Dok stočari najavljuju da će tražiti hitan sastanak sa predsednikom Srbije, jer se i po aktuelnoj ceni od 260 dinara po kilogramu žive vage, farme gase, pojedini veliki proizvođači, koji imaju zatvoren krug od njive do trpeze, ocenjuju da situacija u svinjarstvu nikad nije bila bolja, prenosi Euronews Srbija.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta i vlasnik jedne ogledne farme svinja Vitomir Vidović kaže da su u najvećem problemu oni koji su gajili krmače, jer je cena svinja oscilirala i u Evropi. Prvo su, kako priča za Euronews Srbija, Kinezi uveli blokadu uvoza iz Nemačke i pojavio se višak mesa u Evropi, zbog čega je cena pala. Ipak, ljudi u Evropi su, kako navodi, sačuvali i krmače i radna mesta, a domaći farmeri su poklali na hiljade krmača.

Cena svinja žive vage otišla je skoro duplo gore

„Ostali smo sa negde između 160.000 i 200.000, što znači da nemamo ni 20 do 30 odsto mesa iz sopstvene proizvodnje. Ako se nastavi ovaj trend da uvozimo prasad iz Evrope i da čuvamo radna mesta španskim, poljskim, holandskim, nemačkim i belgijskim farmerima, naša će se radna mesta gasiti. Mislim da smo izgubili desetinu hiljada radnih mesta, ali se to ne vidi jer su ljudi na selu“, smatra Vidović.

Cena svinja žive vage otišla je skoro duplo gore u odnosu na početak godine, bila je oko 135, a sada je i više od 260 dinara, ali su pojedini proizvođači i dalje u teškoj poziciji.

„Oni koji su preživeli sad vraćaju gubitke, ali oni koji su imali krmače su gubili od 5.000 do 8.000 po jednom tovljeniku. Desiće se da će fabrike stočne hrane, da će klanice, morati da grade svoje farme ili će uvoziti prasad kao što je sadašnji trend, a u tom slučaju ćemo onda imati meso koje će imati evropsku cenu“, kaže Vidović.

Male farme se gase, velike se šire

„Pošto je naša farma relativno nova, životinje su iz uvoza, visoko produktivne, visoki zdravstveni status, pa imamo male gubitke, a visoku proizvodnju, pa se tu negde snalazimo sa tom lošom cenom. Verujem da je na manje proizvođače koji ne mogu da izdrže te loše periode mnogo teže uticalo nego na nas“, kaže Vladislav Višnjić, rukovodilac proizvodnje na farmi Mistral komerc u Hrtkovcima.

Ova farma, sa 750 krmača, odnosno deset hiljada životinja spada u srednje. Stanje na tržištu, koje je, pričaju, početkom godine bilo izuzetno teško, počelo je da se popravlja od uvođenja obaveznog obeležavanja domaćih proizvoda u radnjama. Vladina uredba o ograničenju cene svinjskog mesa na njih nije mnogo uticala, jer je prodajna cena, za razliku od pre pola godine, kažu, sada dobra. Ipak, mnoštvo malih farmi u međuvremenu je prestalo da postoji.

„To je možda nekih oko 30 odsto. U principu, oni koji nemaju sopstvenu proizvodnju prasadi, koji moraju da kupuju prasad iz uvoza i koji moraju da finansiraju svu tu proizvodnju direktno. Znači, da plate prase, da plate stočnu hranu koja je u poslednjih nekoliko meseci dostigla nivoe koji nisu zabeleženi, oni su u velikom problemu“, napominje Višnjić.

Milenko Đurđević, vlasnik Industrije mesa Đurđević, kaže za Euronews Srbija da farmeri treba da budu prezadovoljni ovom cenom.

„Ako neko treba da se žali, to treba da se žale kupci, jer bukvalno meso nam je sada možda najskuplje u regionu“, smatra Đurđević.

