Prema njenim rečima, to će pomoći i svim onim granama, kompanijama i ljudima koji žive direktno ili indirektno od proizvođača mleka – proizvođačima hrane za životinje, veterinarima, proizvođačima mehanizacije i opreme, stočarima i mnogim drugima.

Inače, specifičnost srpske mlekarske industrije je u tome što tek nekoliko mlekara čini preko 70 odsto proizvodnje svih mlečnih proizvoda u zemlji – Imlek, Mlekara Subotica, Mlekoprodukt, Sombor, Megle, Milk House, Kuč Company, Granice.

Ostatak su mlekare manjeg kapaciteta i zanatske mlekare sa manjom paletom proizvoda i dobrim kvalitetom, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije.

Strani kapital je zastupljen u 4-5 mlekara a mali proizvođači su uglavnom vezani za HORECA sistem i prodaju „na vratima farme“, objašnjava Budimović.

Iz ugla malog proizvođača

„Ako se čovek tome zaista posveti, od proizvodnje mleka može dobro da se živi”, kaže za naš portal Đuro Jelić, proizvođač mleka iz Krajišnika koji ima tridesetak krava.Kako kaže, od prihoda je napravio najsavremeniju farmu u tom delu zemlje u koju je uloženo 40.000 evra, a opremljena je tako da ima što manje ljudskog rada.

Ovaj proizvođač ističe da su državne subvencije značajne, jer se po grlu dobija 25.000 dinara, za litar mleka premija sedam dinara, a po umatičenom grlu ima pravo na zakup jednog hektara zemlje po povoljnoj ceni. Na njegovoj farmi krave daju 6-7 hiljada litara mleka, kaže Jelić.

„Ovim se bavim 25 godina i nikad bolje nije bilo, mnogo bolje nego da radim u fabrici”, naglašava Đuro.

Prema njegovoj okvirnoj računici, kada se uzmu u obzir ukupne subvencije (oko 75.000 dinara, naravno, zavisno od količine mleka koje daje jedna krava), tele koje se proda (oko 300 evra), i zarada od predatog mleka (oko 300.000), bruto prihod po kravi je 400.000 dinara, a polovina te sume ode na troškove.

Izvozimo jeftinije, a uvozimo skuplje proizvode

Potrebno je naravno mnogo rada, ali se mora i maksimalno voditi računa da se ispune higijenski uslovi otkupljivača, kaže Jelić, koji ističe da 10 godina nije imao nikakvih problema pri predaji mleka, a sarađuje sa Imlekom. Izvozimo jeftinije, a uvozimo skuplje proizvode

Republika Srbija je lider u proizvodnji mleka u regionu i najveći izvoznik, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Postoje dva razloga zašto se mleko i mlečni proizvodi uvoze. Prvi je da pojedine mlekare u Srbiji imaju svoje firme i u drugim okolnim državama, kao i farme, odakle uvoze mleko u Srbiju na dalju preradu.

Drugi je da se pojedini proizvodi ne proizvode u Srbiji ili se proizvode u nedovoljnim količinama, pa se tako moraju uvesti. U pitanju su npr. mleko u prahu, razne vrste sireva, određeni mlečni proizvodi.

Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz proizvoda od mleka u 2019. je iznosio oko 86 hiljada tona u vrednosti 96,6 miliona evra, što je 30,9 odsto više nego 2018. Razlog je velika ponuda jeftinijih proizvoda (polutvrdi sirevi) iz EU (68,3 miliona evra), a plasiranje ide preko stranih trgovačkih lanaca koji posluju u Srbiji.

Izvoz proizvoda od mleka u 2019. je realizovan u količini od oko 100 hiljada tona u vrednosti od oko 84,5 miliona evra. U zemlje CEFTA izvezeno je za 47 miliona evra, Rusku Federaciju 31,5 miliona evra, EU 5,3 miliona evra. Izvoz je bio veći u odnosu na 2018. za 19 procenata.Prema odnosu količina – cena može se izvesti zaključak da izvozimo jeftinije a uvozimo skuplje proizvode.

Prostran: Mali proizvođači da se preorijentišu

Mlekarski sektor u Srbiji pod pritiskom je visoko subvencionisane proizvodnje, a pošto je tržište liberalizovano, ne možemo da se zaštitimo od uvoza mleka i mlečnih prerađevina, kaže za naš portal Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu i agroekonomski analitičar.

„Uvozimo mlečne prerađevine iz celog sveta“, ističe on.Osim toga, mlekarstvo u Srbiji deli sudbinu govedarstva, koje je sa dva miliona spalo na 700-800 hiljada grla, dodaje Prostran, tako da je uvoz mleka radi prerade neminovnost.

„Mali proizvođači moraju da se preorijentišu na specijalne proizvode, skupe sireve na primer, preko dobrih sireva ta bi grana mogla da se oporavi“, smatra Prostran.

