na jedan čudan način – fejk industrija stimuliše proizvdonju originalnih brendova“, kaže Ivana laković.

Tokom prošle godine srpska carina zaplenila je više od milion komada falsifikovane robe.

Vrednost dela te robe, za koji su dali potvrdu, iznosila je više od dva miliona evra. Falsifikovana garderoba na srpsko tržište dospeva uglavnom uvozom iz Turske, Grčke, Makedonije.

Ukoliko carinici posumnjaju da je neka roba plagijat, obaveštava se ovlašćeni predstavnik krivotvorenog brenda, koji može da pokrene postupak za utvrđivanje prava.

Deo „lažne robe“ ipak dospe na tržište u legalni promet, a za tu kontrolu zadužena je tržišna inspekcija.

Marenović: Pravo potrošača da ne budu obmanuti

Šta se, međutim, dešava ako dobijete ono što ste platili? Advokat Vladimir T. Marenović kaže da je jedno od osnovnih prava potrošača da ne bude obmanut i da je prvi korak koji obmanuti potrošač može da uradi, da podnese prijavu u Ministarstvo trgovine, sektoru za tržišnu inspekciju i zaštitu potrošača.

„Oni će postupati po prijavi, obaveštavaju zaštitnika tog brenda. Onda se preduzimaju dalje radnje koje su operativnog i pravnog karaktera. Postupa se protiv onog ko je oglašavao takav ptroizvod, odnosno onom koji ga je prodao obmanutom potrošaču“, priča Marenović.

Ne slaže se da fenomen krivotvorene robe može da pomogne orginalnim brendovima i smatra da im to odmaže.

Navodi da je vrednost falsifikovane robe na svetskom tržištu 500 milijardi dolara, što je oko 2,5 odsto ukupne svetske trgovine.

U Evropi je uvoz kvirotvorene robe oko 6 odsto ukupnog uvoza EU ili oko 130 milijardi evra. Reč je o desetinama milijardi evra, koje se izgube u poreskim prihodima.

Upitan kako da se zaštite orginalni brendovi, kaže da je prvi korak zaštita žiga u Zavodu za intelektualnu svojinu, zatim se šalje poruka carinskim organima da zaustavljaju robu sa tim žigom i da obaveštavaju vlasnika brenda preko zastupnika.

„Može se postupati i na samu robu koja se već nalazi na tržištu. Obaveštava se tržišna inspekcija, oni izlaze na teren. Ukoliko je u pitanju radnja privremeno se oduzima roba, vodi se odgovarajući pravni postupak. Roba se više nikada ne vrati u posed vlasnika već se na kraju postupka uništava o trošku vlasnika“, pojašnjava on za Euronews Srbija.

Falsifikovana roba se najviše prodaje na društvenim mrežama, posebno na Instagramu.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Ekspanzija falsifikata robe се појављује прво на Biznis i Finansije.