Tako situaciju u svinjarstvu u Srbiji vidi vlasnik jedne od velikih kompanija u mesnoj industriji. Oni imaju zatvoren krug – od proizvodnje žitarica, preko sopstevnih farmi, klanice i pakovanja mesa. Vladinom uredbom nisu bili zadovoljni, jer nije obuhvatala cenu pakovanja, pa su zajedno sa trgovinskim lancima pisali nadležnim ministarstvima i uredba je izmenjena, a maksimalna dozvoljena cena povećana

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Male farme se gase, velike rade nikad bolje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija, kako se navodi, ima veliki potencijal za proizvodnju svinja, odnosno tovljenika, ali ciklična kretanja cena u toj grani stočarstva prave probleme farmerima.

„Jako niske cene i visoke cene inputa su nas pratile cele prošle godine“, rekao je proizvođač iz Doroslova Ronald Holo, dodajući da je kukuruz je pre tri godine koštao 12 dinara, dok je sada dostigao cenu od skoro 30 dinara, a cena sojine sačme je sa 36-37 dinara dostigla skoro 100 dinara.

Godina je, kako tvrdi Holo, bila jako teška u celom svetu, jedino što je tamo bilo „skrivenih“ subvencija.

On očekuje stabilizaciju cena ove godine, kao i bolji balans između proizvođača i klaničara.

Iako je otkupna cena 170 dinara, svinjari su u velikim gubicima ove godine.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji za godinu dana zatvoreno 37 odsto velikih farmi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Subvencije koje se ionako jedva odobravaju kasne, cene stočne hrane su otišle u nebesa, otkupne cene mleka su niske, nema radnika ni bilo kakve perspektive…

I dok država ponosno ističe da je budžet za poljoprivredu za sledeću godinu veći za skoro 20% i da je 80% tih sredstava namenjeno za subvencije, oglasi u Srbiji pune se farmama koje se nude na prodaju, često i po principu „daj šta daš“.

Radoslav Đorđević otvorio je farmu 1981. godine. Farma svinja Đorđević koja ima oko stotinu krmača i odgajalištem na 300 m2 sada se prodaje, zajedno sa kućom u selu Ljukovo kod Inđije, po ceni od milion evra.

– Ja imam 74 godine, već 12 godina radim i u penziji, nastavio sam ovaj posao iz ljubavi, nisam mogao da gledam da mi to propada. Ali više se ne može – kaže za eKapiju ovaj domaćin.

Država unazad 3-4 godine više uopšte nema sluha za svinjogojstvo

Prema njegovim rečima, država unazad 3-4 godine više uopšte nema sluha za svinjogojstvo.

– Pariteti cena se u ovoj državi ne znaju. Onaj ko nema farmu svinja ne može da oseti ovu krizu. Trebalo je danas da platim stočnu hranu ljudima, ja nemam. Kukuruz je otišao na 29 dinara po kilogramu sa PDV-om, a svinje su 170-180 dinara po kg žive vage, pa kako da uklopim te cene? Nek dođe ministar on da mi uklopi! Dok je bio kukuruz 19 dinara, nekako i moglo preživeti i platiti radna snaga – žali se naš sagovornik, koji ima i klanicu i mesaru Sremac u Inđiji.

– Prodavali smo kvalitetne zanatske proizvode i po Beogradu, al’ ne vredi više ni ta klanica ni ta mesara, teraju nas silom prilika da zatvorimo. Ode kukuruz i žito gore, sve ćemo proturati kroz svinje i izgubićemo pare.
Upašćemo u još veće dugove ako nastavimo, zatvaramo sve. Evo sad koljemo, sve raz….vamo – kaže Đorđević.

Dodaje da zna dosta ljudi koji po Bačkoj i Mačvi zatvaraju i prodaju farme, gledaju kako se paučina hvata u praznim oborima.

– Odustaju svi, ni mladi neće da nastave – priča nam čovek koji ima šestoro unuka.

– Jednom unuku sam pre par godina kupio i tri jutra zemlje iza farme, kupio novu cisternu, ali kaže on meni: „Deda što me teraš da ja to radim, vidiš da ne ide, nisi ni ti zadovoljan, samo psuješ i nerviraš se, što to meni treba“. On bi da ide u inostranstvo, drugi unuci uče školu, oće deca da begaju odavde – kaže Radoslav.

