Ovaj trend ne samo da se nastavio u proteklom periodu već su i sajber kriminalci postali veštiji u lokalizaciji neželjene pošte. U izveštaju se navodi i da su korisnici dobijali brojne fakture na različitim jezicima u kojima se zahtevalo plaćanje za najrazličitije usluge – od troškova carine do troškova dostave.

“Ovakvi mejlovi su često odvodili žrtve na lažnu veb-stranicu. Tako rizikuju ne samo da izgube novac već i da prevarantima ostave podatke o bankovnoj kartici”, upozorava ova kompanija. Sajber kriminalci su takođe otvarali veb-stranice koje su ljudima nudile priliku da kupe pakete koji navodno nisu došli do naručilaca. Ovakve stranice postavljene su tako da izgledaju kao lutrija. Korisnici nisu bili upoznati sa sadržajem paketa. Ponudu su, kako objašnjavaju stručnjaci, formirali na osnovu težine paketa. Oni koji bi „pobedili” na toj lažnoj lutriji nikada nisu dobijali paket, čak i pošto bi uplatili najbolju ponudu.

Hakeri koriste i Vocap

Korisnici se upozoravaju i na još jedan novi trik prevaranata – neželjene poruke poslate preko aplikacije „Vocap”, u kojoj se od primalaca traži mala količina novca. Ove prevare uključivale su nekoliko različitih šema. U jednoj od njih od korisnika se tražilo da popune anketu i da proslede poruku svojim kontaktima kako bi dobili nagradu. U drugoj, korisnici su obaveštavani da su već osvojili veliku nagradu, a da sve što treba da urade kako bi je dobili jeste da uplate malu sumu novca, na šta su mnogi i naseli.

U „Kasperskom” ističu da, kao što je to i ranije bio slučaj, primećuju da napadači i dalje iskorišćavaju nove trendove i situacije kako bi varali korisnike. Bilo da je reč o sve većem broju korisnika različitih mesendžera ili o stalnim problemima u vezi sa isporukom pošte usred pandemije.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Nove-stare internet prevare се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija pod imenom GoDaddy poslala je svojim zaposlenima mejl u kojem im obećava bonuse na kraju godine. Međutim, one koji su se prerano obradovali sačekalo je neprijatno iznenađenje – u pitanju je bila fišing prevara.

Naime, mejl koji je ličio na kompanijski ali nije bio u potpunosti isti, obavestio ih je da će primiti bonuse od 650 dolara, ukoliko se prijave preko jednog formulara. Pomenuti formular je trebalo popuniti ličnim podacima. Od 7.000 zaposlenih navodno je čak 500 njih ostavilo svoje podatke.

Oni koji su to učinili dobili su obaveštenje da su pali na fišing testu i da bi trebalo da pohađaju trening o sajber bezbednosti i socijalnom inženjeringu. I ne, nisu dobili bonuse.

Izvor: RT

Foto: Pixabay

Чланак Umesto bonusa, lakoverni zaposleni dobili obavezu da idu na treninge o sajber bezbednosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Specijalista za informativnu bezbednost Udruženja banaka Srbije Darko Šehović kaže da su i napadi na sisteme banaka, koje su i inače bili stalna meta, pojačani u doba pandemije. razlog je, smatra, jer je veliki broj korisnika krenuo da radi od kuće i preko onlajn servisa. Iz UBS apeluju da organizacije i građani iskoriste podešavanja koja obezbeđuju dodatnu bezbednost, kao i da sumnjive mejlove ne treba nikako otvarati. Upozoravaju u da se koriste bezbedne lozinke, dvofaktorsku autentifikaciju, preko lozinke i SMS-a, kao i da se iste lozinke ne stavljaju na više servisa.

– Lozinka za bankarstvo treba da bude samo za to kao i ona za pristup elektronskoj upravi, to smanjuje izloženost napadima – rekao je Šehović.

– Primećen i porast broja napada prikrivenih iza aplikacija za mobilne telefone, preko raznih verzija igrica ili onih na temu Kovida, i preporučio da treba instalirati samo proverene aplikacije. Napadi dolaze i preko lažnih profila na društvenim mrežama gde se navodno nude primamljive nagrade uz podatke za registraciju.

Izvor: Novosti

Чланак „Kovid“ je glavni mamac koji je korišćen za fišing napade се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz Odeljenja MUP-a za suzbijanje visokotehnološkog kriminala upozoravaju građane da je u toku aktivna „fišing kampanja“ iz inostranstva. Ona je usmerena na javne ustanove i privatne firme u Srbiji.
Kako navode, na imejl adrese javnih ustanova i firmi stižu elektronske poruke sa navodne imejl adrese Instituta za javno zdravlje Srbije, katarina.vojvodic@batut.org.rs, u kojima se pošiljalac predstavlja kao ovlašćeno lice Instituta „Batut“.

„Besplatno“ deljenje nepostojeće opreme

U porukama se navodi da će se besplatno deliti zaštitna oprema za kovid-19, kao i da je potrebno da se popuni obrazac dokumenta koji se nalazi u prilogu mejla.
Iz MUP-a upozoravaju građane da ne otvaraju priloge ovakve elektronske pošte.
Ukoliko prime ovakvu poruku potrebno je da to prijave na elektronsku adresu vtk@mup.gov.rs.
„Fišing kampanja“ je vrsta onlajn prevare gde napadač pomoću imejla pokušava da ukrade vaše podatke ili zarazi vaš računar.

Izvor: 021.rs

Чланак MUP: Ne otvarajte navodni mejl iz Batuta, u toku „fišing kampanja“ iz inostranstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

„S tim u vezi finansijska institucija koja prosleđuje svojim klijentima imejl obaveštenja treba da razmotri mogućnost da ista budu digitalno potpisana, čime će omogućiti verifikaciju identiteta pošiljaoca i pre otvaranja imejla“, objašnjavaju u NBS.

Preporučuje se i da finansijska institucija na adekvatan način upozna svoje klijente na koji način mogu utvrditi identitet pošiljaoca imejla, odnosno utvrditi da li je isti zaista uputila finansijska institucija, kao i na koji način je poželjno postupiti s neželjenim imejlom (na primer, da klijent ne otvara priloge iz takve imejl poruke, da obavezno obriše poruku iz svog imejl sandučeta i da o prijemu neželjenog imejla obavesti finansijsku instituciju kako bi ona dalje preduzela adekvatne mere).

Napominju da je finansijska institucija čiji su klijenti suočeni s „fišing“ prevarama dužna da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.
Izvor: Tanjug

Чланак Sve više „fišing“ prevara се појављује прво на Biznis i Finansije.