Prema njegovim rečima, mali proizvođači su fleksibilniji i lakše im je da prilagode proizvodnju prema onome što se traži na tržištu, ali je i za njih važno da imaju barem 30-40 odsto sopstvene proizvodnje mleka jer im to daje sigurnost.

„Pirotski kačkavalj bi mogao da bude konkurentan na svetskom tržištu, na primer, ali njega treba zaštititi i promovisati“, ističe Prostran.

Kako kaže, tu problem predstavlja i naše tržište, jer je platežno slabo, pa se najviše prodaju sirovo mleko i kiselo mleko i slično, dok je mala tražnja za ekskluzivnim proizvodima poput skupih i retkih sireva sa zaštićenim poreklom. Osim toga, Prostran ukazuje na činjenicu da mlekarska industrija najviše izvozi u region CEFTA, a tu dolazi do velikog pada usled posledica pandemije koronavirusa na turizam u tim zemljama i onim u okruženju, naročito Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Izvor: B92

Чланак Proizvodnja mleka se isplati се појављује прво на Biznis i Finansije.

Hitna nova proračunska pravila za subvenciju

„Novi zakon trebalo bi da ograniči subvencije po fizičkoj osobi, da uvede jasan registar stvarnih vlasnika kompanija i spreči krađu zemljišta“, izjavila je Monika Hohlmajer, bivša zastupnica u Evropskom parlamentu i članica EPP-a, pa dodala kako pravila oko toga koliko jedna osoba može dobiti novca iz EU proračuna moraju pod hitno da se promene.

„To što nekoliko preduzeća dobija ogromnu većinu subvencija Unije u nekim zemljama nije fer, niti u skladu s namerama strukturnog finansiranja iz EU-a. Većina poreskih obveznika EU trebalo bi da ima koristi od fondova, a ne gledati kako se njihovi doprinosi isplaćuju nekom bogatašu“, naglašava Hohlmajer.

U nadolazećim pregovorima, kako ističe, to će biti jedno od njihovih glavnih zahteva od kojih neće odustati. „Evropska komisija mora da predloži proračunska pravila kojima se određuje maksimalni iznos koji fizička osoba i velika gazdinstva u vlasništvu neke kompanije mogu da dobiju iz jedinstvenog i poljoprivrednog fonda. Ako jedna osoba poseduje matičnu firmu, mora biti vidljivo kako sredstva dobijena završe u istim rukama“, objasnila je Hohlmajer.

U Bugarskoj, ali i u Italiji slični zakoni ovom se već sprovode.

Subvencije i poljoprivredna elita

U Bugarskoj su subvencije postale izvor bogatstva poljoprivredne elite. Bugarska akademija nauka otkrila je da 75 odsto poljoprivrednih subvencija završava u rukama oko 100 subjekata. Prošle su godine, kako bi tome stali na kraj, vlasti sprovele racije u celoj zemlji, a koje su otkrile korupcijske veze između vladinih zvaničnih i poljoprivrednika. Jedan od najvećih proizvođača brašna u zemlji optužen je za prevaru u vezi sa subvencijama i čeka suđenje.

U Slovačkoj je glavni tužilac takođe objavio postojanje „poljoprivredne mafije“ dok su u Ukrajini, podsetimo, farmeri izašli na ulice zbog najave zakona o prodaji zemlje stranim ulagačima i velikim domaćim poljoprivrednicima.

Moderni feudalizam: Mali farmeri kao kmetovi

Takođe, istraga medija New York Times u devet zemalja, tokom 2019. godine, otkrila je sistem netransparentnog dodeljivanja subvencija, što grubo narušava ciljeve Evropske unije, a oslanja se i pogoduje korupciji.

Dokumentarnu, istraživačku priču nazvali su „The Money Farmers: How Oligarchs and Populists Milk the EU for Millions“ što bi u slobodnom prevodu značilo Profitom motivisani poljoprivrednici: Kako oligarsi i populisti muzu milione iz EU proračuna.

U priči je prikazano kako podsticaji za poljoprivrednike iz EU proračuna u iznosu od 65 milijardi evra godišnje, pomažu da se podstakne oblik modernog feudalizma u kom su mali poljoprivrednici zapravo kmetovi, a vlasnici zemlje, velike kompanije, poput feudalaca dobijaju najviše novca.

Opisano je i kako je mađarski premijer Viktor Orban na aukciji prodao zemljište političkim saveznicima i članovima porodice, a da stvar bude bolja, subvencije su sledile tek nakon prodaje. Zanimljiva priča je i ona o češkom premijeru Andreju Babišu čija je kompanija u 2018. godini prikupila najmanje 27 miliona evra subvencije.

Izvor Agroklub.rs

Чланак Moderni feudalizam: Mali farmeri kao kmetovi се појављује прво на Biznis i Finansije.