Država je neodgovorna, ne isplaćuje subvencije

Pritom, dodaje, njemu država duguje više od 2 miliona dinara na ime odobrenih subvencija, a ove godine je tek dobio one od prošle.

– Masovno i odbijaju stočare za subvencije, kažu nemate potpunu dokumentaciju i ljudi se onda iznerviraju, pocepaju papire i odustaju. Država nas u glavu ubija. Ne valja ovo što se radi sa srpskim seljakom – zaključuje Radoslav Đorđević.

Ništa lepšu priču nije nam ispričao ni Siniša Mirković iz Sela Popučke kod Valjeva, koji prodaje farmu koza „Rabas“.

– Ajd’ da ne počnem da kukam odma’ na državu, kozarstvo je isplativo, za koze je hrana jeftina, jer one su dosta su na ispaši, a kako je Srbija propala i sve je napušteno, hrane za njih ima i previše, ali država je neodgovorna, ne isplaćuje subvencije – kaže Mirković, koji je ovim poslom počeo da se bavi pre pet godina.

Tada je, kaže, kupio 42 umatičene koze u Vršcu, a zatim i on umatičio 68 grla.

– Imam registrovano poljoprivredno gazdinstvo i predao sam uredno za subvencije na koje imam pravo, 7.000 dinara godišnje po umatičenoj kozi, ali evo treća godina kako žutu banku nisam dobio. Svaki put mi traže neki papir da dodam. Ništa od toga, to je jedan lavirint. Ja imam 62 godine i kažem vam, ovo je zadnje vreme, razbojništvo – žali se Mirković.

Kaže da je koze već prodao i da je na prodaju ostala farma, te da zainteresovanih ima.

„Blago meni ti ćeš da propadneš“

– Ima ludih ljudi, misle da mogu. Ovo sad kakva je situacija, ljudi beže iz grada, javljaju se, ali meni žao, mislim se „blago meni ti ćeš da propadneš“. A nije meni cilj da mu prodam pa da propadne. Još ako misli da zaposli radnike, propašće sigurno – navodi naš sagovornik, koji je pokrenuo i proizvodnju kozjeg kačkavalja, pa sada prodaje preostale zalihe.

– Imam savršen kozji sir, san snova, delikates, profesor iz Pirota mi pravio, na mašinama koje sam uvezao iz inostranstva. Ali džabe, da rasprodam te dve tone što mi ostale i to je to. Ne vredi više – kaže Mirković.

A kod Novog Bečeja na prodaju se nudi farma krava Vijatov sa 120 muzara, 70 junica i 20 teladi i kapacitetom od oko 600.000 litara mleka godišnje. Cenu su, simbolično, stavili 1 EUR, kako nam kaže vlasnica Anka Vijatov, jer od prošle godine farmu ne uspevaju da prodaju, pa se nadaju dogovoru sa ozbiljnim kupcem.

Kupuju se  krave na komad

– Sad već želimo da prodamo pošto-poto. Do prošle godine je bilo još nekako i podnošljivo, ali ove, skupa stočna hrana, nafta, niska otkupna cena mleka, sve to je ubrzalo našu odluku o prodaji. Potpuno je neisplativo – kaže Anka koja je u ovom poslu već 28 godina, otkako se udala, a njen muž od malih nogu, njegovi su počeli sa dve krave.

I Vijatovima subvencije kasne.

– Država nije izgleda ni svesna koliko su stočari u problemu. Evo kraj godine, subvencija ni na vidiku. Dobili smo onu od prošle godine proletos, a od ove godine dobićemo na proleće. A nemamo dovoljno kukuruza, deteline, a treba da prezimimo i prehranimo stoku.

Na pitanje ima li zainteresovanih kupaca, Anka kaže da da se uglavnom javljaju da kupe krave na komad.

– Slabo se interesuju, ko je blesav da radi sa gubicima. Ali mi želimo sve da prodamo, šta da radimo sa manje krava i mleka, a troškovi veliki, još bi nam gore bilo – kaže naša sagovornica.

Izvor: Ekapija, Branislava Petrović

Foto: Pixabay

Чланак Rasprodaju se farme, a na selu se čude „doseljenicima“ iz grada се појављује прво на Biznis i Finansije.